– Николи Симићу Цигу –

.

Отиш’о си тихо и без помпе

Па ми груди нека туга реже

Ми смо Срби незахвалан народ

Опрости нам небески витеже

.

Пар краткијех објава на фејсбук

Нешто људи на сахрану твоју

То сва почаст бјеше што Србија

Ода своме ратноме хероју

.

Ни почасног не бијаше вода

Јек плотуна није ваздух пара

Од тебе се славни комаданте

Опростило једва пар другара

.

Ал’ кад данас тужна вијест дође

Да је умро Балашевић Ђоле

Српски народ диже се на ноге

Вјечне да му плете ореоле

.

Гледајући све то из близине

Неправда ме забоље дубоко

Па сам себе запитах због чег’ је

Српству дражи славуј него соко

.

Он је пјев’о о љубави риме

Читав живот свирао гитару

А ти Циго са пушком у руци

Од усташа бранио Динару

.

Он пјевао о “ Шес’десет некој „

И баладу о Васи Ладачком

А ти брате свете земље српске

Заливао са крвљу јуначком

.

Он свирао и стицао славу

Ти душманском пркосио метку

Он шеширић носио на главу

ТИ ВИТЕЖЕ ЦРВЕНУ БЕРЕТКУ

.

Он живио живот умјетника

Опјевав’о морнаре и снаше

А ти љуте предводио Книнџе

И чекао на мегдан усташе

.

Ти си Циго био јуначина

Им’о срце чврсто кано челик

А за Ђола кажу да је био

Мали Србин ал’ Умјетник велик

.

Ове зиме и тебе и њега

Страшне смрти однесе олуја

Ал’ ја ипак кано епски пјесник

Више жалим орла но славуја

Омладинац уместо радост
у теби је жалост и твоја младост
се претвара у гадост
посрнулост прелази у палост
Омладинац добро је што још си жив
ал ако не устанеш сад бићеш мртав и крив
овај свет и без тебе таквог довољно је сив
и не требаш му такав још и ти
Омладинац знај рад побеђује глад
и што ређи слађи је хлад
људе упропашћује град
због новца се постаје смрад
Омладинац зато брзо се пробуди
битни су и други људи
ко год хоће нека га нек се чуди
ти настави тако сад у добром се труди
знаш добро КО ће сјутра свима да суди
Омладинац у тебе гледа клинац
постајеш полако главни ослонац и носилац
зато добро пази да не испаднеш кривац
уздржи се немој да си живац
него хватај прави правац
и тебе чека сјутра да постанеш старац
зато млађем немој никад да задајеш ударац

Трећа четвртина Азбучног Кола Године (К, Л, М, Н) припада периоду календарског лета, зреле животне доби и поподнева. То су поља друштвеног живота или поља испољавања телесног живота (телесне чакре) у относу са другима и ка другима. Док прву четвртину описују поља личне духовности (умне, духовне чакре), другу четвртину описује лично телесно (телесне, земаљске чакре). Трећу четвртину дакле описује друштвено телесно (земаљско) а четврту друштвено духовно.

КАКО

КАКО је принцип полова – отношење са другима који су КАКО и ми. Док ИЖЕ представља такође полове – спој два краја године – принцип Близанаца – принцип двојности и огледања у свему створеном, I је уједињене двојности у вертикалу а КАКО је наново разилажење јединства на полове. КАКО пада у период Рака којим влада Месец и њихов утицај се огледа у наглашеним осећањима и привржености породици и дому. Рак је симетрична животиња која се креће  у страну (хоризонтално кретање ка другима) као и година што се из јединства вертикале вечности (дугодневница – ВИДОВДАН) креће у страну, у своју другу опадајућу половину. Када би рака поделили на пола добили би две истоветне половине а те половине са својим крацима (кљештима и ногама) подсећају управо на слово К.

Слово К је половина лика слова Ж. КАКО је ЖИВОТ подељен на полове – на мужко и женско. КА је женско а КО је мужко. КА и КО су уобичајени наставци у свим словенским језицима за мужка (КО) относно женска (КА) имена и називе. Тако имамо: МИРКО, СЛАВКО, ТВРТКО, РАСТКО, МАРКО, ДАРКО, ЖАРКО, ЖЕЉКО, МИЛКО, МАРИНКО или: АНКА, АНИКА, МИЛКА, ЗОРКА, ПЕТКА, ЖЕЉКА, ЈЕЛЕНКА, ДАНКА, ДАРКА или пак ДЕВОЈКА, МАЈКА, БАКА, ЖЕНКА итд. От слова КАКО слово ЖИВОТ је у смеру Азбучног Кола Године утаљено три четвртине Кола относно 9 месеци. От сусрета и споја мужкарца и жене (КАКО) потребно је 9 месеци да се роди нови ЖИВОТ.

КАКО се относи на хоризонтално КРЕТАЊЕ и стога на принципе времена и простора као КАДА, КУДА, КАДЕ (ГДЕ), КАМО. Такође се относи и на то са КИМ, КОЈИМ и КАКВИМ.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, седамнаести наставак)

 

 

Звона…

Крећи се селе, крећи се брате,

Оче и мајко, звона нас прате!

..

На пут се спремамо, не знамо куда,

Око нас пустош, помор  свуда.

..

Празно  село, Оставише они,

Само две три куће, ове у колони.

.

Спаљено све је! И куће и  врата,

Осташе да куцају казаљке сата.

..

Ој село родно!

Остављамо тебе, на милости не милост,

Злотвору своме,

.

Родна ми грудо, огњиште моје,

Идемо негде, не знамо куда,

Да дом други, свијемо себи,

..

А једног дана, када Бог одлучи,

Родна нам грудо, враћамо се теби!

..

А до тада,

Не дај  Грудо, корову израсти,

Брани се сама, нека те злотвор,

Посећи не може,

..

Вољена моја,

Од корова грано!

Звоните звона, звоните јако,

Нека вас чује, Метохија цела,

Сва брда твоја, потоци,реке,

Родне њиве, и наша прела.

Син на оца и брат на брата
судба је свих Рашана проклета.
Завађа их моћна Сила света.
Цезар је пао од сина Брута.

Земаљска власт би’ небеској примат.
Стога „De vide et impera“ смисли.
Моћан тај врло речити алат
да свет се читав њиме покори.

Источно сунце Држава света
под полумесец снени је скрила.
Ланцем златним унијала брата
па Рашана Германом чинила.

Вучица што Скитском степом јурила
Старој дами синове подојила.
Са дунавског казана воду пила.
Расенским језиком проговорила.

Песник Бранко коло је смислио.
Он назвао њега виловито.
Магију колску с’небом саставио
да њоме браћу сљуби тајновито.

„Пијемонт“ братски четири оцила
великојезерског расејања.
Глачања љубави братске тоцила
светлог са светлим сједињавања.

Тебе се често сетим

кад утихне песма моја.

Да ми је бар у те жице

баршуна глас, музика твоја.

.

Ја мерим време на пре и после тебе.

Ти си ушушкавао душу

терао студ да не озебе.

.

У очима све смо жеље крили.

мигом на горе и већ на небу били.

Тада као и сада, дупло те пожелим.

.

Узбуркам срце да му чујем хук,

уместо њега набрекне језик,

оловни ратник и настаје мук.

 

Богови пакленог света, су мала створења, која живе на малим планетама, имају колективни ум,  воде паразитски начин живота и за живот су им потребни минерали са великих планета. Али, пошто је притисак тих планета за њих погубан, они су вештачки створили гмизавце/рептилоиде,  са којима су представници  светлог света ратовали.

Рептили су вештачки створени паразити који имају и колективни и индивидуални ум; потчињени  су јединственој свести, везаној са Боговима пакленог света.

Вештачки створена – хуманоидна бића, су са гмазовским геном, удела већег од шеснаест посто па чак и до седамдесет посто – људи који су паразитском идеологијом издали човечанство, водећи паразитски начин живота.

Мрачни магичари су људи са јаким вибрацијама.

.

Хијерархија тамних сила суптилног света.

Суштина суптилног света: ентитет који живи у пакленом свету, једући изгубљене душе људи, налази се на путу  смрти пакленог света.

Демонска бића која су рођена у пакленом свету, стигавши на нашу планету, не представљају стварну опасност за светле људе. Главна карактеристика по којој  се разликују – гори очи.

Нави есенције, нави вештице, нави духови – свест о нашем мрачном свету, нису опасни за људе са високим вибрацијама.

Принчеви таме су они који су задужени за одређену територију.

 

Хијерархија светлосног света.

Бог је Створитељ, Свевишњи.

Старији богови уске специјализације.

Удружења ведрог, манифестног света –  галактичка унија хуманоидних створења са Духом, душом, свешћу.

Колективна свест (Савест), којом владају богови појавног света, који су на планети, готово у центру универзума.

Богови суптилног света.

Светлосни Људи који су у високо-вибрационим енергијама, они који осећају своју душу, живе на пет планета универзума.

Светлосни магови – магови, шамани, свештенице, упућени. Људи који откривају своје способности, развијају свест, осећају и отварају душу  себи и искуству прошлих инкарнација.

Безсмртни светлосни богови -који су прошли више од једне инкарнације у свету на планетама универзума, развијајући /свој/ ум својих душа. Они су отелотворили искуство прошлих инкарнација и иду и развијају своју свест.

Лагани духови, свештеници суптилног света, лагане есенције универзума. Постоји пуно тајни које људи у прелазу тренутно не морају да знају.

Верујте – моћне светлосне силе су иза нас.

Али најважније је да требате пронаћи снагу у себи,

да бисте разумели.

на којој сте страни.

 .

-наставак текста-

Светлосне силе, Маги, Светлосни Богови, Светлосни Духови, преци нас гледају – људе, не разумевајући ово друго. Све се променило од дана када су на земљи постојале светле вибрације. Људи су се сами променили. Многи су се променили генетски. Ипак, последице јаких вибрација, једење меса дају себи осећај. Али, генерално, људи су бистри, чисти, али су робови, натрпани лажном догмом, зомбирани и напорима повлаче траку постојања. Они који теже моћи ка бољем животу, ослањајући се на средства за живот, новац, заправо, обмањују себе. Јасно је да су материјални свет и угодно постојање оставили трага, али ова цивилизација, изграђена на лажима и обманама, одавно више не одговара светлосним силама. Наравно, Богови покушавају нешто да промене, стварајући ситуације да се људи сећају о души, о светлости, бацају лажне окове. Али многима је једноставно одвратно гледати до чега су људи стигли: ради материјалног благостања спремни су на подлост, издају све. Свако има своју кошуљу и ближе је телу, зар не. Али издаја је увек кажњива. Размисли о томе. Чаробњаци ће, наравно, изаћи, покушаће да изведу много бистрих људи из ове лажне таме у којој су сада, даће духовне праксе, показаће снагу. Али људи ипак морају сами да направе избор: или ће исправити летвицу, а њихов духовни свет ће бити једнак материјалном свету и људи ће почети да верују у себе у светлосне богове, или ће ова цивилизација заувек ћутати. Али Богови и преци се надају да ће све успети: људи ће следити пут знања, променити свој поглед на свет и отерати ово слепило новцем. Вредност је, на крају крајева, у пристојности људи, у истини, а материјалне вредности су само пратеће.

Извор:фб страници Евгений Евгеньевич Тамчишин

 

 

Шта се ноћас крије испод неба тамна

да ли крвав месец или звезда сјајна

или ће испод свода опомена Бога

пасти на поприште отворених рана.

.

Под небеско пространство ћемо лећи

лицем према Богу и пустити глас

молити се дуго и са суза много

брат за брата од Господа тражиће спас.

.

Док кроз душу нашу пролазе олује

и тече бол из крваве чесме

из хиљаду срца што гину и љубе

Србин на Србина јуришати не сме.