Одржана оснивачка скупштина политичке партије “Евроазија”

У оквиру летњег кампа Међународног евроазијског покрета под насловом “Евроазијство: Од теорије до праксе”, 26. августа 2012. године, у приградском московском насељу “Звенигород”, одржана је оснивачка скупштина политичке партије “Евроазија”, а чланови ове партије су Александар Гељејевич Дугин, Валериј Коровин, Павел Каничев и други евроазијски идеолози.

Током овог оснивачког конгреса усвојен је статут и програм политичке странке “Евроазија”.

Учествовало је преко 200 људи, а гости су били из целе Русије, али и евроазијци из САД-а, Марк Свобода и Тим Кирби.

Валериј Коровин је представио студију на тему евроазијске идеологије, а присутни су разменили мишљења о правцима будућег политичког деловања и сложили се да је стварање једне овакве партије, тачније, реактивирање исте од врхунског значаја за даљи развој Евроазијског Савеза.

Партија “Евроазија” је већ била основана 2001. године са циљем прављења структуре подршке Владимиру Путину и стремљењу ка евроазијским интеграцијама, али рад ове странке је прекинут 2003. године да би сада била реактивирана.

Партија “Евроазија” је створена под окриљем Међународног евроазијског покрета и на основу философских учења Александра Гељејевича Дугина којег називају и “оцем неоевроазијанизма”.

Поред 14 других земаља, испред Србије, писмо подршке Међународном евроазијском покрету поводом овог конгреса и великог сусрета је упућено од стране Српског народног покрета НАШИ, а у писму је истакнут огроман значај Русије за спас Србије, као и значај ширења идеје и процеса евроазијског уједињења за српски народ и државу Србију.

“У ери евроатлантске окупације Србије, Русија је за Србију важнија него икада, а идеја Евроазијског Савеза представља светло у тунелу смрти. За Србе, идеја и процес евроазијског уједињења представљају наш природни пут да се, као део православног и словенског организма, вратимо својим коренима, самима себи и нашој будућности – то је једини пут који можемо назвати путем победе.” – поручили су СНП НАШИ у званичном писму Међународном евроазијском покрету које је прочитано пред присутнима.

СНП НАШИ су у писму истакли да је досадашња сарадња са Међународним евроазијским покретом од посебно великог значаја, јер је резултирала стварањем Првог политичког програма евроазијских интеграција Србије.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Поводом манастира Ваљевске Грачанице

29.08.2012

Манастир Грачаница, као део јединства природе и човека, оставља без текста сваког посетиоца. Археолошка истраживања овај манастир сврставају у древне светиње српског народа, а еколошки поглед на целокупну околину, на природу која се види и која се не види, ствара утисак да је Грачаница у средишту тог велелепног Божијег терена, да је старија од свога окружења и да све што ту постоји због ње постоји. Зато је тешко овом утиску супроставити неки други, који, на пример слику овог амбијента боји у црно. Тешко је замислити да на овом месту не постоји манастир, и тешко је замислити сабласност која би остала после уништавања природе. Много је лепих речи које би могле описати лепоту ове цркве и њен природни склад, тј. синергију Бога, човека и природе, а само су две речи, нажалост, постале синоним при помињању овог манастира; много је лепих речи које говоре о прошлости Грачанице, а само две, не тако лепе речи, одређују њену будућност – ПОТАПАЊЕ и ИЗМЕШТАЊЕ.

Имајући у виду целокупну ситуацију у вези са грачаничком драмом, позивајући се на апел здраве људске свести о катастрофама изазваним пробијањем сличних водоакумулација и пратећим поплавама које односе животе пред собом, као и због многих обраћања појединаца, организација и савезa – Епархија ваљевска има потребу да поново објави своје саопштење.

Шта је учињено на плану очувања Ваљевске Грачанице?

– Свесни затечене ситуације, посебно уговора који је потписан између Шабачко – ваљевске епархије и општинских власти, који је Епархија ваљевска наследила после поновног васпостављања, правно се обавезујући на његово испуњавање, а задржавајући свој духовно – етички однос неслагања према њему, Епископ ваљевски 2010. године Храму Светог Архангела Михаила, после више векова, враћа статус манастира. Свестан, али не и задовољан и помирен са наслеђеним стањем, Епископ ваљевски описује своју духовну бригу према манастиру као љубав према родитељима које волимо, поштујемо, и, сваким даном којим су ближи своме часу, припремамо их за вечност. Тако је и Грачаници враћена стара слава коју је имала пре неколико векова.

– Да не би дошло до уопштавања мишљења о Грачаници као неком објекту који је мртав и који као такав прелази у апстрактан појам и пада у заборав, Епископ ваљевски је оснивањем монашког братства увео активан богослужбени живот. Црква је живи организам, активан, који се креће напред. Зато је активан живот манастира учинио да се Грачаница не спушта на ниво археолошког налазишта, да не буде објекат који ће бити познат по томе што је под заштитом државе и да као старитет полако буде одбачен, него да буде објекат који је под директном Божијом заштитом. Зато је оживљавање манастира од великог значаја, и тренутно најбоља духовна заштита.

– Од интервјуа објављеног у патријаршијском листу „Православље“ до других саопштења за јавност, Епископ ваљевски користи сваку прилику у разговору са одговорним лицима да препоручи коту 333, чиме би се Грачаница оставила нетакнутом. Стручна лица која заступају мишљење да ниво воде буде на коти 333, геолошко-научним речником поткрепљују своје тврдње и дају можда једино разумно решење: имајући у виду истраживачко-научно дело Јована Цвијића о специфичностима „Лелићког карста“, ниво воде који би се задржао на поменутој коти сачувао би манастир као и живот природног окружења, јер изнад ове тачке почиње порозно кречњачко тло које би упијало акумулацију угрозивши подземне воде у околини Ваљева као и кречњачки терен са свим подземним и површинским облицима рељефа.

– Обраћање Епископа ваљевског јавности познато под именом „Сачувајмо светиње и природу“, објављено 2008. године (ЕУО бр.130 18. јун 2008) јесте његова апологетика која се бави Грачаницом и њеним опстанком.

_

Најава пробног пуњења бране подсећа нас да је времена све мање и доводи нас у сукоб са сопственом савешћу, која се нашла збуњена, с обзиром на договор са државним властима и на обећање да се оформи и састане научна комисија из различитих научних сфера: еколошке, хидро-геолошке, климатолошке и економске. Зато молимо, да се победе приватна размишљања која уско гледају само на профит, а не и на добробит човека, да се призна оно што је најтеже човеку да призна: своју сопствену грешку када је овај пројекат у питању – и зато по својој савести захтевамо и с правом тражимо да јавно чујемо глас науке и вапај етике, с обзиром на могућу озбиљну катастрофу која прети Божијој творевини, човеку и природи. Захтевамо да се научни скуп, у коме ће учешће узети и представници Епархије ваљевске, одржи што пре, и да на високо-научном нивоу поново размотри пројекат изградње бране, посебно оно што је можда и пропуштено при његовој изради, и то према следећем плану:

1. Проценити штетност хидро-акумулације „Стубо-Ровни“:

• Могло би да дође до загађења подземних вода „Лелићског карста“ и извора пијаћих вода када би дошло до мешања са ниско квалитетном водом акумулираном у брани. Превасходно би требало „Лелићки карст“ ставити под зону заштите, јер би могло доћи до уништавања једног воденог ресурса који своју вредност и значај може имати и ван наше земље.

• Климатски услови би постали нетипични за ово поднебље јер би велика површина акумулативног језера изазвала другачије климатске процесе. То би нанело непроцењиву штету оближњем манастиру Пустиња и фрескама које су под заштитом Светске баштине, што отвара проблем угрожености још једног манастира поред Грачанице, манастира Пустиња.

• Животна средина би такође трпела последице климатских промена.

2. Размотрити опасност која прети од евентуалног разарања бране услед земљотреса (а познато је да је наш крај подложан потресима) што би угрозило животе људи.

3. Разговарати о предностима и недостацима спуштања нивоа бране на коту 333 (питање које захтева најподробнију обраду).

4. Признати недостатке бране започете пре тридесет година:

• Потреба која је захтевала акумулацију воде и њену прераду више није актуелна, јер друге општине, предвиђене планом да се напајају из ове акумулације, данас имају своје локално решење водоснабдевања.

• Стручне анализе данас показују да река Јабланица нема потребан протицај да напуни акумулацију за предвиђених 9 – 12 месеци. Уз губитке који ће пратити акумулирање бране, питамо да ли је пуњење уопште могуће.

• Недовољно је истражен утицај фактора на квалитет воде: присуство руда које ће се сливати у акумулацију (бакар, гвожђе, антимон, олово, цинк, жива, арсен итд.), затим неизбежна употреба хемијских средстава у околини и проблеми комуналне несређености домаћинстава када је у питању одвођење фекалних вода. Да ли ће ови елементи улазити у састав акумулације чија ће се вода користити за пиће?

• Треба извршити површинско испитивање порозности земље, клизишта и друга геолошка испитивања која су потребна – да се утврди може ли то земљиште да задржи воду која би се акумулирала.

5. Научна студија оправданости бране:

• Да ли је водоакумулација оправдана? Хидро-геолошка истраживања износе податке да је за потребе водоснабдевања Ваљева потребно око 270 l/sec. Ако се зна да наш крај лежи на највећој фабрици воде у земљи, што припада „Лелићком карсту“ (његовом подземном делу) и да је издашност неколико извора у околини Ваљева укупно 700 l/sec., онда би се са чуђењем требало запитати зашто нам је брана потребна.

• Може ли да се говори о профитабилности бране која је пројектом предвиђена да се експлоатише само тридесет година (јер се за то време брана пуни муљем који не може да се чисти), када се зна колико је у њу уложено и кад је постало јасно да би њен корисник био само Град Ваљево, а не још неколико градова који су потребом водоснабдевања били предвиђени пре тридесет година. Осим тога, да ли је оправдано улагати средства у брану када се доводи у питање главни адут градитеља који би се искористио за пуњење – река Јабланица која из године у годину има све мање воде и која је овог бескишног лета 2012. године, најтоплијег до сада, скоро пресушила.

6. Храм Светог Архангела Михаила – Ваљевска Грачаница, последње је, али најважније, питање које захтева разговор са духовно-моралног аспекта као и са културно-правног аспекта, јер се ради о великој народној светињи као и културном добру високог степена, који је под државном заштитом.

Епископ ваљевски опет апелује свим бићем својим да се овај научни скуп одржи што пре у Граду Ваљеву и опширна расправа о хидроакумулацији Брана – Ровни и додаје да се најодлучније противи и самој помисли рушења манастирске цркве и апелује и моли да се одржи кота пуњења 333, као идеално решење.

Не будимо само људи од струке и лењира него људи народне душе и Божанске визије. У Грачаници се осећа дубоки душевни мир, а сама архитектура цркве означава кротост, смерност, тишину и молитву. Ако Грачаницу схватимо само као старину, онда ју је лако рушити. Но ако је схватимо као старину која изражава душу и веру предака наших кроз векове до данас, ми то не смемо рушити. Грачаница чека помиловање. И на крају свега овога цитираћемо речи Светог Владике Николаја: „Бог је доделио нама ову земљу под великом одговорношћу да се у њој као у огледалу огледамо и упознајемо себе. Богу ћемо одговарати за сва рушења у овој земљи. Ова земља је дарована нама од Бога који доминира царствима и народима, по својој светој вољи, а према поштењу и заслугама људи – тачно као на апотекарским мерилима – дарована је нама као пуна кошница меда да њоме засладимо сву државу своју, а не да је испразнимо и напунимо хладним северним ветровима. Бог нека нам је на помоћи!“

ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ

+ М И Л У Т И Н
__________________
Извор: http://www.eparhijavaljevska.rs

ОСНОВАНО ЈЕ ПРВО БОГОМОЉАЧКО БРАТСТВО ПРИ КАТАКОМБНОЈ ЦРКВИ

“Благо човеку који не иде на вијеће безбожнико,и на путу гријешничком не стоји
и у друштву  неваљалих људи не сједи“(Псал.1,1)

      Данас када је настало време коначног избора између земаљског и небеског, праведног и неправедног, Христовог и антихристовог у Србији је у пуној мери дошла до изражаја изрека: “Бог даје благод не безаконицима и одступницима и малодушним, него светим ратницима и борцима за Православну веру“.

„Врата пакла неће надвладати Цркву, али су надвладала и сигурно могу надвладати многе којисматрају себе стубовима Цркве, као што се показало у црквеној историји“ архиеп.Аверкије Митрополит Амфилохије и владика Иринеј са поносом истичу како су за послушност награђени од римског архијеретика папе јудиним сребрењацима, бискупским крстовима и прстењем.

Благод Господња која такорећи само тиња у храмовима СПЦ (част малом броју свештонослужитеља), јер екуменистичко безакоње оних који управљају СПЦ нема границе, се у пуном обиму излива на прогнанике због своје вере према Господу, владики Артемију и његовом монаштву. Док су  екуменистички безаконици у СПЦ са митрама на глави, мислили да су одбацили светог Христовог ратника владику Артемија, нису због мржње која их је заслепила видели да су они одбачени, а да је он постао угао новог зидања Христових цркава за последња времена катакомби. Екуменистички безаконици који су продали своју душу сатани због земаљског блага, подижу храмове и прекривају их златом и раскошем не у славу Господа него да им се диве људи. Такви храмови носе тек спољашњи облик Цркве, а унутра су пећине пусте у којима службу врше они који су се поклонили уместо Христу, римском архијеретику папи, а затим ће се поклонити антихристу. Насупрот њима, на радост и срећу не само малог Христовог стада на земљи, већ и Свете Небеске Србије, широм наше напаћене и од стране глобалиста и екумениста окупиране земље, која је прекриване мраком и безнађем, ничу острва светлости и наде. Верно Христово стадо на челу са владиком Артемијем, подиже храмове по кућама и под шаторима, катакомбне цркве, у којима се човек топи од топлоте и љубави и које сам Господ украшава. Док се у узурпираним и похараним храмовима СПЦ легу екумистичке гује у мантијама, чији је ујед смртоносан за душу, за то време у катакомбним црквама, које са Божијим благословом подиже владика Артемије, народ налази лек-противотров, односно спас за душе своје.

“Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима, погубиће своју душу“.Ава ЕвагријеСупротно канонима Православне Цркве, владика Шабачки Лаврентије после молитве са јеретицима на миси у римокатоличком храму у Шапцу држи екуменску беседу.

Свети Лаврентије Черниговски (+ 1950) божанским откривењем прориче, показујући лик будуће екуменистичке цркве:„Долази време, и није далеко када ће много цркава и манастира бити отворено за службу Божију, уређиваће се, биће преуређене не само изнутра, већ и споља. Златом ће прекривати кровове цркава, као и звонике, али свештенство неће бринути о душама верника, већ само фараоновим циглама. Свештеник више неће мисионарити. Када се буду завршила дела, неће више моћи да се радују духовним службама у њима, јер ће доћи време царства антихристовог и он ће бити устоличен за цара“.„Нека вам је на знање о свему оном што вам говорим, јер се све припрема на веома лукав и подмукао начин. Све цркве и сви манастири ће бити у огромном благостању, препуни богатства као никада до сада, али немојте ићи у њих. Цркве ће бити отворене, али православни хришћанин који тада буде живео неће моћи да уђе у њих да би се молио, јер у њима више неће бити приношена бескрвна жртва Господа Исуса Христа. У тим црквама ће бити сва скупштина сатанска“

“Тада, иако ће се име хришћанско чути посвуда, иако ће посвуда бити дивних храмова и црквених богослужења, све ће то бити – само привид, а изнутра биће право одступништво“св.Теофан Затворник Владика Григорије, који се у име Светих Херцеговачких мученика извињава њиховим џелатима римокатоличком клиру и усташама, заједно са својим духовним оцем владиком у пензији Атанасијем, један је од носиоца екуменског безакоња у СПЦ. Храмове прекрива раскошем и златом, али без олтара и са службом како нису служили свети Сава и наши свети оци, у којима беседе држе и они који су благословили усташки нож римски јеретици.

На око 35 километара од Шапца према Бијељини налази се село Бадовинци у којем се на центру скреће лево према Лозници (Прњавору), а затим на следећој првој раскрсници скреће се лево у ул.Росића шор и на броју 139 се налази кућа и велико двориште, у којој је почела да живи катакобмна црква. Још једно семе које је посадио владика Артемије и које је заливено сузама верног Христовог стада у Мачви почело је да клија, односно на Преображење је почело Богослужење у катакомбној цркви у Бадовинцима која је посвећена светом краљу Милутину. Богослужења се врше под старим војничким шатором у којем се осећа неописива топлина и љубав, за разлику од храмова у којима служе екуменски безаконици који су златом прекривени, а изнутра су пусте пећине у којима се осећа језива хладноћа и отуђеност. Како је рекао свети Јустин Ћелијски:“Нема ИСТИНЕ без љубави, ни љубави без ИСТИНЕ“.

‘’Ево врата Господња, на која улазе праведници’’(Пс.117-20)

Света Литургија на Преображење у катакомбној цркви у Бадовинцима. Мало Христово стадо
сабрано у скромним условима под старим војничким шатором, али зато верно Богу и роду и
одлучно да по сваку жртву остане на путу ИСТИНЕ – спасења.

У складу са оним што смо досада радили, писали и певали, од 03/16.08.2012.лета Господњег ПНХЗ братство св.краљ Милутин се ставило под свети омофор светог Христовог ратника владике Артемија, односно ради при катакомбној цркви у Бадовинцима под духовним руковођењем јеромонаха Симеона настојатеља поменете катакомбне цркве. Са великим поносом истичемо да смо ми прво богомољачко братство које ради при катакомбним црквама које оснива владика Артемије и са надом да ће и други следити наш пример јер је дошло време коначног избора. Сви ви који сте слепи код очију и глуви код ушију, па не видите и не чујете екуменистичко безакоње против Бога и рода или уверавате себе и друге да се не догађа ништа нарочито, да је све нормално и дајете лажну наду да они који су потписали уговор са ђаволом, екуменистички безаконици у СПЦ, да ће се покајати, послушајте речи које је Свети Герман Нови Патријарх Цариградски  упутио народу на Кипру, а исто се односи и данас на Србију: “Налажем свом народу Божијем на Кипру (Србији), који сте истински деца Католичке Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркву идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао“, као и заповест светог Апостола Павла: “Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас“ (2. Сол. 3, 6) и аманет који је свети Николај Србки оставио свом народу Србском:“Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег Закона“.

Шабац, дана 17/30.08.2012. лета Господњег

 С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу
Братство Светог краља Милутина- Шабац при катакомбној цркви у Бадовинцима

bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон 066/352-536

Домаћа памет: Гаси пожар гранатама

Док пожари бесне регионом из региона долази и предлог како их лакше гасити

Инжењер машинства из Бањалуке Миливоје Абаџић патентирао је гранате напуњене угљен-моноксидом за гашење пожара на неприступачном терену.

Абаџић је Срни рекао да је реч о једноставном решењу и најавио да ће патент представити Министарству науке и технологије Републике Српске.

Према његовим речима, артиљеријско оружје производи се за уништавање непријатељске живе силе и објекта, а нико се није досетио да се гранате могу користити за гашење пожара на неприступачном терену.

“На нашим просторима имамо средства, материјал и људе који би се могли укључити у производњу граната за гашење пожара”, каже Абаџић.

Извор: Срна