ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Космички паразити и рептили, без икаквих напора и тешкоћа, већ тисућлећима владају човечанством преко корисних идиота, кретена и дебила – а њих ми из незнања називамо владарима из сенке, иако они, у бити, нису никакви владари, већ најобичније лутке на концу – којима, узгред, припомаже и огромна већина људи-спавача, односно она бесловесна светина и руља која на овај свет долази да се никад заистински не пробуди.

Пробуђене и освешћене, самосвесне и самобитне личности, гле! одувек представљају највећу претњу и опасност за космичке паразите и рептиле.

Зашто?

Зато што су, од свеколиког људског рода, као и од свих иних бића на Земљи, једино пробуђене и освешћене, самосвесне и самобитне личности кадре да успоставе трајну везу и савез са Светлим Суштаствима; а Светла Суштаства су Првобитна Светлост Стварања што пржи и поништава сва тамна небића, све паразите и рептиле у Свом Пољу Дејства.

Зашто је баш у Овом Времену Откровења, баш у Праскозорје Дана Сварога, донет закон о такозваној политичкој коректности?

Тај закон је донет из страха од свеопштег буђења човечанства.

Да би колико-толико успорили свеопште буђење људскога рода, те себи, у међувремену, пронашли одступницу негде, на некој далекој планети – а, узгред, обхрвани смртним страхом од Надсуште Сварогове Светлости која ће ускоро обасјати нашу Земљу и вазнети је у Ред Духовних Звезда – паразити и рептили, преко својих корисних идиота, кретена и дебила из Ватикана, Брисела, Лондона и Вашингтона доносе збрда-здола склепан закон о политичкој коректности.

Од тог кретенско-дебилског закона страхују и стрепе само неосвешћени и непробуђени народи и родови.

За Бело Ведско Србство повезано са Светлим Суштаствима тај закон бива ништаван!

Скоро да је окончана дебилизација и кретенизација западних народа.

На Западу одвећ нема ниједног слободног, самосвојног и самобитног народа.

Сви су оковани и утамничени у рептилски глобалистан, у електронске и дигитализоване концентрационе логоре.

У њих нема, нити ће икада више бити, икаквог бунта и устанка.

Кротки су, мирни, тихи, безвољни и безосећајни попут стада које се води на кланицу.

Дебилисани су и кретенизовани до те мере, да већ почињу да губе сваку људску свесност и свест, сваку људску врлину и особеност.

Пристају на сваки вид задатог живота, пристају да буду светина и руља, пристају да буду чопори и крда, пристају да буду месо за топове, месо за педофиле и канибале, потрошни биолошки и генетски материјал зарад невидљивих и недодирљивих паразитских и рептилских владара из сенке.

У њих се више не зна ко је мушко а ко женско, ко се жени а ко удаје, ко је каквог пола и опредељења, јер су сви или вишеполни или бесполни.

Мук је завладао васцелим Западом.

Нико од тих поробљених и утамничених људи на Зпаду не сме ништа  јавно, гласно и јасно, да изговори, јер су им, рептили и паразити, преко закона о политичкој коректности, утерали страх у кости.

Закон о политичкој коректности и служи зато да би се, лукаво и подмукло, спроводила кретенизација и дебилизација поробљених народа.

Срби и Србкиње, кад вам неко каже да нисте политички коректни, слободно му пљуните у лице и, узгред, одвалите му такву  шамарчину, да му васцели дан звоне оба клемпава ува!

(Чланак – објављен 1. септембра 2018/7527. године – преузет је са блога Небојша Јовановића из Бора – примедба уредника Србског журнала.)

(Небојша Јовановић)

Мој духовни брат и пријатељ, песник Драган Симовић, ускочио је да ми помогне око донација својим текстом на „Србском Журналу“:

Драган Симовић: Не могу бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих…
http://tinyurl.com/y9qo23gr

, јер од када сам објавио текст: „Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?“ ситуација ми се погоршала, будући да сам се разболео, и како време тече ствар је све озбиљнија, почео сам да добијам неке пулсације у глави, замарам се брзо након 20-ак минута лаганог ходања…, очи осећам као да су тешке кугле, и због тога слабо спавам, по 2-3 сата, а некад и не спавам целе ноћи, то ме све мало по мало исцрпљује, итд… итд…

Тачно знам да имам неке промене у мозгу, јер осећам те пулсације унутар мозга (делује ми као да је нека тиха упала, можда имам проблема са циркулацијом у мозгу, итд…) али неуролог није хтео да ми одобри скенирање, да би се видела ситуација са мозгом и дала права дијагноза, тако да сам препуштен самом себи, да се сналазим сам, како знам и умем, али пара понестаје….

Прати ме и малер због обољења, јер ступио сам у контакт са старешином манастира Црна Река код новог Пазара са намером да пређем у тај манастир да живим. У начелу он је пристао, али када сам му рекао да сам болестан, онда је пристао да дођем и да покушам да се прво излечим испод моштију Светог Петра Коришког, али имам проблем с парама, тако да је питање да ли ћу моћи и отићи до тог манастира који је од Бора удаљњен 274 км., јер са ово мало количине лове коју сада имам, издржаћу до краја септембра, јер треба платити дуговања за стан, а то ме највише „коље“.

Разочарали су ме неки људи које сам на блогу доста промовисао, и ту сам био међу првима који је почео још 2007. да их промовише, кад је било врло мало сајтова националног карактера-попут мог, а ради се о др Светозару Радишићу, Биљани Ђоровић (њен АТЛАНТИС сам први почео дa промовишем здушно, укупнп имам 53 разних чланака о њеним емисијама), затим о Бранку Драгашу, кога сам такође доста промовисао. Свима сам послао смс поруке на њихове мобилне телефоне, с молбом да ми помогну донацијом, али они ни да се јаве. Једино ме је обрадовао професор Велимир Абрамовић, који ми је брзо послао 10.000 динара као помоћ, и обрадовао ме.

Ко ИСТИНСКИ има душу и морал, он има! Увек то има…!

Вељо!
И званично:
Хвала ти!

Тек су крајем 2011. почели да ничу сајтови сличног мом, као што су „ФБР Репоертер“, „Србин Инфо“, итд…, с тим да они имају по 4-5 човека који раде око уређења сајта, а ја сам радио све сам. „Крвнички“ је то био посао, и сада плаћам високу цену, јер сам се разболео, али се не кајем, без обзора што сам разочаран…

Једанаест година постоји мој сајт, и током тог времена многи пратиоци мог блога су ме хвалили и јављали ми се на мејл да су одушевљени мојим сајтом, а сада ни да ме питају како сам у овим тешкоћама. Само је један мали број пратиоца мог блога ускочио да ме контактира, да ме пита како сам, да ме помогне донацијама, и из дијаспоре, и из Србије, и хвала им!

Био сам свестран, нисам писао само текстове који су се тицали србства и националног идентитета, већ и текстове који су се тицали науке, природе и екологије, живота у природи, о заштити здравља, итд… итд…

Да сам шиптар и да сам писаао 11 година за шиптарску ствар, сад би донацијама био осигуран барем за годину-две, док не оздравим и снађем се око егзистенције. Како ја то видим, срби су толико стара нација, пре бих рекао остарела нација, тако да су заборавили ко су, ко су њихови преци који си лили потоке крви зарад србства и опстанка будућих покољења и нације!! Због наших пожртвованих предака не би данас било ни данашњих срба, модерних технолошких зомбија (80%), осим мало броја срба који су освешћени (20%), али су неповезани, и нису на власти.

Пишем овако искрено шта ми је на души, јер ситуација са здрављем ће ми се погоршавати, па док могу да се јавно исповедим, да се исоведим.. Реших да оставим неки траг на интернету…

Ако неко жели да ме помогне донацијама, ево мог текућег рачуна у Интеса банци».

Прочитајте Драганов текст и ко жели да ме помогне донацијама нека ми се јави на мобилни (062/354 943), јер због здравствених проблема, сад правим по 6-7 дана паузе када не радим на компјутеру.

Живела Србија!!
Живело Србство…!!

Срби и Србкиње, не смемо дозволити да нам евроунијатски паразити и рептили, наши заклети душмани и врази, пишу и доносе законе.

Наше праисконо право је, да у својему дому држимо сабљу, пушку и гусле.

Сабља, пушка и гусле јесу саставни део поетике сваког расног и пробуђеног Србина.

Немогуће је замислити дом расног и пробуђеног Србина без сабље, пушке и гусала.

То је иконографија и сценографија србског дома!

Ми живимо у окружењу крволока, дивљих канибалских племена и хорди, и стога су нам сабља и пушка подједнако битне као што су: књига, гусле, икона, уметничка слика, лаптоп или мобилни телефон.

Манимо се ми јудео-хришћанског правоверја, и прича о праштању и окретању другог образа душманину и врагу!

Ми имамо своје Законе, своја Знања и своју Веру; ми смо Звездани ВедСрби, синови и кћери Великих Предака – Белих Богова и Богиња, а наш Врховни Бог јесте Сварог Тросунчани.

Један од разлога за осипање Србства, за иступање из Србскога Рода и прилажење неким другим народима или, пак, стварање неког новог народа, јесте србска болећивост, србско несувисло праштање, србско окретање другог образа својим заклетим крвницима, душманима и вразима.

Јудео-хришћанско правоверје је, за само неколико столећа, од негда славних, дичних, силних и неустрашивих ратника Ведских Срба створило један крајње нератнички и кукавички народ који се плаши и властите сенке.

Узрок неодлучности, бојажљивости, страшљивости и кукавичлука савремених Срба јесте дубоко у њихово биће и суштаство утиснуто јудео-хришћанско праворје које ће (што се и потврдило!), за мало времена, и од најдичнијих ратника створити највеће кукавице.

Док све религије око нас подстичу и јачају ратнички дух у својих следбеника, дотле јудео-хришћанско праворје – којега се огромна већина савремених Срба држи као пјан плота – чини своје следбенике све болећивијим, млитавијим и страшљивијим.

Окретање другог образа непријатељу, то није само одраз кукавичлука, већ и крајње бесловесности!

Ко окреће други образ свом непријатељу, крвнику и врагу, тај није достојан ничега племенитог, узвишеног и божанског, и, надасве, тај мора бити, како од људи тако и од богова, презрен до скота!

Да би се у Србству родио један Тесла, Његош, Пупин, Миланковић, Дучић, те једна Јелена Балшић, Милева Марић, Надежда Петровић или Десанка Максимовић, мора, истовремено, у том истом Србству да се роди на тисуће бесловесних, лудих и манитих, на тисуће идиота, кретена и дебила који ће да руше и поништавају све оно што су ови Србски Аватари створили.

Такав је Закон Стварања, Закон Васељене, а ми не знамо зашто је баш такав!

Када говорим о Србству, ја свагда и увек имам на уму оне највеће, најплеменитије и надивотније Србе и Србкиње – Беле Србе и Беле Србкиње – без којих овај свет одавно постојао не би.