Низ лице
ЛИРСКИ ЗАПИСИ
Песник Вилењак (2012.)
01
У сваком пробуђеном и освешћеном човеку,
налазим и препознајем себе.
И сваки пут се истински обрадујем, кад год се
сретнем са тим незнаним и тајанственим
човеком у којему ћу препознати себе.
Иако смо незнани, далеки и тајанствени један
другом, ми се, ипак, однекуд одавно знамо.
Знамо се, зацело, из неких ранијих животних
токова, из давнашњих тајинствених
пространстава СрбИрије, из времена-
правремена када су сва ведска, европска и
аријевска племена обитавала и живела заједно –
као Један Род, као Једна Звездана Раса.
02
Има један пробуђен и освешћен човек, по
имену Варг Викернес, чије поетске чланке, и
лирске записе, читам са искреним, тајинственим
и дубоким уживањем.
У његовим надахнутим и освешћеним записима,
налазим и препознајем самога себе,
препознајем своје песничко биће, препознајем
своју лирску словенску душу, препознајем своје
праисконе снове и визије.
Читајући Варга, као да читам самога себе –
али једног новог и другачијег себе! – са
нордијским тајинственим, оностраним и
бајковитим искуством.
На тренутке ме Варгови сликовити лирски
записи подсећају на руске прасловенске бајке и
каже, или, пак, на древне србске митолошке
приче и приповетке.
03
Одувек су, и од сваке власти, бивали прогоњени
они који буде и освешћују племена и народе.
Зато и није никакво чудо што прогоне и Варга
Викернеса.
Он је опасан по све оне мрачне владаре из
сенке, који су наумили да поробе европски
стваралачки ум и дух, те да од божанских и
словесних бића, племена и народа, створе
потрошачка крда и стада која се ни по чему
неће разликовати од иних бесловесних и
животињских врста.
04
Варг је, управо по својим надахнутим и
освешћујућим чланцима и лирским записима,
одавно запажен и присутан у Србији, и то
превасходно међу пробуђеним и освешћеним
ВедСрбима, који се враћају србској древној
Вери, србским Боговима, србском Предању и
србском Миту.
Његови чланци и лирски записи, у преводу и
препеву Александра Маслара, делују тако
поетски и уметнички снажно, изворно и
самосвојно, тако да, на тренутке, имам утисак,
као и стваралачки доживљај, да Варг Викернес
пише на древном србском језику.
Овим сам, наравно, желео да подржим
Александров посвећенички рад на превођењу
(и препевавању) Варгових поетских и лирских
дела.
05
Иако Варг и ја имамо доста тога заједничког у
појимању и виђењу, у поетици као и у
мировозренију, ми се, зацело, у нечему и
разликујемо; али су то оне тајинствене и
оностране разлике које нас узајамно обогаћују
и оплемењују.
Разлике су, између осталог, и у томе –
што је Варг нордијски, викиншки трагалац и
посвећеник, а ја ведсрбски, прасловенски,
песник, тајинственик и ловац на снове.
Не знам какав бејаше пут, и каква животна
судбина, Варговог племена, али моје племе, и
племе мојих предака, биваше у вечном и
непрестаном рату против злих врага и душмана,
у непрестаном посвећеном и светом рату, који
је давно започео и који још (увек) траје.
Варг Викернес (2009.)
Сећам се…
Имала сам око седам година. Када ми је дека поклонио једну књигу(још увек је чувам).Издање је старо преко сто година,наслов књиге „Ковиљка“. Прича о девојци поменутог назива.
Дека је то наследио био од оца.Јако рано сам научила да читам и то сам волела.
Али књига је била стара и корице за детиње очи тада не беху примамљиве.
Онда ми је казао-Да је књига лепа само када има историју своју.Нове могу да се купе али су без емоције читалаца бивших.Ту је сав жар и сврха.Читајући оно што су од давнина читали,…Кретала се из руке у руку,она је тада била једина занимација…
Ја сам могла да наставим традицију читања и оживљавања читатеља…Од тада не купујем нове књиге.Тражим оне са ДУШОМ!
Знам да ме дед гледа од горе и поноси се том мојом истрајном одлуком.
ЗАХВАЉУЈЕМ НА ПОДСЕЋАЊУ ПЕСНИЧЕ!