Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Командант посматрача УН у Сарајеву 1992. године: „Армија БиХ„ бомбардовала Сарајево


Командант посматрача УН у Сарајеву 1992. године: „Армија БиХ„ бомбардовала Сарајево

07.11.2012. – Британац Ричард Мол који није желео да лаже

ВОСТОК

У прошлој седмици на суђењу генералу Ратку Младићу су се десиле многе занимљиве и повољне ствари по одбрану генерала.

Јављамо само о неколико најинтересантнијих сегмената из пет дана суђења.

Генерал Ратко Младић није присуствовао суђењу у четвртак и петак због посете лекара који су га задржали у Притворској јединци ради прегледа. Детаљи прегледа су тајна и не могу се објављивати јавности.

Доротеа Хансон

Суд одлуцује да не прихвати приговоре одбране којим је тражено да се Доротеа Хансон не прихвати као експерт за Кризне Штабове.

Суд је навео да је основ овакве одлуке чињеница да је као оксперт прихваћен Ричард Бутлер који је као и Хансонова запослен у тужилаштву Трибунала. Хансонова тамо ради, према властитој изјави, 13 година.

Из овога се види да је једна погрешна одлука основ за доношење друге погрешне одлуке.

Ово је последица чињенице да је Трибунал сам себи и законодавац и суд. Овај систем не постоји нигде на свету пошто је у основи погрешан и не може да доведе до законитости. Карактеристичан је за стварање тоталитаристичких система. Са данашњег нивоа развоја права и правних институција сигурно је да овакав систем изгледа смешно и неприхватљиво.

Овај суд који је незаконито основан, као помоћно тело Савета безбедности, оваквим поступањем уједно и незаконито ради. Да подсетимо, Савет Безбедности нема право да оснива судове, него само своје помоћне органе. Суд може да оснује само Генерална скупштина УН, али пошто је било јасно да таква одлука неће проћи на ГС одлучено је да се одлука донесе, незаонито, у Савету Безбедности.

Стојић Грго

Сведок је потврдио да су два од четворице убица били малолетни и да као такви нису могли да буду припадници војске. Ово је у супротности са тужиочевим тврдњама да су злочине починили српски војници.

Сведок је потврдио да је војни тужилац ВРС и власти у Санском Мосту, на време истражили инцидент, ухапсили починиоце и потом подигли оптужницу против починилаца. Сведок је потврдио и да су ови кораци у складу са оним што се очекује као легитимна истрага у складу са законом.

Сведок је потврдио да документа која су му показана од стране одбране потврђују да у обе истраге, како она у РС тако и у Федерацији утврдиле да су починиоци деловали из личних интереса и побуда, односно из освете пошто су њихови пријатељи погинули у борбама.

Ово јасно показује да ова убиства нису део неког плана нити био чије наредбе.

Ово је вро битан аспект за утврђивање одговорности Генерала Младића, пошто је јасно да је овим сведочење уклоњена било каква његова веза са овим инцидентом и отпала било каква његова одговорност.

Одбрана је такође изненадила тужилаштво које није знало за поступак који је вођен поводом овог догађаја пред Вишим судом у Бања Луци.

Сведок је потврдио да је сведочио у у поступку пред судом у Бања Луци те да није био у могућности да препозна нити лице нити глас оптужеих пред судом у том поступку.

Тужиластво је било дужно да зна за овај поступак, и то је морало да сазна од овог сведока, пошто је морало да га пита у који поступцима је све сведочио, те је било дужно да то истрази и о томе да обавести одбрану.

Капетановић Мухамед

У среду, 31.10.2012. смо поново видели како суди судија Ори.

Иако је био жртва током рата у Босни, и то као дете од 8 година, сведок Капетановић Мухамед је дао фер процену шта се њему десило у Сарајеву у моменту када је рањен.

Суд, имајући задатак какав има, није био задовољан оваквим сведочењем, те је на све начине тражио да сведок промени своју изјаву те да изричито окриви српску страну да је крива за његово рањавање, што сведок до краја није пристао.

Било је мучно гледати колико, на страни судије Орија, недостаје основног осећаја за правду и са колико упорности покушава да изнуди изјаву од сведока те да добије оно што му је потребно и олакшало посао бацања кривице на генерала Ратка Младића и српску страну.

Овакво понашање овога судије није нешто што се први пут дешава у судници у којој се суди генералу Ратку Младићу, него је то постало нешто што је уобичајено понашање и образац по коме ради овај судија.

Ово је поготово неприхватљиво и опасно из разлога што представници одбране не могу да приговарају на питања која постављају судије. Због тога је право генерала Ратка Младића на фер суђење изузетно тешко угрожено.

Треба подсетити да је одбрана тражила изузеће овог судије још на почетку суђења као пристрасног, али је то председник суда одбио. Један од разлога за изузеће овог судије је била чињеница да је он Холанђанин и као такав је сигурно заинтересован за исход овог суђења. Наиме позната је улога Холандског Батаљона у Сребреници. Постоје већ и тужбе Бошњака против Холандије по овом основу

Ричард Мол

Сведок енглески џентлмен. Иако је сведок тужилаштва, дао је фер слику онога што је видео као командант војних посматрача у Сарајеву. Иначе овај енглески пуковник био је шеф војних посматрача УН-а у Сарајеву у 1992. години.

ПОТВРДИО ОНО ШТО СУ СВИ ЗНАЛИ Ричард Мол, Британац који није желео да лаже

Наравно, ако неко уопште чита извештаје „Сенс“, мада је то тешко вероватно, пошто они више не верују ни сами себи, наћи ће можда нешто што је лоше за Српску страну. Објективни слушалац ће видети колико је важно да је овај господин објаснио објективно шта се то дешавало у Сарајеву.

Није дошао било коме да помогне, али Срби то никада нису ни тражили од међународне заједнице. Увек је тражено да странци, поготово моћни странци, буду објективни.

Управо је овај сведок потврдио да Срби никада нису били једнако третирани у током ратних сукоба у БиХ.

Говорећи о јединицама ВРС овај сведок је нагласио да је чињенца да су Срби имали више територија и оружја и од њих се увек очекивало да чине уступке. Сведок наглашава да је то сигурно утицало на размишљање Срба и њихов став пошто су стално били под притиском да врше уступке. Међународна заједница по њему није имала слуха за српске аргументе и никада није нашла баланс у приступу зараћеним странама.

Господин Мол је изричито нагласио да политичари и војници из Европских земаља који су доносили одлуке су стално очекивали да Срби чине уступке пошто нису разумели комплексност рата.

Навео је такође да је он убеђен да је постојао антисрпски приступ сукобу како у медијима тако и међу многим вишим политичарима које је срео и са којима је разговарао у Сарајеву.

Овај сведок потврдио је и тезу одбране да је Армија муслиманског председништва имала артиљерију на планини Игман са којих позиција је могла бити гађана свака тачка у граду Сарајеву. Потврдио је и да ватра са ових муслиманских положаја није могла да буде разликована у односу на ватру за коју су окривљивани да су отварали Срби. Сведок је у детаље објаснио која су све оруђа великог калибра имале муслиманске снаге и начин на који је то утврђено путем УН посматрача, чиме је надаље поткрепио своју претходну тврдњу.

Сведок је посведочио и да су српске снаге износиле сталне притужбе да се са ових муслиманских положаја гађају цивилни делови града које су држале српске снаге, поготово делови Илиџе.

Другог дана сведочења господин Мол је посведочио да муслиманске снаге не само да су задржале исти број тешког наоружања унутар града Сарајева него су некако успеле и да тај број повећају, уносећи у град више минобацача великог калибра.

Следећа тврдња одбране, коју је потврдио и овај сведок, је да су муслиманске снаге у Сарајеву користиле мобилне минобацаче да би пуцали из болница, ПТТ зграде, хуманитарних зграда и УН објеката. Сведок је нагласио да су овим не само провоциране српске снаге да узврате ватру него да су и са ових позиција могли да се гађају цивилни циљеви.

Занимљиво је да је сведок навео и да је “Председништво” у Сарајеву одржавало стални статус жртве иако су они креирали такво стање? Као пример сведок наводи да је он знао да су муслиманске снаге редовно пуцале из околине Кошевске болнице. По њему муслиманске снаге су криве уколико би се након тога пуцало по болници. Навео је пример и да су муслиманске снаге намерно око болница возиле тенкове и на тај начин такође привлачиле српску ватру, за чије последице су такође криве муслиманске снаге.

Мисија УН посматрача је потврдила да је Први корпус муслиманских снага у граду Сарајеву имао 30 до 35.000 војника. Посматрачи су потврдили да су се ових 30 до 35.000 војника смештали по школама, или у другим цивилним зградама да би привукли ватру српских снага. Као такви они и објекти су били легитиман војни циљ.

Иако то нису успели да потврде, војни посматрачи су имали основане разлоге да сумњају да су муслимани гађали своју властиту страну града, те да су гранате биле усмерене на њихове властите делове града и њихове властите грађане са циљем да изазову међународне симпатије и сажаљење и наравно војну интервенцију.

У ИМЕ НАРОДА: НИКОЛА АЛЕКСИЋ И ЗВАНИЧНО ПОСТАО ПОЛИТИЧКИ ОСУЂЕНИК!


СРАМНА ПРЕСУДА РЕЖИМСКОГ СУДА НА 15 ГУСТО КУЦАНИХ СТРАНИЦА- СМРТНА ПРЕСУДА „ЖИВОТУ“ У СРБИЈИ!?

7 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

(НАПОМЕНА ЧИТАОЦИМА: ДА БИСТЕ ВИДЕЛИ ЦЕЛУ СТРАНИЦУ, САМО КЛИКНИТЕ НА ТЕКСТ)

КОМЕНТАРИ СА ФЕЈСБУКА:

ФБР ФЕЉТОН: ПЕТИ ОКТОБАР… (9), Бранко Станић


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (9)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

дилери у банци, дилери на улици

Србија, субота, 28. октобар 2000. године.

Јуче смо сви у фабрици добили по једну просечну плату из претходног месеца. Била је то традиционална исплата за Дан фабрике на коју има право сваки редовно запослен радник. И пошто сам тог дана био у Новом Саду не стигох да подигнем добијен новац. То сам урадио тек данас, пре подне. Подигао сам одмах све са рачуна, као и увек што чиним, и попех се на спрат где је одељење за девизно пословање. Обратих се службеници за шалтером:

– Хтео бих да купим 100 марака.

– Нема!

– Како нема! Па они на телевизији и у новинама се жале како нико неће да их купи.

– Идите код њих па их купите! Ми продајемо само оно што купимо у току дана.

Код уличног дилера купих одмах глатко 100 марака без икаквог мудровања. Продаде ми човек марку по 31 динар.

– Пошто купујеш – упитах га успут реда ради.

– По 30!

Исто к’о и по званичном курсу у банци.

А Бора Тодоровић на све ово почео би вероватно да скандира:

– Дилери поново раде, дилери поново раде.

Најпопуларнија валута у Србији

Мој колега Жића је успео да направи свадбено весеље у хотелу “Зелени венац” захваљујући агрегатима за струју.

Мада то нисам приметио првих дана, али оног дана када се први пут после 5. октобра на киосцима појавио нови “Глас Подриња”, наш локални недељни лист који излази четвртком, схватио сам:

Па ово није нормално, како ми ништа не видимо. Па сада су сви листови режимски. И они који су до пре неки дан била опозициони, постали су режимски, а они који су били режимски и даље су режимски. Код нових режимских није ни дошло до неких промена, а за оне старе сада пишу само нови људи, све остало је исто.

Треба мало причекати, можда ће се неко гласило од старих опозиционих вратити на изворно прокламовану линију. А од увек режимских тако нешто је нереално и илузорно очекивати.

из данашње штампе – 2

Србија, понедељак, 30. октобар 2000. године.

КАБИНЕТ ПРЕДСЕДНИКА КОШТУНИЦЕ УПОЗОРАВА НА КРШЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244 УН

СРЈ НЕ ПРИЗНАЈЕ ИЗБОРЕ НА КОСМЕТУ

Кабинет председника СРЈ Војислава Коштунице јуче је саопштио да су локални избори на Косову и Метохији довели у питање остваривање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и да СР Југославија не може да призна резултате тих избора из више разлога.

РЕДУКЦИЈА НЕ ДОНОСИ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ ЖЕЉЕНЕ ЕФЕКТЕ

ШТЕДЊА ГАСИ ИСКЉУЧЕЊА

Рестрикцијама се само тренутно заустави потрошња, јер кад струја стигне, сви навале да је троше

Примедба: Ово није потпуно тачно. Није баш да сви тако раде. Ја, на пример, још ни једном нисам укључио пећ на струју, а и телевизију не гледам много, јер се ретко потрефи да имам струју кад је има и Жељко, момак који нам је увео кабловску телевизија. А кад је и гледам, онда је гледам преко рачунара, па опет додатно не трошим струју.

ИТАЛИЈАНСКА “РЕПУБЛИКА” ИСТРАЖУЈЕ ГДЕ ЈЕ СВЕ ОТИШАО НОВАЦ ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ОДНЕЛИ 12 МИЛИЈАРДИ!

Уз породицу Милошевић и Борку Вучић, као протагонисте нечасних финансијских операција, лист означава Марјановића, Матковића, Шаиновића, Томића и Милутиновића

РАЗУМЕВАЊЕ ДРЖАВНОГ ВРХА ЗА ВРАЋАЊЕ ВЕРОНАУКЕ У ШКОЛЕ ОХРАБРИЛО СРПСКУ ЦРКВУ

ПОВРАТАК ВЕРИ ПРЕДАКА

Државно отварање према цркви покреће серију дилема:

Када би с наставом могло отпочети,

Ко би је изводио,

Треба ли то да буде обавезан или факултативни предмет

Вера није насиље – кажу у Српској цркви – и не треба је ником наметати

Коментар: Када сам био у војсци 1977/78. године упознао сам се са религијама и њиховим учењима детаљније него у току целог школовања. Чак смо имали и брошуре за сваку од великих религија, почев од хришћанства па надаље.

КАКО ЈЕ КОД ДРУГИХ

Аустралија, четвртак, 2. новембар 2000. године

Не знам колико те занима Аустралија, но ево неколико цртица о њој.

Централни делови Аустралије су полупустиња, а има и праве пустиње. Скоро да такве области заузимају 2/3 континента. Ипак, у тим крајевима, нађена су вредна рудна богатства.

У Аустралији, још од око пре 100 година, постоји водовод од цеви великог профила којим се доставља вода потребна за рад рудника злата у Западној Аустралији. Укупна дужина, почетком века изграђеног вода, је око 500 км! За то време огроман посао и инвестиција.

У земљи кенгура

Иако земља није насељена у довољној мери, ипак су урађени огромни јавни објекти: путеви, пруге, електромрежа, огромни водови воде као и бране за скупљање воде. Просто да се човек замисли ко је то све изфинансирао. (Јер Јужна Аустралија, где смо ми, нема више од 1.5 милион људи.) Све то што је израђено је јако подигло ниво друштвеног стандарда, а још почетком века (20-тог), живот је овде био тежак! Тај ниво општег (не личног) стандарда је оно по чему се разликује Запад од осталог дела света. То многи код нас (и другде) не схватају.

Много света овде живи на кредит. Кредити се лако добијају под условом да човек има сталне изворе прихода. Довољно је да је запослен. А купују се на тај начин и куће, и аута и свашта још. Тако да их има који живе доста удобно, а у дебелом су дугу!

Рационализација је постала права опсесија. Једна овдашња банка је објавила да ће затворити око 200 пословница широм Аустралије зато што њена клијентела много више, него пре, користи Интернет за обављање банкарских трансакција. Осим Интернета, пуно се тога обави и телефонским путем.

Свака кућа и стан има своје поштанско сандуче. Поштари моторима (које возе тротоаром) достављају пошту; само мало застану код сандучета да би је убацили. Пошта је углавном пословне природе: рачуни, извештаји и слично За неку годину многи ће је добијати преко Интернета. А у будућности, тешко да ће физичке и бити.

Локалне новине („Messenger“) се достављају бесплатно до свих станова и кућа, за разлику од нашег „Гласа Подриња“. У њима нема политике, усмерене су на локалне актуелности као и на оглашавачку делатност. Пошто им је читаност велика, увек има заинтересованих оглашавача.

За сада толико о приликама овде у Аустралији.

Александар ПАВИЋ: Каква “косовска независност” одговара Тачићу?


Не, наслов овог чланка не садржи типографску грешку. Јер дуо Дачић-Тачић, који је, уз посредовање “Хилари” и “Кети” и асистенцију страних и “домаћих” медија у Србији, одједном избио у први план и постао главни носилац грозничавих покушаја што брже “нормализације односа” између Србије и њене јужне покрајине, толико се често од разних гласноговорника ових дана помиње у истом даху да не би било чудно да се неко збуни па изговори нпр. Ивица Тачић или Хашим Дачи, па можда чак и Ивица Дачи и Хашим Тачић. Мада, вероватно не би много ни погрешио, јер су судбине и једног и другог у овом тренутку у великој мери међузависне и испреплетене. Обојици су потребни “поени” код својих западних “партнера”, жељних стабилизације и, по могућству, цементирања свог геополитичког пројекта на овим просторима, да би се и даље одржали на политичкој површини, и у том погледу не бирају средства, па ни саговорнике. Мада, да не буде забуне, у крајњој инстанци, и немају неку слободу избора.

07.11.2012. Фон стратешке културе, пише Александар Павић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Но, као што је одавно уобичајено, шиптарски западни “партнер” је поприлично “једнакији” од оног који је задужен за заступање српског интереса. Стога ће овај први бити сасвим слободан да јавно обзнани медијској васељени, под чијим снажним рефлекторима чак и најкрвавије руке очас избледе, како ће његова платформа за разговоре са Србијом бити “Декларација о независности Косова, Устав и закони и резолуција Скупштине Косова о нормализацији односа са Србијом”,1 док је другом остављено да буде само млако реактиван и одговори да Тачи “може да изјављује шта год хоће, исто тако као што бих и ја могао да изјављујем шта год хоћу, али не желим. Немамо ништа против да разговарамо о тоталној и потпуној нормализацији односа, а то подразумева договор са Србијом и компромис”.2

Разлика је очита: један може да буде тврд и бескомпромисан у својим почетним изјавама, макар био оптужен и за најмонстроузнија могућа дела против човечности, док други, који би, ако не као премијер а онда као министар полиције свог “саговорника” једино морао да хапси првом указаном приликом, мора у старту да буде спреман на апстрактне “компромисе” сваке врсте, који су недефинисани и, стога, да би измамили још шире осмехе “Хилари” и “Кејти”, бескрајно “флексибилни” (што је термин који западни “партнери” вреднују у равни са терминима као што су “конструктивност”, “транспарентност”, и сл.). Да не говоримо о томе да, какав год био, овај први може ипак да се позове на неке акте чак и своје самопрокламоване “државе” и “скупштине” – док овај други не може да се позове на било шта. Јер, како је уочи “радне вечере” Тачић-Дачи заказане у бистроу “код Кети” за 7. новембар, приметио, на првом месту Борко Стефановић, од кога су нови премијер и нова влада већ направили праву громаду патриотизма и државне одговорности, “поставља се питање о чему се разговара тамо. Није јасно на основу ког документа се разговара, шта је наш план и шта желимо да постигнемо”.3 Посланик опозиционог ДСС-а Петар Петковић био је још оштрији: “Нити имамо платформу нити се о њој расправља. Не знам на основу чега председник Владе Србије одлази у Брисел да преговара када не постоји платформа а Скупштина га није овластила да учествује у разговорима са Тачијем”.4

Дакле, премијер/министар полиције Републике Србије не само да не ради ништа на хапшењу свог “саговорника” већ, штавише, с њим разговара мимо овлашћења, ванинституционално, узурпаторски. И ово последње, разуме се, није никакав проблем за представнике “најдемократскијих” држава на свету, као што уосталом нису ни гушења људских права у нпр. Саудијској Арабији, или крваво сузбијање про-демократских демонстрација у Бахрејну. А ова узурпација има пуну подршку и од највише политичке инстанце у земљи, председника Србије, по којем “сусрет премијера Србије и Косова Ивице Дачића и Хашима Тачија представља почетак нове фазе преговора Београда и Приштине”.5 Дакле, може се овде укратко констатовати да је стање у држави потпуно нерегуларно, измештено из институција, и да је политика нове власти волунтаристичка и потпуно неодговорна грађанима земље.

Ипак, терминологија премијера Србије која је најопаснија, поготово с обзиром да је коришћена не једном, гласи: “Апсолутно је немогуће да Србија призна овако проглашену независност Косова”, и она је поновљена током његове текуће посете Италији.6 Ово је уствари само варијација на крилатицу претходне власти, по којој Србија наводно никад неће признати “једнострано проглашену” независност “Косова” – али је ипак нешто прецизнија. Јер, јасно је, оваквом фразеологијом се жели рећи, тј. послати порука, да је Србија ипак спремна да призна неким другим начином проглашену независност “Косова”. Одатле и Дачићево непрестано посезање за термином “компромис”. Јер, то би било оно што би задовољило чак и међународно право, које нема никакав проблем са сецесијом, под условом да је она плод међусобног договора између изворне државе и сецесиониста. Дакле, опет је јасно, садашњи премијер Србије само наставља да трасира пут свог претходника, сасвим постепено појачавајући ватру на којој се кува српска жаба, кроз процес “нормализације” и “евроинтеграција”: “Напредак у дијалогу Београда и Приштине треба да прати напредак Србије у евроинтеграцијама”, како је изјавио Дачић после састанка са италијанским министром спољних послова Терцијем.7

Западне силе су већ више пута јавно изјавиле, последњи пут из уста “Хилари” у Приштини: “Противимо се сваком разговору о промени граница или поновном отварању (питања) независности Косова”.8 Дачић и Николић су, с друге стране, беспоговорно прихватили даље “покровитељство” управо тих западних сила над тзв. преговарачким процесом између Београда и Приштине, и не показују никакав капацитет за самостално деловање мимо оквира које су западне силе зацртале. На тим “оквирима” константно инсистира и први потпредседник Владе, Александар Вучић, који непрекидно најављује “тешка” па чак и “незадовољавајућа решења” везана за Косово и Метохију.9 Садашња власт у Србији, дакле, не даје никакав аргумент који би оповргао тврдњу да је њен главни задатак да, што је могуће мирније, преда Косово и Метохију у непријатељске руке – а да притом није обезбедила чак ни гаранцију да ће Србија ишта добити заузврат (иако би, разуме се, и то било неприхватљиво, али би бар могло да се кандидује као опција која би се понудила гласачима). И лако се онда може закључити да је сва пропратна бука везана за “борбу против корупције”, “прислушкивање председника и потпредседника Владе”, разноразна хапшења, итд. фактички само димна завеса иза које треба да се одвија главна радња представе – следећи корак који приближава лажну државу “Косово” међународној афирмацији која јој је неопходна. Дошао је крајњи час да се овај процес у Србији заустави. Једино питање које треба поставити је да ли ће сами грађани бити приморани да делују брже од Уставног суда, којем је ДСС 6. новембра поручио да је “изузетно важно да што пре донесе одлуку о одлагању примене уредби донетих на основу дијалога Београда и Приштине, односно до коначне одлуке УСС о њиховој уставности”.10 Подразумева се да ова одлука УСС треба да буде донета најкасније пре почетка примене било ког дела бриселских споразума који су досад посгигнути са Приштином.

 

1 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=04&nav_category=640&nav_id=657649

2 http://serbian.ruvr.ru/2012_11_06/93656919/

3 http://www.nspm.rs/hronika/borislav-stefanovic-sastanak-dacic-taci-problematican-jer-nema-drzavne-platforme.html

4 http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/petkovic:-dacic-nema-ovlascenje-za-dijalog-sa-tacijem_351586.html

5 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1198024/Nikoli%C4%87%3A+Po%C4%8Detak+nove+faze+pregovora.html

6 http://serbian.ruvr.ru/2012_11_06/93656919/

7 http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-napredak-u-dijalogu-beograda-i-pristine-treba-da-prati-napredak-srbije-u-evrointegracijama.html?alphabet=l

8 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Hilari-Klinton-u-Pristini-Nezavisnost-Kosova-nesporna.sr.html

9 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/266543/Tesko-resenje-za-Kosovo

10 http://www.fakti.org/serbian-point/dss-ustavni-sud-ima-istorijsku-obavezu-da-ne-dozvoli-granicu-izmedju-srbije-i-srbije

Јелена Гускова – СРБИЈА: НОВА ВЛАСТ, НОВА ПИТАЊА…


Ових дана српска влада је обележила 100 дана свог рада. Уколико би се говорило о видљивим резултатима – министри најчешће говоре о два решена проблема: зауставили су банкрот државе и почели борбу са криминалом. Позиција је довољно јасно испољена још по једном питању: Србија никада неће престати да тежи за уласком у Европску унију. Сви остали проблеми чекају да се руководство земље јасно изрази. На пример – Косово. Мада су преговори с Приштином већ почели, а председник Т. Николић је изјавио да постоји разрађен план Београда и у вези са Косовом, и у вези са преговорима који се назиру – тај план није нико још видео. Председник упорно понавља да план представља државну тајну. Функционери, новинари и експерти настављају да гледају у длан шта се од њих може очекивати.

07.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Јелена Гускова, за ФБР приредила Биљана Диковић

Питања међународних односа и позиција Србије, њени приоритети такође још увек нису за сада у центру пажње руководства земље. Западни новинари често Т. Николића називају руским штићеником. Када су ме у вези са тим питали у Београду ја сам увек одговарала да Русија, на жалост, никада није подржавала ни једног кандидата у Србији, а спремна је да сарађује са сваким министром и председником које изабере народ. Истина, Москва је говорила да претходна власт није увек била коректна према Русији, те се зато она сад нада да ће са новом политичком елитом Србије моћи да успостави стабилне пријатељске везе.

Главни став на путу грађења таквих односа требало је да буду посете Председника Србије Москви и Сочију, разговори министра одбране А. Вучића са Д. Рогозином, саопштење Москве о издвајању 1 милијарде долара за подршку српском буџету – уз 800 хиљада долара, које су већ одобрене српским железницама. Т. Николић је саопштио да је почела „нова ера у односима Србије и Русије“1. У једном интервјуу он је изразио уверење да ће Србија постати мост између ЕУ и Русије, пошто је подвукао да са Москвом, која Београду никада није постављала никакве услове2, има изузетне односе. Каква је перспектива за стабилност и чврстину таквих односа?

Да би се одговорило на то питање само се треба сетити да Западу не може да се допадне побољшање односа међу нашим двема земљама, јер је тај Запад читаве две деценије радио на његовом рушењу. Тако да су у Београду почели да се, посетама, смењују политичари из Европе и Америке.

Предлажемо да се не гата како ће се развијати односи између Београда и Москве, већ само да погледамо неколико чињеница које говоре саме по себи:

·                                 Србија је подржала санкције ЕУ против Ирана, мада је Русија била њихов жесток противник3,

·                                 Србија је у Генералној скупштини УН 8. августа гласала за резолуцију која је осудила режим сиријског председника Башара, мада су Русија и Кина гласале против те резолуције4,

·                                 Србија је на заседању ОЕБС-а осудила Русију због Пуси Рајот,

·                                 Т. Николић није могао да у току састанка са В. Путином потпише са руским партнерима Уговор о испорукама гаса, јер је министарка енергетике Зорана Михајловић, која је до тада више пута иступала против постављања Јужног тока кроз Србију, заменила документа завршне варијанте Уговора без знања Председника, покушавајући да из текста избрише „Југоросгаз“, који је један од учесника у пројекту5.

·                                 Затим, док Т. Николић на састанку са В. Путином у Сочију није потписао Уговор о стратешком партнерству са Русијом, министар одбране и први заменик премијера А.Вучић у Немачкој даје изјаву да је „Немачка – главни стратешки партнер Србије“6.

Наравно, свакако да постоји жеља да се оправда Председник који представља власт – хајде, де – није знао шта су саветници и министри чинили. Наравно, напредњаци су млада странка, немају довољно велики кадровски потенцијал, али то не би требало да правда саветнике који чине такве грешке.

Још један пример. Саветник Т. Николића, професор Оливер Антић, је шокирао и уздрмао јавност изјавом да би за Југославију било боље да је остала у пакту са Хитлером, него што се борила против фашизма7. И новинари су такође почели да мењају тон, неумешно се додворавајући власти. Појављују се чланци са називима „Руси газдују Србијом“8, о руским кредитима се подругљиво пише: „Кад нема кише – добар је и град“9. Такође, на пример, Д.Анђелковић у журналу „Печат“ пише: „ми, који смо одсечени НАТО кордоном и од ЕУ, и од Русије, на жалост,… нисмо у сфери… њених животних интереса“10 . И сам прави закључак: „Русија данас у нашем окружењу не представља најјачи војно-политички фактор“ , те предлаже да се преоријентишемо на евро-атлански блок, све док и у њему не дође до распада, као некада у совјетском.

Руски политичари за сада не реагују никако на те чињенице. Али српске новинаре занима одговор на питање: „Да ли то српски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који њоме руководе?“11

 

1 http://www.dnevnik.rs/politika/nikolic-i-putin-o-juznom-toku-i-kreditu-za-popunu-budzeta

2 http://www.fakti.org/serbian-point/nikolic-nezavisnost-kosova-neka-bude-uslov-za-ulazak-u-eu-a-ne-za-pregovore

3 http://www.telegraf.rs/vesti/politika/403370-zameramo-se-rusiji-srbija-uvela-sankcije-iranu

4 http://www.newsland.ru/news/detail/id/1012271/

5 http://www.nspm.rs/hronika/blic-nikolic-ljut-na-ministarku-energetike.html

6 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Najvise-pocasti-za-Vucica-u-Berlinu.sr.html

7 http://www.slobodnaevropa.org/content/nikolicev-savetnik-bolje-je-bilo-sa-hitlerom/24734203.html

8 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/07/druga-srbiia-i-rusofobiia.html

9 Исто

10 Анђелковић Д. Кавкаске паралеле // Печат. – Београд, 2012, бр. 240, с. 17.

11 http://facebookreporter.org/2012/11/01/%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%B8%D0%B4-%D1%88%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85/

 

Храмови и манастири Русије из птичије перспективе


Михаил и Јекатерина се већ неколико година баве аерофотографијом. Уз помоћ фотоапарата, причвршћеног за авион на даљинско управљање, они фотографишу културно-историјске споменике Русије из птичије перспективе.

7. новембар 2012. Михаил и Јекатерина, aerialphoto.ru

Омиљени објекти за фотографисање су им храмови и манастири. Михаил и Јекатерина су омогућили „Руској речи“ да упозна своје читаоце са лепотом руских цркава, виђених из угла који није доступан сваком фотографу.

http://ruskarec.ru/articles/2012/11/06/hramovi_i_manastiri_rusije_iz_pticije_perspektive_17899.html

Медаље за ратне злочинце и убице Срба. СВЕДОЧЕЊЕ: Зоран Чегар – Сви знамо да су на списку ратни злочинци


„То је група криминалаца која је за власт и Алију Изетбеговића одрађивала прљаве послове по граду, вршила ликвидације, улазила у српске станове, истјеривала официре из станова, пљачкала радње и банке.“
Рекао је ово за „Глас Српске“ некадашњи командант Специјалне полиције у Сарајеву Зоран Чегар изненађен приједлозима имена криминалаца и ратних злочинаца који су се нашли на списку за „медаље отпора“.

07.11.2012. ФБР Биљана Ђоровић, Глас Српске, пише: Жељка Домазет

Зоран Чегар

Комисија Владе ФБиХ за верификацију и утврђивање списка добитника Споменице и Медаље отпора предала је списак са 536 кандидата за хероје министру за питања бораца ФБиХ Зукану Хелезу. Одлука би требало да буде донесена идуће седмице.

На списку су имена 124 припадника „Зелених беретки“, а ту су и криминалци Исмет Бајрамовић Ћело, Рамиз Делалић Ћело, Нијаз Каркеља Ниске, Јусуф Јука Празина, Таиб Торлаковић…

– Тих имена би се постидио сваки честити борац и полицајац. Ниједан „четник“ није ушао у Сарајево, а цијели град је опљачкан, похаран и силован. Треба ући у имовински картон, па виђети шта су имали прије рата, а шта имају сада. То су криминалци који сада имају куће, виле, аутомобиле од пар стотина хиљада марака, бродове од неколико милиона, а прије рата се нормалан свијет са њима није хтио ни поздравити –  рекао је Чегар.

Чегар је казао да му је драго што га нико није предложио за медаљу и што се није нашао у друштву криминалаца. Додао је да је иронично да је Мухамед Швракић из „Зелених беретки“ на списак за ордење ставио и свога сина, који се у то вријеме није ни родио.

– Швракић је и сестру Али Гашија ставио на списак за медаље. На списку су они који су за ондашњу власт одрађивали прљаве послове. На списку су ратни злочинци и то сви знамо. Свака нормална држава би се оградила од таквих, а они их предлажу и додијелиће им медаље. Предлажу их за медаље да би казали да су злочине чинили само Срби и Хрвати, а да су ови њихови криминалци и злочинци били хероји – рекао је Чегар.

Исмет Бајрамовић Ћело је до пред рат робијао у зеничком затвору, а када је рат почео, добио је функцију команданта војне полиције Армије РБиХ.

 – Ако криминалац може да буде на функцији команданта, он једино може да наређује оно што заслужује затворску казну. Ћело је један такав примјер – рекао је Чегар раније „Гласу Српске“.

Рекао је и то да сви знају да се Рамиз Делалић Ћело јавно хвалио убиством сарајевског свата Николе Гардовића, те да је Делалић у команди 105. брдске бригаде узимао таоце и да није ништа другачији од Мушана Топаловића Цаце.

– Такви криминалци су довели до ратних злочина. Уз њихова одобрења по Сарајеву су људи убијани, пљачкани су станови, вршена силовања и одвођења – рекао је Чегар.

На списку за медаљу од највећих сарајевских предратних криминалаца, а ратних команданата, једино није Мушан Топаловић Цацо, али јесу његови преживјели саборци из Десете брдске Самир Бејтић и Сенад Хасић.

Бејтић је дуго био у бјекству, али је суђен и осуђен за злочине почињене на Казанима, јаму смрти за Сарајлије небошњаке у рату. Пресуда од 14 и по година затвора за Бејтића поништена је на Врховном суду Федерације БиХ, да би потом у поновљеном поступку пред Кантоналним судом Бејтић био ослобођен. Сада је предложен за Медаљу отпора.

Сенад Хасић

Поред Бејтића из Цацине групе за медаљу је предложен и Сенад Хасић, који је такође блиски Цацин сарадник.

Против Хасића је такође вођен поступак за брутална убиства, како је оптужница и третирала „случај Казани“. Иако оптуженик, постао је свједок, који је за злочине оптужио мртвог команданта Цацу, којем не може да се суди.

Александар Чепурин: Узалуд кидају везе Руса и Срба


Замена амбасадора Русије у Београду, као и нашег дипломате у Москви, неће утицати на промену правца кретања који су одредили председници држава у току последња два сусрета. Путин је више пута говорио, а летос је и поновио, да ће Русија подржавати Србе у њиховој борби да сачувају своју територију. Тог „путоказа“ придржавали су се и досадашњи представници те државе у Србији, а следиће га и нови руски амбасадор Александар Васиљевич Чепурин, који је у уторак имао први радни дан на дужности у Београду.

07.11.2012.  Вести, Новости

Јуче био први радни дан на дужности: Александар Васиљевич Чепурин, нови амбасадор Русије у Београду

У разговору за Вечерње новости, првом који је дао српским медијима, он говори о досадашњој дипломатској каријери, снази руско-српских веза, очекивањима. Разговор о тешким политичким приликама у Србији, дипломатски оставља за следећи пут, кад ствари осмотри на лицу места.

С којим плановима долазите у Београд?

„Задовољан сам што ћу представљати Русију у пријатељској Србији. Потрудићу се да радом допринесем развоју руско-српских односа и подизању квалитета дијалога двеју земаља. Знам да многи Срби симпатишу моју земљу и залажу се за ширење сарадње. Моји претходници су ми причали да су Срби врло гостопримљив и отворен народ. Надам се да ћу успети да стекнем добре пријатеље и истомишљенике“.

Путинов орден

Пре преузимања дужности у Београду, Чепурин је имао и серију састанака с високим руским чиновницима. На пут у Београд кренуо је и са Орденом Пријатељства, којим га је одликовао председник Русије Владимир Путин.

На место амбасадора долазите са завидним диломатским искуством. Јесте ли већ били у Србији?

„Нажалост, нисам раније био у Србији. Заиста сам „од младих ноктију“, како је говорио Пушкин, радио у совјетској, а затим у руској спољнополитичкој служби. Био сам у скоро свим земљама, али у Србији нисам. И када сам претходно преузимао дужност амбасадора, а то је било у Данској, нисам пре тога био у тој држави. Зато се може рећи да ово није случајност, него закономерност“.

Били сте и руководилац Департмана кадрова МИП Русије… Колико ће вам та искуства бити од користи?

„Почео сам као специјалиста за Италију, па сам четири године радио у генералном конзулату у Ђенови, а, затим, осам година у амбасади у Риму. Био сам саветник за економска питања совјетске амбасаде, а затим Русије, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Пет година сам радио у Департману за кадрове – прво као заменик, па први заменик директора и, на крају, као директор. Четири године сам био амбасадор у Данској. Последњих седам година био сам директор Департмана за рад са дијаспором у иностранству“.

Говори три језика, учи и српски

Чепурин је рођен 20. септембра 1952. године у Ставропољу, граду који се налази на истој географској ширини као и Београд. Два његова брата заузимају угледне позиције у родном крају. Московски институт међународних односа, чувени МГИМО, Чепурин је завршио 1975. године. Радио је 12 година у Италији, затим, у Европском департману МИП Русије. У 42. години је постао директор Департмана кадрова МИП, а затим је био амбасадор у Данској од 1996. до 2000. Од новембра 2005. директор је Департмана за рад са руском дијаспором. Говори италијански, француски и енглески, а почео је да учи и српски.

Јесте ли се премишљали, када су вас предложили за амбасадора у Београду, да ли да то прихватите?

„Предлог сам одмах прихватио. У руско-српском дијалогу постоји поље за развој, а то је најважније. Заједничка историја и корени олакшавају нам, не само међусобно разумевање, већ нас све обавезују да јачамо односе. То је објективна потреба. Они који су против тога, ”пљују против ветра”, како кажу у Русији“.

Јесте ли, током периода припрема за долазак у Србију, разговарали с бившим руским амбасадорима у Београду – Александром Конузином и његовим претходником Александром Алексејевим?

„Наши амбасадори Конузин и његов претходник Алексејев радили су у Београду у интересантно време. Били су то добри, рекао бих, истакнути амбасадори. То су моје колеге и стари пријатељи. Они су понели најлепша сећања о времену проведеном у Србију и контактима са Србима“.
 
Који су услови потребни како би амбасадор могао добро да обавља посао у једној држави?

„За амбасадора је посебно важно да осећа симпатију према земљи у којој ради, да тамо има пријатеље и истомишљенике. Срби и Руси имају много заједничких црта: добродушност, искреност, активност, способност да бранимо праведност и неретко да страдамо због тога. Сви смо заинтересовани за бољи живот и за просперитет наших народа“.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је одличан познавалац ситуације на Балкану. Да ли сте од њега добили неке савете?

„Министар Лавров, заиста, одлично познаје ситуацију на Балкану, и пријатељ је Срба. Био сам дирнут пажњом коју ми је пружио, дајући ми низ врло корисних препорука и савета уочи мог поласка у Србију. Потрудићу се да оправдам поверење и снажно рачунам на српске колеге и пријатеље, како из политичког естаблишмента, тако и на оне који једноставно симпатишу Русију, и свих који разумеју да је јачање веза и односа са великом Русијом – објективна потреба“.

Ко долази са вама? Можете ли нам нешто више испричати о својој породици?

„Моја супруга Наталија (48) је врхунски лекар – кардиолог, магистар је медицинских наука, радила је у најбољим клиникама у Москви. Наша ћерка Марија (24), као и ја, завршила је Московски државни институт међународних односа. То је једна од бољих високошколских установа у Русији, а тај институт је завршиило 70 одсто сарадника МИП“.
„Својевремено је химну Московског државног института међународних односа написао садашњи министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Она почиње речима: ”Ми смо рођени под тремом великог МГИМО, у најлепшој од свих земаљских династија”. Сада је наша ћерка Марија на постдипломским студијама МГИМО и ради у европским заједничким политичким структурама“.

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (5. Део)


ФБР ФЕЉТОН: Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (5. Део)

7 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

5.     ПАШТРИК-КОШАРА: ПОЉА СМРТИ ДР ЈУРИШЕВИЋА…

Др Јуришевић у униформи ОВК „рукује“ тешким митраљезом- Паштрик

Шерон Вергис (новинар) о др Јуришевићу: „„Он иде у патроле и убија Србе у борби… При крају (мисије) „слуђен“,  улази у састав Америчких специјалних снага и извиђа Српске положаје, потом извештава америчку команду. Његове информацију наводе НАТО бомбе на циљеве и убијају око 400 Срба… Присуствује бруталној ликвидацији заробљених Срба од стране ОВК, и одобрава их… Србе назива „болешћу“… Каже да је првог Србина убио у „самоодбрани…““

Др Јуришевић (који ових дана води интензивну кампању у Аустралији за легализацију еутаназије, која у Аустралији али и у већини цивилизованих земаља представља кривично дело) описује у својој књизи властито искуство у убијању рањених и беспомоћних(односно „лакоћу убијања“), који су били поверени његовој „лекарској бризи“: „То и није било тако тешко, како би већина људи мислила. Да то нисам урадио ватреним оружјем, за оне које сам убио, то би била обична „еутаназија. Али зато што то нисам радио морфином, већ пиштољем, људи кажу да је то страшно…“

CraigJurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам учествовао заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српске паравојске…“

Овај горњи (скраћени) опис ратних и хуманитарних злодела, који је сам др Јуришевић обезбедио у бројним интервјуима Западним и Албанским медијима, интернет форумима, и обелоданио у својој књизи „Крв на мојим рукама“- је нешто што би др Јуришевић ових дана најрадије „гурнуо под тепих“. Након публиковања своје књиге „Крв на мојим рукама“, и консеквентним претњама- што легалним акцијама и истрагама званичних органа, што директним претњама од стране Српских грађана који су изгубили своје најмилије у косовском рату 1999, током кога се др Јуришевић отворено борио као члан терористичке ОВК- Др Јуришевић би сада најрадије да прикрије од јавности тај прљави део своје личне биографије, и да у први план истакне своју „хуманитарну-лекарску“ мисију у конфликту. Али као што ћемо видети у следећим поглављима, све је више доказа да др Јуришевић није био никакав хуманитарац, већ један обичан авантуриста, крвожедни убица, и  албански плаћеник. Уосталом поред његове болесне жеље да се јавно окити „ратним трофејима“ и о томе често „баљезга“ на разним интернет форумима- о његовим злоделима сведоче и његови дојучерашњи терористички саборци…

 ——————————————

Др Јуришевић (у средини) са оружјем у руци се придружио ОВК терористима…

У Мају 1999 др Јуришевић напушта рад у међународној хуманитарној организацији у Кукешу и одлази на фронт да се бори против Српских снага у оквиру терористичке ОВК- наводно због претњи након откривања корупције у болници, али тај аргумент не држи воду, бар не према потпаролу „Атлантског батаљона“ ОВК, Уки Лушију, који је то објаснио логичним питањем „Ако се није осећао безбедан у Кукешу, зашто није онда сео у авион и вратио се у Аустралију?“.

Др Јуришевић одлази на фронт у друштву и организацији мистериозног команданта ОВК, извесног доктора, кога је упознао у кукешкој болници. У претходним наставцима сам документовао присуство више албанских и страних доктора на североистоку Албаније, у периоду непосредно пре, и у току Косовског конфликта. Један од водећих ОВК команданата и координатор за Албанију је био др Шаип Муја, за кога сам и иницијално посумњао да је он био тај који је „врбовао“ и одвео на фронт „плаћеника“ др Јуришевића. Ипак, анализирајући изјаве ОВК сабораца др Јуришевића и неких албанских медија, сазнајемо да је др Јуришевић стигао у ОВК логор Хелшан у организацији ОВК команданта Хосније Хоџе. Да ли је Хоџа тај исти мистериозни доктор кога је др Јуришевић срео у Кукешу, или је само један од многобројних доктора, који су боравили на потезу Паштрик, Кукеш, Бурел у припреми за „злочин столећа“- насилну крађу људских органа из тела живих или полуживих Српских заробљеника!? Верујем да би др Јуришевић о томе могао штошта да каже. Уосталом и он је један од „тих лекара“, који су напустили незбринуте пацијенте у избегличкој болници у Кукешу, и посветили се „раду“ са ОВК!?

Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је сам себе најбоље инкриминисао у бројним интервјуима разним медијима. Свакако један од најдетаљнијих описа „ратничке прошлости“ др Јуришевића у време Косовског конфликта, он је дао албанском магазину „Експрес“, новинару Флори Бруки. Тај извештај сам пронашао публикован у марту ове године на www. ukalbanians.net (дакле интернет гласилу албанске емиграције у Великој Британији).

Он у изјави новинару Бруки наводи, да не само што се придружио са оружјем у руци терористичкој ОВК, него и да је, након што се уверио у расуло, кукавичлук и недостатак тренинга међу албанским борцима, преузео иницијативу и организовао њихов тренинг у најмање три ОВК логора у ратној зони. Брука цитира речи др Јуришевића: „Тренирао сам војнике у Хелшану, потом Кахану, а касније и на Паштрику.“

Током интервјуа др Јуришевић наставља опис својих „лекарских активности“ унутар Србије: „Био сам део патрола иза Српских линија. Учествовао сам у патролама у северо-источом делу Косова. Са једном патролом сам се пробио до места Кушнин, 4 км иза Српских линија“. Он овде додаје да су том приликом три добровољца ОВК из Немачке погинули у борби, и да су касније двојица страдали од нагазних мина. Један од његових бивших „сабораца“ се присећа да је др Јуришевић учествовао у најмање пет патрола иза Српских линија…

Др Јуришевић затим описује своје претходно војно искуство: „„Веома сам искусан „ловац“ из Аустралије, али сам такође годину дана био у саставу израелске војске у оквиру „Медевак“ тима. „“

Његову војну „експертизу“ из Израела потврђују и најмање три учесника са „Форума Легије странаца“, где др Јуришевић воли да гостује- што из разлога хвалисања својим ратним искуством са Косова, што из разлога продаје своје књиге. Ево копије те оригиналне дискусије:

 

Као што видимо из ове оригиналне дискусије, најмање три учесника овог форума оптужују др Јуришевића не само као плаћеника који је ратовао у оквиру ОВК, већ га један и отворено назива терористом. Следи превод тог дела дискусије:

Scouser: „Интересантно је сазнати како је један аустралијски хирург, који је обучаван у ратничким вештинама од стране Израелске армије, завршио као војник албанске ОВК…“

DadoX: „Доктор-авантуриста  који се борио заједно са терористима је боравио на Косову и Метохији 1999.“

RMD: „Било би добро сазнати како се тај израелско-војно тренирани лекар, касније борац ОВК,  одлучио да се прикључи резервном саставу Аустралијске војске, и какве је то све ефекте имало на њега?“

 

Овде сам посебно издвојио дискусију са овог форума Легије странаца, јер поред тога што га као плаћеника и терористу оптужују други „колеге плаћеници“, он овде није могао да суздржи своју људску сујету и адолесцентну жељу за „самодоказивањем у друштву опасних момака“, и тако је сам обезбедио необориво сведочанство о правим разлозима свог приступања терористичкој ОВК и активном учешћу у убијању југословенских војника , Српских војника и цивила. „Његовом следећом изјавом падају у воду сви његови покушаји да себе прикаже као лекара-хуманитарца, и тврдња да је оружје „носио само за самодбрану!“ Уосталом ево копије оригиналне изјаве др Јуришевића са форума Легије странаца:

 

Craig Jurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам учествовао заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српске паравојске…“

Ове речи које је изрекао сам др Јуришевић најбоље сведоче о његовој правој улози у Косовском конфликту. Он једноставно више и не спомиње своју наводну хуманитарну лекарску мисију, и у први план ставља улогу страног војног плаћеника.

 

Да ли је и на овој слици Крег Јуришевић?

Поред припадника форума Легије странаца, ове наводе потврђује и више бивших сабораца др Јуришевића из редова терористичке ОВК. Један од њих, извесни Л. Соули доводи др Јуришевића у везу са терористичким нападом на теренско возило Војске Југославије у рејону Кошаре, и консеквентно убиство више припадника ВЈ.

       Originally Posted by L.souli 07-10-2010

       These are foreigners in the battle of Koshare. Those are french and british guys. I dont know what is their background, but can be some form of foreign legion and parachute regiments since they were sent to help the UCK.

       The guy in swiss camo pants is Craig Jurisevic-a surgeon from Australia…

       http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

Остао је упамћен као страни плаћеник у „швајцарским камо-панталонама“- Др Јуришевић на слици лево- у пуној ОВК унифорими и са његовим редовним „докторским алатом“ аутоматском пушком „калашњиков“…

Бивши ОВК борац Л. Соули описује видео снимак заседе возила ВЈ у рејону Кошаре 19 маја 1999, којом приликом је убијено више припадника ВЈ као и један „руски добровољац“ (према тврдњи ОВК). Соули тврди да су већина терориста који су учествовали у овом мучком нападу на теренско возило ВЈ били страни плаћеници. Он овде посебно издваја име др Крега Јуришевића, кога описује као једног од страних плаћеника. Интересантно је да су након моје најаве ових детаља присуства др Јуришевића на инкриминисаној локацији Кошара у мају 1999, овај део дискусије и оригинални албански видео клип са „Јутјуба“ напрасно уклоњени. Ипак ја сам сачувао копију оригиналне дискусије, а видео снимак сам учитао на посебан диск… Ево превода описа тог видеа:

Л. Соули, 7-10-2010: „Ово су страни плаћеници у битци за Кошаре. То су француски и енглески момци. Нисам сигуран за шта су тачно специјалисти, али претпостављам да су нека врста Легије странаца и припадници падобранске регименте, с обзиром да су послати овде да помогну ОВК. Тип у камуфлажним швајцарским панталонама је Крег Јуришевић, хирург из Аустралије…“

У наставку дискусије Соули доводи Јуришевића у везу са другим британским плаћеником Ендијем Финијем, са којим се др Јуришевић сликао више пута у рејону планине Паштрик.

 

Албански „Пси рата“: У средини лево др Крег Јуришевић- у средини десно енглески плаћеник Енди Фини…

Соули у оквиру дискусије на овом „војном форуму“ прилаже три фотрафије страних плаћеника, где посебно наглашава др Јуришевића и Енди Финија. На горњој слици лево је др Јуришевић са аутоматским наоружањем у друштву још једног терористе из ОВК. Н доњој слици у средини (гологлав) је енглез Енди Фини, и на овој средњој- у средини су заједно Јуришевић и Фини у друштву ОВК терориста.

 

Енглески плаћеник Енди Фини, да ли је и он био „доктор“?

Из свега овог је очигледно да је др Јуришевић у току свог „боравка“ на косовском ратишту био углавном у друштву страних плаћеника, и према властитом признању постао део Америчких специјалних снага. Такође он сам признаје да је у улози извиђача наводио НАТО бомбардере на Српске циљеве, и прихвата одговорност за жртве тих напада, чак и „дозвољава“ могућност да је приликом тих напада било и цивилних циљева.

У претходним наставцима сам документовао неке од тих ваздушних удара НАТО снага по Српским положајима, за које постоје посредни докази да је у њиховом извршењу учествовао др Јуришевић. Ти напади су довели до губитка људских живота и тешких рањавања, како међу нашим војницима, тако и међу цивилима- Ево пар непосредних описа НАТО напада који су се одиграли у време боравка др Јуришевића на Косовском ратишту, где је према властитом признању „радио“ у улози НАТО „локатора“ Српских циљева. Следе изводи из интернет медија „Православни Срби“ и Википедије:

Два стратегијска бомбардера Б-52, који носе по 49 тона убојитих средстава, 30. маја туку наше положаје у источном делу села Планеја у два налета. Око поднева два Б-52 су у исти мах изручили смртоносни терет на простор 300х300 метара. Зачула се ужасна детонација, као да је експлодирала атомска бомба. Бу,бу,бу,бу… ођекивало је док се тло померало. Село је збрисано. Подигао се димни стуб пречника 1,5 до 2 км. Од кућа су остале гомиле камења и цигли. Земља је спржена као у неком катастрофалном пожару. Борци који су били на суседним положајима кренули су у помоћ. Док су извлачили повређене стално је по њима дејствовала авијација. Повређена су два борца који су извлачили рањене. Било је изузетно тешко извући рањене и осакаћене испод рушевина. Требало их је ручно откопати уз стално дејство авијације. Рањени су пребацивани на гранама, шаторским крилима и вратима. Из рушевина су их извлачиле и жене – добровољци Слађана Миленковић, која је неколико дана погинула, и Марина Јелић. За то време, у два налета, јаке снаге терориста, њих 400-500, кренуле су у напад. Приликом напада авиона Б-52 погинуо је један борац а двадесет их је рањено.

——————————————

Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали ОВК позиције испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једнога официра а ранивши преко 40. То је омогућило ОВКу да одбије снаге ВЈ са те позиције на почетну…

Новинар новозеландског „Хералда“, Шејн Гилкрист, у свом чланку из јула 2010 под насловом „Моралне дилеме у магловитом рату“, управо и потврђује наводе да је др Јуришевић непосредно учествовао у овом злочиначком бомбардовњу приликом ког је страдало најмање неколико десетина грађана тадашње СР Југославије: „Он (др Јуришевић) је чак мапирао позиције Српских снага, његово координате су наводиле НАТО ваздушне ударе за које верујемо да су убили око 600 људи, за које он (др Јуришевић) признаје да неки вероватно нису ни били војници.“

 ————————————————–

Др Јуришевић у ноћној патроли са терористима ОВК, негде у североисточном Косову…

Др Јуришевић такав лични став о „моралности“ убијања других, па чак и невиних сам појаснио у својој књизи „Крв на мојим рукама“, користећи се цитатом  из Басанијеве књиге „Венецијански трговац“: „Да би остварили велику правду- дозвољено је да учинимо и малу неправду.“(Surgeon at arms). Оваква тврдња др Јуришевића потпуно уклања сваку сумњу да се овде ради о веома неморалној особи, која је спремна да погази не само све моралне принципе, већ и Хипократову заклетву, коју је „потписао“ оног момента када је постао лекар!? Ја бих отишао и корак даље и назвао га „психопатом“ у белом мантилу- на кога би вероватно и један др Менгеле био поносан…

 ——————————————-

На крају овог дела мог фељтона, послужићу се цитатом из чланка Курира из августа 2010 под насловом „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да би им помогао“, који је базиран на сведочанствима страних медија и аутобиографских белешки др Јуришевића:

„Крег Јуришевић, хирург из Аделаиде, са оружјем у руци, борио се на Косову 1999… Детаљно је описао како је рањенике на Косову током 1999, убијао да би им, како тврди „прекратио муке“, наводећи да није убијао само Србе, него и рањене Албанце, којима је, како је навео, требало прекратити муке…“

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

http://dcswift.com/military/bioethics/Medical%20Ethics%202/Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

http://www.youtube.com/watch?v=UuwgHQ5WKcU

http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/prva-presuda-za-ubistvo-vojnika-na-karauli-kosare.php

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

РУСКИ АМБАСАДОР: Јачање односа Србије с великом Русијом објектива потреба


БЕОГРАД, 6. новембра 2012. (Бета) – Нови амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин изјавио је да је за Србију „јачање односа с великом Русијом објективна потреба“.

06.11.2012. БЕТА

Александар Чепурин нови амбасадор РФ у Србији

„Заједничка историја и корени Русије и Србије олакшавају нам не само међусобно разумевање већ нас све обавезују да јачамо односе. То је објективна потреба. Они који су против тога ‘пљују против ветра’, како кажу у Русији“, рекао је Чепурин у интервјуу за Вечерње новости од уторка.

Чепурин, који је у уторак имао први радни дан на дужности у Београду, пошто је на место амбасадора Русије дошао после Александра Конузина, навео је да је за амбасадора посебно важно да осећа симпатију према земљи у којој ради и да тамо има пријатеље и истомишљенике.

„Срби и Руси имају много заједничких црта: добродушност, искреност, активност, способност да бранимо праведност и неретко да страдамо због тога. Сви смо заинтересовани за бољи живот и за просперитет наших народа“, рекао је нови руски амбасадор у Београду.