Дужност нам је: да бодримо, јачамо и соколимо једни друге; да пружамо руке једни према другима; да љубимо једни друге као себе сама; да се узајамно спашавамо.
Морамо сви да се спасемо!
Ја желим да се сви ми спасемо, те да се, после свих мука и невоља, поново сретнемо у Златном Свароговом Ирију, да се гледамо у лепоти и дивоти, да у љубави живимо једни с другима.
Ако сневамо тај сан, онда ћемо и живети тај сан!
Јер, све што сневамо то постаје стварност битна и сушта.
Не смемо да будемо себични и саможиви ни у чему, не смемо да завидимо и пакостимо једни другима!
Само они који спашавју друге, који се жртвују за ближње, улазе у Златни Сварогов Ириј.
Себичнима и саможивима нема приступа Златном Свароговом Ирију.
Заиста, нема!
Ко год другачије мисли, тај заувек остаје у тами и опсени.
Само се кроз Двери Богова стиже до Златног Свароговог Ирија!
А где се налазе Двери Богова?
Налазе се у нашем пречистом срцу, у пречистом и милосрдном срцу које несебично љуби и љубављу се храни.
Двери Богова јесу Двери Љубави!
Претварам се у светлосни лет
белином окупан,
ветар ме носи барком без краја
мирише свет!
Ето, ноћас пожелех да будем цвет!
-вилински цитат-
Тридесето мудрованије из Тијаније
Сви знају шта значи реч ЛИЦЕМЕР. И сви су видели како лицемер изгледа или су се по малчице и играли те улоге. О карактеру лицемера пише у свакој књизи која се бави психологијом. Наши позоришни или филмски глумци су много пута дочарали такве ликове. Али глума не даје ни приближно добро приказ лицемера и лицемерства у односу на политичаре. Они лицемерство живе! Ово се односи на већину политичара на Истоку и Западу. Нарочито на Западу. Они су учитељи, гуруи, лицемерја. Дакле, они су лажови, преваранти, отимачи, измишљачи афера, крадови избора, ствараоци свих могућих фарси. Они знају како да се улагују играчу изнад себе, да пузе, љубе ципеле и скуте, да тапшу. Они живе да би се сликали с њима, дали изјаве, руковали се. Онда се врате кући пред свој народ, који их је изабрао, и коме су у кампањи причали неке друге приче. Одједном се ту испрсе, побесне, урлају, не полажу никоме рачуна – за понашање, за трошење новца, за сумњиве одлуке, сумњиво друштво, силеџијство, недела, за своје финансијско стање.
*
Мало ко зна лик и не-дело и значење речи ЛИЦЕИГРАЧ. Он је много савршенији од лицемера. Он је лицемер на куб. И много више од тога! Лицеиграч има све одлике лицемера, али усавршене до савршенства. Негативног савршенства.. Он може тренутно да мења фризуру, мења свој иѕглед, говор, карактер према саговорнику – већем играчу. И лицеиграче можете видети сваки дан, нарочито на малим екранима. Са екрана и не силазе, тако да ни мува нема где да се спусти, толико су се раширили. И они, као и лицемери, разапети су – од миша пред газдама до лава пред народом.
**
За нас, тридесет Витеза Праисконог Реда Тијаније, који смо први дочекали златне зраке Златног доба, и који смо први угледали свитање Свароговог дана, данас је дан за седење и сваралачки не-рад. Обрисаћемо од прашине велику таблу малог екрана и гледати трампизацију Америке и света, као што смо раније гледали путинизацију Русије и света. Гледаћемо пажљиво велике промене које смо јасновиделом већ видели, и које смо знањем Јединога Творца стварали.
И гледаћемо уздижуће промене, промене на много боље, гледаћемо их кап по кам, милиметар по милиметар, секунду по секунду… И гледаћемо у Северњачу, звезду стаменицу…
***
И гледаћемо и снимаћемо и созерцавати сваку промену код патуљака у земљи Праисконији. И гледаћемо промене код патуљака и поскокчића и бриселчића кварне Јевропе. Знамо да ће играти нову игру, знамо да ће збацити старе кошуље, знамо да ће фарбати косе и мењати фризуре. Једино што патуљчићи неће знати, неће схватити, које коло се свира и игра. Помислиће да се свира други круг Моравца па ће кренути лево, а онда ће неко рећи да се игра коло Чачак, па ће кренути десно. Па ће се леваци и дешњаци сударати и правити заврзламу, а то је, уствари, њихово право лице.
****
Сачекаћемо зору у премудрој Тијанији. Попићемо по једну врућу Тијањицу, раневидарицу. И наздравити Творцу, наздравити Његовом Плану, наздравити Истини и Суштини и Норми. Ја ћу наздравити и Лепоти. Окренућемо се ка Истоку, према планини Јелици. Сачекаћемо прве зраке Жарка Сјајка, прве зраке Свароговог дугог дана. И заиграћемо вито коло Чачак, које иде напред, напред, никада назад, никада назад…
20. 01. 2017.
Све се купује: слава, друштво, школа,
Свашта се може у свету тирана,
Прљавштина је стисла са свих страна,
У глибу грца човечанства пола!
.
Уместо свеће тама посред стола,
Нова безвера пуна грешних мана,
Пластичне усне – гумирана храна,
Лажни мудраци и надања гола!
.
Историја се мером страха кроји,
Свако од сваког зазире и боји.
Пред .провалијом у том утрнућу,
.
Ко загубљени људи главе тресу,
Скрхани тугом и луди при бесу,
Траже у мраку раскровљену кућу!
.
Крагујевац, 19.01.2018.
Замисли овај свет као један воз велике брзине…
Замисли…
Замисли да лудачки иде ка провалији…
Замисли…
.
Размисли, да ли би помогло то ако би их упозорио?
Размисли…
Размисли, да ли би те послушали?
Размисли…
.
Да ли вреди овај свет упозоравати?
Да ли вреди?
.
Једноставно мораш о себи и својима да бринеш,
А њих да пустиш јер ћеш и ти да погинеш.
.
Нека им буде…
Нека им буде…
Древни је Човек све у Свету посматрао духовним очима.
И, будући да је све у Свету посматрао духовним очима, он је и могао све у Свету видети (као) духовно.
А када се Свет посматра унутарњим, духовним видом, тада се и успоставља душевна и духовна присност са Светом.
Из душевне и духовне присности рађа се Љубав.
А Љубав је увек сушта, делатна и дејствујућа; Љубав се свагда и вазда пројављује кроз Дело, кроз Стварање, како у најужем, тако и у најширем значењу Речи.
Нема Љубави без Дела!
Кад кажем, да нема Љубави без Дела, онда не мислим само на стваралачко, уметничко илити духовно Дело, већ на свако сушто Дело.
Сушто је Дело и рађање деце!
Деца рођена из Љубави (и у Љубави!) јесу сушто Дело двоје Божанских Стваралаца.
Човек и Човечица јесу Божански Ствараоци, Створитељеви СаСтворитељи, на свим пољима, на свим ступњевима Божјега Стварања.
Љубав између Човека и Човечице, по учењу Древних ВедСрба, има дванаест ступњева Посвећења.
Да, уистини, Љубав између Мушкарца и Жене и јесте Божанско Посвећење, по свим Знањима Древних.
Љубав је Тајинствено Посвећење!
У Љубави се не прожимају и не стапају само видљива тела (како то бесловесни позитивисти, дарвинисти, фројдисти и материјалисти мисле!), већ и она ина (најтананија!) невидљива, непојавна тела – душевна, духовна, светлосна и божанска!
Зато сам чин Љубави у Древних ВедСрба и јесте Посвећење, Увођење, Тајинство, Мистерија.
За Расног Белог ВедСрбина, који је живео у Вери и Знању својих Божанских Предака (и у саобразности са Природом), Жена и бејаше била Узвишена – скоро Божанство!
Светост и најтананија Побожност прожимала је Брак и Породицу, Мужа и Жену, Родитеље и Децу.
Љубавно општење такође бејаше било Светост и Побожност за Древне.
Муж је у Жени гледао Богињу (Мајку Земљу); Жена је у Мужу видела Бога (Небо). И њих Обоје заиста биваху сушти Богови!
Тако је бивало у Древних, док су живели у Вери и Знању својих Божанских Предака.
Ово што данас видимо, то је последица одрицања Вере и Знања Древних Ведских Предака
Последица рептилских религија и идеологија!
Ови данашњи људи, диљем и широм Света –
нису ни налик на Древне, на оне Ведске Србе!
Све је обесмишљено, обездушено, обезбожено и озверено; све је приземљено, оземљено и извргнуто подсмеху, спрдњи, руглу и ругању.
Од некада Узвишене Љубави, од Посвећења Љубави, од Божанства Љубави, гле, преостао је још само бестијални секс, оно животињско парење и спајање, без Сврхе и Смисла!
Од Човека-Божанства, од Човека-Бога, преостао је још само мајушни и јадни човечић-човечуљак, који ће ускоро да се низведе до животиње, до скота, до псине!
Али, ја и даље, упорно и својеглаво, верујем у Новог Древног Човека, који се невидљиво и тајинствено рађа у Беломе ВедСрбству!
Тај Нови Древни Човек, Тај Нови ВедСрбин, верујем и знам, спасиће Божанску Душу Света!
Тај Нови Древни Човек, Тај Нови ВедСрбин, неће бити оптерећен рептилским религијама, по којима је Љубав између Мушкарца и Жене – греховна и Богу мрска;
нешто чега се ваља гнушати и клонити зарад духовног узрастања.
Сматра се заштитним средством против магија, урока и болести, задобијајући облик круга. Овај део одеће има улогу у свим битним животним догађајима попут рођења, свадбе и смрти.Појас се поред заштите могао користити и као средство за гатање, помоћ нероткињама да затрудне али и за штетне магијске радње.У пролећним обредима, везаним за плодност, носили би се појасеви начињени од врбиних грана.
Текст: Милош Костић
Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
Радомир Р. Подунавски – „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Веселин Чајкановић – Мит и религија у срба, Српска књижевна задруга, Београд 1973
Слика:
Душан Божић – Тканица
Српска родноверна жупа „Луг Велеса”
У самом Језгру ПраРода
кружи и јечи бруј СуРаБи,
творећи нове светове у СвеВиду
од Чисте Светлости
ПрвоБитне.
И док у Бићу и Суштаству
бруји и одзвања
реч СуРаБи,
Душа се простире
низ пространства,
што су у вечном нестан-настајању
унутар Средишта
Простор-Времена.
ПрвоБитна и ПрвоСушта
самотворећа реч СуРаБи,
трепери и титра
у Жижи Живота,
одакле извиру сва пространства
на свим ступњима
Божјега Стварања.
Од Почела до Кончела од По Чило до Кон Чило Од По-весма где је чесма,
Из Потке ми тече Песма, На десетом небу снијем Златне сузе на све(т) лијем…
Снијем, снујем, ослушкујем, Себи кадгод не верујем…
кад ме качи тај што мрачи, кад нападну пресретачи, Знаш шта значи…прелетачи, лажни Ткачи
и букачи… Ал смо јачи, роде, јачи! Чувају ме бела браћа, Они су ми Срцу плаћа, Против Таме штит и брана, охрана ми од обмана са свих пет ми стоје страна!
Па се згурим и отурим, јед повраћам, змији враћам, отров гнојног зелембаћа
Што ум врти према Смрти, унатраг ме омајава, да на ум се лепи страва, Репати ме искушава…
У десницу Зелен камен на сред чела-ставим- знамен светелесног прочишћења бадем мој се шири, мења…
Па се скупим у срж своју, нађем Вишњу у спокоју, у јабуку и вишњицу, усликујем огањ-жицу!
Зграбим клупко и преслицу, мотам клупко Конца, Од створених све до Створца, Риба, Пчела, Вук и Овца.
ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА:
ПЕСНИЧКА СЛОБОДА
Песничка слобода се, између осталог, огледа и у томе, да песник може – када је надахнут илити инспирисан – неком суштом (конкретном) песмом – да користи речи, па и читаве стихове, другог песника, како би створио своју нову песму.
То се онда зове стваралачка, песничка надградња, односно, прожимање и оплемењивање двеју сличних поетика.
Милица Миливојевић Цакић, ватрена песничка вила, то је осетила и схватила на прави и сушт стваралачки начин.
Драган Симовић
„Нека твоја прва реч буде добра
нека твоја друга реч буде истина
нека твоја трећа реч буде праведна
нека твоја четврта реч буде великодушна
.
нека твоја пета реч буде храбра
нека твоја шеста реч буде блага
нека твоја седма реч буде утешна
нека твоја осма реч буде добродошлица
.
нека твоја девета реч буде од поштовања
нека твоја десета реч буде мудра…
.
Затим, ако немаш речи да кажеш,лепше од ћутања,ћути „
Избор Љиљана Митрић
