Кад ме нешто схрва, бежим код Ње.
Да тежином погоде ме речи
и састану се две судбине.

Велика си, знам те душо гозбена.
Гозбом живот у шарку си претворила.
О камен се чешеш, бестидницо гујо,
стари живот кошуљицом са себе да стргнеш.
Пером ропћеш да осушиш ране,
са висине на све стране гледаш.
Пужње ти черуп не видело,
а камоли арку златом пресијану.

Срешћемо се опет, кафу грку у трње да распем
а благу на сунцу да сварим.
Да нам шербет буду разговори.

Фото: Н. Аљтман. Портрет А. А. Ахматове, 1914. год. Руски музеј.

 

одлази. лепо видим како се удаљава

у трену све је згасло около мук и страва

.

као да не зна оно о чему вазда ћути

њено је моје време њени сати минути
.

и речи за које не знам одакле више цуре

њене су све до једне њене су и цезуре

.

њен сам коначно и ја чији бих иначе био

ако сам пред њом икад пред Богом нисам крио

.

одлази! спаса нема! толико бар разумем

сам сам. а са собом никад ништа не умем

На извору седам река

Светле Богиње моје прамајке

Крштавају ме даровима.

МОКОША рукама мојим

дарује кућанске вештине.

ЖИВА држитељка плодова

Вечне младости и Љубави

поји ме путиром Божанског сока

из велике чаше Вечног живота.

КАРНА ме дарује амајлијом познања

да су болови растанка привремени.

СРЕЋА ме плете нитима живота

и дарује моћи стварања од помисли.

ТАРА излива милост и посипа ме

лишћем храста брезе и јасена.

Назваше ме БЕЛИЈА да се Светла у

мени буде да Свету дарујем сећање.

 

Зде почивает

раб Божи

прота Милутин Илић от села

Гуче

Јануара 14, љета 1814*

.

Венчавао и крштавао.

Прекађивао славске колаче

Војштио са Карађорђем,

војводством овенчан…

После опела,

Виђали га да јауче,

Не само плаче.

Празан му гроб у манастиру

Свете Тројице,

на

Овчару,

Мошти у родној Гучи,

где, у божанском миру,

Слободи и Светосављу учи.

.

*Манастир Свете Тројице на Овчару

Р. Н. Маринковић, Н. Н. Стојић: “Карађођуше

Слово Д у Азбуци носи назив ДОБРО и оно представља срчану чакру – средиште човекових осећања относно душе.

Дух пресликавајући своје начелне принципе (Свест, Звук, Светлост, Реч) твори човеков ум (свест, слух, вид, говор) који се као такав усељава у тело са отговарајућим органима (мозак, нос, уши, очи, уста). Под привлачним дејством Духа, животна сила супротног усмерења подиже се из Земље (из материје) ка Духу творећи човеково тврдо тело. Дух се усељава у подобно човечије тело кроз теме и спушта се до груди где се сусреће и укршта са несвесном животном силом Земље. Сусрет Духа и Тела – Неба и Земље – у пределу човекових груди чини јединствену човекову ДУШУ.

Душа, коју можемо да посматрамо и као дете Духа (Дух у Телу), испољава се на равни грубог тела као човекова витална функција дисања относно ДАХ. Плућа су стога смештена у грудном кошу – у подручју срчане чакре. Удах (рађање) и издах (умирање) оличење су Божијег Ритма Живота који се испољава као равномерна смена супростављених принципа (као дан и ноћ), на човековој равни. Све што је живо дише. Све што је живо рађа се и умире. Изнова и изнова.

Без даха не можемо дуго да живимо у грубом телу. От начина дисања зависе многе телесне функције. Правилно и равномерно дисање покреће крвоток, лимфу и доток кисеоника у мозак што оживљава и исцељује тело, покреће мождане функције. Кратак дах је углавном узрокован стресом, страхом, паником и другим негативним осећањима. Дубок дах узрокују радости, узбуђења и задовољства. Дакле дах говори и о квалитету живота који водимо. Испуњен , душеван живот наш народ уме да назове: живот пуним плућима.

На душу можемо да гледамо и као на женски вид Духа (Разум) који се испољава као ЉУБАВ. Стога се у човековом тананом искуству душа испољава као узвишена и дубока осећања. Срчана чакра је поље ЉУДСКОСТИ а осећања срчане чакре или душе, које приписујемо људскости, једном речју називамо ДОБРО.

ДОБРО је својство људске душе и мерило њене присутности у телу. ДОБРО је такорећи програм са којим се људска душа рађа у телу. ДОБРО потиче от САВЕСТИ (свести) која долази от Свевишњег Бога Творца – Родитеља Душе. Зато су ОСЕЋАЊА етимилошки у вези са СЕЋАЊЕМ. Сећање на Извор буди САВЕСТ и ДОБРО у нама.

Својства људске душе су: ДОБРОТА, ЉУБАВ, САОСЕЋАЊЕ. ДОБРО је свест о Извору – о заједничком пореклу свих живих душа. Зато ДОБАР човек зна да ако шкоди свету око себе шкоди себи самом. То је истинска САВЕСТ.

Знак слова ДОБРО представља Изворну Свест Духа (АЗ) спуштену на Земљу, на тло, относно усељену у тело. Зато је ДОБРО и представа ДОМА или ДВОРА као и представа ДВЕРИ између два света – Духа и Тела.

Када обрнемо слово Д наопачке, добијамо рогати лик сличан представи хришћанског ђавола. Овде се ради о извртању принципа ДОБРО относно изопачењу људске душе. Када човек изгуби сећање на Извор (постане безосећајан и несавестан) и обрне Изворне Божије Принципе, тако што своју вољу подреди смртном телу – променљивој материји уместо Духу, он полако почиње да губи душу. Такав човек се подређује нагонима нижих енергетских средишта свога тела који изокрећу његов ум. Моћ душе у телима таквих појединца се повлачи и губи. То је пут ка нељудскости – ка губитку душе. Нељуде описују злоба, охолост и безосећајност. Они рађају похлепу, грамзивост и завист.

Етимологија на тему: КАПО (глава, главни на италијанском), КАПА, КАПЕЛА (коју носимо на глави) уназад читано гласи ПАКО што даје објашњење смисла ОПАКОСТИ и ИЗОПАЧЕЊА. Бог изопачењака су гениталије – нагони, уместо главе – свести.

Ипак, докле год је Дух у Телу, душа води борбу између то двоје, између условно речено добра и зла. Људскост и нељудскост сваког трена воде битку у човековом срцу. То је изазов душе захваљујући којем она има могућност да расте и да се усавршава или да потпуно пропадне у мраку грубе материје.

Из ДОБРА се шире две мање рамене чакре које су оличење две стране човекове природе – РАЗУМНА и ОСЕЋАЈНА, као и два принципа испољавање душе – ДАВАЊЕ и ПРИМАЊЕ. Правилан рад срчане чакре огледа се у способности да се приме дарови живота као и да се вишак љубави пренесе и подели са другима. То је огледало равнотеже Свемира.

ДОБРО, относно водораван срчане чакре налази се у средишту човекове енергетске вертикале, у средишту Зрака стварања. ДОБРО се налази између три духовне и три телесне чакре. Ова чињеница је такође уткана у наш језик као речи среДина и меДиа (међа) где се слово Д налази управо у средишту тих речи. Зато се и орган ДОБРА и ЉУБАВИ у средини енергетске вертикале назива СРДЦЕ.

(Илија Зипевски, АзБукВеда – ДОБРО, девети наставак)

 

 

Овде где ја и твоја сенка

Чинимо сазвежђе снова,

Где ја и ноћ не можемо да се сложимо

Ни у ономе што јесмо,

Пролазе војске наших година

Копље до копља,

Мач до мача.

.

Овде смо иза свих завеса наги

И замишљени

Као реке пред кишу, овде смо

Неразумни и страшно сами

У својој даљини

Што се стапа са безвучјем

До тишине и заборава.

.

Овде смо две светиљке

Што се међусобно

У свом грљењу гасе.

Пролазе одбране наших година

Калпак до калпака,

Штит до штита.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

 

Колико је времена прошло од рођења трагедије

чини ми се као од пршлог пуног месеца.

Жао ми је због тога моја публико.

Имали сте избор да испразните салу

или да се одазовете.

Ни једно ни друго се није догодило

смрт је привиђее без церемонијала.

Има ли нешто горе од ваздуха

од удахни и издахни.

Гледамо се очи у очи као џелат и жртва.

Ко ће кога, шта мислите?

Као по наредби климамо главама

пратећи руке и вратове.

Нисам убеђена у будућност покрета

већ у писмо,

и компјутер опонаша безуспешност

јер је то реклама.

Ви волите забаву, моја публико,

а то се скупо плаћа

јер заборав смрти је Ваша одлука и судбина.

Спашавање је ипак почело рођењем трагедије.

Спасићемо намернике и децу,

жртвоваћемо напредне музике

и најплодније женке,

све животиње нек остану

оне ће послужити за експеримент

у другим бољим условима.

Немамо избор, за први дан младог месеца

завршићемо рулет:

на броју седам родиће се рођење трагедије,

седме године, седмог месеца,

седмог дана у седам сати,

сваки седми преостаће да послужи

за израду смокинга и осталог прибора

за свечаност.

.

Ако идете напред осврните се, ако идете назад

гледајте испред себе да вас не изненади

онај који вас стално гледа у очи.

Поштен свет је најнечаснији

Чекају свој ред за окрутности

А рођење трагедије је ту сасвим близу,

Свануће је тако неуверљиво

Спрам мириса уништења.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“

 

Ил’ орати или војевати.

Не буди сваком лонцу поклопац.

Слађа је са своје гомиле слама, него са туђе сено-

Празно буре даљ е одјекује.

Вино не вели: хајде, него: седиии.

Срдиту попу празне бисаге.

Опатриии, али и издржи.

Навро к’о маче у варенику.

Жена човека тура у вр’ совре – жена човека тура у дну совре.

Млад човек – мутна вода.

Њих двије, к’о двије кроз прошће.

Свецу пали једну свећу, а ђаволу двије.

За сиромаха и поток воде поплава.

Лежи на парама к’о гуја на јајима.

Док чује Бог – искуља дроб.

Нема лажи без сиједе браде, ни истине без ђетиње главе.

Није крива Дрина што нема ћуприју.

Ради тога ни пијан не би запјевао.

Љуто сирће и свој суд гризе.

Пас нити коску глође, нити другом даје.

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

 

Језик је жива творевина сваког народа и стално се мења. Неке речи улазе у употребу, друге излазе, а има и оних које после неког времена постану потпуно заборављене.

Представљамо вам речи за које многи од вас вероватно нису никад чули.  Зато, бришемо прашину са неких од тих израза и представљамо вам 20 које су користили стари Срби, а чије значење данас ретко ко зна!

БРКЉАЧИТИ – нејасно говорити, мумљати, брондати

ВАЈКАТИ – жалити се, кајати се; “Невајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла!” – вели народна пословица.

ГЕКНУТИ –умрети, али и пропасти (финансијски)

ДОСТ – пријатељ, а одатлеје ДОСТЛУК – пријатељство

ЕГЕДА – виолина; “Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају” – Вук Караџић

ЖДРЕПЧОВИТ – коњ који је спреман за парење, али у пренесеном смислу и мушкарац који мисли само на “шврљање и швалерисање”

ИЗВАНЉУДНИК – нечовек, човек без људскости

ЈАРА – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тела, грозницу

ЛИПЦАЛ – угинуо, обично се односи на животињу.Одатле је настала реч “ЛИПСАО” са истим значењем

ЉЕСАК – сјај, одблесак; “Одљеска зимско сунца … изгледало је топиво прозирно” – ПетарПецијаПетровић

МАКАЊА – мало, сићушно дете, ситно “попут макова зрна”

НЕКЊА – прекјуче

ЊЕГОВСКИ – карактеристичан за њега, њему својствен; “љутакрв” – ВељкоПетровић

ОКНУТИ – викнути, дозвати некога

ПОЛЗА – корист, добитак, успех

ЋУТУК – глупак, будала

УСРЖИТИ – учинити да нешто скроз захвати, да продре у срж нечега

ХРШУМ – повика, вика њена некога, љутња (још и “РШУМ”)

ЦУБОК – изнутрица

ЏАМБАСИН – трговац, продавац (још и “ЏАМБАС”)

Извор: Rasen – Ћирилица