1.3. Ти ниси земља, вода, ватра, ваздух ни етар.
За ослобођење треба да спознаш своје
Сопство као чисту Свест,
као сведока ових пет.
1.4. Ако само почиваш у свести,
видећи своје Сопство различито од тела,
тада ћеш одмах постати срећан,
смирен и ослобођен везаности.
1.5. Ти не припадаш ни једној касти,
ниси ни на каквом ступњу,
нити си ишта што око иначе види.
Ти си невезан и безобличан,
сведок свега, сада буди срећан.
избор: Владан Пантелић
…Врати се у своју јазбину
Хроми вуче
И тамо спавај
Док ти се длака не промени
И док ти не никну нови гвоздени зуби
Спавај док се кости мојих предака
Не расцветају и разгранају
И пробију земљину кору
Спавај док ти се јазбина не затресе
И на тебе сруши
Спавај док те твоје племе
С оне стране неба завијањем
Не пробуди
Врати се у своју јазбину
Походићу те и дворити у сну
Хроми вуче…
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Дешава се, да дах јесени осетим много пре него што јесен уистини дође.
Ево, и сада, док тихујем у свом врту, осећам праискони и тајинствени дах јесени.
Осећам дах јесени у лахору што изненада и однекуд до мене долепрша.
Будући да сам растао на селу, у природи и с природом, могу свако годишње доба да предосетим много пре него што стварно стигне.
Све временске прилике и промене на селу се и боље осећају и јасније виде.
Јесен је раскошна, радосна, смирена и тиха, а сетна и тужна, у исти мах.
Јесен је сетна, вилинска и месечарска соната коју плави вилењаци свирају на звезданој лири и ветровим гајдама.
У ноћима пунога Месеца изиђем у поље и пловим на ветрима пут далеких звезданих јата.
Никада не знам, кад сам радостан а када сетан, јер су та, за све друге посве опречна осећања, у мени од детета сједињена.
Кад сам радостан, тада сам и сетан; кад сам сетан, тада сам и радостан!
(Седмог дана месеца рујна 7526.)
14 ПРАВИЛА АРИЈЕВСКЕ (СРПСКЕ) ЕТИКЕ
ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ
(у прилогу коментар књижевника Драгана Симовића о песнику Пантелићу)
26 март 2012, за ФБР припремио Д. Симовић
Човек је, још у Праискони,
добио највеће и најлепше дарове
од Великог Духа Стварања!
Драган Симовић
Човек је биће које истовремено обитава на свих дванаест ступњева Божјега Стварања, од самога почетка без почетка све до свршетка без свршетка.
Човек је, заиста, у потпуности усаображен са Великим Духом Стварања.
И стога је одговоран за своје мисли, за своја осећања, за своје осећаје, за своје речи, за своја дела.
Човек има пет начина, пет могућности, пет видова, пет тајинствених чула, и пет начела стварања која су повезана илити васаображена са дванаест ступњева Великог Божјег Стварања.
Од човека, уистини, нема савршенијег бића у Пра Васељени!
Њега је Творац, Велики Дух Стварања, даривао најдивотнијим даровима, да би он, човек, био учесником, сутворцем са Творцем, стварања нових светова и будућих звезданих јата!
Ми се преко мисли и осећања повезујемо са Пра Животом, а то је Исијавајуће Језгро Духовне Пра Васељене.
У мислима и осећањима нашим рађа се божанско дејство виђења које се потом излива у речи.
Речи су облик илити форма наших мисли и осећања.
Стога речи морају бити чисте, јасне, снажне; речи морају да буду усаображене са мислима и осећањима, а кад су усаображене са мислима и осећањима, онда брзином стотину пута већом од брзине светлости допиру до Исијавајућег Језгра Духовне Пра Васељене, одбијајући се од Језгра, као од Божјег Огледала, и враћајући се нама као поптпуно остварење наших Намера и Наума.
Тако се ми, вазда изнова, рађамо у свету који сами стварамо, из трена у трен.
Тако ми сами стварамо властиту Усудбу и Судбину.
Најмоћније дејство у Пра Васељени јесте пречиста мисао рођена, не у глави, већ у срцу; дејствена мисао љубави!
Од наших мисли, осећања и речи зависи судбина, не само Мајке Земље, већ и најудаљенијих звезданих јата!
Ја свуда говорим људима, с којима се срећем, да се не поводе за пророчанствима и пророцима, за овим или оним предвиђањима и предсказивањима, о Смаку Света, о Страшноме Суду, будући да су све то тек намере и науми, па и прикривене жеље, самих пророка илити прорицатеља.
Од наших садањих мисли и осећања, од наших намера и наума, зависи судбина, не само овога света, него и свих иних светова о којима ни појма немамо!
Човек усаображен са Пра Животом, са Исијавајућим Језгром Пра Васељене, живи, у сваком тренутку, вечан живот!
Он је, уистини, бесмртан и вечан!
Смртан је само онај који својим црним мислима и осећањима, црним речима и делима, ствара вечиту смрт за себе!
На једној страни имамо Човека (пишемо га великим словом!), који својим мислима и делима живи, и вазда изнова ствара, вечан живот, а на другој страни, гле, имамо човека који својим мислима и делима, из трена у трен, умире и самире, стварајући вечиту смрт за себе!
Зато и стоји у древним светим списима Ведских Белих Срба Стриборјана, да је разлика између Човека и човека, већа него између Неба и Земље!
Рецимо и то, да је сваки човек добио и тај дар од Створитеља, да самоме себи буде божански исцелитељ, да самога себе лечи и исцељује од свих болести, и од свих трију врста болести: постоје болести од Бога, од Природе и од бесова које стварају и материјализују наше лоше мисли!
Надаље, ако човек живи усаображено са Великим Духом Стварања, и ако уме да користи животно дејство Сунца, он после многих година усаображеног живота, престаје да узима било какву храну, и почиње да се храни изравно сунчевом светлошћу, као биљка, као дрво.
Али, то су знања само за посвећене!
Мој пријатељ, Владан Пантелић (Тијање у Драгачеву), већ тридесет и седам година проучава и живи древна знања великих посвећеника Тибета, Хималаја, Сибира, Стриборије; знања древних Ведских Коловена Стриборјана, Белих Срба са Севера, а упоредо с тим, студирао је, посвећенички изучавао, и заокружио, хомеопатију, стекавши тако, у Немачкој, и звање доктора хомеопатске медицине.
Владан Пантелић, заиста, несебично, сва ова знања, стечена и пробуђена, предаје ближњима, држећи предавања и школе по свим србским земљама, желећи да буде што више пробуђених и освешћених Срба.
Зато што верује у будућност, и у посланство, Белих Срба.
Свим бићем својим љуби Род и Родину!
Љуби језик србски, и писмо србско!
Једно његово духовно предавање насловљено је –
Исцељујуће дејство србице илити ћирилице!
Срби! Не бојте се!
Вечан је Дух Србства!
Дух Србства обитава од Почетка Без Почетка и
обитаваће све до Свршетка Без Свршетка!
Шта су све мрачне силе овога света привида и опсене,
спрам Живога Духа Вечнога Србства!?
Шта Живом Духу Србства могу они који су мртви
рођени, који ће мртви отићи са овога света!?
Они су само јутарњи дашак над пољем зелена шаша!
Они су само одсјај на језеру горском ждралова белих
што небом прелећу у сутон!
Они су само клетва својих предака, и усуд својих
далеких потомака!
Срби! Не бојте се!
Вечан је Дух Србства!
Дух Србства није оно што се видети
и опипати може!
Дух Србства је умилно и дивотно тајинствено појање,
што допире из Дубине Вечности, када се, у пролетњој
ноћи, загледамо у далека звездана јата, сасма утонувши
у блажено тиховање Срца, Душе и Духа.
Срби! Не бојте се!
Дух Србства је, гле!
Душа Пра Васељене у нама,
и Велики Дух Стварања
над нама!
Дух Србства није само Земљина Оса, већ и Оса
Сунчева, Оса Бога Живога!
Дух Србства нико убити не може;
нико победити не може!
Сви непријатељи Србства јесу смртни и пролазни, а
Живи Дух Србства јесте Бесмртан и Вечан!
Срби! Ову Истину Свету,
Златним Сунчевим Зраком,
у Срцу Својему
упишите!
(Лета Свароговог 7521.)
С. Јарчевић: Цвијић је променио име Тројанским планинама
УЗАЛУДНО ШКОЛОВАЊЕ – ЦВИЈИЋ МЕЊА ИМЕ ТРОЈАНСКИХ ПЛАНИНА
У двадесетом веку, картограф Јован Цвијић занемарио је древно име: Тројанске планине и убележио у картографију Југославије да се те планине зову: Проклетије.
Јован Цвијић (Лозница, 11. октобар1865 — Београд, 16. јануар1927) је био српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске кралјевске академије професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије.
Чудо је на чудима, да овако образован српски интелектуалац занемари најпознатије географске мапе европских народа и држава, штампане у Венецији 1690. године, у којима се Проклетије зову – Тројанске планине!
Урадио је те мапе најпознатији европски картограф.и теолог, Цоронелли Винцензо Мариа, рођен у Равени 16. 8. 1650. Реч је о 400 европских мапа, међу којима је и мапа српских земалја – под насловом: „Mapa Illirucuma“ („Mapa Ilirije“).
На њој је убележено, да су се данашње Проклетије звале: „Monti Troiana“(„Тројанске планине“).
Те мапе су биле преведене на све западноевропске и словенске језике и немогуће је да Јован Цвијић није видео те мапе и да није схватио да је име српских планина везано за најпознатији рат из другог миленијума Старе ере и за најчувенија књижевна дела о том рату – поеме: „Илијада“, „Одисеја“, па и поема римског књижевника Вергилија: „Енејида“.
У њима су, управо, описане Тројанске планине и данашњи град Скадар, на чијем месту је била историјска Троја (Илиј).
Но, наш академик Цвијић се одлучио – да Тројанским планинам да име Проклетије, а те планине су тако звали и Шиптари на свом језику, који су стигли на Хелм (Балкан) тек 1043. године, кад им је српски кралј Војислав уступио део територије у данашњој Албанији. Занимљиво је да су ове планине почетком 20. века, носиле још неколико имена, али је један њихов врх имао непромењено историјско име – звао се ТРОЈАН. Ни то није упутило Цвијића да убележи у југословенску карографију право име овог горја око легендарне Троје (Скадра): Тројанске планине.
Вероватно је подлегао колонијалној стратегији Аустрије, која је, често, у договору с Турском, брисала српске трагове из историје, па и српско име.
Српско име јој је сметало из још научно не објашњених разлога, мада јој нису сметала имена других Словена: руско, полјско, украјинско, чешко, словачко, хрватско, словеначко, бугарско…
Ево како је тај Цвијићев поступак објаснила наша наука:
„.Проклетије су у прошлости различито називане: „Бериселди“, „Северноалбански Алпи“, „Алпи на југу Европе“, „Црногорски Алпи“ и др. [2] Данашњи назив у множини – Проклетије, означава већи број планинских венаца, први је увео чувени географ Јован Цвијић. Истражујући ову планинску групу, он је приметио да овдашње српско становништво назива Богићевицу, Гребен, Бјелич, Каранфиле и Тројан заједничким именом Проклетије, што значи проклете планине. Овај назив Цвијић је у својим радовима проширио на читав планински венац почев од Скадарског језера, па све до Ибра и Метохије. Назив је данас прихваћен у општој терминологији и топонимији. Албанско становништво Проклетије назива (alb. Bjeshkët e Nemuna) што у преводу значи „проклете“ или „забрањене“ планине. Назив Проклетије има двоструко етимолошко значење. Оно симболизује, не само природне одлике овог простора (кршевитост, дивлјину, непроходност), већ и некадашње друштвено-историјске прилике које су биле присутне на овом простору (лична несигурност, анархија, разне опасности и др)“.
Нажалост, ово упућује на закључак, да је требало са српске земље уклонити све што упућује – да су српски крајеви у древним временима били с цивилизованим становништвом.
Томе су, својим поступцима, доприносили српски и словенски државници и научници, јер, често, нису били свесни свог негативног учинка. То се уочава као негативност тек у нашем времену. Срећа, западноевропски фалсификати о Србима и другим Словенима се полако схватају и томе ће бити речи на најавлјеном (у децембру 2017) међународном општенаучном скупу, у Санкт Петербургу, Русија, на којем ће се посветити пажња и препознавању одлика различитих култура, а уз то ће се трагати за пореклом европских народа, њиховим језицима и њиховом културном баштином – у древним временима. И свакоко, лако ће се доказати да су прапостојбине Словена и данашња Русија и Хелм (Балкан), а да су данашње Проклетије биле ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ – изнад легендарног града Троје – на Скадарском језеру.
Упућујем Вас на чињеницу да је Издавач „Мирослав“, Београд, Гоце Делчева 15, тел 011/297-0875, mirmi011@gmail.com. објавио многе књиге о фалсификованој колонијалној германској историји Словена. Овај издавач има и песме препеване на десетерац: „Илијада“, „Одисеја“, „Енејида“ и „Ргведе“, у којима се препознаје да је реч у њима о прецима Срба (Словена) у древним временима.
С поштовањем, Слободан Јарчевић, ср
Извод из текста: С. Јарчевић: Цвијић је променио име Тројанскимпланинама
https://www.zapadnisrbi.com/…/730-s-jarcevic-cvijic-je-promijenio-ime-trojanskim-pl
Без изузетка, дрвеће се дели на „донаторе“ и „вампире“. Неко дрвеће даје енергију, друго га одузима. За нас су корисна и једна и друга. Живећи у граду, човек не само да учествује у условима недостатка кисеоника и виталне енергије, већ је склон још и разним болестима. Оне могу бити изазване бактеријама, вирусима и утицајем негативних информација. Човеку, који се занима северном борилачком традицијом потребна је блиска комуникација са светом дрвећа. Ако се осећате лоше, морате се окренути вампирском стаблу. То су јасика, аронија, черемуха, јеле и неко друго жбуње и дрвеће. Неопходно је прићи дрвету и наслонити се на њега кичмом. При томе морате тражити од дрвета да преузме све негативно. Можете питати и речима и ментално – није стварно важно – дрво ће и даље чути човека и помоћи му да се отараси болног стања. Поред испумпавања из вашег тела негативности, дрво-вампир гради око вас још и посебну енергетску чауру, која ће вашем етеричном оклопу омогућити непропустљивост за многе болести. Имајте на уму: ни јасика, ни аронија, ни јеле, практично се никада не разболе.
Нешто слично ће се десити са човеком након вишеструке комуникације са дрветом-вампиром. Обично, обраћање дрвету-вампиру се врши једном у три дана и не дуже од 10-15 минута.
Након тога, како током ове терапије осећате вртоглавицу и осећате пријатну слабост, морате се затим окренути донаторском стаблу, на пример, бору или храсту.Неопходно је да загрлите дрво својим рукама и прислоните на њега чело и груди. У овом тренутку треба да се обратите дрвету-донору са захтевом да вам да што више здравља и снаге. Кроз неко време ћете осетити у себи свеж, непознат вам проток енергије. Поред тога, ако се ви ускладите са дрветом-донором и обратите му се пријатељски, оно ће вас одвести у своје информационо поље. То значи да није важно где ћете бити; само треба ментално питати свог пријатеља дрво-донатора, и одмах ће вас испунити потребном енергијом. Дакле, наши мудри преци су имали по неколико пријатеља дрвећа-донатора и ментално се никада са њима нису растављали. Нећу објашњавати шта то значи, мислим да је и овако јасно, да је такав човек био практично енергетски неисцрпан.
превео: Душан Ми
Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-
Ђанака је упитао:
1.1. Како се стиче Знање?
Како се постиже ослобођење?
И како се постиже безстрасност?
Кажите ми о томе господине.
Аштавакра је рекао:
1.2. Ако тражиш ослобођење, најдражи мој,
избегавај чулне објекте као отров.
Прихвати врлине, толеранцију, честитост,
саучешће, задовољство и истинољубље
избор: Владан Пантелић
Све у мени сатрвено
Убрзано било моје бије
Живот ми је све чекање
Небо пламено црвено
Порушено гнездо кукувије
Мање битно, једно мање
Под стрехом се кријем, гледам
Гнездо моје напуштено
Нема моје ноћне птице
Да је чувам да је не дам
Пиле моје под крило склоњено
Да јој гледам драго лице
Где бих бедан сад кренуо
Сломљена ми оба крила
Хуком бих је нем дозвао
Мраком сам се оденуо
Све је друкче док је са мном била
Ја за друго гнездо нисам знао
Сам на дубу покрај гнезда
Више ми се не улази
Све је празно ни мириса њеног више
Обузела нека грозна језа
Сам ћу старит мили друзи
Јесење ме стижу кише
05.09.2017 у 21,50 часова
Срео сам вас – све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.
Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас
Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће
Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну
Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.
-са руског препевао Анђелко Заблаћански-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 