Наставите читање →

О ЗАМОРУ ВАЗАЛНОГ МАТЕРИЈАЛА

“Што је било, то ће бити, што се чинило, то ће се и чинити, и ничег нема новог, под Сунцем…”

(Књига Проповједникова)

Бивало је у нашој политичкој прошлости примера да кандидати на изборима улазе у скупштину са само два добијена гласа. Тзв. двогласци заузимали су посланичке скамије на оним чувеним и вишеструко понављаним, допунским изборима из 1882. На њима се бирало све дотле док комплетни састав парламента није постао једностраначки. А према прокламованим политичким начелима – реформаторски, модернизаторски и еуропејски. Ексклузивно право на такав састав скупштине, као и монопол на вођење модерне и европске политике у Србији, приграбила је за себе оновремена Напредна странка. Испоставило се – сасвим неоправдано.

Бивало је у нашој историји и случајева отвореног прекрајања, али и бруталног поништавања изборне воље народа, као после оних избора из септембра 1883. Тада су Пашићеви радикали и либерали Јована Ристића убедљиво тријумфовали над дворском напредњачком странком. Они су заједно освојили 106 од укупно 130 посланичких мандата. Међутим, победници на изборима не само што су били онемогућени да формирају скупштинску већину и владу него су чак и физички спречени да уђу у здање намењено заседању највиших представника народа.

Како је то изведено?

Врло једноставно.

Краљ Милан, кога је проницљиви, увек одмерени и суздржани професор Слободан Јовановић окарактерисао и као маниака, мандат за састав нове владе поверио је Николи Христићу. Христић је био његов лични повереник и одани обреновићевац. Он је у једном једином дану једним указом сазвао радикалско-либералску скупштину, а другим је распустио! Наставите читање →

пише: Миша Матић

Тачно 67 година на падинама Зеленгоре и на обалама реке Језерице почивају београдски Равногорци, неопојани ни непомињани. Београдска група корпуса ЈВуО преформирана је на Вучијаку, пред Босанску голготу. Командант групе корпуса, пуковник Саша Михаиловић постављен је после погибије пуковника Драгослава Павловића, за вођу специјалних јединица – командоса, која се током марта и априла 45. пребацује у Србију, где сви до једног гину од комуниста. Пуковник Александар Саша Михаиловић убијен је 1. маја 1945. на Новом Београду, на путу ка старом аеродрому. Гроб му се не зна.

Пуковник Александар Саша Михаиловић на Савиндан 1944. у селу Ба, 4. слева

Преструктуираним Авалским корпусом наставио је да командује пуковник Светислав Трифковић. Београдски, Врачарски, Липовички и Смедеревски корпуси су добили статус бригаде због огромног губитка у људству, после неуспелог концентрисања снага на Вучијаку и као такви улазе у састав Авалског корпуса, заједно са Посавском бригадом бригадом која је једнина до тад очувала бројно стање од почетка преласка у Босну.  Београдском бригадом командовао је мајор Милан Убојчић, Посавском: капетан Коста Маринковић, Липовичком: капетан Виктор Попов, Смедеревском: капетан Ранко Димитријевић и Врачарском мајор Милорад Гајић. Наставите читање →

7. април 2012., ФБР

Пише: Миодраг Новаковић
Очигледно је било „намештања“ и крађе гласова на овим изборима. Ипак, нисам сигуран да је то главни узрок пораза Србије јуче. Ово сам намерно рекао, јуче није поражена опозиција, већ је поражена цела Србија као нација, од стране корумпиране „Партократије“, која жари и пали нашом политичком и државном сценом у последњих десетак година. Тачније, од кобног 5. октобра 2000. године.

Ту „Партократију“ чини и позиција и опозиција, и зато ћемо и у будућем скупштинском режимском сазиву гледати мање-више иста – „неквалификована и корумпирана“ лица, као и до сада.

Наравно да за то пре свега треба да кривимо сами себе, али је у другу руку непоштено сав грех свалити на „грађанина покорног“ који је у протеклој деценији био изложен невиђеном испирању мозга и медијском једноумљу, у овој нашој суженој (у свим аспектима) држави Србији… Наставите читање →

29 април 2012 ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

Наравно, да Србија јесте и Београд…

…Ипак осећао сам потребу да уочи долазећих избора- на којима се у скоро свим опцијама Србији нуди да гласа, не за себе, већ за „развратни и издајнички“ Београд као транзитну станицу према, оној већој, евроунијској „Содоми и Гомори“ (гледајућу само интерес бриселске, и делимично београдске „Содоме и Гоморе“)- покушам да разбијем ту стигму… Стигму- да је Београд Србија!?

Управо из тог разлога,пре свега из мог личног убеђења да је овај данашњи ужутели и криминално-политички корумпирани „Београд“ отео Србију од саме себе, и да је сада нуди развратној Европи као свој коцкарски улог у партији покера коју је унапред изгубио- предлажем да одмах по доласку родољубивих снага на власт у Србији- Српска престоница буде премештена ван Београда, рецимо у Крушевац!?

Данашњи Београд је поред своје новокомповане „архитектонске“ ружноће, постао симбол свега лошег, свих промашених инвестиција- материјалних и духовних, симбол нечега- чега Србија може само да се стиди! Бар она стара Србија, земља наших славних предака, чије име је некад у свету симболизовало поносну државу и неустрашиву нацију, која још увек постоји једино у неким старим историјским уџбеницима (које овај распамећени режим још није пронашао и послао на ломаче)- а не „ово осакаћено“ што имамо данас… Наставите читање →

др Марко С. Марковић

Далеко од своје отаџбине, у Орлеану у Француској 27. априла преминуо је др. Марко С. Марковић, највеће перо српског политичке емиграције. Учесник рата, припадник Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића, доктор Сорбоне, теолог, философ, политиколог и историчар, остаће забележен и као аутор дела:  „Свети Сава – светитељ и просветитељ“, „Тајна Косова“, „Марксизам у теорији и пракси по руским мислиоцима“, „Истина о Француској револуцији“, „Наличје једне утопије“, Пола века српске голготе“, Српска апологија Русије“, у два тома, „Стопама Христовим“, „Православље и нови светски поредак“, На смрт осуђени : српски народ од краља Александра до Брозовог доласка на власт“…

Др Марко С. Марковић рођен је 30. новембра 1924. године у Београду, од оца др Србољуба правника и дипломца са Сорбонеи мајке Бранке, рођене Јовановић, кћерке др Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића и једног од оснивача Врњачке бање, о којој је написао најобимнију студију на француском језику, коју је др Марко С. Марковић 2007. године предао Врњачкој бањи. Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →