Из очију твојих,

 љубави моја,

исијава чудесна,

 дивотна и умилна светлост

што буди,

исцељује,

 васкрсава и изнова рађа

све душе у свим божанским световима;

светлост што озарује светове,

 сунца,

сазвежђа и звездана јата

у бескрајним и вечним пространствима

свих видљивих и невидљивих васељена;

светлост с ону страну сваке видљиве,

појавне и појмљиве светлости;

 светлост скривена

 у несагледним дубинама твојега срца

што је сво од љубави,

светлости,

доброте и божанске самилости.

Свет се убрзано мења.

Наступа Ново доба.

Васељена, све одреда, буди и освешћује.

Буде се племена, буде се народи, буде се планете, буде се звездана јата.

Ништа више није као некад!

Све, баш све, у овостраним и оностраним световима најављује долазак Белих Срба и Белих Руса.

Наша Мисија почиње!

Наша Мисија која ће трајати еонима – одавде до Вечности.

Све што наши душмани буду покушали – о главу ће им се обити!

Њих више и нема.

Мртви су одавно.

Мртваци се више ни за шта не питају!

Велика Душа Белих Срба и Белих Руса озарује Мајку Земљу, озарује Васељену, озарује и најудаљенија звездана јата.

Свет се убрзано мења.

Наступа Ново доба!

Путовао сам

 кроз сазвежђа и звездана јата,

кроз овостране

и оностране светове;

путовао сам

одавде до Вечности

и натраг,

да бих се срео с Тобом,

Љубави моја –

Љубави моја

из мојих давно сневаних

снова о Теби!

(У Светим гајевима вила и вилењака, негде у Србском Банату, у јесен жуту и румену, 7524. лета)

Живот је леп,

тајинствен и дивотан онолико

колико је повезан

са Оностраним.

Да би се живео Живот

са Сврхом и Смислом,

Човек мора да буде

повезан са Тајном Живота

 у самом Језгру

Оностраног Космоса.

Ништа у Овостраном

не може Животу дати

 такав Смисао,

какав му пружа

Све Оно

што извире

и струји

 из Оностраног.

Нема расног, самосвесног и самобитног Србина, који Русију не доживљава као своју Родину.

Заиста, нема!

Све што се Русији и Рускоме Роду дешава, то се кроз Језгро Србске Душе прелама.

Још сам од трећега разреда основне школе, када смо почели да учимо о Древним Словенима, Русију осећао и доживљавао као своју Родину, као свој ПраЗавичај.

Русија је, за мене, од тада па све до дана-дањег, била и остала моја Родина, моја Родна Груда, моја Света Земља – широка и бескрајна као море сиње, дубока и несагледна као звездано небо.

Питати расног, самосвесног и самобитног Србина, да ли љуби Русију, то је као питати га: да ли љуби Србију, да ли љуби оца и мајку, брата и сестру, претке и потомке, као и све ине светиње србске!

Нема расног, самосвесног и самобитног Србина, који Русију не доживљава као своју Родину.

Заиста, нема!

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Из најдубље тишине

 звезданих јата

 рађа се Песма Створитеља,

с ону страну

 уснулих светова,

и вечних тајни

Васељене.

Боља је смрт са Смислом,

него ли живот без Смисла.

То је моје осећање,

виђење,

појимање

и схватање.

Нико од вас

не мора са мном да се сложи –

ја то и не очекујем! –

али понављам:

више волим смрт са Смислом,

него ли живот

без Смисла и Сврхе.

А Смисао је за мене Све:

и Бог,

и Светлост,

и Љубав,

и Доброта,

 и Правда,

и Истина,

и Лепота,

и Дивота.

Целог сам живота својега

сневао Смисао,

призивао Смисао

и трагао за Смислом.

Ако га нигде у свету

налазио нисам –

у својим сам га Песмама,

у својој сам га Поезији,

 вазда и увек налазио.

И зато кажем:

моја Поезија –

то је мој живот

са Смислом!

Они који то не разумеју

и не схватају –

никада и неће

мене упознати!

      Недавно се београдским зоолошким вртом, са групом пријатељица, прошетала Витезица Праисконог Реда Маирија Будна. Познајем Маирију из многих живота и знам је из хиљаду битака. У одлучујућој бици код Агатона против Самураја Другога Реда Маирија је чувала леђа Мансанману Оствареном, предводнику Витеза Праисконог Реда. Борећи се са танком, дугачком и несаломивом катаном показала је невиђену храброст којој се задивио и Мансанман. После битке Мансанман је благо наредио својим преживелим ратницима, а сваки од њих је способан да у борби посече сто обичних витеза, да витешки поздраве Маирију и другог јунака Агатона -Драгона Пламеног Језика који је, тешко рањен, лежао без свести.

     Дошавши до простора предвиђеног за вукове Маирија је застала и потом пришла кавезу. Плачним гласом почела се извињавати вуку што је изгубио слободу од стране људи и што силно пати затворен у мали простор. Вук и Маирија, са различитих страна, пришли су гвозденој огради. Маирија је испружила руке у кавез, и почела миловати вука, коме ни чувари нити храниоци нису смели прићи, и све време му причала да се противи што се животиње затварају у неприродне просторе, да се муче, и да пате. И рекла му је да се жестоко не слаже да људи убијају животиње из било ког разлога, посебно због иживљавања или исхране. Због лажне приче, уписане у академске уџбенике, да су човеку неопходни протеини животињског порекла, убијено је више милиона животиња. Овој теорији која, вероватно, потиче из кланица, помогла је и прича – фалсификат, убачена у Мојсијеву Библију, где Бог тражи да му се приносе животиње, жртве паљенице. Ова прича, богоругалица, окренула је људски род од природне, здраве, и безплатне исхране, и допринела да људи не поштују заповест “не убиј“ која се односи на сва жива бића.

      Из велике даљине посматрао сам и јасновидео храбру и срцем отворену и уплакану Маирију. Не бих се могао заклети да је и вук плакао, или су му очи биле природно влажне. Но, видео сам, да су вук и Маирија и Маиријине другарице, које се из близине посматрале овај догађај, Једно. Спајала их је и једнила Љубав која је исијавала из њихових веееликих срца. У том тренутку, по хиљадити пут, осетио сам огромну силу Свеспасења, коју може сваки човек да осети, да произведе, када свему постоћем, из отвореног срца, зажели складан развој и спасење, 319817318, по Норми Творца. И по хиљадити пут осетио сам и видео заједничку улогу људи, минерала, биљака – 811120218 и животиња -55514219811…0, и осетио васељенску ватрену реку Нове свести коју је пројавио и потпалио Аватар науке и духовности Григорије Петрович Грабавој.

      Дивно је живети у времену великих и револуционарних промена свести. Дивно је у њима стваралачки учествовати. Дивно је посматрати Маирију и вука и њихово дубинско разумевање.

      И дивно је гледати очима које не виде ништа друго осим Лепоте.

Преко Језгра Душе,

преко Унутарње Светлости,

 преко Унутарњег Огња

путуј кроз сазвежђа

и звездана јата,

путуј ка Првобитном Водеану Самилости,

 и повезуј се

са свим божанским и светлосним бићима

из овостраних и оностраних светова.

Јер ти и јеси један од њих –

 рођен кроз њих и од њих –

 а да све то до овога трена

 ниси ни слутити могао!

Лирски записи из Звездане Акаше

Будућност припада изабранима.

Онима који живе од Светлости и који живе за Светлост.

Онима који граде и стварају, не само овај свет, већ и све ине светове.

Онима који су усаображени и усаглашени са Природом и Васељеном.

Онима који знаду, да је све, баш све, у Васељени живо, те да смо сви ми повезани, у свим сазвежђима и звезданим јатима, преко (В)Етра.

У томе се огледа Мисија Русије, Мисија Белих Срба и Белих Руса, у Новоме добу.

Стога морам бити отворен и јасан до краја: Бели Срби и Бели Руси јесу изабран Род, изабрано Звездано Племе, изабрано Галактичко Братство.

У свим древним светим списима и пророчанствима стоји записано: Нада и Спасење за Словесно Човечанство долази из Свете Русије.

Ми верујемо у то, јер знамо да тако јесте и бива, да је та одлука давно донешена у вишим звезданим (галактичким) и божанским световима.

На Земљи се, тренутно, одвија Божје Провиђење.

Све што није од Светлости и за Светлост, нестаће у Огњу Живоме.

Јер, Старо мора да умре, да би Ново могло да се роди.

Тако је писато!