1. 

    

    

   Браво Драгане,
   То је право суштанство и прави разлог нашег битисања овде на Земљи…КО СМО, ЧИЈИ СМО, ГДЕ ИДЕМО… све остало су нама видљиве слике спољног света које нам само праве збрку и забуну терајући наш ум да се бави с њима..
   Паразити управо то жарко желе … нон стоп успевају да нас држе у затвору тих слика … нашом снагом, срцем, вером разбијају се ти призори маја и опсена … тек победивши себе … спреман си да кренеш даље оставивши иза себе лаж… неправду… несмисао … илузију стварности … једноставо излазиш из вртлога замајавања… изашао си из лавиринта који они граде и контролишу

2.  

   Додао бих… ако не изађеш из лавиринта живота …. постајеш НАВИЈАЧ одређених циљева… ставова… размишљања… погледа на свет … наравно успут добијеш и дрес клуба за који ћеш да навијаш … пун колорит подела и несугласица … цео свет се базира на крилатици Подели и владај … на нама је да те мамце спољног света неутралишемо у свом срцу и осетимо дах слободе и среће … јесте тешко … али то је једини … једини пут.

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Наш непријатељ је јак, кад год смо ми слаби.

Што смо ми слабији, тиме наш непријатељ бива све јачи.

Када бисмо ми били веома јаки, тада нашег непријатеља нигде не би било.

Ми немамо проблема са својим непријатељима, већ са самима собом.

Наши непријатељи су само последица наше слабости и немоћи.

А слабост и немоћ јесу последица наше духовне лености и учмалости.

Сваки народ, сваки род, бива јак онолико колико је у духу и свести јак.

Снага је у духу, а не у физичком телу.

Наш народ мудро збори: Ум царује, снага кладе ваља!

Ко год не ради на неговању и оплемењивању духа, на подизању властите свести и самосвести, на родној и расној самосвојности и самобитности, тај ће увек кладе да ваља.

У свим ратовима, за последњих не знам колико векова, ми смо вазда кладе ваљали и гинули, а нимало нисмо користили снагу ума и духа.

И дан-дањи ми нашим непријатељима показујемо мишиће, уместо да их својим умом и духом потучемо до ногу.

Први светски рат је наш велики губитак и пораз.

Лаж је да смо победници у Првом и Другом светском рату.

Потучени смо до ногу, и биолошки преполовљени.

Изгинуло је на стотине тисућа Белих Срба и Белих Србкиња који би данас владали светом!

Победници су управо они које смо ми тобож победили!

Ми смо победили а изгубили, а они су изгубили па уистини победили!

И Руси су попут нас.

И они су губитници кроз цело двадесето столеће.

И они су у двадесетом столећу биолошки преполовљени, баш као и ми.

Зашто?

Зато што смо и ми и Руси у судбоносне ратове увек улазили само онда кад смо најслабији.

А да користимо ум и дух, онда бисмо наше непријатеље сатрли у временима када смо најјачи.

Зашто ми вазда и навек чекамо да нас наши непријатељи нападају?

Кад унапред знамо, да ће нас напасти само онда кад смо најслабији.

Да користимо ум и дух, све бисмо ово знали, али будући да не користимо ни ум ни дух, ми смо само стадо за кланицу.

Тешко нама са нама овако неосвешћеним и бесловесним!

… Још једна чињеница, која говори у корист тога да колонизација Мидгард-земље  белом расом није био несрећан случај, је да је наша луна (Месец) вештачки створен објекат, пресељен у орбиту око Мидгард-земље милионима година раније. У последње време средства масовног информисања, све више доносе чињенице, да је месец вештачког порекла:

1. Луна (Месец) је шупље небеско тело. То потврђује и чињеница да су сви лунарни кратери, узроковани падом метеорита на његову површину, а без обзира на пречник сваког кратера, исте дубине. То је потпуно супротно природи експлозија које произлазе из утицаја удара метеорита на површину планете. У складу са овом природом, дубина треба да буде већа чим је пречник кратера већи, чак и пречник и дубина кратера зависе од величине палог метеорита, брзином сличној свемирским брзинама – неколико десетина километара у секунди.

У одсуству атмосфере, не постоји ништа што ће успорити брзину пада метеорита, а и последица таквог судара мора да буде невероватна. Ове „чудне“ дубине кратера на Месецу, без обзира на њихов пречник, могу се објаснити тако, да се падајући метеорит, при свом удару на површину Месеца, сусретао на истој дубини са невероватно тврдим материјалом који не може бити природног порекла. Током милиона година материјали падајућих метеорита створили су видљив рељеф, који смо сви упознали са фотографија.

Потврђује то и налаз посаде Апола 20, полузакопане ванземаљске летелице на површини Месеца, коју су открили током рутинског обилажења и снимања овог небеског тела. Овај брод је лежао на том месту јако дуго.

2. Постоје видео записи присуства на Месецу летилица других цивилизација.

На документарним видео снимцима јасно су видљиви свемирски бродови других цивилизација, који су летели ка Северном полу Месечеве површине и великом брзином облетели Месец дуж меридијана, и летели испод површине Месеца на Јужни пол. У прилично дугом периоду помоћу видео надзора, регистроване су појаве летелица многих других цивилизација како лете изнад Месечеве површине. У принципу, ови ефекти примећени су и на тамној страни Месеца, која се не може посматрати са површине Мидгард- Земље.

3. Анализа радио таласима дала је потпуно неочекиван резултат, потврђујући да је Месец шупаљ и да је вештачког порекла.

4. Анализа узорака са површине Месеца дала је истраживачима чудан резултат – Старост Месеца је скоро четири милијарде година старија од старости соларног система. Сада је немогуће тачно рећи, какви су били уништени месеци – Лела и Фата, природног или вештачког порекла, а није ни важно. Оно што је важно, јесте да су у време колонизације беле расе око Мидгард Земље била три месеци, од којих је – један вештачког порекла. Такође је чињеница да су месец Лела и месец Фата уништени само зато што су Тамне Силе направили на њима своје базе, које су у различитим временима покушали да користе као одскочну даску да освоје Мидгард Земљу.

Дакле, колонизација Мидгард-земље, у сваком случају, није била несрећа, већ унапред припремљена акција. Могуће је, да је Мидгард-земља припремана за колонизацију у потпуној тајности, од стране Светлих Сила, да би се спречило прерано цурење информација у табор Тамних Сила. Таква тајност је била због улоге коју ће у будућности имати Мидгард Земља, у текућем рату Светлих и Тамних сила. Насељавање Мидгард-земље представницима многих цивилизација беле расе говори о томе, да је припремана за улогу по питању супротстављених снага стварања и снага разарања, живота и смрти. И то, када су се на Мидгард Земљи појавили и наставили да се појављују космички паразити током постојања цивилизације на Мидгард Земљи, само потврђује.

(“Русија у закривљеним огледалима” Николај Левашов, Том 2, ПОГЛАВЉЕ 1. ЗВЕЗДАНО ЦАРСТВО БЕЛЕ РАСЕ : 02.01. ПОЈАВА КОЛОНИЈА БЕЛЕ РАСЕ НА МИДГАРД-ЗЕМЉИ, стр. 25)

Извор: фејсбук страница- Мидгард земља и тајне око ње-

Бејах на високој стени негде

поред океана окупаног сунцем

те му боја и не беше плава

Златило се унутар и око мене све

Ал тугом неком дисала је душа

Којим чудом доспех ..  ова места…

Чине се ко зачетак самог света…

Као капи, пале су у воду,

Моје празне мисли…и

Узбурка  се она, … полетеше људи

Видно невидни,  пријатељи мили

Загрљаји  топли озарише свет морских дубина

Водо драга, сестро рођена ми,

У посети ти нисам дуго била

Бог Водени подиже се из даљина а

Поздрав славни сети ме на мајку

Земљу, коју дуго исто нисам посетила

Уроних у срце њено, нежно, осећајно,

Меко, мило,  што ме унутар себе свило

О милина будна  вечно, у том трену,

Купала ме љубављу, као на рођењу

Поглед је подигла, према

Сунцу једном погледала

И знадох да тамо се отићи треба

Иза кривудавих звезданих путева

Стиже се до Њега и његовог неба!….

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Наш највећи, и једини, непријатељ јесте дубоко у нама.

Он је и отац и мајка свих наших спољних и видљивих непријатеља.

Сви наши видљиви спољни непријатељи јесу деца оца и мајке непријатеља који је у нама.

То је наше тамно биће, наш тамни двојник, наша тамна душа.

Свети рат о којему говоре сви ведски и аријевски посвећеници не води се нигде напољу, нигде на бојном пољу, већ у нама самима, у нашем бићу и суштаству.

Кад савладамо и победимо тог унутарњег и невидљивог непријатеља, тада ћемо, у трену, победити све своје видљиве спољне непријатеље, како у прошлости тако и у будућности.

Кад год се неки човек дозлабога запусти, кад год занемари самога себе, своје биће, своју душу, свој дух и своје суштаство, па кад зачама и загњили са лењости духа, стваралаштва и свести, тада се око њега, у ројевима, чопорима и крдима, окупе сви тамни ентитети из разних тамних светова постајући његовим најљућим непријатељима.

То исто се односи и на племе, народ, род и расу.

Сви србски непријатељи јесу деца оца и мајке нашег унутарњег непријатеља, непријатеља који је дубоко скривен у србском бићу, а тај непријатељ јесте последица вековног србског нерада, вековне скрбске лењости да самопрегорно и самосвесно ради на својему унутарњем бићу, на освешћивању, на самосвојности и, надасве, на стварању и обнављању србског а ведског и аријевског мита о Звезданој Раси, о Беломе Србству.

Мени је дозлогрдило – а верујем да је већ дозлогрдило и Господу нашем, Сварогу Тросунчаном, Сварогу Трију Сунаца – да слушам лелекање и кукњаву Србаља на умишљене и измишљене непријатеље наше којих је, како кажу, свуда око нас, у крдима, чопорима и ројевима.

И, ма колико ја љубио свој Род, морам да речем истину: ниједног од тих спољних и видљивих непријатеља нигде не би било, када бисмо ми посвећенички радили на буђењу и освешћивању самих себе, када бисмо се окренули својим коренима, изворима и праизворима, када бисмо, из дана у дан, радили на стварању својега мита, својега предања, своје вере и традиције, те на јачању својега родовског и расног духа, речју: када бисмо знали КО СМО, ЧИЈИ СМО, ОДАКЛЕ СМО ПОШЛИ, И КУДА ИДЕМО.

Или ћемо се пробуди и освестити, или ћемо нестати.

Друге нам нема!

Кукњавом и лелеком не само што ништа не решавамо, већ само још дубље тонемо у безнађе и безизлаз, у таму и ништавило.

(У Великом Гају, 23. гумника 7526.)

 

КОМЕ ЈЕ МУШКОСТ ЊЕГОВА ЗНАНА,

АЛ’ ЖЕНСКОСТ СВОЈУ НЕГУЈЕ

СВЕМИР ПРОТИЧЕ ЊЕГОВИМ ВЕНАМА.

АКО СВЕМИР ПРОТИЧЕ ЊЕГОВИМ ВЕНАМА,

ВЕЧНИ ЖИВОТ ГА НЕ НАПУШТА

И ОН ИЗНОВА ПОСТАЈЕ НАЛИК ДЕТЕТУ.

 

КО ПОЗНАЈЕ СВОЈУ ЧИСТОТУ

АЛ’ ПОПУСТЉИВОСТ СВОЈУ НЕГУЈЕ

УЗОР ЈЕ ЗА ЧОВЕЧАНСТВО.

БУДУЋИ ТАКО СВЕТАО УЗОР

ВЕЧНИ ЖИВОТ ГА НЕ НАПУШТА

И ОН СЕ ВРАЋА У НЕ СТВОРЕНО.

 

КО ЗНА ШТА ЈЕ ОБРАЗ НИ СТИД МУ НИЈЕ СТРАН

И ТАКО ПОСТАЈЕ ДОЛИНА СВЕТА.

БУДУЋИ ДОЛИНА ЧИТАВОГ СВЕТА

У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ НАЛАЗИ СРЕЋУ

И ВРАЋА СЕ ЈЕДНОСТАВНОСТИ.

КАДА СЕ ТАКВА ЈЕДНОСТАВНОСТ РАСКРИЛИ

ЉУДИ ПОСТАНУ КОРИСНИ.

ТАКО УЗВИШЕНИ ЧОВЕК ПОСТАЈЕ ГОСПОДАР И СЛУГА

-препорука Владан Пантелић-

 

 

Време попут Змије
Пребива шћућурено у Вечности
А онда изненада на Подстицај
Подиже своју тајновиту главу
И почиње да извија и одмотава
Дугачко невидљиво тело
Које прожима и боји Циклус постојања
И утискује му Печат
У сваком трену тренцијатом

 

У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
Које следе једна другу
У еволуционом нарастању
Непрекидно изнедрујући
Нова и моћнија Знања.

-2012.година-

 

Ишли смо пругом, пустом,
једне вечери свеже
када облаци беже
          пред олују.
Наше речи у ветру густом
једва су могле да се чују.

Рекла је: Реци ми стихове
к’о што ми срце куца сада.
Нешто што не бих мењала ни за које дане и снове
низашта на свету

никада!

Рек’о сам: Гледај, облаци лете,
а ја будућност у свету плужим.
— Хоћеш да искочимо са планете
и да је гурамо
          да брже кружи?

Црвени облаци и простор брисан
били су једина — панорама.
А олуја к’о огромна елиса
витлала је све јаче

над нама

На брдско-планинском подручју западне Србије, у Колубарском и Мачванском округу постоји староставно веровање, и данас изражено у планинарским селима понад Ваљева, Осечине, Љубовије, Крупња и Лознице, да је велико проклетство убити орла. У митологији јужно-словенских народа, нарочито у племенским заједницама Сербоа, Серба или Срба, орао симболизује слободу и дуговечан живот. Сматра се да је орао под заштитом врховног Бога Перуна, што подкрепљује и археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике, пронађен половином осамдесетих година 20 века на локалитету Перунковац у селу Горњем Црниљеву (општина Осечина, Колубарски округ), приликом ископавања словенског храма посвећеног Богу Перуну. На храстовим таблицама древног словенског писмена из 8. века, пронађеним у зиду словенског храма у Кијеву, испред којег се до 12. века налазио монументални дрвени кип Бога Перуна са златним роговима, наглашава се забрана устрела орла, уз опаску: „Ко устрели орла, устрелио је себе“, што вероватно, назначава проклетство и казну, односно, опомену да се не подиже рука на орла.

Учествујући више година на археолошком рекогносцирању локалитета западне Србије, забележио сам више казивања о проклетству и казни која је стигла убице орлова, од којих ћу само нека навести.

У селу Царини, општина Осечина, Миломир Перић, приликом печења креча у лето 1954. године, запазио је орла крсташа како је слетео на оближњи поток да пије воде. Дограбио је неку мотку, ударио орла, док је из напрслих орлових леђа шикнуо млаз некакве зелене воде и попрскао му очи. Ослепео је одмах, и поред брзо указане лекарске помоћи, издахнуо је истог дана. Тодор Илић из околине варошице Крупањ, оштина Крупањ, убио је орла из ловачке пушке у јесен 1957. године, али истог дана, на истом месту испод куће, убио га је гром, Никола Ристивојевић из села Дренајића на планини Медведник, општина Ваљево, отровао је три орла крсташа из страха да му не однесу јагњад, али је истог дана, на истој ливади, погинуо од арумног коња. Ристивој Поповић са Гучева, понад Бање Ковиљаче, општина Лозница, убио је орла каменом у лето 1967. године, и после тога, залагајући снопове у доб вршилице, изгубио је обе руке до лаката и услед јаког крварења издахнуо…

Низ је сличних, трагичних случајева који су задесили убице орлова. На нашу велику жалост, и поред тога, поред веровања у проклетство и казну која стиже убицу те прелепе птице, данас готово да су ишчезли са простора западне Србије.Преузето од (Живан Ј. Грујичић, археолог)Извор: фејсбук страница- Мидгрд земља и тајне око ње –

 

 

 

слика – Лола Аџић

 

Једна те иста Љубав

 која ме кроз све оностране светове провела

 и у свет овај довела,

прати ме у стопу, гле!

на свим путевима мојим.

Та Љубав је:

 Светлост Свих Светлости,

Милост Свих Милости,

 Живот Свих Живота

 и Тајна Свих Тајни.