Спасење је само на Путу

кроз Властито Срце.

Не ходајте путима

спољних светова,

и не тражите Смисао

у спољним световима,

већ пронађите Пут и Смисао

 у Својему Срцу.

Будите сами своји Створитељи,

и родите сами себе

из Првобитне Божје Светлости.

Лирски записи

Коме Русија данас није у срцу, тај је на страни Таме.

Јер, рат против Русије јесте рат против Светлости, Истине и Правде.

Све што је слуђено, бесловесно, погано и зло, то би данас ратовало против Русије.

Против Бића и Духа Русије.

Атлантисти су у великом страху, у паници и расулу, зато што осећају да њихово време пролази, и да је већ прошло.

Свеколика атлантистичка демонска и сатанска пропаганда, у овоме часу, иде у корист Русије, и ради за Русију.

Свеколика атлантистичка демонска и сатанска пропаганда јесте, у овоме трену, израз њихове беде и јада, израз њихове немоћи.

Атлантисти одлазе на историјско сметлиште, али, овога пута – заувек!

Атлантистички гмазови и ботови у Србији јесу последњи олош и шљам, последња белосветска фукара, последње европске парије и палије.

То је поган од погани која до подне мрзи цео свет, а од подне и саму себе.

То је поган од погани која увече полази на починак с мржњом према Србима и Русима и која се изјутра буди са истом том мржњом према Србима и Русима.

Да им није мржње према Србима и Русима, не би се ни знало да постоје.

Мада, уистини, и не постоје, јер су мртворођени!

Без мржње – они су нико и ништа, а с мржњом – они су све!

Што више својим лажима погане Русију, Србима Русија све дража и милија бива.

Они, бедници, не знају, да њихове лажи иду само у прилог Русији, да све више јачају Русију, и да све више снаже Русију у срцима расних и самосвесних Срба!

Нека их нека пишу и празнослове што им је воља, јер њихови медији ионако одавно немају никаквога смисла.

Све што говоре и пишу, они о себи говоре и пишу.

Сваки пробуђен и освешћен човек, сваки пробуђен и освешћен Србин зна, да будућност, она звездана будућност, припада Русији.

Тако је у Звезданим Књигама записано.

(Посвећено врлим пријатељима: Биљани Живовић, Ненаду Лукијановићу и др Зорану Стојановићу.)

Дух Стваралаштва исцељује Живот.

Предати се Духу Стваралаштва јесте почетак оздрављења и исцељења.

Не лечити болест, већ лечити Живот!

Болест је само последица неисцељеног, нецеловитог, непотпуног Живота.

Целовит Живот јесте у Духу Стваралаштва.

У Богу, у Створитељу.

Изван Бога Створитеља, изван Васељене, изван Природе нема Целовитог Живота, нема Свеукупног Живота.

Свеукупност може бити само у Једном, а Једно је Бог, Дух Стварања и Дух Стваралаштва.

Свако одвајање и отуђење од Једног води у болест и смрт.

Једно је Једнота.

Једнота је Вечан Живот.

Вечан Живот без престранка струји из Духа Стварања и Духа Стваралаштва.

То је Пут навише, Пут повратка ка Вечном Бићу и Вечном Суштаству.

Потпун или Вечан Живот нема ни почетка ни свршетка.

Он је вечно присутан у разним видовима и обличјима.

Мења се само Облик, а Суштина и Суштаство остаје навек и вазда – Исто!

Остаје Једно, остаје Једнота.

Када се одрекнемо

својега маленог бивства,

 сви ћемо ми тада,

 у трену једном,

постати бића која светле

 у Великом Бићу Створитеља,

и уместо пролазног

и трулежног живота,

 имаћемо Вечан Живот

у Суштом

Богу

Створитељу.

Молим Те

и љубим,

Боже,

Створитељу,

 Оче и Мајко,

да нам подариш

 што више Светлости Своје,

 јер је одвећ мрачно

и студено

у овоме свету

омаја и опсена!

Стреми и хитај

ка млечно-белој Светлости,

и не обзири се

ни на шта друго!

Јер – тамо си ти,

са суштаством својим!

(Биљани и Ненаду,

 врлим и драгим пријатељима.)

Сами себе исцељујемо

и васкрсавамо;

 сами себе изнова рађамо;

 сами себи

будуће светове стварамо;

 сами смо,

пред Богом,

одговорни за све

што нам се дешава.

(На светим водама Истера, у позну јесен 7524.)

И најудаљенији светови,

гле, у нама су унутра!

И до најудаљенијих сазвежђа

може се пречицом стићи,

ако путујемо

кроз властито срце.

Све што нам се чини далеко,

 то је сасма близу,

када се спустимо

 у сушто свога срца.

Радујем се

и при самој помисли

 на дивотне,

тајинствене,

оностране светове

 у којима царује љубав,

 самилост,

лепота и доброта

светлосних и крилатих

божанских бића.

О, како је дивотно

дружити се

 са божанским бићима,

 и радовати се

Милости

и Љубави

Божјој!