Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Галина Царева – Распятая Сербия
07.11.2012. Главный редактор СЕРБского ФБРепортера, Биляна Дикович
В видеосборнике „Распятая Сербия“ представлены следующие фильмы: „Геноцид по благословению Ватикана“ (хорватские ужасы), „Погромы сербских деревень“, „Терпкий вкус мультиэтнической жизни: сербские анклавы“, „Русские танки в Приштине“, „О, Косово, Косово“ – видеоролики певицы Ивана Жигон.
В фильме „Геноцид по благословению Ватикана“ на основании документального материала рассказывается о массовом убийстве сербов, которое началось в первые дни возникновения Независимого государства Хорватия (НГХ).
Невинных сербов насаживали на колья, на груди разжигали огонь, заживо жарили, облив кипятком снимали с них кожу и посыпали раны солью, выкалывали глаза, резали ущи, нос, язык, сбрасывали живыми в шахты.
Детей бросали в гашеную известь, раздирали их за ноги, разбивали им головы о стены, камнями перебивали им повоночник, применяли другие пытки, которые нормальному человеку трудно и ообразить…
Во всех этих диких, более чем безбожных преступлениях участвовало большое количество католических священников, клириков, монахов и организованной католической молодежи.
Долгие годы удавалось замалчивать об этих страшных событиях 41-45 годов, и это не удивительно, ведь на это были пущены все средства римо-католической церкви.
И сейчас происходит новый геноцид, геноцид над сербами, только за то, что они православные.
Долар, иди кући!
Финансијска криза је удружила многе земље против САД, које себе одређују као лидера светске економије и чине све како би друе земље и њихове валуте осећале извесну подређеност.
06.11.2012. Глас Русије
© Коллаж: «Голос России»
Ипак све тече и све се мења, и сада на сцену економског живота излазе валуте Русије и Кине. Неки експерти им пророкују будућност светске резервне валуте, која ће истиснути долар. Магистар економских наука и аналитичар компаније Финекспертиза Александар Дорофејев не пориче такав развој догађаја, али претпоставља да ће томе претходити дуг процес. За сада ни рубља, ни јуан, ни евро не могу да буду реална конкуренција долару.
Јуан не може да постане светска резервна валута зато што економија Кине веома зависи од извоза у САД. Ради тога треба пребацити кинеску производњу на унутрашњу кинеску потрошњу, тачније одвојити се некако од САД. Такође је потребно умањити удео долара у светским обрачунима, што покушавају да ураде неке земље. Између осталог покушавају да смање своје девизне резерве у доларима, отварајући могућности за конвертовање у другим валутама, на пример у рубљама. Зато што ако низ прорачуна између Русије и Кине и других земаља буде протицао у рубљама, промет долара ће полако падати. Овај процес не сме се покренути нагло, већ може само постепено.
А српски новинар и економиста Ратко Паић верује у скоро свргавање долара као јединствене светске резервне валуте. Он рачуна не на јуан, већ на рубљу. Не ради се патриотизму представника братске Србије, него о већ покренутим економским процесима.
Недавно је руски премијер Дмитриј Медведев изјавио да рубља може да остане међународна резервна валута, и под тиме се подразумева и валута која се користи у међународној трговини. Кажу да рубља може лако да постане јединствена валута у Евроазијском економском савезу који ће бити формиран 2015. године. Руска рубља прошлог месеца по одлуци Народне банке Србије уведена је као валута која се може користити у купопродаји на српском девизном тржишту.
Не може се тачно рећи да јуан, рубља или нека друга новчана јединица скоро могу да помере долар са пиједестала. Али то да се у том правцу воде колосални радови потврђују чињенице. И како да се не сетио да су се Кина и Русија већ званично договориле да формирају рејтинг агенцију која ће бити противтежа сличним америчким структурама. Она ће помоћи да се ојачају позиције рубље, и јуана и многих других регионалних валута. И није искључено да касније из блока ових валута може да се издвоји нова резервна.
Foes now friends: US stealth pilot and the Serb who shot him down
A former US Air Force pilot and the man who shot his stealth plane down during Nato’s operation in Serbia have struck a remarkable friendship.
Dale Zelko and Zoltan Dani talk about how they forged their friendship
Breaking bread with the enemy is one thing. Making it together is a step that former foes do not usually take.
But in Zoltan Dani’s kitchen, that is exactly what is happening. Once the commander of a crack Yugoslav anti-aircraft rocket unit, the former colonel has swapped his camouflage for an apron and now runs a successful bakery.
Even more remarkably, kneading the dough beside him is former United States Air Force pilot, Dale Zelko.
From foes to friends:Dale Zelko and Zoltan Dani say they feel like brothers nowThe two men were on opposite sides in 1999, when Nato air strikes rocked Belgrade and other key targets. And they were the protagonists in one of the most remarkable incidents of Operation Allied Force.
Dale Zelko flew the F117 „stealth fighter“ – a warplane so advanced that it was all but invisible to enemy radar.
But on the night of 27 March 1999 he was uncomfortable. Weather conditions meant the stealth fighters would not have their usual escort of „Prowler“ electronic jamming planes or F16s firing anti-radar missiles.
„I’d never felt so strongly – if there was ever a night, a mission for an F117 to get shot down, it would be this one. I wasn’t surprised when it happened,“ he says.
‘Nice shot’
Zoltan Dani had problems of his own. He commanded a unit which was low on resources and vulnerable to attack by the F16s. But his men were not short on morale or skill.
Each night he would move his unit from place to place – operating the equipment in 20-second bursts to avoid the attention of anti-radar missiles.
Citing Serbian electronics genius Nikola Tesla as an inspiration, Zoltan had the equipment modified so it would operate beyond the usual wavelengths.
Perhaps it was this which allowed him to detect Dale Zelko’s stealth fighter.
„When it hit, it felt very, very good. Like scoring the winning goal in a football match,“ says Mr Dani.
The US pilot’s perspective was naturally a little different. But once he had ejected from his now uncontrollable plane, Mr Zelko had some surprisingly generous thoughts.
„I thought about the Serbian SAM (surface-to-air missile) operator, imagining having a coffee and conversation with this guy, saying to him: ‘Really nice shot.’ I had this huge respect for him and the Serbian people.“
The wreckage of Mr Zelko’s plane is now in Belgrade’s museum
This, perhaps, helps to explain why Mr Zelko was so receptive when the idea of meeting the man who shot him down was first floated.
‘Message of peace’
The initial suggestion came from Mr Dani’s son, Atila, who had seen footage of Dale online. It was taken up by Serbian documentary-maker Zeljko Mirkovic, who was then completing a film about the former rocket unit commander called The 21st Second.
He contacted the now-retired pilot via the US Air Force. And for Dale Zelko it could not have been a more welcome communication.
„As soon as I read the idea of meeting the man who shot me down, my immediate reaction was: yes, absolutely – and I became obsessed with the idea. I felt I had to connect deeply and personally with this person and the Serbian people. It became a mission of passion for me.“
Several years of correspondence followed. The two former military men say they shared their stories, emotions and ideas as they worked towards a face-to-face encounter.
That finally came last year – with Zeljko Mirkovic’s camera also in attendance. His documentary about the relationship between Dale and Zoltan is called The Second Meeting. And he thinks its story is relevant around the world.
„Our three families – Dale’s, mine, Zoltan’s – shared the same values, about believing in the family, believing in peace. We all believed we had the right to send the message – hope, peace – which could be accepted universally.“
But the relationship between the two old adversaries has gone far beyond the boundaries of the film. They have exchanged visits to each other’s homes – and their children and wives have also struck up friendships.
Three members of the Zelko family came to Serbia for a week of premieres of The Second Meeting. They stayed at the Dani family home in Kovin, a short distance from Belgrade.
It was striking how comfortable the two families were in each other’s company: the older, dark-haired Dani children acting like older siblings to the pre-teen, blonde-haired Zelkos. Meanwhile, the two fathers relaxed with home cooking and coffee.
‘Human element’
Still, the friendship has thrown up some intriguing philosophical conundrums. Particularly for Dale Zelko, who first went to Serbia to make war, but returned to make friends.
„I had a question from the audience at the Belgrade premiere: ‘After developing a real personal relationship between the families, could you go back in a combat machine against Serbia?’ I said absolutely not, that would be impossible. You can no longer remove the human element from it.“
The pair hope their story will send a message of tolerance and understanding around the world.
Emerging from another hug with the man who came to bomb his country but whom he now calls brother, Zoltan Dani is happy to be viewed as an example.
„We found a solution to this problem and we’re showing other people how to do it. We’re saying to people that peace is much better than war. The most important thing is that we communicate and become very good friends – share emotions and feelings.“
He smiles, and glances over at the oven.
„And besides apple strudel, we make chocolate cake.“
———————————————————————-
Косовска клопка кована у САД
Неколико дана пре председничких избора у Америци шеф Стејтдепартмента Хилари Клинтон боравила је у Приштини. После састанка са „председником“ Атифетом Јахјагом и „премијером“ Хашимом Тачијем, она је још једном потврдила да су САД увек биле заједно са „Косовом“ и остаће његов партнер убудуће. Наравно, друга изјава није могла ни да буде дата.
06.11.2012. Глас Русије, Константин Качалин, интернет редакција
© Коллаж: «Голос России»
Јер 1999. године бомбардовања Београда, Новог Сада, Подгорице, великих и малих градова Србије и Црне Горе завршена су пошто је Слободан Милошевић пристао да пусти Американце и НАТО на Косово. Формално све је текло по резолуцији 1244 СБ УН, а у пракси САД и НАТО су просто окупирале суверену државу Србију, а затим одузеле од ње четвртину територије.
Ција и Пентагон су одавно сањале да се преселе из Немачке и Италије на Балканско полуострво. Данас више нико не крије да је у марту 1999. године операција НАТО-а Савезничка сила била само параван. Још пре њеног почетка војни стручњаци су одабрали 1000 хектара земље недалеко од Урошевца за изградњу највеће војне базе САД у Европи. Тада је био одређен и главни извођач радова, тексашка фирма Халибартон, која се специјализује за нафтну опрему и серивисирање цевовода. Истина, Халибартон није радио директно. Градиле су базу Бондстил кћери фирме KBR-Kellogg, Brown and Root. У то време у Белој кући је седео Бил Клинтон. Он се полакомио на Балкан и природне ресурсе Косова. Према подацима Светске банке вредност минералних ресурса Косова износи више од сто милијарди долара.
Бондстил – тврђава на југу Европе.
По неким оценама изградња базе Бондстил коштала је скоро милијарду долара. Свега за три године овде је било изграђено 300 објеката. Само у болницу уложено је 34 милиона долара. Аналитичари у самим САД говоре да је Бондстил најважнији амерички интерес у Европи. Овде је данас базирано 7000 војника и официра из САД. Бондстил је читава држава. Роба само из САД, биоскоп, библиотека, интернет, куће са више станова, хотел, барови, спортске сале, базен, аутосервис, радионице. У Пентагону су се потрудили да служба на Косову не буде тако тешка. Има планова да се од Бондстила и суседне базе Кемп-Монтејс направи европски центар америчких маринаца. Управо са Косова ће их пребацивати у Авганистан да раде методом дежурстава.
Косовски промет наркотика
Још пре 15 година Интерпол је припремио специјални реферат где се читавом националном бироу Интерпола предлагало да обрате на мафиозне структуре косовских Албанаца посебну пажњу. Уочи бомбардовања Југославије од стране НАТО авијације Центар за стратешка и међународна истраживања Масачусетског технолошког института објавио је специјални реферат. У њему је јасно указано да косовске структуре контролишу око 70% тржишта хероина у Немачкој и Швајцарској. Балкан је спојен са маршрутама које започињу у Југоисточној Азији. Главни канал транспорта, познат као Балканска маршрута, пропушта 80% наркотика за продају у Европи.
И опијум узгојен у Авганистану и Пакистану пребацује се из Турске, а затим преко Косова и Чешке упућује у друге регионе старог континента. Даље Балканска маршрута води у Велику Британију преко француске луке Кале, где албанска мафија има стабилне позиције. Албански кланови су расути по Косову и Македонији, као и у Албанији. Шта више, косовски кланови сарађују са турском и бугарском мафијом. Албанска мафија користи чешке курире за транспорт хероина турским и енглеским дилерима, који се базирају у Великој Британији. Шверцери су формирали алијансе са својим криминалим колегама из Италије, укључујући Козу Ностру.
Узимајући у обзир стални раст производње наркотика у Авганистану, чији удео сада износи 90% читавог хероина у свету, приход од промета наркотика на „независном“ Косову ће остати основна ставка прихода. Одмах после проглашења независности Брисел је почео да говори о томе да ће Косово сада коначно победити трговину наркотицима. Али никакве борбе против мафије није било нити ће бити. Овај баснословно профитабилни бизнис, како тврде многи експерти, сваке године доноси на десетине милијарди долара. Испада да је читав регион – Албанија, Косово и Западна Македонија – сада једно велико складиште наркотика, у којем могу сви да зарађују. А борба против наркотика и промета наркотика ће постојати само у извештајима међународних организација које ће с времена на време ловити ситну рибу у јату нарко-грабљиваца.
Симовић: Ми смо бесмртни и вечни!
Ми смо бесмртни и вечни!
6 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Драган Симовић
Ми смо бесмртни и вечни!
Ако желимо, ми, заиста, бивамо оно што желимо!
Наше су жеље наша стварност.
Наши су науми наша стварност.
Наше су намере наша стварност.
Наша су дела наша стварност.
Нашу стварност и нашу судбину, гле, дела наша стварају!
Ми смо творци свега онога што нам се дешава.
Ми смо бесмртни и вечни!
Живот је наш без почетка и без свршетка.
Да ли смо ми заљубљени у властити живот?
Ако јесмо, зашто смо заљубљени у властити живот?
Шта ће нам живот, ако не творимо дела љубави?
Чему ће нам живот, ако нисмо посвећени стваралаштву и стварању?
Живот сам по себи, ма шта ми мислили, нема никаквога смисла, ако тај живот није посвећен стваралаштву и стварању!
Тек посвећен живот јесте живот са смислом и сврхом!
Живети живот без смисла и сврхе, без стваралаштва и стварања, то је исто као и не-живети!
Заиста, не живи се живот изван стваралаштва и стварања.
Не живи се живот ако давања нема.
Живети, значи давати, а давати се једино може кроз стваралаштво и стварање.
Ако не дајемо, ми онда и не живимо!
Да дајемо Створитељу, Великом Духу, Великој Мајци, Природи, ближњима и суближњима!
Тек када дајемо ми, уистини, јесмо!
Ако не дајемо, ми нисмо!
Човек је Бог онолико колико даје.
Посвећени се човек једино на Бога угледа.
Зато и кажем, да је човек Бог само онолико колико даје.
Човек који живи за узимање, полако али поуздано корача прма животињи.
Човек који живи за узимање, већ јесте животиња!
Он не зна, и ништа не слути, али полако и поуздано иде према животињи.
Ми смо бесмртни и вечни!
Али, бесмртност и вечност морамо оправдати.
Од Створитеља Који Јесте Предивотна Светлост и Надискуствена Милост Сушта, ми смо унапред добили највеће дарове Његове.
На нама је да те дарове Његове делима својим оправдамо.
Делима својим, кроз стваралаштво и стварање!
Ако нисмо посвећени стваралаштву и стварању, чему ће нам онда бесмртност и вечност?!
Само кроз стваралаштво и стварање ми јесмо Једно с Оним Који Јесте.
Онај Који Јесте, Он Јесте у нама суштаство наше сушто само онда када стварамо попут Њега Који Вечно Ствара.
И будући да Вечно Ствара, Он, стога, Јесте и Бива.
Ако смо у стваралаштву, и у стварању, онда и ми Јесмо и Бивамо!
[starrating template_id=4 select=“]
Од предкапитулантске Србије до посткапитулантске епохе…
ОД ПРЕДКАПИТУЛАНТСКЕ СРБИЈЕ ДО ПОСТКАПИТУЛАНТСКЕ ЕПОХЕ
6 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Станимир Трифуновић
Док су у касни сутон предкапитулантске Србије, прис(тој)но се дошаптавајући са творцем, прагматични представници власти наше Отаџбине, „охрабрено“ кретали у најдубљу ноћ националне историје, нико није веровао у ослобађајућу моћ видела нове зоре коју су најављивали, па ни они сами. Управо стога, неаутентично али покорно самоуверени у оправданост „болних компромиса“, индиректно промовисаних још у рани сутон 20.маја. ове године, наши реалисти су потоњих седмица интензивирали робустни пројекат дисциплинованог форматирања мнења свог Народа. Коначни епилог овог болног, анестезирајућег процеса, требао би бити катарзично одушевљење национа косметском преговарачком платформом, зготовљеном, сва је прилика, много пре
Пећка патријаршија је била аутокефална црква, са седиштем у Пећи,која је постојала од 1346. до 1463. године, а затим поново од 1557. до 1776. године. садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију.
Фотографија: Плетеније словес
тренутка када ће угледати светло дана и можда самих ђурђевданских избора. Јер, како разумети другачије Вучићеву најаву „болних компромиса“ још почетком августа месеца, а не претпоставити да је иста последица претходне иницијације обрисима садржаја који ће тек бити представљен преговарачком платформом? Ако буде? Громко најављивани унутарнационални консензус свих релевантних политичких субјеката у земљи (који је неизоставно морао у се апсорбовати и становиште референтних, неполитичких институција, попут САНУ, УКС, струковних удружења, независних интелектуалаца и осталих непарламентарних покрета и организација…, јер шта је консензус о Коемсту као изворишту духовног идентитета нације ако игнорише становиште целокупног Народа, до мајоризовано становиште моћне мањине на власти?), остаће, на жалост, изнуђени, помирљиви (квази)консензус само у делу који се односи на договор са (не)пристрасном, али искреном међународном заједницом. Елем, отишавши поодавно и предалеко у густе и безизлазне маглине антинационалног, онај беспутни и тмурни мозаик непочинстава од догматизованог „ЕУ нема алтернативу“, преко неодустајног „Србије која неће скренути са европског пута“, до негирања могућности да икада буде „председник у Приштини“, суморни пејсаж (анти)српског становишта
Пећка патријаршија. Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха.
Фотографија: Плетеније словес
није јасан и очигледан само ономе ко то не жели да види. Једноставно речено, сва наша ранија приношенија вазализацији земље, учињена од стране бившег председника, Бориса Тадића и бриселског подвижника Борислава Стефановића, биће крунисана и последњим приношенијем чију смо злослутну увертиру имали прилике да видимо ономад у Бриселу, оним симболичним приношенијем џелату које ће нас увести у посткапитулантску епоху. У тој епохи, будимо сигурни, неће бити места за Космет у српском јавном простору. У најдубљој тишини, иза кулиса јавности, Косметом ће се бавити ситнији државни чиновници док ће домаћи полемички етар бити празан, или, у најбољу руку стриктно и ригорозно контролисан. За то време, које ћемо почети да меримо оног кобног јутра када видовдански код за дешифровање појма Слободе сами истргнемо из националне и светске историје и заметнемо га у безлично мноштво глобализације, повремени, спорадични уздаси појединаца или Народа биће доследно игнорисани и/или проглашавани анахороним и ирационалним вапајима превазиђених и ретроградних. А када будемо слушали, ако будемо слушали, о отмицама и хапшењима, злостављању и шиканирању нашег мученог рода на
Шар-планина
Национални парк Шар-планина се налази на Косову и Метохији, Србија.
Поред природних лепота Шарпланина представља и богато културно-историјско наслеђе са 34 средњовековне цркве и манастира, попут манастира Св. Петра Коришког из 13. века и манастира Св. Архангела из 15. века надомак Призрена, а туристима је на располагању и ски-центар на Брезовици. Фотографија: С. Јосимовић
Космету, вандализацији и скрнављену верских светиња и културне баштине, већ подоста помешаних доживљаја недавно “скинутог” вишегодишњег баласта са сопствених плећа и нестишљиве нелагоде поводом бранковићевизације националног и личног морала, биће то на готово волшебан начин и можда тајним каналима, преко малобројних независних гласила или усамљених појединаца. Ако их буде. У информативним емисијама домаћег медијског простора о томе нећемо слушати ни у рубрици „вести из региона“. Хоће ли нас наш Космет чекати да му се једног новог јутра коначно вратимо, не треба да се питамо? Право питање јесте, хоће ли још бити икога ко жели да се врати? Или још прецизније, хоће ли то бити правно могуће? Икада, после…
Повезани текстови: ВРЕМЕ КАПИТУЛАЦИЈА
Повезани текстови: ПРОЈЕКАТ ДВОЈНИК
Повезани текстови: НЕ У ЛЕЂА; ПРЕДСЕДНИЧЕ
Повезани текстови: О ИСКРЕНОСТИ НЕМАЧКЕ ПРЕМА СРБИЈИ
Share this:
Еулекс потврдио оптужнице из марта 2008.: пет делимично, једна у потпуности и једна повучена
Судија Еулекса делимично је потврдио оптужницу против петорице окривљених за нереде у марту 2008. године у Косовској Митровици, против једног је потврдио у потпуности, а против једног је оптуженица повучена, саопштио је данас Еулекс.
06.11.2012. извор: Танјуг
Судија Еулекса је делимично потврдио оптужницу против Маријана Илинчића, Драгана Милојевића, Миодрага Ралића, Авније Краснићија и Небојше Јовића. Оптужница је у целости потврђена против Зорана Чавића, а повучена против Александра Арсенијевића, прецизира се у саопштењу.
Против њих је подигнута оптужница „у вези са нападом на зграду Окружног суда у северном делу Косовске Митровице од 14. до 17. марта 2008. године“.
Судија који је вршио потврђивање оптужнице оценио је да су докази садржани у спису предмета у потпуности прихватљиви.
Ти догађаји су довели до смрти једног припадника међународних полицијских снага из Украјине и повређивања више других лица, укључујући и припаднике Кфора и цивилних лица.
Кривично гоњење овог случаја врши Еулексов окружни јавни тужилац, наводи се у саопштењу.
Сабор "Косово и Метохија у Србији", субота 17.11.2012. у 11:55, Дом Синдиката у Београду
На основу ставова Покрета за Косово и Метохију у Србији, бројних невладиних организација и угледних појединаца, указала се потреба за одржавањем једног значајнијег скупа, који би представљао сабор свих завичајних клубова, удружења, покрета, невладиних организација и појединаца.
За ЦИЉ ОРГАНИЗАЦИЈЕ скупа, организатори наводе давање подршке Влади Републике Србије и ТЕМА МАНИФЕСТАЦИЈЕ је Космет у Србији, следствено Уставу. ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА је пет минута до подне, симболично 11:55, у суботу 17.11.2012., а МЕСТО: Дом синдиката Београд.
06.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић
Организатори Сабора „Косово и Метохија у Србији“ су:
Покрет за Косово и Метохију у Србији
Удружење жена са Косова и Метохије
Удружење киднапованих, протераних и несталих
Удружење грађана Косовска Митровица
Удружење грађана општине Обилић
Удружење грађана Урошевачког региона
Удружење „Гораждевац“ Београд (УГБ)
Завичајно удружење „Средачка Жупа“
Удружење грађана Стари Трг
Удружење грађана општине Исток
Београдски форум за свет равноправних
Завичајни клуб Пећанаца у Београду
Коло српских сестара Призрен
Коло српских сестара Приштина
Коло српских сестара Пећ
Књижевно друштво „Поета“
Покрет „Српска народна одбрана“ (СНО) у Отаџбини
Светска српска заједница Слободна Србија
Удружење Српских домаћина
Друштво Српско-Руског пријатељства
Центар за заштиту породица жртава рата на КиМ
ПРОГЛАС
Оцењујући да изражени притисци Брисела и Вашингтона, да се Србија одрекне свог Косова и Метохије, прелази границу издржљивости, која неосновано, неправедно, сурово и супротно међународном праву, крши права Србије, принуђени смо да и на овај начин подигнемо глас и упозоримо на последице.
Србија, више не прихвата политику притисака, уцена, кажњавања и спречавања да живи свој живот у својим границама, са својим народима.
Привржени идеалу слободе, надахнути косовским заветом, водећи рачуна о будућности потомства, али не заборављајући обавезу поштовања воље свих њених грађана, али и свих жртава тероризма и агресије, који су, жртвујући се, нама оставили аманет да чувамо Србију, а Косово и Метохију пре свега, као извориште и исходиште Српске свести, културе, постојања и вере.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР САБОРА, у сагласности са свим патриотским снагама, удружењима грађана, политичким странкама, завичајним клубовима и родољубима
С А З И В А С А Б О Р
„КОСОВО И МЕТОХИЈА У СРБИЈИ“
17.11.2012. 11,55 Дом синдиката Београд
ДОЂИТЕ ДА БУДЕМО ЈЕДНО СРЦЕ, ЈЕДНА ДУША, СА ЈЕДИНСТВЕНИМ ЖЕЉАМА И ПОРУКАМА ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА НЕ ДОЗВОЛИ ОДВАЈАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ВАН УСТАВНИХ ОКВИРА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АЛИ И ВАН ВЕЋ УТВРЂЕНИХ ОКВИРА НАЈВИШЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, КОЈА ЈЕ ПОТВРДИЛА ГРАНИЦЕ РЕЗОЛУЦИЈОМ 1244УН.
ДОЂИТЕ ДА СВОЈИМ ГЛАСОМ И СВОЈОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ ПОШАЉЕМО ПОРУКУ ДА СЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НЕ МОЖЕ НИШТА ПРОМЕНИТИ БЕЗ САГЛАСНОСТИ НАРОДА СРБИЈЕ.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР С А Б О Р А 2012
"КАНОН" позива родољубе да се придруже хуманитарном каравану у походу северу КиМ 15 децембра 2012
„КАНОН“ ПОЗИВА РОДОЉУБЕ ДА СЕ ПРИДРУЖЕ ХУМАНИТАРНОМ КАРАВАНУ У ПОХОДУ СЕВЕРУ КиМ 15 ДЕЦЕМБРА…
6 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Редакција
Браћо и сестре покрет Канон вас позива да сви заједно покажемо хуманост на делу.
Позивамо све патриоте, родољубе као и све организације и људе добре воље да нам се прикључе у акцији ,,Хуманост на делу,,
15 Децембра организован је полазак на наше Србско Косово у Србску Митровицу -ПРЕВОЗ ЈЕ БЕСПЛАТАН- потребно је сакупити у што већој количини хуманитарну помоћ која се састоји из ОДЕЋЕ,ОБУЋЕ,ШЕЋЕРА,УЉА,БРАШНА и ДУГОТРАЈНЕ ХРАНЕ (КОНЗЕРВЕ) овим путем стављамо акценат на дуготрајну храну.
По доласку у Митровицу и додели хуманитарне помоћи даваће се добровољно крв у КБЦ ,,Косовска Митровица,,
Ноћ проводимо у Митровици а повратак је планиран сутрадан
16 Децембра око 14 сати
Пријаве послати у ин бокс или на маил
kanon.opr@gmail.com
Ања Филимонова: Прозорљивост Хашима Тачија или заједничким напорима до “добијања” Космета
Шеста рунда преговора између Београда и Приштине, наставиће се 7. новембра текуће године. Планира се други састанак премијера Србије Ивице Дачића и “премијера Косова” Хашима Тачија, уз посредништво, као и приликом првог састанка, високог комесара ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон. О основним принципима преговарачке платформе још увек није обавештен ни српски парламент, ни српска јавност, међутим, раније постигнути договор у унутрашњим и спољним кулоарима, испуњаваће се на лицу места у радном режиму преговарачког процеса.
06.11.2012. Фонд стратешке културе, пише ФБР аутор и члан редакције АЊА ФИЛИМОНОВА
Полазне тачке другог сусрета Дачић – Тачи су следеће: Kaо прво, тема независног Космета не подлеже разматрању; Друго, статус “српске заједнице” мора да се определи. По другој тачци, српска власт ће инсистирати на територијалној аутономији за север покрајине у оквиру “Републике Косово”. Узимајући у обзир затварање питања независности Косова уз фактичку сагласност званичног Београда, шеста рунда преговора ући ће у преговарачку историју као процес о северу Косова (укључујући и “техничка питања” која се тичу читавог Косова – телекомуникације и енергетски сектор). Следећи параграф је управљање КПП (Србија планира да у децембру 2012. године приступи реализацији примене споразума од 25. септембра “о интегрисаном управљању границама” како би Европски савет могао донети условну одлуку о додели Србији датума за преговоре о чланству у ЕУ. По трећој тачци, Београд предлаже да уместо косовске царине и полиције, тамо буду искључиво службеници мисије ЕУЛЕКС. Четврта тачка – о финансирању институција Србије на Космету – предвиђа транспарентност (за Приштину и међународне организације) српских новчаних токова. Као пето – планира се разматрање питања српског религиозног и културног наслеђа у покрајини.1 Чиновници ЕУ намеравају да решења ових питања реше у три етапе: прва носи лукав назив “дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине” из чега произилази да други и трећи ниво предвиђа “дијалог власти Приштине са севером” и “дијалог Срба са севера са Србима са југа”.
Хашим Тачи је 5. новембра 2012. године јасно и апсолутно недвосмислено формулисао своју платформу преговарачког процеса. Приштина традиционално демонстрира понашање по формули: “ми смо спремни на компромис, само ако се он не коси са нашим намерама да добијемо све”. “Моја платформа за преговоре са Србијом – каже “премијер” – јесте декларација о независности Косова, Устав, закон и резолуције Парламента Косова (о нормализацији односа са Србијом)”. Приштина је поделила своје фазе преговора: “продужетак расправе о свим раније постигнутим споразумима у Бриселу”, затим “потпуна ликвидација свих паралелних структура безбедности и правосуђа које финансира и подржава Београд”. На међународном нивоу, процес треба да се заврши “интеграцијом Косова у ЕУ и НАТО”. На регионалном – “политички преговори са Србијом о нормализацији односа, морају се завршити признавањем Косова од стране Србије”.2 Тачи додаје да је давање аутономије северу Космета стара српска маштарија, која се никада неће остварити. Тако се суштинска аутономија за Косово која је предложена у првим рундама преговора од стране В. Коштунице, трансформисала у суштинску аутономију (али овај пут за Србе са севера покрајине), од стране владајућих напредњака и социјалиста, али коначна варијанта међународне заједнице и Приштине предвиђа хрватски сценарио – мирна интеграција севера у састав Републике Косова” (слично такозваној “мирној реинтеграцији” остатка Републике Српске Крајине, Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Републике Хрватске).
У српским средствима јавног информисања 5. новембра појавила се информација о томе да Београд на практичном нивоу планира да распусти (под изговором “нелегитимности” услед истека рока мандата) све скупштине општина на Космету. Јужно од Ибра “преживеле су само општине Пећ (Гораждевац) и Приштина (Грачаница), а на северу покрајине Лепосавић и Северна Косовска Митровица. Не планира се спровођење нових избора. Уместо садашњих 30-40 чланова комитета, у распуштеним скупштинама планира се стварање општинских већа (са 5 одборника) која ће формирати влада Србије.
Суштински то представља разраду четири тачке Бориса Тадића: специјални статус за српске православне манастире, гаранција за Србе са југа Космета, решавање имовинских спорова и посебно решење за север Космета. После организовања локалних избора од стране Приштине (2009. г.) и парламентраних избора 2010. године, тада владајућа у Србији ДС Бориса Тадића упутила је јасан сигнал Србима централног и јужног дела Космета да узму учешће у гласању и самим тим се практично интегришу у институције Приштине. Немачки канцелар Ангела Меркел је 23. августа 2011. године прекинула илузије тадашње српске власти да ће међународна заједница прихватити статус-кво као дуготрајно решење. Тада је Меркел директно затражила ликвидацију “паралелних структура” на северу покрајине у циљу легалног институционалног уграђивања те територије у социјално-политички систем Космета.3 После тога, вектор развоја косметског питања поприма најгори могући правац за српски народ.
Информација о плану са српским општинама на Космету, појавила се после завршетка мајских избора 2012. године. Међутим, постоје одређене “препреке”: у мају 2012. године, у оквиру избора у Србији, у Звечану и Зубином потоку организовани су локални избори (који, разуме се, нису били признати од стране Приштине, нити међународне заједнице – а што је још важније – ни Београда). Удар на Звечане и Зубин Поток ће бити више него пријатан поклон за Приштину и међународну заједницу. “То је веома лош корак садашње власти – рекао је у разговору са аутором текста Марко Јакшић. Несхватљиво је на које ће општине то бити примењено. Ако се односи на општине јужно од Ибра – овде треба приметити да је сама српска власт продужила мандат тим општинама. Али је посебно лоше ако се план односи на општине са севера покрајине. Пошто управо то од Срба траже и Хилари Клинтон и Кетрин Ештон. Покретање сличног плана од стране Београда указује на његову несамосталност и наставак спољнополитичког курса Бориса Тадића, израженог у формули “ЕУ нема алтернативу”. То јест, Србија је спремна да ради ЕУ жртвује своју јужну покрајину”. Континуитет старе и нове власти по питању Космета – подвукао је Марко Јакшић – у потпуности је противуречан са предизборним обећањима Т. Николића како ће анулирати споразуме Борка Стефановића, а пре свега најопаснији – споразум о сагласности стварања косовских царина на територији Србије (!)
Обећање СНС да ће анулирати споразуме Б. Тадића (Б. Стефановића) базирали су се на противуставном карактеру тих споразума. Србима ни у самој Србији, ни на северу покрајине, до сада нико није објаснио – на којим правним основама се приступа реализацији Тадићевих споразума? Тим пре што се очекује и једино могуће решење Уставног суда Србије о тим питањима (на иницијативу ДСС у УСС је предат захтев за проглашење неуставности споразума које је потписао Б. Стефановић).
Посматрајући политички аспект, у општинама Звечане и Зубин Поток на власти су чланови ДСС Војислава Коштунице. Управо те општине су пружиле жесток, херојски отпор, супротстављајући се напорима КФОРА и ЕУЛЕКСА и косовске полиције да “инсталирају власт Хашима Тачија на северу покрајине”. У Лепосавићу и Северној Косовској Митровици, општинама руководе чланови владајуће коалиције СНС и СПС, па се они сматрају “кооперативнијим и вероватно неће бити распуштени”. На тај начин – објашњава Миодраг Андрић, члан руководства општине Зубин Поток – формирање општинских већа новог типа у српским општинама која признају власт Приштине, припремиће народ на спровођење нових локалних избора по законима независног Косова. У свим општинама на северу Космета, укључујући и Зубин Поток и Звечане, већ су створени тимови који су повезани са канцеларијом “владе” Косова у Северној Косовској Митровици или директно са Приштином, у којима Срби “добро плаћени новцем Хашима Тачија и ЕУ (у неким општинама већ се планирају и озбиљна улагања у инфраструктурне објекте) лобирају за Приштину и учешће у изборима владе Косова”. Међутим, поред друштвено-политичког, није мање важан ни економски аспекат. У Звечану се налази металуршки гигант Космета – комбинат Трепча, који је подељен између српске и албанске стране, који сам по себи представља огромну вредност (у златном периоду свог рада – од 1978 до 1985. године), Трепча је годишње производила 104 хиљаде тона сребра, 86 хиљада тона олова високог квалитета, 50 хиљада тона цинка високог квалитета, од 280 до 480 кг злата, а укупна количина резерви само олова и цинка на КиМ процењује се на 50 – 58 милиона тона)4 На територији Зубиног Потока налази се платина, хидроелектрана и вештачко језеро Газиводе, које питком водом снабдева половину Космета. Без језера Газиводе не може функционисати термоелектрана у Обилићу, која снабдева електричном енергијом скоро сву територију Космета. Због тога Брисел толико инсистира на распуштању општина, посебно Зубиног Потока и Звечана.5
На тај начин, по дефиницији Станимира Трифуновића, Србија улази у посткапитулацијски период, када ће “непотребни баласт” у виду Космета бити одбачен, а спорадични протести под изговором њихове “анахроничности” и “ирационалности” ће бити игнорисани. Срби са севера Космета, који су се тако радовали победи Томислава Николића, неочекивано су схватили да је нова власт наставила тачно тамо где је стао Борис Тадић. Упркос очекивањима, Београд се приклонио мишљењу да је потребно што је могуће пре решити питање Космета. Премда то решење – приметио је Марко Јакшић – противуречи интересима Србије по многим параметрима. Пре свега, зато што се на Космет нису вратиле избеглице и у складу са тим, коначно решење без њих не може бити решено. Интересима Србије одговара што је могуће дуже избегавање конфликта и превођење преговарачког процеса у окриље УН. Напомињемо да је приликом првог сусрета Т. Николића и В. Путина била постигнута сагласност за повратак преговарачког процеса између Београда и Приштине под патронат УН. И без обзира на то што Србија корак по корак иде у сусрет жељама Приштине и међународне заједнице, позиција Русије је потпуно супротна. Русија полази од принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије, онако како је то прописано Резолуцијом 124 СБ ОУН и спремна је да у свим међународним институцијама брани национално-државне интересе Србије.
1 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/266727/Srbija-trazi-autonomiju-za-sever-Kosova-
2 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/267244/Taci-Pristinska-platforma–deklaracija-nezavisnosti
3 http://kfos.org/wp-content/uploads/2012/04/Kosovo-Calling-ENG.pdf
4 http://energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=33305
5 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/267218/Na-udaru-Zvecan-i-Zubin-Potok
