Category: All
Горан Лазаревић Лаз: Умивам се твојом кожом од ноћас

умивам се твојом кожом од ноћас
змија свучена сред наде давања
у оку трепти бедара лом двоглас
медтоком удова преплет одзвања
.
низ груди теку ми крљушти склиске
и ја се стресем од жархладноће
стрепњу осећам уз крик одалиске
пред јутро рајско док бере воће
.
сни нам се муте од првог трена
пењем се помамом у мрестилишта
бацам зрак луне преко рамена
.
опет ме питаш дал дајем ишта
док твојом се кожом умивам дуго
не мислим сада нинашта друго
Драгош Пајић: Цвет људождер
Илија Зипевски: Све у 16 и закон броја 7 (9)
Драган Симовић: Празавичај

Мноме понад облака од сна
Иза тишине и шутње светова
Кружи светлост животодајна
.
Светлост што узноси
И отвара у Вечност
Душу Певача мед звездама
.
И слутим и знам
Да све је опсена
У свету ако љубави нема
.
Јер тамо далеко у самоћи
Након буђења и познања
У празавичају двори су наши
Верица Стојиљковић: Брдо сунчано

Миришем и гледам гроздове пуне,
белих и тегетно црвенкастих зрнаца,
тек што не препукну
и оросе земљу божанственим капљицама!
Крију се под листовима, као да желе да остану
неузбрана ту – на сунчаном брду!
..
У њима топлина и неба и земље и
радника сунчаног, што их водом светом заливао
и срцем миловао – као човек кад воли и
додирује своју жену – погледом, нежношћу
и речју помишљеном!
..
Узрело грожђе,
огледају се зрнца, унутар зрнаца,
сунца унутар сунаца!
Ноћ им зајми боју, Месец плиму,
Звезде искре и све стане
у зрну једном, у срцу његовом
док му душа плови кореном и листом!
..
Гледам га, зрело! Лепотом зрачи!
Душа пожелела, створила,
и зрна, љубави моја – узрела!
Легенда – Дан и Ноћ – Младић и Милованка
Легенда помиње младића вредног у свему. Косио је све само није један део близу куће, јер је чуо, да ту расте неко магијско биље.
Једне ноћи, нечије руке, почупале су намножене коприве и засадиле, у облику срца, неко цвеће. Тај малени врт био је обележен белим каменчићима – белуцима.
Негде око Младенаца, то је цвеће процветало, и били су то прелепи бели и жути цветићи, прошарани модрим бојама, као и тајанство околних брда.
Изгледало је, као да цветови гледају једни у друге – мушки и женски погледи – и да их лахор повија те се милују између себе.
Младић је желео да угледа оног, ко му је цвеће даривао, и ко га и негује, али сем сени руку које су миловале растиње, ништа друго није могао видети.
Прошло је доста времена пре но што је од три бабе мудрице, сазнао да је цвеће порука од девојке Милованке, чије га срце милује, али се не усуђује да му каже колико чезне за њим. И још му је речено, да ће она да се појави у селу, када и он своје срце обележи белутком и засадом истог биља.
У одређено време, заказано, младић се стварно срео са својом Милованком, чије су руке миловале све чега би се дотакле.
Гледали су се они по дану и миловали по ноћи.
Свака од нас има свога Младића и свако од Младића има своју Милованку и данас…
.
-слободна интерпретација текста – Волимо Нет и сл…..
Владан Пантелић: СвеУчионица

Светлосрци Једини Бог застаде
У среди заноса Игре – Пралиле
Сео је на дивотни хиљадулисни
Белозлатасти расцветали локвањ
И Поглед-Љубав спустио на свет
Пред Њим су три испуњене посуде
Три врсте врло ситног праха тајинка
Једини Бог лакашним покретима
Један по један – расу их на светове
Прахове силе – Нава Јава и Права
Свесвет је постао моћна учионица
У којој су измешани сви ученици
Основних и иних средњих школа
Високих и виших и докторанти
Доктори и професори и научници…
Неспознан човек живеће безпуће
Онда ће на путу видети и ударати
У живе честице – свере три света
Ослобађен нехоћења и озверења
Учиће кораке унапред између свера
Ходатајство кроз просторе-времена
И повезивање са душом свезнајном
Усмерава ка ПоЗнању и Управљању
Душом Духом структурисаном Свешћу
И вечним Телом налик на божанско
Заувек се спаја са Бићем Јединога Бога
Николај Велимировић:Ткање и осипање
Новица Стокић: Бесници

Вребно на кост чеону
Пси несити од незнани
Неумовима на умове непрелазне
На губнике злобљу свикле
.
Да затру грабно стрвинарски
Из неманије рђе безимене
Клицу племно животворну
Корен жилни питомуше милолисне
.
Рабни недоједи алосни
Угнути разливајући незакоње
Трагове утиру усковитлано
Људскости правдашке од вајкада
.
До мелема пелинскога
ЛелекањаТелалскога црнослуног
Нетрага недођије недовидне
У расуло.
Вид Вукасовић, Павле Ађански: Дечак са змајем

Десетогодишњи дечак покушава да пусти
Свог змаја кога је добио малочас на
Поклон. Он трчи травњаком крај
Ресторана и змај почиње да се уздиже.
.
Дечак са змајем
На коме пише “Star Wars”
Трчи травњаком (В)
.
Дечак у трку
Гледајући у змаја
Запе и паде (А)




