Ми морамо бити свесни тога, да су сви паразитски и рептилски народи на Мидгард-земљи заклети непријатељи Белога Србства.

Свуда у свету има паразитских и рептилских народа, али их је на Западу највише.

Скоро сви западни народи настали су од паразита и рептила.

Ватикан је преко рептило-кршћанских мисионара стварао западне народе-нације, укрштајући западно-европске домородце са космичким паразитима и рептилима.

Ми, Бели Срби, можемо на Западу имати пријатеље само међу освешћеним, самосвојним и самобитним личностима, али нам, зацело, ниједан западни народ не може, нити жели, икада бити пријатељ.

Србомржња је у крви, у генима, у светлосном запису у скоро свих ватиканских, рептило-кршћанских, а западних народа-нација.

Толико је моћна и јака србомржња у тих народа, да се они просто хране србомржњом.

Ко не верује овим мојим записима, убрзо ће се уверити, када и сам буде искусио србомржњу.

Ја сам ту србомржњу у западних народа препознао и освестио још у раној младости, док сам боравио на Западу.

 

 

 

Бело Србство није присутно само на Мидгард-земљи, већ на многим земљама Упоредних Васељена.

Постоје земље које су на неупоредиво вишем духовном, стваралачком и божанском ступњу од Мидгард-земље.

Ако се тренутно мање деце рађа у Беломе Србству на Мидгард-земљи, то значи, да се више деце, више светлих и божанских душа инкарнира у неким другим Белим Србствима на неким другим земљама или звездама овостраних и оностраних светова.

У свакоме добу, и на свакој земљи или звезди, рађа се, у Беломе Србству, управо онолико деце колико је потребно за послове и задатке на тој земљи-звезди.

У браку Белог Србина и Беле Србкиње могу да се инкарнирају само светле и божанске душе, оне душе које су високо узрасле, душе које ће у наредном животном току ући у редове Белих Божанстава и, које се, најчешће, никада више неће враћати на Мидгард-земљу.

То што се, у овом времену, у браковима неких Белих Срба и Белих Србкиња не рађају деца, може и овако, са становишта тајне духовне науке, да се протумачи: по одлуци Творца и Белих Божанстава ти супружници су обавили свој задатак рађања деце, и сада стрпљиво и смирено чекају тренутак – који увек долази и који мора доћи – да се са Мидгард-земље преселе на неку другу земљу или звезду која је на вишем духовном, стваралачком и божанском ступњу.

Ништа не знају они који бригама и страховима обхрвани причају, како, ето, Бело Србство изумире, јер се све мање деце рађа у Беломе Србству на Мидгард-земљи, зато што они немају увида у Бела Србства на другим земљама или звездама Упоредих Васељена.

Увек је исти свеукупни број Белих Срба и Белих Србкиња у Упоредним Васељенама, у свим временима и еонима, само што је различит распоред по земљама и звездама.

Кад их је мање на Мидгард-земљи, више ће их бити на неким другим земљама или звездама Упоредне Васељене, и обрнуто: кад их је више овде, мање их је у неким другим, упоредним и оностраним световима.

Три – први од светих бројева у славјанском ведизму.

 Ово је број Апсолутног- основног принципа, број Покрета, број Развоја.

Три је резултат интеракције Неба и Земље, Горњег и Доњег света, између којих се налази Човек.

Присуство у систему трећег елемента је само по себи развој и кретање, рођење новог.

Свет постоји захваљујући преображењу.

Три атома чине воду – основу живота.

Земља је трећа планета од Сунца.

У славјанском ведизму, свет се базирао на три једнаке области: Јав, Прав и Нав, који су били основни принципи Бивствовања –  основни симбол древног ведизма био је Велики Триглав, симбол Трознања, Трисудбине, Тримуртија, састављен од Сварога-Перуна-Световида.

Велика тајна Триглава лежи у чињеници да је „Бог један и многи„, а Сварог се истовремено може манифестовати и као Перун, и као Световид, као и други Триглав Велики и Мали.

Словенски календар је био троделни.

Година је била подељена затим у три главне сезоне:

–период пољопривредних радова (Пролеће),

–време сазревања и жетва (покрива лето и јесен) и

–зима (одмор земљишта).

Тросезона године је условљена представљањем старих Индо-Аријеваца,  тројства света (Сварога-Перуна-Световида и Јав-Нав-Прав код Словено-Аријеваца и Вишњи, створитељи Васељене у три корака -код Хиндуса.

Касније, у Ведама, постоји тројство Брама, Вишну, Кришна ).

У Украјини (у Черњаховом и Каменка-Дњепровском) археолози су открили троструку (из три дела) посуду са календарским знацима као симбол три сезоне које су постојале у давна времена наших предака.

Код Верковићевих „Веда Словена“ су Триглав Колада-Вишњи-Белобог.

Поред пољопривредног циклуса ПРОЛЕЋЕ-ЛЕТО-ЗИМА, који су пронашли одраз у Великом Триглаву, у њему су обухваћена и три главна елемента, које су наши предци поштовали – ВАЗДУХ-ВАТРА-ЗЕМЉА.                       Овоме треба додати битна трострука јединства као што су ТЕЛО-ДУША-РАЗУМ,    МАЈКА-ОТАЦ-ДЕТЕ, МЛАДОСТ-ЗРЕЛОСТ-СТАРОСТ и друго, који су били главне прекретнице у животу, филозофији  или стању природе.

Реч „РАСТРОЈЕН“ такође долази из тог тројства, раз-тројити, разделити на три одвојена дела.

У словенском храму Световида жреци су гатали за исход рата на следећи начин: пред храм су постављали три пара коња, при чему су сваки пар повезали копљем. Затим је жрец водио светог коња Световида кроз три попречна копља. Ако је коњ прешао преко њих без качења, а прво десном ногом – то је био знак срећног исхода рата. У супротном се могла очекивати несрећа.

У близини храма Световида, према писању очевидаца, било је пуно троугластих олтара.

Трећи дан у недељи – среда – Словени су звали Триглавов дан.                                                                                               

 Сматрао се повољним за извршење свих важних и сложених дела, труда како физичких тако и умних (менталних), извођења духовних подвига и креативних радњи.

Тројка је број стабилности, троугао је најснажнија конструкција.                                                                                        

 То је савез садашњости са прошлошћу и будућношћу. Ово је равнотежа земаљских, небеских и других светова, сила „Нава“, осећај пуности живота.

Троугао, са врхом на горе, симболише мушки принцип.

Троугао, са врхом на доле, симболише женски принцип.

Тројство је свети број у свим светским религијама. Одражава не само хришћанска уверења у Тројство Бога, него и Озириса, Исиса и Хоруса, као и Брахму, Вишну и Шиве.                                                                                     

Астролошки, то је једнако планети Марс, симболизујући аспирације, вољу и акцију.

Тројка означава хармонију, која се може постићи на нивоу ума, али је повезана са кретањем и променама. Приметно одступа од статике двојке, али и нешто дуготрајније од јединственог импулса јединице – не као почетак, као јединица, или као мисао, као двојка, то је напредак, наставак и жеља за променама.             

Три експресног живота и стварања. У њој две супротне, али комплементарне силе заједно стварају нешто треће – као израз креативности и стваралаштва.

                                                                                                             

 Прва два броја су небо и земља, свет који Бог даје човеку, чему човек не може да утиче, само човек као трећи елемент који затвара овај простор у троугао може га променити, трансформисати и модификовати.

Свако од нас такође може наћи у себи тројку, јер се састоји од тела, душе и искре Божје (Духа), дате нам у моменту стварања.

Ево три важна концепта који нас подижу изнад животињског света, претварајући човека у круну стварања:

љубав, вера и нада.

Ко их је могао наћи у себи, учинио је свој живот бољим, племенитијим и сигурнијим.

Како је двојка поделила свет у материју и духовно, тако их три поново сједињује у савршену целину.

                                                                                                                 

 То се може видети у симболичној слици троугла: широка материјална основа, укорењена у пролазном постојању, али је тежња усмерена ка духовности. Две стране троугла показују нам правац у којем морамо да се развијемо, стремећи ка већем и бољем савршенству.

Тројка  такође подсећа на тродимензионалност света у којем живимо.

Три су такође срце, разум и душа сваког од нас.

Само хармонија ова три елемента и њихово једнако испољавање (равномерна употреба) у свакодневном животу ће нам пружити живот у хармонији са собом, светом и Богом, то јест са још једним тројством великог значаја.

Нико не би требало да буде уверен у својој свеобухватној улози у људском животу. Ми троје видимо и у подели људског живота у три најважнија периода: детињство, зрелост и старост. Она је присутна у сваком процесу, пошто све има свој почетак, развој и завршетак. 

      Недостатак тројке у датуму рођења доводи до ситничавости, површности и константног кукања..          Њен недостатак узрокује оговарање, завист и нетолеранцију. У најбољем случају, то ће донети нестрпљење и одсутност, навику започињања многих ствари одједном и немогућности да се заврше до краја.

Зато је тројка у датуму рођења, генетски потенцијал, креативност стварања, оригиналност.

Избор: Алекс Финист

Извор- фејсбук страница-Модгард земља и тајне око ње-

 

 

 

Просиј људе кроз

Седам Сита Праисконих

И међу онима који прођу

Са три Лупе Лучезарне

Потражи оне који Сјај издрже

 

И њих постави пред

Огледало Свих Огледала

 

Човека ћеш познати

По лику Божијему

Јер човек уистину

Другог лика никада није имао

Нити ће га икада имати

 

 

 

Како започети причу с вама?
Има ли у вама још оног плама?
Који су ваши дични идеали?
Не замерите на претераној хвали.

Почните, причајте, к’о са сваким другим,
Са битангама и шкартом се дружим.
Дане не проводим, само их траћим,
А ноћи почињу у кафану кад свратим.

Тада моја зора свиће,
Тад кад седнем и наручим пиће.
И почнем певати забрањене песме,
И говорим што нико други не сме.

Кажу да сте најбоље у кафани
Песме написали до сада, још од лани.
Како то спајате и револуцију?
Зар немате другу солуцију?

Немам, друже, ја сам боем,
За сваки стих, строфу, кољем.
Отимам се за сваку реч,
На багру сам огуглао већ.

Кажеш ми да спајам неспојиво,
А песма и борба – то ти је неодвојиво.
То је савез јачи од сваког,
Није пожељан за неког млаког.

Жале се многи на дрске риме,
Да ли се можда поносите тиме?
Смета им, кажу да мржњу ширите,
И да се са поразом не мирите.

Брига ме, право ћу, ево да ти кажем.
Брига ме, и нећу да лажем.
Пишем како знам и умем,
У толеранцију се не разумем.

Љубави ваше беху многе, давне,
Неке су сад у песмама, славне.
Јесте ли икад пронашли праву,
Која залуде вашу бунтовну главу?

Било је жена заиста пуно,
Свега беше, па сам себе прокун’о.
Са разнима сам био имена Лилит,
Ал’ о том вам тајне нећу никад открит’.

А волим једну, само њу волим.
Никоме не попујем, нити памет солим,
Али једна мора бити за сва времена,
Једна једина, незаборављена.

Био вас је издајнички глас,
Далек вам је, кажу, био спас.
Кога сте издали, чему такве речи?
Од родине ваљда нико није пречи?

Пашчад често лаје на вука,
Ал’ њему још подигнута десна је рука.
Не дотичу ме несојски ти лавежи,
Мени нико није надлежни.

Како мислите да наставите даље?
На какве ли вас путе судбина шаље?
Који је ваш животни план?
Који је ваш младалачки сан?

Куд год да ме води, нека ме води.
Сањам једино о српској слободи.
Питаш ме, је ли, који ми је план?
Тај да ћу и даље ратовати сам.

Одметник устаде, полако крену,
Захвали се љубазно на свему,
И упути се стазама нове славе,
Стазама утабаним за јунаке праве.

 

ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

Што човек више одмиче на унутарњем духовном путу, све јасније види несавршенство људског рода.

Уистини, посматрамо ли збивања и дешавања око нас из самосвесног унутарњег бића а са божанског становишта, видећемо да је људски род далеко, и све даље, од било каквог савршенства.

Штавише, човечанство се, одавно, креће супротним и опречним смером у односу на само савршенство.

У младости сам имао илузију (али само илузију!), да се човечанство креће ка савршенству, док сада јасно видим, да су многе друге – животињске – врсте на вишем ступњу од људскога рода.

Човечанство је тренутно у фази дебилизације, кретенизације и потпуне дегенерације.

Ако се настави тим смером, човечанство убрзо неће имати никакве самосвести и никакве свесности.

Људи ће бивати безосећајнији и бесловеснији од многих животињских врста.

Ово је време када се јасније него игда види свеопшта дегенерација свих народа, свих родова и свих човечанских и људских раса на Мидгарду.

Људски род је постао безосећајнији и крволочнији и од неких предаторских, зверињих и рептилских врста.

Мањина светлих и божанских душа инкарнираних на Мидгард-земљи, а у Беломе Србству, водиће свети рат само за лично спасење, јер неће имати ни снаге ни времена да води свети рат за спасење свеколиког људског рода.

Људски род је толико дегенерисан, толико је дубоко зашао у таму, да је, напросто, и самим Белим Божанствима немогуће да било шта учине за спасење свеколиког људског рода, но ће само припомагати појединцима, мањини светлих и божанских душа, да изиђу из тог рептилског вртлога самсаре, бесмисла, безнађа и ништавила, те да се узнесу на више, божанске ступњеве присуства и стварања.