Иза нашег одласка са овога света,

гле!

остају једино

наша дела љубави

 у скривеним матрицама

етарског и енергетског тела

 Мидгард-земље…

А зар бисмо желели

да остане

нешто више од овога?!

Јер, зацело,

нешто више од овога

не постоји

 ни у једном

од овостраних

 и оностраних светова

 Божјега Стварања!

После стотину лета –  

верујем и знам –   

неки ће од нас –

 и налик на нас! –  

открити наше скривене матрице,

 ући у наше снове и визије,

ући  у наше песме и тајне,

 те наставити да живе –  

тамо где смо ми стали –  

наш ванвремени живот,

без почетка

и свршетка.

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Исијавајућа дејства милости и љубави Белих Богова у Вишњим световима творе моћно етарско-енергетско тело Мидгард-земље које је обимом два пута веће од обима материјалне Мидград-земље и које ће, у виду лоптастог енергетског и дејственог космичког омотача, посве обујмити, обавити и трајно заштитити материјалну Мидгард-земљу од свих напада и удара из спољних космичких светова.

То ће бити почетак Златног Свароговог доба о којему вековима певају песници, и мудраци пророкују већ столећима!

За то време, Сунчеви ратници Белих Срба, у муњевитом светом рату, уништиће заувек све паразите и рептиле који се тренутно затекну на Мидгарду.

Отуда велика пометња и паника међу паразитима и рептила, као и њиховим владама, диљем и широм Запада.

Победу Белих Богова у Вишњим световима, за разлику од успаваних и замађијаних људи, паразити и рептили и те као осећају, и зато више ништа не скривају, већ отворено и јавно покушавају на све могуће начине, да што више слабих, нејаких и неосвешћених људи поведу са собом у сеновите и тамне оностране светове с ону страну кривих и наспрамних космичких огледала.

Сви светски како писани тако и електронски медији у сарадњи са свим светским – паразитским и рептилским – владама, на све могуће начине покушавају да прикрију ову Победу Белих Богова, но, не успевају у томе, зато што је Победа Белих Богова одјекнула кроз сва сазвежђа у окружењу Мидгард-земље, стигавши и до пробуђених Белих Срба на Мидгарду који су већ одавно спремни за коначни свети рат против паразита и рептила.

Ово су објаве из Акаше које ће вам помоћи да разјасните сва дневна, политичка и медијска збивања свуда у свету, а превасходно на паразитском и рептилском Западу чији се конац ближи, из трена у трен.

Дух Златног Свароговог доба већ се осећа у ваздуху, у води, у ватри, у земљи, у минералима, у биљкама, у птицама…

То што осећамо јесте моћно енергетско, дејствено и светлосно исијавање невидљивог Суштаства Етра.

(У позно вече, 13. рујна 7526.)

Пред полазак за Будимпешту са рецепције хотела позваше ме да сиђем у хол. Имам високу посету. Сиђох. Тамо два човека у отменим оделима. Помислих: Неки пословни Французи али они се представише другачије:

-Господине Тесла, долазимо од његовог величанства немачког цара и царице с молбом, да ваше лондонско и париско предавање поновите пред њиховим величанствима. Њихова величанства била би сретна, да могу да виде ваше изуме.

По изразу лица те господе, дало се приметити, да они никако не очекују моје одбијање, мислећи да такву част нико не би могао одбити.

Међутим, нисам се двоумио ни једног тренутка:

,,Захваљујем се њиховим царским величанствима, али морам да одбијем позив вашег цара и царице, јер је мој пут у Европу строго испланиран и попуњен.

Морам између осталог посетити моју мајку.,,

Господа се забезекнуше а један од њих, старији по чину, узврати:

,,Али господине, јесте ли нас разумели? Вас зове немачки царски двор, лично цар Вилхелм. Надам се да схватате каква је то част и у извесном смислу, нешто што се не може одбити, … муцао је високи дворјанин.

,,Све добро разумем, али вас молим да и ви разумете мене. Немам времена за вашег цара јер морам да посетим мајку … Можда другом приликом.,,

Господу обухвати бледило. Стајао сам пред њима непомичан и чврст, да не би помислили да се колебам. Пошто одоше, вратих се у собу размишљајући о ономе шта сам учинио. Узшетао сам се по соби и говорио: Добро си учинио!,,

Нека тај противник Словена и Срба зна, да му ја нећу доћи на поклоњење, као ни један други родољуб … Мислиш ли царе, да ти праштамо, оно што чините са нама вековима, држећи нас на ропском ланцу граничара и солдата, који гину по европским ратиштима за интересе немачког царства… 

Али нећете још дуго!

 Буде се моћна словенска племена…

Нећемо вам враћати мило за драго, али ћемо вас одлучно стрести са наших леђа заувек.

Безвремени Никола Тесла

Одломак из књиге Господар Муња

Избор- Жељко- фејсбук страница ,,Мидгард земља и тајне око ње –

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Највећа трагедија која може да задеси Белу Србкињу дешава се управо онда када се, заведена од мрачних ентитета, уда за хазарског вампира.

Та неопрезност и небудност Беле Србкиње може скупо и прескупо да је стаје.

Самим чином удаје за хазарског вампира, Бела Србкиња у трену губи Србски Код, Србски Светлосни Запис, и постаје жртва мрачних ентитета, енергетских и астралних вампира.

Најбољи пример за то јесте судбина Милеве Марић, расне Беле Србкиње и Аватара, што се, услед небудности и неопрезности своје, а замађијана рептилским црним мађијама, везала за хазарског вампира који ју је до сржи исисао, остављајаћи од Њеног Божанског Суштаства само беживотну љуштуру.

Да се Милева Марић није кобним браком везала за хазарског вампира, узнела би се у саме Звездане Врхове, тамо где обитавају све наше Беле Богиње…

Она и дан-дањи, у оностраним световима, води свети рат против хазарских вампира, паразита и рептила, за ослобођење и спасење Србског Кода, Србског Светлосног Записа као и Свог Божанског Суштаства.

Наше освешћене и усрдне молитве могу јој доста припомоћи.

Јер, сваки свети рат једне Беле Србкиње јесте свети рат свих Белих Србкиња, те свеколиког Белог Србства.

Не смемо нипошто бити равнодушни једни према другима!

Свака наша равнодушност у том смислу, заиста, скупо ће нас и прескупо стајати!

 

 

(Негде у пољима банатским, раног поподнева, 13. рујна 7526.)

1.  

   Нема смрти – постоје путеви којима се крећу наше душе а има их више! Понекад се наше душе сретну …и онда бива необично стање…различити нивои, различити путеви, понекад део захваћен тамом; борба са самим собом највећа је; а тежња савршенству знана свакој је; о да, онда Творац зна да осветли, да нежно упути, да од раскрснице нови свет сачини; суштина онда део себе препознаје, прихвата и за једну душу своју више, богатија је; слива се лагано све једно у друго и путује путевима који постају све дужи, све шири, лепши, пунији, бољи а светло тачкастије али јаче…

   

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ПОСВЕТА

Ове лирске записе посвећујем предивним и неустрашивим Белим Србкињама које су у овоме времену већи Сунчеви ратници од србских мушкараца у светоме рату за одбрану Белога Србства и Звезданог Рода.

Слава им и Част!

 

Живот је све и свја.

Без почетка и свршетка.

Живот нема краја, и живот нема ни супротности ни смрти.

Смрт је највећа измишљотина, обмана и превара паразита и рептила.

Избацимо паразитски и рептилски програм из себе, па ћемо у трену видети, да – нема смрти!

Ми смо вечити путници на пропутовању.

Ми смо вазда у менама и променама.

Мењамо светове, мењамо обличја, али путујемо – путујемо без престанка.

02

Све што је племенито, узвишено и божанско у овоме свету – све је то створио Дух Белога Србства.

Без Духа Белога Србства, гле! у овоме би свету владала тама, пустош и ништавило.

Бели Срби и Беле Србкиње јесу творци и сутворци Творчеви.

Чега год се такну Бели Срби и Беле Србкиње, од тога створе предивотно дело – чудо Божје!

Зато паразити и рептили већ вековима воде рат против Духа Белога Србства.

Но, они не знају, јер немају чиме да знају, да је Дух Белога Србства неуништив, да је вечан!

Дух Белога Србства преживеће и надживеће све ратове, све пошасти, све погроме и сва уништења на Мидгарду и у Васељени.

Зато што је вечан!

03

Онај ко дође до познања и освешћења Духа Белога Србства, тај никада више не умире!

Он је самим чином познања и освешћења дошао до Извора Живота.

Са Духом Белога Србства изравно се улази у Вечан Живот и сврстава међу Беле Богове и Беле Богиње.

Сврстати се међу Беле Богове и Беле Богиње, значи: прећи у Сварогов Златни Ириј.

Не верујте паразитима и рептилима – нема смрти!

(Негде у банатским пољима, у јутро на измаку лета, 13. рујна 7526.)

Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном,

ремети ћутање у ноћном часу тамном.

Крај моје постеље, при невеселој свећи,

промичу стихови сливени, жуборећи –

бујице љубави што, пуне тебе, хује.

Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је,

за мене сија он. И чујем сад, у тмини:

– Мој мили – твоја сам – да, твоја сам, једини

КАДА ЈЕ МУДРАЦ НАЈВИШЕГ НИВОА ЧУО ЗА ДАО,

ПОЖУРИО ЈЕ ДА СЕ УСКЛАДИ СА ЊИМ.

КАДА ЈЕ МУДРАЦ СРЕДЊЕГ НИВОА ЧУО ЗА ДАО,

НАПОЛА ЈЕ ВЕРОВАО, А НАПОЛА СУМЊАО.

КАДА ЈЕ МУДРАЦ НАЈНИЖЕГ НИВОА ЧУО ЗА ДАО,

ГРОХОТОМ СЕ НАСМЕЈАО.

ДА СЕ НИЈЕ НАСМЕЈАО ТО НЕ БИ БИО ИСТИНСКИ ДАО.

ЧИСТ ДАО ДЕЛУЈЕ МАГЛОВИТО.

ДАО НАПРЕДОВАЊА ИЗГЛЕДА КАО ПОВЛАЧЕЊЕ.

ГЛАТКИ ДАО НАИЗГЛЕД ЈЕ ГРУБ.

НАЈВИШИ ЖИВОТ КАО ДА СТРЕМИ НАНИЖЕ.

НАЈВИША ЧИСТОТА ДЕЛУЈЕ СРАМНО.

БОГАТ ЖИВОТ ИЗГЛЕДА ОСКУДНО.

СНАЖАН ЖИВОТ ДЕЛУЈЕ ТАЈНОВИТО.

ИСТИНСКА СУШТИНА НАИЗГЛЕД ЈЕ ПРОМЕНЉИВА.

БЕСКОНАЧНИ КВАДРАТ НЕМА УГЛОВЕ.

ВЕЛИКИ ИНСТРУМЕНТ КАСНО ЈЕ ДОВРШЕН.

ВЕЛИКИ ТОН ЈЕ НЕЧУЈАН.

ВЕЛИКА СЛИКА НЕМА ОБЛИКА.

У СВОЈОЈ ИЗДВОЈЕНОСТИ, ДАО НЕМА ИМЕНА.

А УПРАВО ЈЕ ДАО ТАЈ КОЈИ ДАЈЕ И ЗАВРШАВА.

избор: Владан Пантелић-

 

Плаче цура поред двери што у сјајне воде дворе,

у дворима ко сребро смех се чује, песме оре.

 

Плаче цура и мрзне се од јесење хладне буре,

и озеблом руком брише сузе што јој лицем цуре.

 

Са сузама она само тврду кору хлеба проси,

од стида и узбуђења глас јој молбу једва носи.

 

Ал од буке пировања не чује се њена жеља,

и цурица стоји, плаче поред смеха и весеља.

Тражих правду,
Тражих снове,
Тражих вијенце
Ловорове.
Нађох само
Окца два,
И осмијех
Од бисера.
Ратник жељех
Од ђетета бити,
А не пјесник
Рјечити.
Сад у пјесми
Тражим исто,
Да сам сам
Са собом начисто.