A WORLD-RENOWNED education expert whose lecture was dumped by the Education Department because his views on performance pay were “too controversial“ says he is allowed more academic freedom in Serbia than in Melbourne.

Michael Apple

“At no time was there an attempt to silence me at all even though I was speaking to school administrators,“ visiting US academic Michael Apple told The Age of his time in Serbia.

Professor Apple had been preparing to speak at a seminar for Victorian state school principals and senior staff on November 9 until he was told the invitation was revoked.

An Education Department spokeswoman said there had been a “misunderstanding“ and the department had “not engaged any expert“ for the presentation.

“The department decided that Professor Apple’s message – which focused on educational policy at an international level – meant he was not the most relevant speaker to address the workshop,“ she said.

But Professor Apple said he had planned to talk specifically about improving local schools and how they could work more closely with their communities.

“In one of my most famous books, Democratic Schools, I show exactly what it looks like to have empowered local schools.“

Professor Apple has previously criticised performance pay for teachers, which lies at the heart of protracted negotiations between the education union and state government. The union strongly opposes the performance pay plan, which it considers punitive and divisive.

The Education Department had contracted Melbourne University’s Graduate School of Education to run a series of seminars on professional development for state school staff.

The school had booked Professor Apple to do the November seminar but later told him he was not required because the department feared his speech “may be too controversial“.

Earlier this month the school sent Professor Apple an email, seen by The Age, to “release“ him of his commitment to give a presentation on November 9.

Professor Apple is among the 50 most important educational scholars of the 20th century, according to Melbourne University’s website.

http://www.theage.com.au/national/more-freedom-in-serbia-academic-20121029-28fok.html

Чланови Српске радикалне странке покушали су данас да одрже протест испред зграде Председништва поводом доласка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон у Београд. Међутим, кордон полиције спречио је радикале да се приближе Председништву.

30. 10. 2012. Вести

Радикали у парку испред зграде Председништва

Радикали су планирали да премијеру Ивици Дачићу и председнику Томиславу Николићу уруче мапу Србије и Устав Србије, а Ештоновој и Клинтоновој Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Скупу против доласка државне секретарке САД и шефице европске дипломатије присуствовао је велики број чланова и присталица СРС. Они, како кажу посету Клинтонове и Ештонове „не доживљавају као пријатељску, него као наставак посла започетог бомбардовањем Србије 1999. године“.

Окупљенима су се обратили заменик председника СРС, Немања Шаровић и потпредседници Зоран Красић и Дејан Мировић. Скуп је протекао мирно и без икаквих инцидената.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Клинтон и Ештон – ванредне мере у Београду, ангажовано 4.000 полицајаца, агенти БИА, пси трагачи, стигао ФБИ, протест СРС у подне

недеља – 28. октобар 2012

Владимир Димитријевић: После Космета и Војводине, одузимаће и вашу децу!

Под претњом се налази независност породице, право родитеља да одређују приоритете васпитања и устројства породичног живота, традиционални односи деце и родитеља, засновани на послушању млађих старијима.

Родитељи не само да се фактички одстрањују од заштите права своје деце, него постају објекат непрестаног надзора од стране „надлежних“ органа.

Године 1968, Херберт Маркузе, славни „еротски револуционар“, поручио је париским студентима: “Патологију треба прогласити за норму, а норму за патологију – и тако ћемо срушити буржоаско друштво“. То, што ће тако бити срушено СВАКО, а не само буржоаско друштво, Маркузеа се није тицало. Као и многи интелектуалци, од јакобинског хушкача Мараа наовамо, он се представљао као „пријатељ народа“, то јест као онај који, боље од самог народа, зна шта су његови интереси. Уосталом, сваки тоталитаризам је такав: ако нећеш да се утопиш у утопијску заједницу, ми ћемо те утопити, макар с каменом о врату.

А тоталитаризам, као што је доказао руски философ Иван Иљин, не зависи од облика, него од ОБИМА власти. Он је присутан свуда где држава хоће да непрестано надзире приватни живот својих грађана. Једна од најсрамнијих епизода из историје тоталитарних режима је повест о Павлику Морозову, дечаку који је потказао своје родитеље као непријатеље совјетског режима. Родитељи су послати у ГУЛАГ, а мали Павлик је ушао у све уџбенике Стаљиновог доба као пример „совјетског патриотизма“.

НАТО-измећари на власти у Србији, скупа са НВО делатницима сорошевског порекла, у последње време се показују као евро-стахановци, ударнички спремни да ураде чак и оно што се не тражи, да би нас што пре поевроунијатили. Одричу се Космета и одвајају Војводину, доносе „pro-gay“ законе, спремају се да легализују проституцију и да одузимају децу родитељима који их шљицну по стражњици (такав закон, који и најблаже телесно опомињање проглашава кривичним делом, постоји у само 18 земаља света, али НАТО-ударници желе да покажу како су „напреднији“ од „напредних“).

Значи, удариће на породицу, обрачунаваће се са основним верским слободама и традиционалним моралним законима.

Волите ли брзу вожњу?

That’ s not all, folks, то јест: „Децо, волите ли брзу вожњу?“ (што рече teenage – ђаво у првом делу филма „Ми нисмо анђели“). Куда ће нас одвести брза вожња с Мефистом прерушеним у возача на линији Београд – Брисел? Прошетајмо мало по свету, тек да знамо шта нас чека. Европски суд за људска права наредио је 2009. године Италији да уклони распећа из свих државних школа на основу тужбе једне грађанке ове земље, која је истакла да та распећа сметају њеној деци, коју она васпитава атеистички. Грађанка је пореклом из Финске. Против одлуке Суда дигли су глас и Ватикан и премијер Берлускони и италијанска јавност, али… Али стразбуршки необољшевици се не дају: једна грађанка јача је од целе католичке Италије.

Да ли је то све?

Није, наравно. У Шкотској је изведена представа у којој је Христос представљен као „транссексуалац“ (политички некоректно, рећи ћу: Боже, опрости!)

Пољски суд је наложио свештенику који је абортус упоредио са холокаустом да се извини и плати казну. И то није обичан свештеник, него главни уредник највећег католичког недељника „Gosc Nedzielny“, Марек Ганцирчик; а и казна није била мала: 11.000 долара. Свештеник је у једном од бројева свог часописа, октобра 2007, критиковао одлуку Европског суда за људска права. Наиме, тај суд је наложио држави Пољској да исплати 25.000 евра жени која је 2000. године родила „нежељено“ дете (девојчица је, у време писања чланка, била седмогодишње здраво дете), зато што су лекари својевремено одбили да над њом обаве абортус, јер порођајем здравље мајке не би било угрожено. (То је, по пољском закону, било легално.)

Или, скори случај из Велике Британије. Двадесетшестогодишња Кари Вултортон извршила је самоубиство сазнавши да не може да има децу. Хитна помоћ је стигла на време и могла је да је врати у живот, али то нису урадили, па је Кери умрла. Разлог? Године 2005, власти „гордог Албиона“ усвојиле су „Акт о психичкој правној урачунљивости“, који право пацијента да умре по својој жељи ставља изнад лекарске обавезе да спасу нечији живот. Кери Вултертон је, у стању суицидног помрачења свести, оставила поруку да је не реанимирају. Плашећи се да их не похапсе (због кршења „права самоубице“), лекари су је послушали.

У тој истој Великој Британији усвојен је нови правилник за наставнике који им налаже, чак и ако предају у приватним хришћанским школама, да морају најпохвалније да говоре о исламу и хомосексуализму. Мултикултни култ!

У негда римокатоличкој Шпанији, Врховни суд је наредио да деца која одбијају да иду на часове грађанског васпитања, јер се на истима пропагира хомосексуализам (родитељи су им практикујући римокатолици), морају да похађају дате часове, без обзира на верско убеђење.

У вртићима Литваније пропаганда хомосексуализма спроводи се у складу с пројектом „Gender Loops“ у оквиру међународног програма „Gender Mainstreaming“. Литванским предшколцима се предлаже да анализирају бајку у којој се два принца заљубљују један у другог, венчавају се и постају краљ и краљ. Тражи се да се деци објасни „схватање важности сексуалне разноликости људи“. Само у Виљнусу је новом методу обучено преко 200 васпитача у вртићима.

У Украјини се, за 2010, планира увођење у школе факултативног курса „Толерантност“. Циљ – васпитање деце у духу толеранције према хомосексуалцима и људима другачије боје коже. Али, најважније је одузимање деце у оквиру тзв. „јувенилног система права“: казните дете, оно вас пријави социјалним радницима – и ви у затвор, а дете у интернат или на усвајање. А ви га, рецимо, казните тако што му не дате да 24 сата игра видео игрице, или га спречите да излази у град до три по поноћи.

Чија ће бити наша деца?

„Ви мислите – бунца маларија?“, рекао би Мајаковски у „Облаку у панталонама“. Било је то, било – али не у Одеси, као у поеми Мајаковског, него, рецимо, у Француској, где је од 2000. године наовамо родитељима одузето два милиона деце, чега се ужасава чак и председник Саркози, али каже да ту ништа не може учинити.

Или, рецимо, било је то, било, у Израелу, где сваке године родитељима држава одузме 2000 дечака и девојчица. Марина Сомодкина, посланик у Кнесету, говори како социјалне службе децу највише одузимају Јеврејима – репатријантима из Русије, при чему се „одузимање деце спроводи на основу потпуно наопаког схватања дечје добробити“. Резултат је да социјалне службе отимају децу из нормативних породица, које им се обраћају у тренутку потешкоћа, не очекујући да могу да остану без детета.

Како ће тек у „political corectness“ евро-НАТО Србији одузимати децу „националистима“ и „антиевроинтегративцима“! А? Шта мислите? „Неће ваљда“, говоре Срби већ две деценије, а они хоће, хоће, хоће! И те како хоће!

Руски публициста, Иван Леонов, јасно указује на опасност тзв. „јувенилног права“: „Под претњом се налази независност породице, право родитеља да одређују приоритете васпитања и устројства породичног живота, традиционални односи деце и родитеља, засновани на послушању млађих старијима. Родитељи не само да се фактички одстрањују од заштите права своје деце, него постају објекат непрестаног надзора од стране „надлежних“ органа.

На тај начин, социјалне службе, локалне самоуправе и невладине организације ће у суштини надзирати родитеље и њихово вршење родитељских дужности, а деца ће, у суштини, моћи да дижу тужбе против родитеља“.

Шта то, по Леонову, даље значи? То је „изградња технологије одузимања било ког детета из породице под изговором заштите његових интереса. Притом породица уопште не мора да буде асоцијална или таква да било чиме угрожава дете. Таква судбина може снаћи било коју породицу“. Евро-Срби, спремајте се: прво су вам одузели земљу од Вардара до Триглава; онда су вас протерали из Славоније, Барање, западног Срема, из Лике, са Кордуна, Баније и Книнске Крајине; отели су вам Дрвар и Горажде, прогнали вас из Мостара и Травника; на Косово идете с пасошем, а сад вам и Војводину претварају у иностранство.

После свега, хоће и децу да вам узму.

Владика Николај Велимировић је, у песми „Небеска Литургија“, пророковао да ће у Србији доћи на власт они „којих би се марва застидела / и вепрови дивљи посрамили“.

Они ће поробити Србе тако да неће смети „децу своју својом звати / ни слободно мислит’ ни дисати“. Чини ли вам се да се то пророчанство испуњава?

Живи били, па видели!

А одакле им идеје?

Француски револуционари су, во времја оно, били врло јасни: Луј Антоан де Сен Жист, чувени букач и идеолог гиљотине, говорио је: Деца припадају држави, и препоручивао да држава одузима децу од родитеља чим малишани напуне пет година. А члан француског револуционарног комитета за јавну безбедност, Бертран Берер, тврдио је: Деца припадају заједничкој породици, држави, пре но што припадају појединачним породицама.

Џон Дјуи, отац савременог америчког школства, кога је Лењинов комесар просвете, Луначарски, звао да створи револуционарни совјетски образовни систем, говорио је да је најбољи начин да се спречи утицај родитељске религије и погледа на свет то да се деца држе што дуже у школи: од 7:30 до 15:30 да буде настава, од 15:30 до 18:00 спорт, а остало домаћи задаци. Кад родитељи буду имали пола сата дневно за децу, то ће их спречити да лоше утичу на најмлађе.

А Адолф Хитлер? Да га чујемо, 6. новембра 1933, изјавио је: Немачке школе од првог разреда до универзитета брзо су нацификоване… Кад опозиционар каже: Нећу прећи на вашу страну, ја спокојно одговарам: Твоја деца нам већ припадају… Ко си ти? Ти ћеш проћи. Твоји потомци су, пак, у новом табору. За кратко време они неће знати ни за шта друго осим ове заједнице. А 1. маја 1937, Фирер додаје: Нови Рајх ником неће дати омладину и пружиће младима сопствено школовање и сопствено васпитање.

Глобалисти су, очито, само наставили стару причу свих тоталитараца, оно што је Џорџ Орвел назвао паролом: Слобода је ропство. Под изговором приче о дечијим правима, постиже се следеће:

Рушење родитељског ауторитета;
Држава одређује шта је у интересу детета;
Сва деца морају бити под надзором државе;
Родитељима се ограничавају права на васпитање;
Држава се меша у васпитање;
Родитељи који се не слажу биће гоњени;
Родитељи ће бити гоњени због злостављања детета, чак и ако га пљесну по задњици;
Деца ће бити васпитавана против верских и националних убеђења својих родитеља.

Велика борка за дечија права, Хилари Клинтон, својевремено је објавила књигу Треба ти цело село или Друге лекције којима нас деца уче. Наслов књиге потиче од одричне изреке Треба ти цело село да одгајиш дете. Наравно Африканци су мислили на морал села (то јест, завичајну обичајност и солидарност комшија у борби за одгајање доброг човека), а не на уплитање државе у породицу. Хилари Клинтон у виду има глобалистички тоталитарни систем који ће децу одузети родитељима. То јест, мислила је на глобално село.

Чувени Кристофер Лаш, аутор књиге Побуна елита и издаја демократије, поводом ове књиге запазио је: Хилари Клинтон не верује да родитељи треба да усмеравају животе своје деце; она сматра да деца и родитељи морају имати једнака права пред законом, и бори се против начела родитељског ауторитета у било ком облику.

Она врло јасно каже да деца морају да одлучују о томе да ли ће да роде (ванбрачно дете, наравно) или ће да абортирају, да ли ће да иду у школу или неће, да ли ће да имају пластичне операције, лече се од полних болести, итд. Она је, по мишљењу Керол Бејкер, лобисти за права породице из Арканзаса (где је Бил Клинтон био гувернер), захтевала да се при школама отварају гинеколошке амбуланте и да деца обавезно иду у вртиће од треће године.

Дакле, од Сен Жиста, преко Хитлера, до Хилари Клинтон, циљ је да држава отме децу и покуша да их преобликује у складу са својим захтевима.

Чим је Европски суд за људска права устао против Крста Христовог у Италији, и чим је премијер Берлускони рекао да се Италија неће повиновати, Патријарх Руске православне Цркве Кирило подржао је Берлусконија. У писму, послатом крајем новембра 2009, Патријарх је изразио забринутост због одлуке овог суда, истичући да хришћанско наслеђе Италије и других земаља Европе не сме да постане предмет који ће разматрати европске правне установе.

Хришћански религиозни симболи, присутни у европском јавном простору, то је део општеевропског идентитета, без којег се не може замислити ни прошлост, ни садашњост, ни будућност овог континента. Не сме се, под изговором обезбеђивања секуларног карактера државе, успостављати антирелигиозна идеологија, која нарушава мир у друштву, дискриминишући Хришћане као религиозну већину Европе.

Истичући своју подршку Влади Италије, Патријарх Кирил је истакао да европска демократија не сме да подстиче христијанофобију, постајући слична богоборачким режимима прошлости. У јануару 2010. Уставни суд Рима је истакао да, кад су хришћански симболи у питању, италијанско право је изнад правног система Савета Европе. Одлука Суда у Стразбуру не може приморати државу Италију да симбол крста уклони из школа и судова.

Пре но што се Уставни суд бавио овим питањем, италијански Сенат је такође водио расправу о стразбуршким необољшевицима, маскираним у судије. Сенатор Стефан Чеканти, професор Уставног права, истакао је да је симбол крста чврсто повезан са италијанском државом.

Италијанска Влада је одбила решење Суда у Стразбуру, позивајући се на седми члан Устава Италије и тзв. Латеранске споразуме с Ватиканом.

Патријарх Кирил се у борби за моралне вредности друштва, истакао, наравно, и у Русији. Када је, 2009. године, кроз покушај да се у процесу ратификације Европске социјалне повеље, у руске школе уведе обавезно сексуално васпитање, руска јавност (од родитеља, преко наставника, до националних НВО) реаговала је оштро. Истичући да је, на основу препорука Савета Европе (тачка 2, члан 11 Повеље), у Шведској, Словенији, Румунији, Молдавији, Литванији и на Кипру инсистирано на масовном увођењу сексуалног васпитања у школе, Руси су се обратили свом Патријарху истичући да обавезно сексуално васпитање противуречи традицијама породичног васпитања, нарочито традицијама православне породице, у којој се велика пажња обраћа васпитању деце у вери и чистоти; менталитету народа Русије, Уставу РФ и руском законодавству.

Уношење сексуалног васпитања негативно ће утицати на морално и етичко понашање омладине, подривајући тек започету демографску политику подстицања рађања, то јест, развраћена деца тешко да ће градити јаке породице. Такође, чуо се одлучан глас против тзв. система јувенилног права, чији је циљ разарање породице.

Патријарх Кирил је чуо глас свог народа и 8. јула 2009. срео се са представницима врха владајуће партије Јединствена Русија, Вјачеславом Володином и Андрејем Исајевим, и изложио им ставове руских људи. Био је државни празник Дан породице, љубави и верности, и Володин и Исајев су обећали Патријарху Кирилу да ће се супротставити таквом тумачењу европске социјалне повеље који би значио уношење сексуалног васпитања и система јувенилног права. Андреј Исајев је тим поводом изјавио: С разумевањем смо примили забринутост Патријарха у вези са ратификацијом Европске социјалне повеље, и истакао да је ратификација повеље не захтева никакве промене већ постојећег руског законодавства, па ни увођење сексуалног образовања.

Право на приватност

Патријарх Кирил се истакао и у одбрани права на приватност руских грађана. Опуномоћенику Руске федерације за људска права, В. П. Лукину, упутио је 28. јула 2009. писмо у коме у стаје у одбрану грађана који, због разлога савести, не желе да се укључе у системе електронских докумената и база података, што их баца на маргине друштва. Патријарх Кирило је истакао да је углавном реч о православнима, који се брину да би употреба нових технологија могла да води тоталној идеолошкој и другој контроли над личношћу.

Такав развој може да буде вероватан, јер већ сада техничке могућности допуштају праћење личних контаката, кретања и куповина помоћу платних картица. Подаци о човеку који се тако саберу могу се смештати у јединствену базу. Имајући у виду несавршенство правне основе и коришћених технологија, њихову рањивост за криминално деловање, посвудашње крађе информација, што ствара реалну претњу не само за живот и безбедност појединих грађана, него и за државу у целини, сва преимућства датих технологија, укључујући лакоћу коришћења и економичност, могу бити тренутно прецртана због непрецизности административног персонала.

У вези с тим, извесни грађани би желели да се користе алтернативним системом скупљања података (без личних идентификационих бројева, као и уређаја који би дозвољавали идентификацију човека без његовог знања на јавним местима, приликом куповине, итд). Такође, одречну реакцију изазивају документи који имају одређене симболе, чија целисходност и намена изазивају сумњу.

Дакле, борба за човека и породицу је свагда корисна. Примери из Италије и Русије то јасно показују.

_______
http://srbin.info/2012/10/vladimir-dimitrijevic-posle-kosmeta-i-vojvodine/

уторак – 30. октобар 2012

Ана Филимонова: Србија и архитектура “Нове Европе”

Очито да Немци ситуацију у Србији виде као погодну шансу да се за мале паре добије много.

Никаквог противљења, чак ни вербалног, Београд не показује. Нова влада са лакоћом започиње нову рунду преговора између Београда и Приштине састанком са Хашимом Тачијем – ситуација која је била незамислива чак и за Бориса Тадића.

Север покрајине је препуштен и на том плану је започета активна пропагандна припрема.

Владајућа групација спремно прихвата сваку западну догму, и неумитно попут “шагринске коже” сужава се простор за спољну или унутрашњу самосталност земље.

Више дипломатских извора је 26. октобра конкретизовало немачки план за север Косова, који појашњава и прецизира одредбе “Немачког ултиматума у 7 тачака”. Нова немачка формула за север Косова и Метохије односи се на децентрализацију севера Космета: српске општине ће самостално убирати порезе и таксе и саме ће располагати тим средствима.

Као “противуслугу”, представници српских општина са севера покрајине мораће да узму учешће у раду владе и парламента “Републике Косово”. План обезбеђења финансијске аутономије за север покрајине полази од претпоставке да је север покрајине саставни део независног шиптарског Комета. Варијанта “Две Немачке” која се нуди Србима, по којој две државе узајамно сарађују не признајући једна другој независност, одговора погледима Берлина.

Седам тачака немачког ултиматума који је донела група парламентараца Бундестага из ХДС/ХСС укључује тачку са писменом обавезом на добросуседске односе. Исту линију “угњетавања” спроводи и Кетрин Ештон, Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, која је то у више наврата демонстрирала српским властима, и старим и новим.

Штавише, Берлин изводи на чистац њене покушаје да прикрије информисаност о захтевима Немачке: “Наводно чуђење српске власти да она није ништа знала о позицијама ХДС/ХСС није оригинално”.

Како наводе извори из Берлина, Александар Вучић је неколико пута посећивао Берлин и немачким званичницима обећао да ће Србија учинити све како би наставила пут ка ЕУ, но власти у Берлину желе да буду сигурне да ће државно руководство у Београду заиста и учинити кораке у правцу нормализације односа са Приштином, посебно када је реч о северу покрајине.

Из кабинета Министра иностраних послова Немачке стигло је јасно упозорење, да Србија неће добити у децембру датум за почетак преговора о ступању у ЕУ, који могу да се одуже много година. Осим тога, у Немачкој на пролеће 2013. године почиње изборна кампања за парламент (избори ће се одржати у септембру 2013.) и ни један немачки политичар неће радити на проширењу ЕУ.

И тако, намере Запада су провидне – Србија мора да преда Космет са све севером, а некаква “финансијска аутономија” је пуко замазивање очију (после тога би неминовно уследило исељавање српског становништва) и да се у потпуности препусти на милост победника.

У нади да ће он дати средства да продуже живот – да не говоримо о земљама, овде су циљеви наднационалних финансијско-олигархијских структура директно супротстављени – но рецимо владајуће групације. Но, победник се никада није односио и никада се неће односити према Србији као према равноправној страни.

Напротив, сва дејства, само за последње две деценије (да не улазимо дубље у историју) указују на типичан покушај да се од Србије направи полуколонија – формално независна држава са неразвијеном привредом, контролисана иностраним капиталом, чија се спољна и унутрашња политика налази под потпуном спољном управом и контролом.

Али како ће се заиста остваривати управљање и контролисање, каква ће бити архитектура нове ЕУ која сада улази у завршну фазу свог формирања (до 2020.), каква је судбина земаља југо-источне Европе – то су све питања на која се већ сад виде одговори.

Лишивши се великог дела производње, владе европских земаља су се лишиле великог прилива у буџет, покривајући ту разлику на рачун позајмљених средстава.

Смањење дохотка националних буџета услед пада индустријске производње, као снежна лавина доводи до смањења прилива у буџет и повећања исплата социјалних расхода, а новца за те сврхе нема и ускоро га уопште неће бити.

Почетком године појавиле су се прогнозе о преласку Немачке на агресивну привредну експанзију, са циљем да потчине и експлоатишу пале привреде сиромашних земаља Југо-Источне Европе, чиме би додатно ојачали своју привреду.

У јуну 2012. године, немачки канцелар Ангела Меркел је поводом европске финансијске кризе рекла “док сам ја жива, Европа неће сносити колективну одговорност за дугове свих” не желећи да немачка привреда надомешта туђе дугове, већ штавише, Немачка у условима пропадања Европе, тежи да ојача не само своју привреду, него и свој политички утицај. На пример, Грчка свој дуг треба да врати пре свега немачким банкама. Као што је говорио Сорош: “У време кризе, кредитори узимају волан у руке”…

И Немачка има доста снаге да диктира своја правила игре, створивши због тога Фискални буџетски савез, који је са своје стране немогућ без Европског политичког савеза, савеза у коме би водећа улога припадала Берлину. Време ће показати како ће на ове чињенице реаговати друге чланице ЕУ, које су се буквално нашле на коленима за време кризе у еврозони (дуг Холандије је износио 249% БДП, у Ирској – 202%, Великој Британији – 149%, Шпанији – 124%). Но, криза се тек захуктава.

У јулу је Ангела Меркел изјавила да ЕУ мора постати политички савез који мора имати већи утицај на своје чланове и који мора дисциплиновати оне који крше правила. Канцеларка је такође изјавила да “спасавање” земаља еврозоне није безусловно. Те земље морају бити под већом контролом евроинституција. На тај начин Меркел је почела да припрема публику за предстојеће промене.

Тако је на пример, почетком лета почео процес трансформације ЕУ у смеру формирања наднационалне,мондијалистичке структуре. Нова структура ће имати мало тога заједничког са данас постојећом Унијом. У овом тренутку над новим пројектом раде четворица “евроархитеката” – председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо, председник Европског парламента Херман ван Ромпеј, шеф Еврогрупе Жан Клод Џанкер и шеф Европске централне банке Марио Драги (да напоменемо да Централне банке земаља ЕУ нису националне банке, то јест не припадају својим владама, не одговарају за дуг државе и оне су самосталне банке. Ту мину са успореним дејством поставиле су финансијске власти САД целом свету, укључујући и саме САД).

Та четворка планира да девизни савез трансформише и рашири до граница политичког савеза. Из тог процеса треба да се појави нека нова Европа, у којој ће земље-чланице одустати од значајног дела свог суверенитета, стављајући га под спољну управу евроинституција. Немачкој би се дала улога некаквог “генералног управника”.

Суштина проблема не огледа се у државном дугу појединих земаља – Грчке, Шпаније, Италије и других, него у међународном банкарском систему. Целокупна привреда Европе у последњих 20 година, формирана је растом потражње, која је кредитирана од банака – кредитора и управо су оне сада преузеле управљање над привредом и политиком земаља Европе и САД.

Сада ЕЦБ иде на још једно повећање капитализације крупних банака Европе, уз истовремено смањење финансирања националних влада ЕУ, терајући их на издавање државних облигација ради испуњења својих социјалних функција.

ЕЦБ је европски “сабрат” Федералних резерви САД и делује на истом принципу – одржавања ниских каматних стопа и повећања капитализације банака, чиме се привреда било које земље доводи у стање рецесије и пада потрошње, уз истовремену редукцију социјалних давања. Због тога привредне мере на којима инсистира ЕУ и посебно Немачка – за Грчку, Шпанију и друге слабије привреде југа Европе – у принципу не могу бити средство за решавање кризе.

Незапосленост у Шпанији само расте: укупни показатељ стигао је до 25%, а незапосленост међу младима достигла је невероватних 52%. Мере које су наметнуте Грчкој, нимало нису омогућиле оздрављење стања њене привреде.

Од маја 2010. године, када је Грчка први пут затражила пакет финансијске помоћи у износу од 110 милијарди евра, није успела чак ни за јоту да побољша свој положај.

“Странци су одлучили да окупирају нашу земљу и сада је они купују по јефтиној тарифи” – каже Нотис Мариас, посланик парламента Грчке из партије “Независна Грчка”.

И ето обриса “Нове Европе”, где приватизација постаје темељ “нове економске политике”. Грчка је приступила потпуној, без преседана, распродаји државне имовине – продају се острва, краљевске резиденције, дипломатска представништва, аеродроми, луке, државне нафтне компаније, поште (на списак је доспело 19 државних компанија – 7 предузећа и 12 крупних морских лука.

Највеће размере достигла је одлука о приватизацији ЕLТА – државне поштанске службе, држава даје приватницима и ОРАР – корпорацију за игре на лутрији, грчка влада је одлучила да изађе из капитала грчке нафтне компаније Hellenic Petroleum и великог електроенергетског концерна DEI. Приватизација лука обухватила је и најкрупније – Солун, Волос, Александрополис, Пиреј и Ираклион).

Но, процес не проходи само у Грчкој, он је утицао и на све остале чланице еврозоне, које тону у пропаст. У Португалији државна авио-компанија и пошта иду на аукцију, почела је продаја Кини електроенергетског сектора, државни гасовод прелази у кинеско-оманско власништво. Ирска продаје део државног електроенергетског сектора и део својих шума. Шпанија продаје туристичке објекте, компаније за превоз, око 100 хиљада пословних центара.

Свеопшта распродаја није заобишла ни Италију. Влада Марија Монтија и Ђорђија Наполитанија је практично владавина ”Голдман Сакс”-а која управља земљом. Италија ће бити јефтино продата, под изговором оздрављења привреде смањиће се пензије, плате људима, доћи ће до смањења државних и приватних службеника, смањења болница, школа, свих социјалних служби. Сада земља продаје државну имовину у укупној вредности од 10 милијарди евра.

Узимајући у обзир несмањену пажњу и политички притисак Немачке на Србију, може се констатовати успостављање “посебног немачког патроната”. Србија спада у зону, условно речено немачког утицаја (но, у суштини наднационалних банкарско-финансијских структура, пошто ће глобална операција на уништењу националних елита Европе и САД, исто као и националних држава, бити настављена).

(Фонд стратешке културе)

Рајица Марковић

СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ НЕ

Два догађаја данас привлаче моју пажњу коју бих да поделим са својим фејзбук пријатељима. Први догађај је “пријатељска, радна’‘ посета државне секретарке САД Хилари Клинтон и очаравајуће лепе госпође Ештон југоисточној Европи, тачније Балкану.

Други догађај је “пријатељска и радна“ посета урагана Сенди источном делу америчке обале. Да ли су ове две посете пука случајност или се овде ради о узвратној посети Небеског Царства владајућој Светској републици. Ово је за једне питање вере а за друге питање користи, али за почетак нека се и једни и други приупитају, случајност или не.

Рајица Маркоцић

ПОТРОШАЧ

План је да у Београду Хилари Клинтон и Кетрин Ештон бораве само неколико сати, али по свему судећи њихов боравак биће право ванредно стање за становнике главног града. Морам да приметим: Клинтонова би сада по свом статусу државног секретара требала бити у својој држави у којој је права „природна“ катастрофа због урагана „Сенди“, није ваљда да јој је важнија „пријатељска посета“ тамо некој Србији од свог народа. Протест против доласка ове две „важне“ (изгледа само за владајуће структуре у Београду) стране држављанке, одржан је синоћ у на Тргу Републике у Београду, у организацији Српског сабора Заветници и СНП Наши, а за данас су чланови и симпатизери Српске радикалне странке најавили протест у подне испред Скупштине.

 29. 10. 2012. ФБР аутор Биљана Диковић

И треба да се смеју кад нема ко да у име народа србског каже да овде у земљи Србији такве НИСУ ПОЖЕЉНИ гости

Иако, по речима потпаролке Ештонове, Маје Коцијанчић „ова посета представља израз заједничке подршке интеграцијама, а посебно дијалогу Београда и Приштине“, за безбедност ова два „носиоца подршке придруживању ЕУ“ обезбеђује 4.000 србских полицајаца, пси трагачи, употребиће се специјални детектори, као и мноштво мера и апарата за обезбеђење, аеродром чува специјална полиција и агенти БИА, а у Београд су већ дошли агенти ФБИ-ја, чији се тачан број не зна. 
Тачна рута кретања Кетрин и Хилари се, из безбедносних разлога, држи у строгој тајности, али се зна да ће састанци бити одржани у Палати Србија на Новом Београду, па ће трасу од аеродрома до Палате Србија надлетати Хеликоптерска јединица и обезбеђивати припадници Жандармерије, специјалци ће бити постављени по крововима, и наравно траса пута ће бити затворена за саобраћај док буду пролазиле највише званичнице САД и ЕУ.
Младен Вучинић из Управе за обезбеђење одређених личности и објеката обратио се јавности за подршку и разумевање: “Користим прилику да путем вашег медија обавестимо грађане и да им се захвалимо на толеранцији, зато што ће током сутрашње посете бити заустављен саобраћај у одређеном степену, тако да апелујемо на све грађане који сутра могу, да не крену на посао својим возилом, да користе градски превоз и планирају своје активности на неким другим локацијама у граду, да би на тај начин избегли да упадају у гужве”.

***************

Са скупа родољуба који је одржан синоћ на Тргу Републике у Београду, у организацији Српског сабора Заветници и СНП Наши упућена је јасна порука српског народа државног руководству Србије:

Председнику Републике Србије,

Председнику Владе Републике Србије,

Председнику Народне скупштине Републике Србије

Уважена господо,

Ваша овлашћења од народа и у име народа пропорционална су Вашим дужностима за судбину државе.

Наш опстанак је поново доведен у питање. Народ је гладан и изморен, држава опљачкана, а лешинари кроје нове шавове растрзања и комадања српске државе.

Сваком човеку је јасно да Србија и Срби као народ не могу опстати ни пола века без своје светиње Косова и Метохије, духовне узданице и мере опстанка народа. То знају и наши непријатељи и зато претурају олтар Србије. Ми у име наше будућности, заветовани светињама, одговорни према опстанку захтевамо:

Да се моментално питање Косова и Метохије врати у окриље Уједињених Нација! У Уједињеним Нацијама, Србија има историјски углед, државотворна права и моћне пријатеље, за разлику од Европске уније где главну реч о Србији воде владе непријатељских земаља које су нас бомбародовале и које очигледно настоје да нас избришу са мапе света!
Моментално да се потпише уговор о војној и привредној сарадњи са Руском Федерацијом! Ко сме данас заборавити да нам је јуче Русија јавно саопштила: „Ми следимо и подржавамо политику Србије према Косову и Метохији!“ Косово може, дакле бити изгубљено само издајом.
У дипломатији извршити потпуну ревизију кадрова који су одобравали насртаје непријатељских сила према српској држави и народу. Развити дипломатску активност у два смера: Једну према државама које су признале независност шиптарске државе и другу према онима које то нису учиниле. Посебно развити блиске дипломатске односе са државама којима већ прети сецесија.
Јавно пред народом оказати сваки чин досадашње издаје, тачније велеиздаје државе и народa. Моментално процесуирати случајеве оних појединаца који су јавно учествовали у проглашењу сецесије тзв. државе Косово.
Захтевамо да гласно говорите без престанака о даљем процесуирању злочина вађења органа отетим Србима, злочину незапамћеном у политичкој историји.
У духу ваше политике од пре 10 година покренути судске спорове за злочине и разарања НАТО бомбардовања, обустављене супротно Уставу.
Вратити све делегације које седе у Бриселу богато плаћене парама овог народа под изговором да прате процес придруживања Србије Европској унији.
Поводом тренутно актуелног захтева односа према америчкој државној секретарки, Хилари Клинтон, ми предлажемо неколико могућности:    

– Упутити је да за Албанију лети другим правцем!

– Дозволити нам да је ми сачекамо као наша браћа Чеси што су дочекали Медлин Олбрајт.

– Или је примите у згради Генералштаба, коју је бомбама разорио њен муж Бил.

Уколико се државни органи не огласе и не изјасне о овим захтевима иза којих стоји највећи део грађана Србије сматраћемо, да и ова Влада и Председништво настављају континуитет вазалне и марионетске политике бившег режима!

Београд, октобар 2012.

Српски сабор Заветници

Српски народни покрет ,,НАШИ”

*************

Најава протеста СРС у подне!

(сајт СРС

Немања Шаровић: Даме и господо, сутра је најављена посета државног секретара Хилари Клинтон и Кетрин Ештон Београду и Српска радикална странка свакако има обавезу да се на то осврне. Ми смо чули претходних дана да су неки олако Хилари Клинтон прогласили женом ратног злочинца Била Клинтона. Међутим, ми сматрамо да је њена улога далеко већа и да је она, не само жена ратног злочинца, већ и саучесник у бројним злочинима Била Клинтона, међу којима је свакако онај који се нас највише тиче, и што се нас тиче најтежи, бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године. Као што сам рекао, нажалост све друге странке су изгледа заборавиле ко су Хилари и Бил Клинтон. Они су заборавили њихове злочине над српским народом али Српска радикална странка није. За нас они остају и ратни злочинци и осведочени непријатељи српског народа и наших националних интереса.
Подсетићу вас на то да је Бил Клинтон, као председник Сједињених Америчких Држава, издао наредбу да НАТО пакт започне бомбардовање Републике Србије, да је у том бомбардовању страдало више од 3000 грађана, углавном цивила у Србији, да је више од 15.000 људи у Србији повређено, да су они током 70 дана, са више стотина бомбардера, бомбама тешким и по више тона, данима уништавали и фабрике и болнице и инфраструктуру у Србији.
У знак захвалности за све те злочине над српским народом терористи Билу Клинтону су терористи из ОВК подигли у Приштини, у булевару који носи његово име, споменик висок читавих 6 метара и зато његова супруга Хилари Клинтон која је, као што смо рекли, саучесник у свим његовим злочинима, наставља ту политику тамо где је он стао, долази прво у Београд, а потом ће отићи у Приштину, пратећи крваве трагове Била Клинтона, како би завршила његов крвави посао и како би, претпостављам, тим коначним комадањем Србије и присиљавањем државног руководства да се одрекне суверенитета на Косову и Метохији и она зарадила некакав споменик у Приштини. Хилари Клинтон у Београд, то је јасно потпуно, не долази како би ширила некакву међународну сарадњу или како би подржала међународно право већ, пре свега, долази да државно руководство Србије подсети ко је њихов газда и да их подсети које су то обавезе које они морају испунити приликом преговора који се очекују.
А, какав је однос Хилари Клинтон према Србији, односно према Косову, и колико је она неутрална и колико ће бити неутрална у тим предстојећим преговорима, мислим да најбоље говори њена изјава приликом њене претходне посете Приштини, када је рекла, цитираћу да не погрешим: „О статусу, суверенитету и територијалном интегритету Косова се не може расправљати”. Уколико је то потпуно јасна порука коју смо добили од Сједињених Америчких Држава и уколико је очигледно то став и Европске уније, ми још једанпут постављамо питање који је разлог што Република Србија учествује у таквим преговорима. Мислим да је пријатељским сусретом Ивице Дачића са такозваним премијером Косова, иначе терористом Хашимом Тачијем, настављена та политика одрицања од српских националних интереса коју спроводе сви државни режими од 2000. године до данас.
С обзиром на то да ми, по правилу, не можемо сазнати ништа од званичника Републике Србије, тако смо од приштинских медија, на пример, сазнали да се Ивица Дачић, иначе премијер Србије и  министар унутрашњих послова, руковао срдачно са ратним злочинцем и лицем са црвене интерполове потернице Хашимом Тачијем. Тако и сада од приштинских медија, конкретно Коха диторе нас обавештава да ће Кетрин Ештон приликом посете Приштини и званично саопштити које ће то теме преговора бити и да ће, коначно и на папиру, доставити приштинској страни, а сигурни смо да ће то учинити неколико сати раније и београдској, које ће то теме преговора бити.
Из досадашњих преговора Србија није имала апсолутно никакву корист нити је у било ком смислу дошло до побољшања положаја или свакодневног живота Срба који и даље живе на Косову и Метохији. Ми смо јуче имали прилику да видимо Томислава Николића и Ивицу Дачића како на Забрњаку код Куманова присуствују на обележавању 100 година пд Кумановске битке и ослобођења Косова и Метохије. Ми, из Српске радикалне странке, сматрамо да је срамно да два човека који се кроз ове преговоре одричу суштински и територијалног интегритета Србије и суверенитета над Косовом и Метохијом држе било какве говоре над костима српских јунака који су слободу српског народа и слободу Косова и Метохије платили својом крвљу. Сматрамо да српски народ коначно мора прекинути тај дуг низ националних понижења. Никада се више него претходних година није говорило о тим некаквим црвеним линијама, а исто тако, никада чешће те црвене линије нису гажене, нису исписиване или исцртаване нове, које су, то је потпуно јасно, испод тог прага националног достојанства.
Због тога, Српска радикална странка организује протестни скуп  поводом доласка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон у Београд. Он ће бити оржан сутра, у уторак, 30.октобра, у 12 часова испред Председништва Републике Србије. Позивамо све слободномислеће грађане Београда, све српске патриоте који не могу да се помире са овом политиком одрицања од српских националних интереса и тих константних понижења да се окупе у 12 испред Председништва и да на миран начин искажу свој протест због доласка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, иначе осведочених непријатеља Републике Србије у Београд.
Мислимо да је то прилика да се још једном на јасан начин покаже став грађана Србије, а сигуран сам да је он већински, да смо против успостављања тих тзв.добросуседских односа са независном републиком Косовом, јер, колико год то званични државни органи и званичници не желе то да прихвате и  јавно да признају, јасно је да се на тај начин, полако али сигурно, Србија одриче свог територијалног интегритета и суверенитета.
Не могу да не поменем како и колико цене наше државно руководство у САД и како се у Америци тумачи ова посета. Наиме, један политички аналитичар из Вашингтона, Стивен Мејер је отворено рекао да амерички државни секретар Хилари Клинтон долази у Србију да посетом читавом Балкану подсети све земље Балкана ко је газда, да их САД нису заборавиле и да ће само оне државе које буду слушале инструкције из САД моћи да наставе тај некакав европски пут. Али, ево, мислим да је најбоље да цитирам Мејера: “ Коначно, Америка сматра да Вашингтон зна најбоље и балкански политичари који желе да успеју пратиће њихово вођство. Исто тако, посета Хилари Клинтон региону је начин да награди оне лидере који су били највернији у праћењу америчког вођства. То је нека врста тапшања по глави, јер су били добри, умиљати, амерички пси“. Дакле, колико наше државно руководство цене у Америци и ЕУ мислим да најбоље говоре овакве изјаве.
Ми из Српске радикалне странке нисмо спремни да се помиримо са комадањем Србије, иако, на жалост, ниједна парламентарна странка није спремна да подигне свој глас и да каже оно што већина грађана Србије мисли. Као што видите, ми од тога нећемо одустати.