Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију четири сата је расправљао о току дијалога Београда и Приштине и до сада постигнутим споразумима. Бивши „шеф преговарачког тима за преговоре са Косовом“ Борислав Стефановић је после краће полемике са представницима Срба са севера Косова напустио седницу Одбора.

30.10.2012. Бета

На седници Одбора били су министар спољних послова Иван Мркић, саветник председника Србије Мрко Ђурић, директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин, шеф тима Београда за технички дијалог са Приштином Дејан Павићевић, челници локалних самоуправа на северу Косова и тзв. „владика рашко-призренски Теодосије“.

Напустио седницу

У расправи на седници Одбора представници Срба са севера Косова су упозорили да је у покрајини тешка ситуација која се драматично погоршава, а председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић казао је да су до сада постигнути споразуми са Приштином штетни и у супротности са националним и државним интересима.

На то је бурно реаговао Борислав Стефановић, који је навео да ако Пантић сматра да су споразуми на штету Срба, нека каже Влади Србије да хитно обори те договоре.

Стефановић је казао да није потписао ниједан споразум са Приштином и да је све уредбе о спровођењу тих договора усвојила Влада Србије које је потписао тадашњи заменик премијера Ивица Дачић.

Стефановић је после краће полемике са представницима Срба са севера Косова напустио седницу Одбора.

Министар Иван Мркић рекао је да држава и његово министарство разним дипломатским акцијама настоје да онемогуће било какво утемељење државности Косова и даља признања независности.

Саветник председника Србије Марко Ђурић рекао је да у овом тренутку платформа о Косову има ознаку државне тајне, али да ниједан кључни принцип за вођење будућих преговора са Приштином неће бити скривен од јавности.

Одбор је одлучио да предложи парламенту да се формира анкетни одбор који би истражио како је трошен државни новац за Косово од 2000. године.
Формирање анкетног одбора предложио је посланик Демократске странке Борислав Стефановић који је и бивши шеф преговарачког тима Београда у преговорима са Приштином. За тај предлог једино нису гласали посланици Демократске странке Србије.

Посланик Либерално демократске партије Зоран Остојић рекао је да нова власт има прилику да обори уредбе које је донела претходна влада.
„Критикујте Дачића и претходну владу. Ударите по Дачићу и тако покажите свој патриотизам“, поручио је Остојић представницима Срба са севера Косова.

Шеф тима Београда за технички дијалог са Приштином Дејан Павићевић је навео да су сви до сада постигнути споразуми са Приштином међународна обавеза и да имају тежину међународних споразума.
Он је додао да би поништавање тих договора могло да изазове велике проблеме у међународним односима.
„Жао ми је што су Срби са Косова постали монета за поткусуривање“, казао је Павићевић и позвао Србе из покрајине на састанак радне групе за спровођење споразума Београда и Приштине.

Павићевић је рекао да је Дачић протестовао због великог броја споразума са Приштином, али да је морао да потпише уредбе владе о спровођењу тих договора јер је тада био заменик премијера.

Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми је, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у којој се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када је после више векова Косово враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у којој нас је поново посетио британски министар спољних послова Вилијем Хејг (последњи пут је био пре две године, када је требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуције у Генералној скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двојац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама још једном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића и Дачића) да што пре расформирају „паралелне структуре“ на северу Косова и наставе са успоставом „добросуседских односа“ са Приштином?

30.10.2012. НСПМ, пише: Ђорђе Вукадиновић

Ако њима не досади да нас у вези са Косовом притискају и уцењују, не сме ни нама досадити да на то, макар, скрећемо пажњу, подсећамо и упозоравамо.

Знам да је важно и ово актуелно „прекомпоновање“ локалних власти по Србији, које, буквално схваћено и механички примењено, практично уништава и обесмишљава политички живот и одржавање избора на локалу. Важан је и овај назирући сукоб између премијера Дачића и (вице)премијера Вучића, који је у последња три месеца толико пута био енергично демантован да више нико и не сумња у то да постоји и да је веома озбиљан. Важна је и чињеница да се на рачун овог другог у „слободним“ и „ослобођеним“ српским медијима већ дуго не може прочитати ни једна једина критичка реч, док се овај први вређа и развлачи и када за то даје и када не даје повода.

У том контексту, као неки прелаз са ових дневнополитичких, до праве и главне теме, није се згорег – мада није ни нарочито популарно – подсетити да су СНС и његови партнери на последњим изборима освојили свега два процента више од коалиције око ДС и, што је још важније, чак пет-шест процената мање него што су на изборима 2007. и 2008. освајали „поражени“ радикали. Такође, странке владајуће већине (ДС-СПС-ПУПС-ЈС-УРС-СДП) су у мају освојиле укупно више процената и мандата него што су имале у претходном скупштинском сазиву и могле су, чак и без Јовановићевог ЛДП-а, комотно формирати владу. Баш као што су 2008. владу могли формирати ДСС, СРС и СПС, али су, сетимо се, Дачић и СПС тада преломили „европски“, а Драган Марковић Палма утврдио да се „патриотизам не сипа у трактор“. А још се комотније, чак и без СПС-а,  власт могла саставити годину дана раније, када се у свега неколико дана Коштуница два пута „преломио у мозак“ и под огромним спољним и унутрашњим притиском сменио Николића са места председника скупштине и са ДС-ом и Г17 направио још једну „про-европску“ владу.

Шта хоћу да кажем овим кратким подсећањем? Оно што се, заправо, на неки начин већ зна и казује само – у „вишијевској Србији“ (израз С. Антонића) вам никакав изборни резултат не гарантује власт уколико то претходно није одобрено, „верификовано“ и „ауторизовано“ на надлежном месту у Бриселу, Берлину и – нарочито – Вашингтону.    

Постоји једна реч и један алгоритам који омогућава оријентацију у читавом овом – само наоко потпуно хаотичном – српском политичком куплерају, у којем свако са сваким може и нико ни са ким не мора. Та магична реч је „Косово“, односно процена да ли у датим околностима одређена личност или политичка комбинација олакшава или отежава пројекат косовске независности. (Све остало, укључујући и интересе пословних кругова, као и личне сујете, амбиције и анимозитете, игра више или мање значајну, али ипак споредну улогу.) Ни мени није сасвим јасно зашто је то тако и зашто је странцима до Косова баш толико стало – често се, наиме, чини као да им је стало много више него нама самима. Али јасно је да ту има дебелих историјских, економских, геополитичких, психолошких и симболичких разлога.

Пред императивом „независног Косова“ као да помало у други план  пада чак и вековна константа англосаксонске и аустроугарске балканске политике – „по сваку цену, зауставити-спречити-избацити Русе“. Наиме, поштено говорећи, управо оваквим пристрасним ангажманом и једностраном подршком косовској независности Запад Србију и Србе дословно гура у наручје Москви. (А онда, опет, улаже додатне политичке напоре и притисак да спречи то српско „клизање на исток“, које, својом безрезервном подршком „албанској ствари“, у великој мери управо сами западњаци овде изазивају и подстичу).   

Та евидентна нелогичност обележје је западне политике према Србији последње две деценије, али она до сада, не рачунајући срозавање симпатија за најмоћније западне земље и пропорционалан пораст наклоности према Русији,  готово да није имала неке конкретније политичке последице. Народ увек гласа више-мање „патриотски“, „социјално“ и „источно“ (или бар „несврстано“), а политика која се на крају води увек је прозападна и неолиберална. И онда се неко, тобоже, зачуђено и забринуто пита откуда међу грађанима толика апатија и неповерење према демократским процедурама и институцијама.

Посебна прича је танак слој овдашњих искрених прозападних либерала (постоје и такви, веровали или не, али их нема много, уосталом, као ни искрених националиста – већина се само опортунистички клати и повија у једном или другом смеру), који никако да схвате да је њиховим западним пријатељима, то јест, онима међу њима који стварно одлучују,  потпуно свеједно да ли је у Београду на власти Борис Тадић, Томислав Николић, Весна Пешић, Драган Марковић, Маријан Ристичевић или Милован Дрецун – није их брига за њихову прошлост, компетенцију и „демократске капацитете“ – само ако им се испоручи оно до чега им је стало. А то је, понављам и наглашавам, у овом тренутку, још увек Косово и пре свега Косово (Република Српска, Војводина, Санџак су, за сада, ипак само споредни фронтови, што не значи да једнога дана и они неће избити у први план).

Ти насмешени „пријатељи“ срушиће сваку владу, отписати сваког политичара и облатити сваку личност која им се нађе на путу до зацртаног циља. Знају то врло добро београдски домаћини Хејга, Хилари и Ештонове – уосталом, да ту лекцију нису савладали не би се никада ни нашли у позицији да буду домаћини. Али, исто тако, желим да верујем, бар негде у дну душе, знају и да, поред извештаја Европске комисије који се српској јавности покушавају представити као „страшни суд“, постоји и „суд историје“ и суд предака и потомака. А на њему тешко да ће их ико питати за датум почетка преговора.

 

By: Richard L. Felman Major USAF (Ret) (Spring 1999)

 

 

„During World War II, we were in the Army Air Corps list as „Missing in Action“ in the very same area you are now serving. If we may, we would like to relay to you a frank, soldier-to-soldier message about our personal experience while there – something which politicians who sent you there have not told you and something which you have not read or seen in the Anti-Serb media.

In 1944, the members of our committee were flying bombing missions out of Italy over Southern Europe. During that time over 500 of us were shot down over enemy-occupied Yugoslavia and saved from certain death by the Serbian people. Ours was the greatest rescue of American lives from behind enemy lines in history but has been kept under wraps all these years because of pressure from foreign sources.

While we were there, those of us who were wounded were given whatever medical supplies they had even at the deprivation of their own troops. If there was one piece of bread in the house, or one egg, it went to the American airmen while the Serb went hungry. If there was one bed or one blanket, it went to us while the Serb slept on the bare ground. No risk of sacrifice was too great to insure our safety and well being. One experience which is forever seared in my memory is the time a village with 200 women and children was burned to the ground by the Germans because the Serbs would not tell them where they were hiding us. To this day, I can smell the terrible stench of their burning flesh. One does not forget such things.

The most incredible part of our rescue was that before each mission, our bomber crews were briefed by the highest levels of American intelligence that if shot down over Yugoslavia, we were to stay away from the Serbian people as they were collaborating with the Germans and „cutting off the ears of American airmen“ before turning them over. Only after we were shot down did we find out the amazing thoroughness with which the truth about the Serbs was being distorted.

Further compounding this deception is the fact that while the Serbs were our allies in WWII, Croatians and Muslims (who we are favoring today) were allies of the Nazis, shooting at us and responsible for killing many of our fellow American fliers. In view of the lies we were told about the Serbs during World War II, we could not help but wonder if our foreign policy there today is the same anti-Serb bias we encountered 52 years ago. Could our career diplomats sacrifice former friends and reward former enemies in the name of political expediency???… Could it be because in the world community there are over one billion Muslims and only 9 million Serbian Orthodox Christians with the same proportionate power in the global economy??? Could it be because the Serbs have no oil wells and no unlimited oil money?

Could it be because the Croatians and Muslims outspend the Serbs 50 to one on lobbyists, media firms and campaign contributions??? … Could this be why, „atrocities“ are manufactured to make the Serbs look bad while gaining sympathy for their opponents???… Could this be why the Serbs are branded „aggressors“ in land they have lived on for over 600 years???… Could our policy have something to do with the fact there are 540 members of Congress, none of whom are Orthodox Christians???… Could these be the reasons the State Department has covered up the truth of our rescue all these years and opposed our petition to express gratitude for saving over 500 American lives (a petition which is supported by the 8 million veterans of the American Legion, the Veterans of Foreign Wars and the Air Force Association and which has been approved by the United States Senate.)???… Could it be these are the reasons the Chairman of the House Foreign Affairs Committee has also denied our petition by saying to us here are „ethnic groups in Yugoslavia“ who oppose it???…

Are we mad???… You can bet your next month’s paycheck that we are mad! We did not leave our families, risk our lives and watch our buddies get their arms, legs and heads blown off so that „ethnic groups in Yugoslavia“ could tell us what we could or could not do in our own country.

Now that the spring thaw has set in, temperatures and tempers will start to rise in the volatile area you now find yourselves. All we ask is that in your dealings with the local people you be made aware of the eyewitness experience of your fellow comrades-in-arms. By speaking out now we have nothing to gain except a burning moral passion to tell the truth, a sworn duty to protect our national honor, a patriotic desire to express heart felt gratitude to those on foreign soil who save American lives while they are fighting in defense of our glorious country.

Now that you have been sent to foreign soil and asked to risk your lives we feel you should know the truth and not be „suckered in“ by the rhetoric of highly paid public relations firms, foreign lobbyists and self-serving politicians who know absolutely nothing of the region’s history.

We might also add that had it not been for the Serbian people, Air Force General Donald J. Smith, our chairman and one our rescued airmen, would not have survived the war and been able to dedicate 40 years of honorable service to his country.

Had it not been for the Serbian people, technical Sgt. Curtis „Bud“ Diles, another of our airmen, would not be alive today in Dayton, Ohio, enjoying retirement with his 4 children and 12 grandchildren… There are hundreds of us with stories just like those.

Some of the greatest testimony to the many sacrifices made on our behalf are the many thousands of American children who are alive today solely because the Serbian people saved over 500 of their grandfathers during World War II. Some of them could very well be serving with you today in Bosnia.

(I was one of 3 rescued American airmen who returned last year to the former Yugoslavia to commemorate the 50th anniversary of victory in Europe with the people who saved us and to visit the cow pasture that served as a landing strip from which we were rescued. The most moving experience of our sentimental trip was being cheered by over 50,000 Serbs who gathered at a mountain top to welcome us and who kept chanting „USA, USA“).

As American military men, we have a proud tradition of „duty, honor and country“ to uphold and a fierce sense of loyalty to those with whom we fought side by side in combat. We never forget their kindness nor do we return their battlefield sacrifices for us by bombing their women and children.

The Serbian people helped us when we were desperate and in trouble. Now that the situation is reversed we can do no less.

Please keep these untarnished truths in mind as you now serve our country and all it stands for, and may God bless you all as we pray for your safe return.

Well, we didn’t help the Serbian people. We’ve done everything we could to hurt them and we helped the Kosovo Liberation Army, a major European drug cartel. The Serbian people no longer expect justice and honor from the Americans.“

Felman from Plain Dealer Magazine 1990

 Richard L. Felman (May 29, 1921 – November 13, 1999) was a distinguished officer in the United States Air Force who flew combat missions during World War II and the Korean War, receiving 27 awards and decorations over the course of his military career.
Felman was born in the The Bronx, New York City. He was the son of American-born David and Dora, a Jewish immigrant from Poland. He had one brother, Irwin, born six years earlier. At the age of 21, Felman enlisted in the U. S. Army Air Corps on July 24, 1942 and became a master navigator.
In early 1944 he was assigned to the 415th Bombardment Squadron, 98th Bombardment Group, 15th Air Force stationed in Lecce, Italy as a Second Lieutenant flying B-24s. His „Liberator“ bomber, „Never a Dull Moment“, would live up to its name. In July 1944, Felman’s B-24 was hit by German ME-109s and 10 of the eleven-man crew bailed out from 18,000 feet over the Yugoslav hills. Felman was later awarded the Purple Heart for his service during the plane crash.
The Americans, led by Felman, landed in central Serbia. Serbia, at the time, was a Nazi Germany-occupied territory, but controlled by the Chetniks, a resistance movement led by Draža Mihailović. The Chetniks protected them from the Germans, despite the fact the Germans burned the nearby village of Pranjani in retaliation, killing around 200 women and children. Felman and his men stayed safe with the Chetniks, and were airlifted out of Serbia on August 10, 1944. Felman became friends with Mihailović and his Chetniks, as did the other Allied airmen who had been gunned down over Serbia in the same year. Over 500 downed US airmen survived because of assistance from the Chetniks.
At Felman’s stay in Serbia, he was embraced and then carried about 500 yards to a cabin. He was given fruit, flowers and slivovitz (Serbian national drink) which Felman described as „160 proof Serbian plum brandy.“ Felman was then offered a crutch and taken to the Serbian Orthodox church in the village by an elderly man. Both men prayed in the small Serbian Orthodox church. Felman described the scene:
„It was their chapel. We both knelt in humble prayer and gave thanks. Though separated by language, country and religion, the brotherhood of man was never more in meaningful evidence.

(B-24 crew with Chetniks Leonard E. Pritchet, Carl E. Astrifan, Israel Meyer, Roland Hodgson, Thomas P. Lovett (killed by Germans), и Preston D. Angleberger. Standing left to righ: Kenneth Munn, Richard L. Felman, James L. Kidd Jr., и Paul F. Mato.)

Felman was personally decorated twice by King Peter II of Yugoslavia. Felman’s friends were Constantine Fotich, Bishop Nikolaj Velimirović, Milutin Devrnja, Vojvoda Momčilo Đujić, Slobodan Jovanović, Zvonko Vučković and many other prominent men in the diaspora.
The Chetniks were defeated by the end of the war.

 Draža Mihailović was accused by the Partisans in 1946. Felman and 21 others in April 1946 petitioned Harry S. Truman and the U.S. Government to be allowed to go, at their own expense, to Belgrade and present their testimonies to the jury on Mihailović’s trial.
They were denied by the State Department, because the U.S. had befriended the Communist Partisans in the latter stages of the war, and did not want to disrupt their relations with the Communist Yugoslav government that was created post war. Despite Felman’s insistence, he was not able to reach Belgrade. Mihailović was found guilty of high treason, executed and buried in an unmarked grave on July 17, 1946.
Because of his efforts, Mihailović and his organization, on the recommendation of General Dwight D. Eisenhower, were posthumously awarded the Legion of Merit by President Truman for their contributions to the Allied victory and the rescue of American airmen from behind enemy lines. The Legion of Merit is the highest award the U.S. can give a foreign national,
Felman continued arguing that Mihailović and his Chetniks should be honored for their rescue of US pilots. In 1970, he went on the Congressional Record pressing for legislation for a statue on Capitol grounds honoring General Mihailović. In 1976 and in 1977, the bill was introduced into the Senate by Strom Thurmond and Barry Goldwater. However, the legislation died in the House because of the aforementioned U.S. policy towards Yugoslavia. It was reintroduced over the next decades several times, but failed each time.
Richard Felman retired from the United States Air Force in 1968.
In 1995, for the 50th Anniversary of the VE Day, Major Richard Felman returned to Serbia after 50 years, accompanied by his wife Mary Anne as well as Captain Nick Lalich and Lt. Col. Charlie Davis. He was met on the mountain of Ravna Gora by 50,000 Serbian people who gave him a thunderous ovation.

Felman died at the age of 78. He was survived by his wife Mary Anne and his brother Irwin. He had no children. On November 13, 1999 he was interred at the „All Faiths Memorial Park“ in Tucson, Arizona.

—————————————-

http://www.dojgov.net/kosovo_watch02.htm

(део транскрипта)

…Нисам никада веровао да ћу дочекати ово време што сам сада дочекао. Дај Господе, да сам ја болестан, а не да сте ви залутали у шуми живота, да сам ја ослепео па да не могу да се снађем у друштву са вама окатим и ушастим… Само, бојим се да није ово прво у питању – да сам ја у праву а ви заблудели до највећег степена пошто дозвољавате јеретичко учење наше православне деце у највишој богословској школи Српске Православне Цркве.

То вам кажем одважно и смело, па макар мене и не било међу вама, дојучерашњим пријатељима који данас изневерише Господа и мене и постадоше већи католици од папе, већи пријатељи грешног јеретика римског папе са којим се грле и љубе као да име је брат по матери или по оцу сатани…

 _________
Published on Oct 12, 2012 by nix1nix2

 

ДРАГА БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРБКИЊЕ ПОМАЖЕ БОГ!

“Апостасија“ или “отпадништво“, сада је у пуном замаху и тешко ономе ко то не види, или што је вероватније, не жели да види, ко из неопростиве лакомислености затвара очи на све што се догађа у свету и умирује себе и друге како“ничега посебно сада нема“, како је “све природно“.
(Арх.Аверкије Џорданвилски)

30.10.2012. СРБИ НА ОКУП

Гледајући слику на којој Србске владике седе испод слике кардинала смрти Алојзија Степинца и говоре о љубави са римокатоличким јеретицима, који не крију мржњу према Србима, реших да објавим моју песму коју сам написао пре десетак година, а коју због саблазни људи нисам тада објавио. Сматрао сам да тај злочин према Богу и роду који сам описао у песми “ПОКЛОЊЕЊЕ ШАБАЧКО-ВАЉЕВСКОГ ЕПАРХИЈСКОГ НАМЕСНИКА ВЛАДЕ СТАНИМИРОВИЋА АЛОЈЗИЈУ СТЕПИНЦУ “, нешто што ће отрезнити те заблуделе слуге и да се то више неће поновити. Нажалост погрешио сам, они не само да се не кају, већ њихово безакоњу нема границе. Тадашњи владика шабачко-ваљевски Лаврентије, а данас само шабачки (епархија је подељена), кога због његових злодела многи зову са пуним правом “кардинал“ је благословио да црквени хор “Свети Јован Богослов“ из Шапца са тадашњим архијерејским намесником Владом Станимировићем посете катедралу у Загребу и поклоне се гробу Србског крволока Алојзија Степинца. Све је учињено по жељама Ватикана, којем кардинал шабачки Лаврентије одано служи. За ту подлу намеру знали су само вођа пута фратар Ђероламо и наведени свештеник Влада Станимировић, чланови црквеног хора су доведени пред свршени чин. Свештеник Влада Станимировић, син чувеног блаженопочившег духовника Теофила Каонског, је први пришао и поклонио се гробу Степинца, који је благословио сва звјерства која су римокатолици радили над Србима за време НДХ, а затим су прилазили чланови црквеног хора и клањали се не знајући коме. Тек када је једна дјевојчица из хора, која је избегла од усташког ножа и којој су римокатолици у овом последњем рату деведесетих побили велики број ближњих, прочитала натпис на гробу, настао је хаос. Тада је била откривена латинска превара у режији владике Лаврентија и његовог послушника у мантији свештеник Владе С., а по налогу Ватикана. Да би смирили повређене и разочаране чланове црквеног хора, одмах су их увели у аутобус и наставили су пут за Италију, смишљено избегавајући да се обиђе наш храм у Загребу. О овом грозном догађају сам сазнао од једног свештеника који је био са њима, као и од неколико чланова поменутог хора који су га после тога напустили.

Нека нас Господ сачува од свакога зла, а највише од зла који нам намећу владике и свештеници, како пише у Јеванђељу:“Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“(Мт. 7, 15 – 16). До сада су Србе убијали телесно и пунили рај, а сада Србима убијају душе и пуне пакао. Зато пробуди се Србине и чувај душу своју за коју се Господ разапео. У наставку прочитајте наведену песму, да знате шта раде зликовци у мантијама који се Бога не боје и људи не стиде!

“ПОКЛОЊЕЊЕ ШАБАЧКО-ВАЉЕВСКОГ ЕПАРХИЈСКОГ НАМЕСНИКА ВЛАДЕ СТАНИМИРОВИЋА АЛОЈЗИЈУ СТЕПИНЦУ “

ПОСЛУШАЈТЕ БРАЋО МОЈА МИЛА,

ЗА СТРАХОТУ КОЈА СЕ ДЕСИЛА.

ПОСЛУШАЈТЕ И СУЗЕ ПРОЛИЈТЕ

И МОЛИТВЕ БОГУ УЗНЕСИТЕ

ДА СЕ ВИШЕ ТО НЕ ДЕСИ НАМА.

УМОЛИМО ГОСПОДА СУЗАМА.

А СВЕ МОЛИМ, КОЈИ ОВО ЧУЈУ

СРАМНО ДЈЕЛО НЕКА ОСУЂУЈУ.

ТУ СРАМОТУ ШТО ВЛАДА УРАДИ,

НЕ СТИГЛИ ГА ЗАСЛУЖЕНИ ЈАДИ.

ДОГОВОРОМ ВЛАДЕ НАМЕСНИКА

И ПОДЛИЈЕХ РИМСКИХ ЈЕРЕТИКА,

УЗ БЛАГОСЛОВ НАШЕГ ЕПИСКОПА

ХОР ЦРКВЕНИ КА ЗАГРЕБУ ОДЕ,

А СВЕШТЕНИК И ФРАТАР ГА ВОДЕ.

ЈЕДНО ТИ ЈЕ НАМЕСНИКУ ВЛАДО,

А ДРУГО ЈЕ ФРАТАР ЂИРОЛАМО.

НЕ ВОДЕ ИХ ДА ВИДЕ ГРОБНИЦЕ

И ДУБОКЕ ЈАМЕ БЕЗДАНИЦЕ,

ЈАСЕНОВАЦ И МЈЕСТА ОСТАЛА,

ГДЕ СУ НАША БРАЋА ПОСТРАДАЛА,

ПОСТРАДАЛА ПО НАЛОГУ РИМА,

МИЛИОНИ ПОБИЈЕНИХ ИМА,

ДА ПРИКАЖУ ШТА ПАПИСТИ РАДЕ

НА ЧЕМУ ЕКУМЕНИЗАМ ГРАДЕ.

ВЕЋ ИХ ВОДЕ У ЗАГРЕБУ ГРАДУ,

ДА СТЕПИНЦУ СВЕ ПОЧАСТИ ДАДУ,

ДА ПОГАЗЕ КОСТИ МУЧЕНИКА,

А ПРИЗНАЈУ ЊИХОВОГ КРВНИКА.

У ДАЛЕКИ ЗАГРЕБ КАД СТИГОШЕ,

ГДЕ ХИТЛЕРА НЕКАД ДОЧЕКАШЕ,

ВЛАДА ПРВИ ИДЕ КАТЕДРАЛИ,

А ЗА ЊИМЕ И СРБИ ОСТАЛИ.

И ЗА БРАВУ ОН СЕ ПРВИ ХВАТА,

ДА ЈОЈ ТЕШКА ОН ОТВОРИ ВРАТА.

А УНУТРА ДОЧЕКА ИХ КЛИКА

ОКО ГРОБА СРБСКОГА КРВНИКА,

ГДЕ ЧУВАЈУ СТЕПИНЧЕВЕ КОСТИ.

ПА БЕЗ СРАМА, БОЖЕ МУ ОПРОСТИ,

ВЛАДО ПРИЂЕ ДО ЗЕМЉЕ СЕ САВИ

ПРЕД СТЕПИНЦЕМ ОН ПОКЛОНЕ ПРАВИ,

ПОКЛОН ПРАВИ СМРДЉИВ, ГРОБ МУ ЉУБИ,

СВОЈУ ГРЕШНУ ДУШУ ДАНАС УБИ.

ТАКО ЗА ЊИМ И СРБИ ОСТАЛИ,

ЦЈЕЛИВАШЕ ЈЕР НИЈЕСУ ЗНАЛИ,

ДА ИМ ВЛАДО НАМЕСНИК ПОДВАЛИ,

ДА БИ ПАПИ У РИМУ КАЗАЛИ,

АЛОЈЗИЈА СРБИ ЦЈЕЛИВАШЕ,

ПРЕДАКА СЕ СВОЈИХ ОДРЕКОШЕ.

С ДАРОВИМА КА ТРСТУ ОДОШЕ,

ДА У НАШУ ЦРКВУ НЕ УЂОШЕ.

НАД СРБИЈОМ ТОГА ИСТОГ ДАНА

ОД ОБЛАКА НАПРАВИ СЕ ТАМА.

ТО НЕ БЈЕШЕ ОД ОБЛАКА КИША,

НЕГО СУЗЕ ОД СРБСКИЈЕХ ДУША.

ДАНАС СРБИН ЦЈЕЛИВА СТЕПИНЦА,

КОЈИ ИМ ЈЕ ИЗВАДИО СРЦА,

ОД ОЧИЈУ ЂЕРДАНЕ ПРАВИО,

У СТОМАКУ СРБЧАД УБИЈАО,

ЖИВЕ СРБЕ ОГЊЕМ СПАЉИВАО,

У МУКАМА СРБСКИМ УЖИВАО.

ЗАТО ПАПА У РИМУ ОБЈАВИ,

ДА СТЕПИНЦА РИМСКА ЦРКВА СЛАВИ

КАО СВЕЦА, ЈЕР ЈЕ ЗАСЛУЖИО

НА МИЛИОН СРБА ЈЕ УБИО.

ИЗДАЈИЦЕ ХРИСТА РАСПЕТОГА

И ЛАЗАРА СВЕТОГ КОСОВСКОГА,

ГДЕ ЈЕ САВЈЕСТ, А ГДЕ ВАМ ЈЕ ВЈЕРА,

ШТО ЉУБИТЕ СКУТЕ СРБОЖДЕРА.

ОЈ КАОНСКИ СТАРЧЕ ТЕОФИЛЕ,

ДАЈ УМОЛИ СВЕ НЕБЕСКЕ СИЛЕ,

ДА ТИ СЕ СИН СТИХ ПУТЕВА ВРАТИ.

ШТО СУ НАШОЈ ВЈЕРИ НЕПОЗНАТИ.

Дана 16/29.10.2012. лета Господњег.

Грешни раб Божији гуслар Богдан Мијушковић.

У организацији синдиката ГСП-а, иницијативе „Народ против Бус плуса“ и уз подршку СНП НАШИ и групе 99 %, одржан је протест „Заједно против Бус плус система“, у којем су окупљени грађани протестном шетњом улицама Француском, Македонском, Светогорском, Таковском и Булеваром Краља Александра до Скупштине града изразили своје незадовољство због уведеног Бус плус система.

30.10.2012. ФБ СНП НАШИ, ФБР Иван Ивановић

Учесници скупа су поновили своје захтеве у којима се тражи смањење цена карата у градском превозу, обезбећивање превоза за одређене категорије становништва, укидање Бус плус система и раскидање уговора са фирмом Апекс.

По речима Игора Маринковића из СНП НАШИ протести ће бити настављени све до испуњења  захтева иницијативе грађана „Народ против Бус плуса“ које је члан и СНП НАШИ.

Информативна служба: СНП НАШИ

**********

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Данас у 15h – Протест синдиката ГСП-а и СНП НАШИ! “Бус плус” малтретира грађане! Тражимо полицијску истрагу!

„Кад је то толико богатство, како то да ниједна земља у Европи нема два писма? Тако смо само ми Срби богати па имамо два писма, две покрајине, два покрета отпора … Желимо да престанемо да се делимо“, каже Којић.

30.10.2012. евоновости.инфо

„Латиничари“ се још не дају?

„Латиничари“ или „ћириличари“ – питање је сад?

Унутар „Матице српске“ постоји струја која жели да у потпуности избаци латиницу из новог издања „Правописа србског језика“, сазнаје Радио 021.

Како за 021 каже један од лингвиста укључених у израду овог капиталног дела, који је желео да остане анониман, притисак „талибана“ који лобирају да се из израде Правописа искључе најистакнутији лингвисти кулминирао је недавним достављањем петиције за избацивање одредбе која дефинише латиницу као друго, алтернативно писмо србског језика. „Имам великих проблема у послу због ових ‘талибана’, који имају утицаја, а вођени су искључиво својим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици“, каже он за Новосадски информативни портал.

Преко 5.000 потписа за избацивање латинице прикупило је београдско удружење  „Ћирилица“, чији чланови седе у Скупштини Матице.

Потпредседник овог удружења Миодраг Којић каже за Радио 021 да је било логично да латиница буде стандардно писмо србскохрватског језика, али да нови правопис „на мала врата“, по први пут, уводи латиницу као стандардно писмо србског језика. Којић, међутим, признаје да је њихов мотив за покретање питања о писму пре свега политички, па тек онда лингвистички.

„То је, пре свега, национално питање од прворазредног значаја. Зато се ми тиме и бавимо, не бавимо се правописом и стучним стварима, већ желимо да пишемо како су наши очеви писали и да генерације после нас то разумеју“, каже он.

„Познавање два писма није богатство“

Он наводи да циљ удружења „Ћирилица“ није маргинализовање аутора који су на латиници писали нека од најзначајнијих дела српске књижевности, већ „полагање тапије“ на њих, како их не би својатали комшијски народи чије је званично писмо латиничко. Према Којићевим речима, србски језик није богатији од осталих због постојања два писма, већ напротив – закомпликован.

„Кад је то толико богатство, како то да ниједна земља у Европи нема два писма? Тако смо само ми Срби богати па имамо два писма, две покрајине, два покрета отпора … Желимо да престанемо да се делимо“, каже Којић.

Према његовим речима, подршку за своје идеје имају код већине чланова Матице србске, и до сада су са овом институцијом имали „најбољу могућу сарадњу“.

 

Станић: „Немају подршку у Матици“

Председник најстарије културне институције србског народа Драган Станић каже за 021 да је Матица увек спремна да о свим питањима којима се бави, саслуша и мишљење стручних појединаца и компетентних асоцијација. Станић је потврдио да Матица сарађује и са удружењем „Ћирилица“, али негира да је њихов став преовлађујући међу чланством ове установе.

„Прича о томе да удружење ‘Ћирилица’ има већинску подршку у Матици је чиста лаж, што је показала и последња Скупштина. На њој је било неколико гласова људи који су дошли из тог друштва, али је огромна већина одбила да се изјасни поводом тог њиховог предлога „, каже Станић за Новосадски информативни портал.

Председник Матице српске каже како је програм рада ове институције увек био базиран на реализацији поузданих сазнања о којима постоји пуна сагласност у научној заједници, и додао да ће „удружења која грубо крше истину и научна сазнања“ остати без Матичине подршке. Станић је навео да питање потискивања ћирилице треба да се покрене, јер је, према његовом мишљењу, латиница превагнула у јавном животу, али наглашава да се то чини спровођењем закона, и никако другачије.

„Могу да се сложим да је латиница узела превеликог маха у нашем јавном животу, и то, просто, није здраво за језичку културу коју треба да негујемо. Међутим, сучељавање са тим проблемом подразумева низ врло практичних акција које ће се спроводити тако што ће се примењивати одредбе актуелног Закона о употреба језика и писма „, каже председик Матице.

Латиница коју данас користимо у србском језику настала је реформама Вука Караџића, и уз измене Ђуре Даничића и Људевита Гаја се до данас задржала у практично изворном облику. У Краљевини СХС, Југославији и Републици Србији латиница је имала статус званичног писма, све до Устава Републике Србије из 2006. године, којим је прописано да је у службеној употреби србски језик и ћирилично писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом.

Након тога, дошло је до низа случајева примене овог члана Устава који су изазвали контроверзе у јавности. Пресуда вођи нео-нацистичке организације „Национални строј“ Горану Давидовићу је својевремено поништена зато што првостепени суд није поштовао његов захтев да судски списи буду на ћирилици. Такође, у Новом Саду су поништени и месни избори зато што су бирачки спискови писани латиницом. Ово је учињено на захтев једног од гласача који није желео „да му име буде писано латиницом, јер је латиница хрватско писмо“.
(Миодраг Совиљ 021.рс)