ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Древни су говорили: Раса се заснива на хармонији мушког и женског.

Какав је однос између мушкараца и жена, такав је и напредак Расе.

Моћ Расе и Државе почива на љубави и прожимању мушког и женског.

Ако између мушког и женског нема хармоније, нема равнотеже и склада, онда нема ни напретка Расе и Државе.

Здраво друштво јесте оно у којему је здрав однос између мушкараца и жена.

Сва друга друштва јесу болесна, декадентна и дегенерисана.

Мушко није изнад а женско испод, већ и једно и друго творе космичку и животну спиралу, творе божански холограм.

02

Првобитна вера Древних – а то су Бели Срби, синови и кћери Звездане Расе – бејаше Вера Космичке Хармоније, Вера Природе, Вера Васељене.

Вера Свеколиког Рода – Звездана Вера.

То је Златно Сварогово Доба, када смо били Чедни и Чисти, када нам није требала никаква одећа, када ниједан део својега физичког тела нисмо скривали.

Ходали смо посве обнажени, без стида и срама, јер стида и срама нисмо имали ни у свом бићу, ни у свом суштаству, ни у свом уму, ни у свом духу, ни у свом срцу.

03

Говорили смо, мислили, осећали, писали и стварали Језиком Белих Богова.

У нашем речнику не бејаше ниједне одурне, просте, баналне, вулгарне, срамне и погане речи.

Све речи, које бисмо изговарали, имале су исцељујуће и васкрсавајуће дејство.

Наши полни органи, како мушки а поготову женски, сматрани су светињама и божанствима.

Женски полни орган називан је ВРАТИМА ЖИВОТА, илити ЗВЕЗДАНИМ ПРОЛАЗОМ.

Нешто касније назван је РОДНИЦОМ.

Бела Богиња, заштитница женског полног органа, зачећа, порођаја, брака и рађања деце, звала се РОДНИЦА.

Сви смо прошли, и сви пролазимо, кроз те ЗВЕЗДАНЕ ДВЕРИ, кроз РОДНИЦУ.

Како у доласку, тако и одласку.

То је Златно Сварогово Доба – Доба Девичанства, Доба Чедности, Доба Чистоте.

Тада још не бејаше паразитског и рептилског програма у нашему уму, у нашему суштаству.

Све је било свето, те ничег профаног, баналног и вулгарног не бајаше у нашем звезданом окружењу.

04

После великих и тешких космичких ратова, када смо пали у паразитско и рептилско ропство, када је поробљен наш ум и у њега убачен рептилски и паразитски програм, ми смо почели да се стидимо и срамимо своје свете природе, својих полних органа, своје мушкости и женскости, свог праисконог бића и суштаства.

Данас – не само у србском, већ и у свим хипоборејским и аријевским језицима – користимо најодурније, најбаналније, највулгарније и најпоганије изразе за женски и мушки полни орган.

Изговарамо их са гађењем, са презрењем, са подсмехом и поругом, заборављајући да тиме хулимо на само Стварање, на сам Живот, на Богове и Створитеља, на Оца и Мајку.

Када данашњи људи поробљеног ума и паразитског програма у себи хоће некога да понизе и увреде, онда га називају нашим светињама, нашим полним органима.

То је најнижи ступањ, ступањ испод животињског, свеколиког Нашег Рода, свеколике наше Звездане Расе!

Пали смо на само дно дна, пали и испод скотова, испод животиња, и немамо камо више падати!

И заиста, доле немамо куд више, преостаје нам једино ПУТ НАВИШЕ – ПУТ КА ПОНОВНОМ РОЂЕЊУ ЗВЕЗДАНЕ РАСЕ.

Или ПУТ НАВИШЕ, ПУТ ПОВРАТКА, или КОНАЧНИ НЕСТАНАК!

 

(Негде у пољима банатским док ветрови карпатски вијају, 11. рујна 7526.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Још сам у раној младости схватио, да знања од овога света – позитивистичка, материјалистичка, техничка и технолошка – потиру она виша знања – ЗНАЊА БОГОВА.

У ком смислу потиру?

Тако што заузимају велик и драгоцен ПРОСТОР наше свеукупне СТВАРАЛАЧКЕ И ЖИВОТНЕ МЕМОРИЈЕ, те нама, услед тога, све мање слободног ПРОСТОРА остаје за она виша, стваралачка и духовна ЗНАЊА И УМЕЋА.

Јер, и ми смо БОЖАНСКИ КОМПЈУТЕР!

Ако СВОЈ КОМПЈУТЕР преоптеретимо које-каквим смећем од знања овога света, онда ћемо се загушити у смећу, те нећемо моћи ваљано да дејствујемо, да деламо, да функционишемо као СТВАРАЛАЧКА СУШТАСТВА.

И ово сте, свакако, приметили: људи пуни лажног знања овога света – а то је такозвана техничка и технолошка интелигенција – уопште нису кадри да приме ишта од ЗНАЊА БОГОВА.

То је мени бивало јасно одувек.

Зато сам све време водио рачуна о томе.

Био сам отворен за сва знања и умећа овога света, али нисам дозвољавао да ме загуше, те да потру у мени она виша стваралачка знања – ЗНАЊА БОГОВА, без којих ја уопште не бих ни умео ни желео да живим у овоме свету.

Наш живот без ЗНАЊА БОГОВА уопште нема никаквога смисла!

(11. рујна 7526.)

Молим Те, Господе, молим,

од неискони ме избави,

а од лицемерја излечи.

И даруј ми, Господе, даруј,

да будем кап љубави

у Водеану Твоје Речи.

 

-2009.година-

 

 

Пред древним кумиром
Поносит стојим,
Ни Запада се
Ни Истока не бојим.

 

Десницу пружам,
Пркосно гледам,
Нит’ лијево, нит’ десно,
За Хазаре се спремам!

 

Вјетри с’ мора Азовског,
И вјетри горја Карпатског
Мој знамен уздижу
Док хорде пристижу!

 

Нећу дати
Оно што је моје,
С’ браћом у строју
За Међуморје!

Подигни камен са свога срца
Хроми вуче
И покажи ми како претвараш
Камен у сунцоносни облик
И како облак у јелена златорога
И ако те не замара покажи ми
Како претвараш јелена у бели босиљак
И како босиљак у шестокрилну ласту
И покажи ми ако се још сећаш
Како претвараш ласту у жар-змију
И како змију у алем камен
Подигни камен са свога срца
И на моје га положи
Хроми вуче

Пре но што крочиш кроз врата

душе моје, застани љубим те, размисли

дубина тамна можда те никад не врати

ту куцају поноћне уре животног сата

лагана песма замку ће да смисли

узети нећеш ништа, мораћеш све дати

 

Зато стани, пре него први пољубац спустиш

Заносни валц облаком те понесе

Олујне капи вране увојке сквасе

Смртно да љубиш пре него изустиш

Ни корак даље, пашћеш у маглене завесе

Јер заљубљеном нема спаса зна се

 

Не слушај ноте лагане, срце ће да истопе

Љубав ће неповратом бити кажњена

Јер у мени ништа нема сем сурове страсти

Лађе у луку што хрле, немилосрдно ће да потопе

Ја срца немам, а ти си само жена

Љубим те, немој на првом кораку пасти

 

    04.07.2012 година 01h и 45’

 

Ништа се не враћа.
И све је временом одређено –
пролазношћу дана.
Кроз таму и туге провалију,
да само појача суморну, тешку линију –
коју, не знам зашто, од тебе сам крила.

 

Али не бој се. Нећу прекршити договор.
Неће бити суза, ни питања,
чак ни најблажи прекор.
Само ћу стиснути јаче
празну душу,
да лакше разуме болна стања –
одсад је заувек сама.

 

Без милости она је сасвим
неповерењем отрована.
Али ти се не плаши –
после свега душа ти је мирна, часна?
Упознао си радост и тугу своје славе –
ни налик оној кад стихом се давим.

 

Нећу чак
ни од куће отићи
да лутам градом
и тражим људску доброту негде.
Изгубила сам све –
и зашто, онда, да се дружим с надом?
Не верујем да опет
запловити умем неким сном.

 

Хајде, уредимо кућу на селу –
и окућницу – све по реду,
намештај од прућа
и платно лако, изаткано…
О, ти не бој се
док ме гледаш бледу,
исто као и некад плакати нећу.
Збогом смо рекли – касно је за срећу

 

Све ће бити добро.
Веруј ми, све ће бити у реду.
Пријатељи ће да нам завиде
и ближњи кад нас виде –
неће сазнати нико ништа о мом једу.
ни да смо сад као незнанци
јер то је мој поклон теби – издајици.

– с руског препевао Анђелко Заблаћански-

 

ВЕДСКО СРБСТВО

И ЊЕГОВА СЕНКА

Унутар Србског Народа, посматрано са становишта древне духовне науке, постоје два народа, две расе.

Један народ унутар Србског Народа чине Ведски Бели Срби, док други народ унутар Србског Народа чине они Срби које не знамо како да назовемо, а који су сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима.

Ови други Срби, чије се порекло не зна, а обитавају унутар Србског Народа, јесу, по древном духовном учењу, Сенка Народа.

Зашто је ово Знање Древних важно (и битно!) за нас, у овоме часу?

Важно је (и битно!) за нас, превасходно, зарад самог освешћивања, а потом, и зарад нашег, како личног тако и заједничког, духовног узрастања.

Када себи разјаснимо, да унутар Србског Народа постоје два народа, две расе, онда ћемо лакше да развезујемо дејствене, мисаоне и духовне чворове у ономе што се зове Потка Народа; будући да је Потка Народа усаображена са свим другим дејственим, мисаоним, духовним и божанским поткама, као што су: Потка ПросторВреме, Потка Расе, Потка Мајке Земље, Потка Космоса и Потка Вечности.

Дуго се унутар Србског Народа није могло осетити и препознати постојање двају народа, двају раса, посве опречних и супротасвљених једних другима –

 једних наспрам других, једних против других (како је то и представљено на Знамену Двоглавог Орла), зато што је до Првога светског рата, унутар Србског Народа, била и јача и бројнија ведска, аријевска струја Србства, па је, следствено томе, ова неаријевска, неведска струја Срба, на известан начин, бивала подређена Ведским Белим Србима.

Хајде да разјаснимо, одмах, шта одликује Прве а шта Друге Србе.

Прве Србе (Ведске Беле Србе, Србе Аријевце) красе духовна, морална, крепосна и етичка начела; красе их част, достојанство и одговорност (одговорност према Створитељу, према Животу, према Роду); красе их неустрашивост, храброст, јунаштво, витештво; красе их  Знање и Предање, Вера и Љубав; красе их Стварање, Ред и Поредак свуда и у свему.

Они се не продају, они се купити не могу!

Они Други Срби, као што већ рекох, јесу сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима, тако да вам је већ јасно шта их одликује.

У Првом светском рату (који је био Велики рат), највише су гинули, будући да су бивали у првим борбеним редовима (у првим редовима и иначе, на свим пољима), Срби Аријевци.

По сазнањима, у Првоме светском рату изгинула је трећина Срба, али унутар те трећине (о чему се не говори, а што зна духовна наука) биле су две трећине Срба Аријеваца.

Застанимо овде на тренутак, да бисмо разјаснили самима себи, и освестили!

Две трећине Ведских Белих Срба нестало је у Великом рату, док је, истовремено, од неведских, неаријевских Срба страдала једна четвртина!

Ово је важно да схватимо и освестимо, да бисмо разумели све оно што нам се, потом, у двадесетом веку дешавало, а што нам се и данас (у својој завршници) дешава.

Од оне преостале трећине Срба Аријеваца, у потоњим дешавањима (Други светски рат, усташко-ватикански и комунистички србоцид, прогонства, изгнаства, и разне душегупке) све до наших дана, страдала је половина Ведског Србства!

Шта мислите, колико је Срба Аријеваца преостало?

Песнички речено, а у духу Креманског пророчанства, преостало их је толико да би стали под једну крушку!

Тарабићи нису били само пророци, већ и песници.

Они су се песнички изражавали.

И кад су рекли, да ће, на крају, преостати толико Срба да сви могу стати под једну крушку, онда су управо (а да нису ни били свесни тога!) у својим визијама, зацело, видели Ведске Беле Србе.

Ова су Древна Знања дуго скривана од нас ( а и дан-дањи се скривају!), да би нас наши душмани лакше сатирали и затирали.

Само нас Духовна Знања и Истина која происходи из Ведског Предања још спасити може!

Наравно, уколико желимо да спасени будемо!

Ако смо ово схватили и освестили, онда нема више чуђења.

Знамо који Срби воде Србију; знамо који Срби владају и господаре Србијом; знамо који нас Срби лажу, краду и пљачкају; знамо који Срби најружније приче причају о Србству и Србији; знамо који Срби распродају, растурају и разграђају ово мало што је још од Србије преостало.

Највише што у овоме часу можемо да учинимо, то је –

да се образујемо и освешћујемо; да стичемо нова сазнања и знања из духовних наука; да обновимо Веру и Духовност наших Древних Предака.

Само тако, спасавајући себе, спасити (и обновити!) можемо Дух Ведског Србства.

Све друго, све мимо овога, било би погубно по нас.

Србија се оваква каква јесте више спасавати не може, а и не би имало смисла да се оваква каква јесте и даље спасава.

Верујем у рођење Нове Србије и у васкрсење Ведског Србства!

 

 

 

У свету љуштура и сенки

поверовала си трговцу душама

и сада живиш у огледалу

 

 

Каткад осетиш туп бол

за изгубљеним рајем,

истину на коју

се можеш посећи

 

 

Пожелиш да вратиш

очима првобитни сјај

и искреност осмеху

 

 

Да босонога потрчиш

стазама детињих жеља,

ка трешњи процветалој

под крошњом неба

 

 

Оловне мисли боје гугутке

све теже струје умом;

Са сваким блицем

све мање си своја

 

 

У свету љуштура и сенки

напојио те је опијумом славе

трговац душама

и сада живиш у огледалу

 

1.6. Праведност и неправедност, уживање и бол у потпуности су од ума и не тичу те се. Ти ниси ни починитељ ни жетелац последица. Ти си увек слободан.

1.7. Ти си једини сведок свега и увек си у потпуности слободан. Узрок везаности је тај што човек види сведока као нешто друго од овога.

1.8. Пошто те је ујела црна змија самоубеђења – мислећи неразумно Ја сам делатељ, сада испиј нектар да Ја нисам делатељ, и сада буди срећан.

1.9. Спали шуму незнања ватром разумевања. Знај, Ја сам чиста свест. Са таквим пепелом сада буди срећан, ослобођен бола.

1.10. Оно у чему се све ово јавља само је уображено као змија у ужету; та радост, врхунско знање и свест су оно што ти стварно јеси; сада буди срећан.

1.11. Ако неко мисли о себи да је слободан, слободан је, а ако неко мисли о себи да је везан, везан је. Овде је изрека мишљење чини то таквим – истинита.

 

избор: Владан Пантелић