Ирена М.:Ћутим


cd85a-fb_img_1452721743971

Ћутаћу
Мисли ћу замрзнути
Поглед спустити
Очима
Сузе забранити
Ћутаћу
Врлина
Оних које немамо
Изгубили смо их
Дремајући спавачи
Уснули поклици
Буде урлици
Неких витезова
Части
Који су дали живот
Ал никад неће пасти
Ћутим
Шта јаче је
Од митске тишине
Вековне прашине
На рубу отаџбине
Копно у море води
Море са небом своди
Знали су о слободи
Подсећају нас
Који имамо глас
Да причамо
Њих оживимо
Ми неке безначајне
Песме певамо
Не сневамо
Не ослобађамо
Себе
Наше
Постали смо сенка
Коју кораци плаше
Ћутим
И престаћу
Онда кад разум се повуче
Ћутећи разговарам
Са херојима
Неке више части
Који живе живот
Који никада неће пасти
Вечност
Није њихова наслада
Да им лица буду непрестано млада
Вечност
Је њихов позив
Да осете слободе додир
За богатсво је потребно мало
Да срце добије оно што је дало
Зато ћутим

Јулија Кравченко: Тајна седам генерација: зашто треба знати своје претке?


 

 

Да ли знате ко су ваши преци? Како су се звали, каква их је судбина задесила? Ако би вас сад замолили да попуните породично стабло, колико генерација бисте се сјетили?

 

Пракса показује да 90% људи тешко да се сјећају имена својих прабаба и прађедова, и мало тога могу да кажу о њиховом животу. А у идеалном случају, човјек би требало да зна о својим прецима до седмог кољена!

 

Традиција да се знају и поштују своји преци је добро позната ранијим генерацијама и потпуно је заборављена у нашем времену.

 

Изгубили смо разумијевање зашто је то потребно и због чега, и због тога смо потпуно изгубили интересовање за своје корјене. А од тога зависи наш живот! Није ни чудо да се род уноси управо на породично стабло. Стабло дрвета симболизује нас, листови су наша ђеца, а корјени су преци.

 

 

Сада замислите да сте подигли велико и здраво потомство и ваше дрво изгледа јако и моћно. Али о прецима скоро ништа не знате и никада се нијесте интересовали. Какви су корјени тог дрвета? Слаби, мали, беживотни. Ако би налетио ураган они не би могли да одрже дрво, да га заштите од временских непогода. Тачно тако дешава се и у животу.

 

Ако се човјек не интересује за прошлост и не схвата зашто треба да зна своје претке, он је лишен помоћ и и подршке рода, снаге, која понекад спашава живот! Али само да знате није довољно. Ако човјек у животу има лош однос са својим родитељима, бабама и ђедовима, управо на том мјесту се блокира проток енергије рода.

 

Огорченост, бијес, мржња, не само да ометају ток снаге рода, већ,  и трансформишу ту снагу у негативну и рушилачку. Сигурно сте чули о породичном проклетству?

 

Због тога је важно да се побољшају односи са људима из рода, ако су још увијек живи, или да им опростите ако су умрли. Али то није једини разлог зашто је потребно да знате своје претке и одржавате добре односе са њима (чак и ако су умрли, мислећи о њима добро, ми успостављамо канал рода, по коме нас хране енергијом).

 

Седам покољења човјека симболизује седам његових енергетских центара – чакри. Свака генерација формира у нашем животу одређене аспекте:

 

 

Прва генерација (ја).

Друга генерација (родитељи – 2 особе) – формирају тијело, здравље, преносе породични сценарио.

Трећа генерација (бабе и ђедови – 4 особе) – су одговорни за интелект, способности, таленте.

Четврта генерација (прабабе и прађедови – 8 особа) – чувари хармоније, радости у животу и

материјалног благостања.

Пета генерација (родитељи прађедова – 16 особа ) – су одговорни за безбједност у животу.

Шеста генерација (бабе и ђедови прађедова – 32 особе) – обезбеђују везу са традицијом. 32

особе шесте генерације симболизују 32 зуба, гђе је сваки зуб повезан са сваким претком.

Ако имате проблеме са зубима, треба да успоставите добре односе са прецима, измолите

их (молитвама).

Седма генерација ( прађедови прађедова – 64 особе) – су одговорни за државу, град, дом у

ком живимо.

Ако се 64 (особе) разложи на цифре, ево шта се дешава: 6 + 4 = 10 -˃ 1 + 0 = 1

Опет, прва генерација. На тај начин се затвара круг рода са седам генерација.

 

Да би побољшали односе са својим родом, прије свега, треба да знате имена сваког човјека, његов живот и судбину. А затим треба да прочитате молитве за сваког претка измолите за њега пред вишим силама. Тако се добија подршка свог рода, благослов за испуњење завјетних жеља.

  • извор- бебамур-

Кроз светлост таме – Перунов Ратник


18198388_468016760202646_4982167996148693839_n

Тама…
Магла…
Мрак…
У нашим венама,
Тече крв Богова,
Древних и великих.
Не могу више
Да гледам jад,
Што jе притискао
Наш свети Род.
И крв на рукама нашим
Истиче из многих рана
Што их задобисмо.
Мрачна дубока шума,
У коjу Сунце не залази,
Капи кише тужно падаjу.
Место,
Где више не певаjу птице…
Не очаjаваj, брате!
Тамо смо оставили
Наше мртве.
Сада их растржу звери,
Маштаjу да сутра
Ухвате
И нас…
Глас смрти
Позива живе
И ватра
Огледа се
У погледу мом
Коjи jош увек
Гледа по нашим редовима.
Не веруjу
У оно што виде
Да сам остао на фронту.
Хаjде, поведи их у ватру, брате!
Ниси више сам…
Много сам уморан,
Застава ми jе тешка…
Али…
Чуjеш ли оваj бесни урлик?
Не боj се, реци ми!
Чуjеш ли исто,
Што и jа?
Видиш ли како Зора
У гримизно боjи Сунце?
Смрт jе поново
Урликнула на нас,
Тихо jе ветар зазвиждао
Преко ватре и леда
Где се челик кали,
И све дрхти
Од корака…
Од нашег корака, брате!
Устаjемо!
Устаjемо!
Слушаj –
Ово jе песма Победе
Испевана из наше душе.
Пада киша!
Чуjеш ли jе?
Подигох Заставу!
Боримо се за Крв и Тло
Нема предаjе!
Живи смо!
Боримо се!
Падамо!
Умиремо!
Поново устаjемо!
До звезда одлазимо!
Богови постаjемо!

Извор: ФБ страница Зов Крви – The Call of the Blood

Мирослав Симовић: Љубав и само ти


Желим поново да корачам улицом твојом,

да сневам да ме гледају очи твоје,

да застанем под прозоре твоје

душа да се  окрепи, да заигра срце моје.

 

Улица твоја да буде мој дом,

Само да те гледам, да се изгубим,

Да ме поново опије

поглед твој.

Ни кише ни снегови, ветрови хладни,

ми неће тешко пасти.

ни Жандарми што ноћу низ улице ходе,

јер у близини твојој моја душа

мало осети љубави, мало слободе,

Јер ја без тебе не умем слободно да корачам,

Губим се као трагови у снегу,

Поглед ми је као празна чаша, јава ми је сан а сан јава,

А негде између душа празна, као да непрестано спава.

Желим поново да корачам улицом твојом,

А највише желим да и ти желиш.

Ирена М.:Ритам


Почнимо тамо где све престаје

Кренимо тамо где све одлази

Растанимо се тамо где сви се срели

Супротни полови на једној свери

Твоје жеље мени се остваре

Твоје мисли под моје облаке

Твоја љубав у срцу је мом

Радост твоја мој је смех

Твоји падови ретко долазе

Обарају ал удвоје лакше се устаје

Кад лице покисне и језера прелију

Моје су очи те које огреју

Заболе речи туђе

Опеку

Ухватиш за руку одведеш на реку

Кажеш вода све однесе

Чистота све поднесе

Све има свог разлога

Ништа није ствар случаја

Па ћутимо дуго

Очима говоримо

Ми смо различити бројеви

Исте адресе

Наизглед неспојиве

Ал нераздвојиве

Не покушавам више да схватим

Осећај пратим

Ја и моја

                     Интуиција….

 

СИМБОЛИКА ОГЊИШТА У СРБСТВУ – пук. Раде Рајић


Ognjiste-48-x-58-cm
„БЛАГО СИНУ НА МАЈЧИНОМ КРИЛУ, А НАРОДУ НА ОГЊИШТУ МИЛУ“.
–
ОГЊИШТЕ ЈЕ У СТВАРНОМ ЖИВОТУ НАШИХ ПРЕДАКА ЗАУЗИМАЛО ЦЕНТРАЛНО МЕСТО, НА ИСТИ НАЧИН КАО СУНЦЕ НА НЕБУ.
НАШИ ПРЕЦИ СУ СЕ НА ОГЊИШТУ ЗАКЛИЊАЛИ И ИСПОВЕДАЛИ,
ШТО ЈЕ СМАТРАНО ЈЕДНАКИМ КАО ДА СУ ЗАКЛЕТВУ УЧИНИЛИ
САМОМ БОГУ У ХРАМУ. ТИОБИЧАЈИ СВЕДОЧЕ ДА ЈЕ
КУЋНО ОГЊИШТЕ СВЕТО МЕСТО НАЈВИШЕГ РАНГА.
УКАЗИВАЛАМУ СЕ СВАКА ВРСТА ПОШТОВАЊА.
ОГЊИШТЕ СЕ НИЈЕ СМЕЛО СРУШИТИ ИЛИ ОШТЕТИТИ.
НЕ СМЕ СЕ ПСОВАТИ, НИ ПЉУНУТИ ИЛИ БИЛО КАКО ОБЕШЧАСТИТИ. ОГЊИШТЕ НЕ СМЕ ДА ДОЂЕ У ДОДИР СА БИЛО КАКВОМ НЕЧИСТОЋОМ,
НИ ТИ ДА СЕ ДОТАКНЕ НОГОМ.
ПОСТОЈАЛА ЈЕ ЗАБРАНА ТРУДНИМ ЖЕНАМА ДА ГА ЧИСТЕ.
НЕ ПРИЛАЗИ МУ СЕ НЕУМИВЕН.
У ЊЕМУ СЕ НЕ ЛОЖИ ВАТРА ОД ДРВЕТА ИЗ ВОДЕНИЦЕ ИЛИ РАЗРУШЕНЕ БОГОМОЉЕ, ЈЕР ИВАТРА МОРА БИТИ ЧИСТА.
ПРВО ПОТПАЉИВАЊЕ ОГЊИШТА СЕ ОБАВЉАЛО ЧИСТОМ ВАТРОМ.
ОНА ЈЕ ДОБИЈЕНА ПРЕНОШЕЊЕМ ИЗ ОГЊИШТА СТАРИЈЕ КУЋЕ, ИЛИ ПОСЕБНИМ РИТУАЛОМ КОЈИМ СЕ ПАЛИСВЕТА, ТЗВ. ДРВНА ВАТРА – КРЕСАЊЕМ КРЕМЕНА, ИЛИ ТРЉАЊЕМ ШТАПА.
СМАТРАЛО СЕ ДА СЕ НА ОГЊИШТУ ОКУПЉАЈУ ДОМАЋИ ДУХОВИ,
ДУШЕ ПОКОЈНИКА И ПРЕДАКА КОЈИ УТИЧУ НА
ПЛОДНОСТ, ЗДРАВЉЕ И УКУПАН НАПРЕДАК ЗАЈЕДНИЦЕ.
ОГЊИШТУ СЕ ОДАЈЕ ПОШТОВАЊЕ
КАО ДА ПРЕДАК ЈЕСТЕ И ФИЗИЧКИ НА ТОМ МЕСТУ.
–
КАДА СЕ НЕКО ОГРЕШИО О ПОРОДИЦУ И ЗБОГ ТОГА ОТЕРАН ИЗ КУЋЕ,
ОНДА СЕ ГОВРИЛО ДА ЈЕ ПРОТЕРАН СА ОГЊИШТА.
КОД СВИХ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА ПОСТОЈИ ПРЕДСТАВА О МИТСКОМ ПРЕТКУ, СТАРЦУ, ДЕДИ, КОЈИ ЖИВИ КРАЈ ОГЊИШТА.
КУЋНИ ДЕДА ЈЕ ЧЕСТО НА ОГЊИШТУ ФИЗИЧКИПРЕДСТАВЉАН ИДОЛОМ.
КАДА МУ СЕ ПРИНОСИЛО ЈЕЛО И ПИЋЕ КАЗИВАЛО СЕ
„АЈДЕ ДЕДО ДА ВЕЧЕРАМО“, ЧИМЕ СЕ УИСТИНУ НА ГОЗБУ
ПОЗИВАО ОБОЖЕН МИТСКИ ПРЕДАК.
–
НАД ОГЊИШТЕМ, КАО ЊЕГОВ САСТАВНИ ДЕО, ВИСЕ ВЕРИГЕ.
У СИМБОЛИЧКОМ СМИСЛУ ОНЕ СПАЈАЈУ ЦЕНТАР КУЋЕ СА НЕБОМ.
–
ОГЊИШТЕ ЈЕ СИМБОЛ И РОДНЕ ГРУДЕ.
ОДНОС ПРЕМА ЊЕМУ УКЉУЧУЈЕ ИСТОВРЕМЕНО
И РЕЛИГИЈСКО И НАЦИОНАЛНО ОСЕЋАЊЕ.
–
СВЕТОВИД, ОДНОСНО ВИД
ЈЕЗАШТИТНИКОГЊИШТА (КУЋЕ) И ОТАЏБИНЕ (ЗЕМЉЕ).
пук. Раде Рајић
IMG_3134

Драган Симовић: О ПОСЛЕДЊЕМ СВЕТОМ РАТУ НА МИДГАРД-ЗЕМЉИ


Човечанство се убрзано креће ка властитом самоуништењу.

Светле силе више не владају човечанством.

Тама је преузела сву власт над свеколиким људским родом.

Све расе, сви родови, сви народи, сва племена ташто и гордо служе Црнобогу и његовим мрачним војскама.

Више нема ниједног слободног ни рода, ни народа, ни племена!

На Мидгарду је потпуни мрак.

Најмрачнија ноћ без свитања.

Оваквих ноћи је бивало и раније на Мидгарду.

Мидгард је више пута до сада бивао потпуно унишатаван.

Но, мене одавно мучи једно питање: шта пробуђене, освешћене и божанске душе траже више овде на Мидгард-Земљи, кад Мидгард-Земљом, гле! тисућлећима и еонима владају најмрачније силе?

Зар ово већ нисмо и видели и доживели толико пута раније?!

Последњи пут то бејаше пре стотину и осам векова.

Зашто смо поново, с тим и таквим искуством, дошли овамо?!

Зар само стога да бисмо све оно грозно и ужасно из минулих еона поново доживели?!

До скора се и надах и веровах, да ће се човечанство пробудити и освестити у последњи час, те да ће се избавити гмазовског робства, али, сад и видим и схватам, да је то немогуће!

Немогуће, јер људски род овакав какав јесте, нема одвећ ни снаге ни моћи за тако што.

Човечанство је разорено и уништено изнутра.

Човечанско тело је труло.

Човечански дух је мртав.

Спасиће се само мањина, само ретки посвећеници Белог Србства.

Свако спрам себе, свако сам за себе и, можда, свако у свом звезданом јату.

Погледајте широм отворених очију свуда око себе.

Сви народи, попут дивљих крволочних звери, завијају и кличу у славу Црнобога.

Сви народи су – Црнобог и његове мрачне војске!

Остала је још само Русија – древна и света Родина Белих Срба који се још зову и Русима – Расенима, Рашанима!

У времену које ће убрзо доћи, Расени – Бели Срби биће, напросто, приморани да крену у свеопшти и потпуни свети рат, у свети рат за коначно и потпуно уништење свеколике гамади и погани на Мидгарду.

Ако Русија не крене у свети, свеопшти и путпуни рат до коначног уништења људског измета, онда ће најкрволочнија Звер прогласити своју победу на Мидгард-Земљи за све будуће еоне.

Драган Симовић: Лирски записи из звездане будућности


Природа није више изван нас, у спољноме свету, већ дубоко у нама.

Природа је само у нама, у нашем срцу, у нашој души, у нашем суштаству.

Све је у спољноме свету загађено, затровано и уништено.

Свуда је у спољноме свету: туга, патња, чемер, беда и јад.

Спољна Природа је сасма огрубела и уништена, баш као што су и наша спољна, физичка и видљива тела, постала безлична и трулежна.

Ми се узносимо на више космичке и божанске ступњеве Постања и Присуства.

Све оно што је ниско, мора отпасти од нас.

Јер, да бисмо се узнели на више ступњеве, мораћемо да одбацимо све оно што је на ниским ступњевима, све оно што нас вуче надоле.

Такав је Закон Творчевог Узношења.

А тај Закон гласи: да би Нешто Ново могло да се роди, Нешто Старо ће морати да умре.

Све што умире, и треба да умире; све што се рађа, и треба да се рађа!

НИКАДА НЕ ГЛЕДАЈТЕ НА ОНО СТАРО ШТО ГУБИТЕ, ВЕЋ, ПРЕВАСХОДНО, НА ОНО НОВО ШТО ДОБИЈАТЕ; ЈЕР, ДА НИЈЕ ГУБИТКА, НЕ БИ НИ ДОБИТКА БИЛО!

Не гледајте на Спољну Природу која умире, но се усредсредите на Унутарњу Природу која васкрсава, која се изнова рађа, у нама и кроз нас!

Спољна Природа – то је Спољни Човек на умору.

Спрам Спољног Човека је и Спољна Природа.

Златно Сварогово доба јесте Доба Новог Унутарњег Човека и Нове Унутарње Приророде, Нове Унутарње Васељене.

Драган Симовић: ЗВЕЗДАНИ ХРАМ БЕЛИХ СРБА


Dragan-Simović-2

Нико не може бити поробљен, све док самога себе не пороби изнутра.

Сваком спољном поробљавању, човека или народа, претходи унутарње поробљавање.

Поробљавање ума, поробљавање душе, поробљавање срца, поробљавање духа, и поробљавање свести.

Ви, словесни и самосвесни Срби, будите будни и, бдијте над собом!

Нико вас не може поробити, ако ви сами не желите бити поробљени!

Слободни сте онолико, колико (будни!) сневате слободу!

 

Све су свете књиге произишле из Сваргиних КолоРуна, које су писали и рисали СрбУри, чувари Великих Тајни, у Звезданом Храму, на Пупку СрбИрије.

Велике Тајне Богова, преузете из Акаше, рисане су ужареним огњилом-пером, на танким буковим и храствовим плочама.

Плоче су потом премазивање врелим пчелињим воском, и чуване у каменој ризници подно Звезданог Храма.

 

У Летописима Акаше, записано је: У деветом веку Великог Кола Сварога, у седмој години Малог Кола Перуна, а од трећег месеца СтриБога до деветог месеца ДаждБога, посвећени СрбУри, чувари Великих Тајни Богова, на Свет и пред Род изнеше Свету Књигу Сваргиних КолоРуна, што јесте и бива Света Књига наших Звезданих Предака, који се, на беломе ветру, на Бели Пупак СрбИрије низведоше, и Звездани Храм подигоше у Славу Богова и Предака.

(Они који после нас буду дошли, одгонетнуће, верујем и знам, у којему су веку, и у којој години, настале Сваргине КолоРуне.)

Верица Стојиљковић: Као…….


Као звер, што људи знају да гоне

Пред зору, пре сунца, пре светла,

Кад душа спава на пољима белим;

По киши  кад су трагови видни;

На извору  коме жедна стигне;

Испод цветова што љуби погледом;

По гранама дрвећа где одмор тражи;

Под облацима на којима лети;

Иза дуге где стално пролази…

 

 

Као звер, што људи знају да гоне

И она је гоњена људском похлепом;

Она, будна на своме бранику стоји,

Одолева, бежи, скрива се и склања

Пред људима  – прогонитељима;

Склања се да не би на црту им стала

И снагу своју употребити морала

Јер – људи су то – за добро створени,

Но –  још то нису  – спознали!

Жива, она много пре, но што

На њу ко ловци пођосте!

И знала, какви ћете бити – пре вас!

Љуби она много  вас и штити

Вас –  од самих вас!

Прогледајте једном већ!

Шта сте у  времену стали!?

Неће она – на вас – воли вас,

Ал не дирајте је – њу-  што

Тече из Извора  од Постања!

Пламен Вечни, сјај  Почетка

У њој живи и сања!

Љубав је то –  мили моји!

Од ње су сва Сазвежђа, Сунца

Са ове и свих других страна – настала!