Пред ветром

Дрвеће се савија

-Моје мисли су чисте

,

Облаци сиви

Небом журе

Тамом језеро боје

.

Оштрица беса

Тупи крајем живота

Таласа моћних

.

И опет сунце

На води трепери сјај

И галебови

Тишина ме буди већ ноћима

док посматрам небо тавно

мрзећи живот пред којим сам пао

на колена јадно и огавно.

.

Плакао сам не беше ми лако

из бисерног ока моје звезде беже

без вида у сутра, без наде

препустих се омчи што грло ми стеже

.

Стајао сам сред злослутне тмине

сва је снага у мени увела

сам без жеље под облаком љутим

свуд ме прати судба невесела

.

Проломи се крик зао, чудни зов

кида се небо, свод на главу паде

магла снова око главе кружи

као чигра врти тешке њене јаде.

*

Влада Пантелић: Зорица Бабурски

Зорица Бабурски је рођена у Суботишту. Детињство је

провела у Доњем Товарнику. Сада живи и ради у Руми.

Поезију пише од раног детињства, али дуго времена није

објављивала. Од пре две-три године, и поред обавеза

које има и као мајка троје деце, интензивније се бави

писањем и објављује на порталима и књижевним

часописима: Етна, Шипак, Показивач, Звездани колодвор,

Култ, Неказано, Суштина поетике, Онлајн поезија.

Редакција Србског Журнала подржава Зорицу у њеном

стваралачком замаху, подржава њен специфични израз

који негује и који ће се временом, путујући по безкрајном

унутарњем океану поезије, изоштравати, можда и мењати.

Бојом путеве оностране отвара,

Мирисом богове и богиње зачарава,

Милосница шума и ливада,

Именом чини у љубави чуда!

Легенда каже. да је бог Вулкан, заштитник ковача, пришао једног дана Венери, богињи љубави, намирисан љубичицом. Она не само да га није одбила, него је чак добио и пољубац.

За старе народе, љубичица је била свети цвет. Њом су се украшавали током свечаности, посвећених Сатурну и  Пану.

У Грчкој и Риму нису заборавили њена лековита дејства. Хипократ, отац медицине, први је љубичицу користио против главобоље, мамурлука,  проблема са видом, против меланхолије, претераног лучења жучи и упале у грудима.

У познатом плућном „чају од седам цветова“, љубичица се придружује маку, црном и белом слезу, петопрсту, подбелу и дивизми

Некада се од љубичица спремала зимница, суруп,  џем и  слатко.

-слободна интерпретација текста-

Извор –Miris ljubičica | Alternativa.rs

Слеће гавран сребрних крила,

И сова разбуђена сунцем, бела!

.

Из далеких даљина ено сокола,

И сенке Перуновог, белог орла!

..

Пријатељи, голубови, лабуди,

Јато рода и малих шарен птица!

Под извором дугиних  боја!

.

Гавран, шапатом збори!

Сокол, на руци ти, ено!

Грлица љуби,  срцем говори!

.

Шуми лишће, ослухују га траве!

Ветар орлових крила, милује ти лице!

Једна гуска воду пљуска

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Два голува сиво – бела

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Три ножића у Божића

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Четир’ ноге у столице

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Пет прстију на рукама

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Шест паоца точак има

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

Седам дана у недељи

траво зелена, непокошена,

ружо румене, неувенула.

.

Казивач: Мара Чакаревић, Рти 

“Драгачевске изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча

 

 

Драгица

Иза самоуслуге као и обично спава

Драгица куја полулуталица, права слика

срећног и прилично угојеног пса, ког

мазе и хране ситни продавци, деца и

пролазници – кучкољуби.

.
Дечачић даје

Пола своје виршле

Куји Драгици (В)

.

Потом љубимица

Наставља да дрема

У картонки (А)

*

Пас луталица

Крај контејнера за смеће пси луталице,

просјаци и скупљачи секундарних

сировина, навраћају својим послом. Један

човек је ушао у контејнер и нешто

пребира. Његов пас вучјак се пропиње уз

контејнер настојећи да види шта му

газда ради. Други пас, вероватно настао

укрштањем пудле и теријера, спава и

тресе се повремено цвилећи.

.

Ноге човека

Вире из контејнера

Пас се пропиње (А)

.

Пас луталица

Склупчан крај контејнера

Тресе се у сну (В)

 

Када су се , пре 300 година, из Црне Горе доселили,

Ђекићи су се задржали у засеоку Брест. Имали су доста

стоке, која је слободно ишла тражећи нашу.

.

Пошто је Брест неплодан, говеда су ишла према

југу и најбољу траву налазила у данашњим Ртима и

око извора једне реке. Временом тај извор, на коме

су се краве и напајале, доби име Краварица.

.

Ђекићи су остали да живе у Ртима, а поред реке

која истиче из исвора Краварице основано је истоимено

 село, које се временом поделило на два.

.

Други, опет, кажу да је овде живеонекакав ага,

који је имао доста крава. Стока се напајала у врелу

 поред Мијаиловића. Но, догодило се да су се једном ту

агине краве потопиле. Врело је најпре названо Краварица,

а затим и – село.

Фото: Горња Краварица – Вајати

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Човечанство ће се пробудити из сна. Знање добијено од светлосних богова постепено ствара нови начин размишљања, који ће развити човеку нови поглед на свет. Животињски начин живота, наметнут историјским процесима, постепено ће нестајати.  Разумно, је од речи  „ум“. Људи који не могу да пређу на високе вибрације, полако ће напуштати појавни свет. Овај процес је већ започео, и  ( без обзира колико се дубоко сакрили у својим бункерима), вибрације  се мењају свуда, на целој планети. Људи испрљани тешким енергијама, по правилу, не могу бити у високим енергетским токовима.

Од почетка овог пролећа, високи енергетски потоци ће се повећавати  до 2023. године. Није дуго.. Три године, и живот ће се радикално променити, пробудиће се светле душе, свест ће јасно видети. Људи ће изабрати нови пут развоја, у потпуности схвативши своју природу и осетиће љубав Рода и других светлих богова. Живот на земљи ће ући у нову фазу. Долази  нови период постојања.

-текст из 2020.године-

Извор: фб страница:  Евгений Евгеньевич Тамчишин

амин Боже руко одузета

снашло те је снашло је и друге

не чује се ни многаја лета

ко год стигне лупа ти чворуге

.

махала си давала и прала

пружала си упирала прстом

бранила се од земаљских зала

миловала крстила пред крстом

.

кад те пљују сецикесе жбири

кад би да те уклоне са листа

тад оживи тад се повампири

.

одалами савест ти је чиста

себи макар буди од помоћи

мислило се и ово ће проћи

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Није то сада само камен спотицања

о који губиш моћ расуђивања

и смејеш се својим поступцима.

То су танке нити онога што се зове спас.

То су чаробни одсјаји онога што

називамо борбом и остајемо

над видицима познатим

у мраморним стенама

што се лепе некоћ

затамљени облаци над небом

и трагају трајно за

својом сићушном догорелом

звездицом и бацају зраке, да их

прихватимо и стегнемо

ноћним вапајима лудачких срца

што у грудима бију попут

тонова спремних за паљбу,

у лудилу снова

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“