Лирски записи
Част је широко поље, веома широко поље.
Поље части је широко и несагледно као море сиње.
Поље части се прожима са свим другим пољима нашег битисања, бивања и живљења, нашег ума, душе, духа, свести и стваралаштва.
И, не само на Земљи, већ и у Васељени, у свим овостраним и оностраним световима.
Рекао бих, да је част основа и потка свеколиког нашег постојања.
Без части нема ни живота са сврхом и смислом.
Напросто, немогуће је живети без части.
Ако нема части, ако нисмо људи од части, онда ништа нисмо.
Залуд све знање и умеће, ако части немамо!
И још нешто: част је Живи Бог у нама.
Бити частан, значи: бити обожен!
Има доста вас, драгих ми и милих пријатеља, који бисте желели да се сретнете са мном.
И ја бих желео да се сретнем с вама, уистини!
Јер знам, да сваки сусрет божанских бића и обогаћује и оплемењује нашу душу и наш стваралачки дух.
Но, ја нисам кадар, и поред истинских жеља и намера, у некоме дану и у некоме часу, да се сретнем с пријатељима, ма колико ми били мили и драги, и ма колико чезнуо за сусретом.
Што смо старији, наше физичко тело бива све захтевније, све непослушније, све рањивије и све трошније.
Ако нас је у младости још и слушало, у старости ми морамо да слушамо њега.
Све је то природни, васељенски и божански поступак, који морамо да поштујемо и следимо.
Важно је да се не жалимо, и да не будемо мрзовољни, већ да смирено и достојанствено прихватамо све што нам следује, све што нам однекуд стиже: из године у годину, из дана у дан, из часа у час.
И ово се тиче части, и ово је сушто питање из поља части.
Зашто вам уопште казујем о овоме?
Не казујем вам о овоме да бих вам се пожалио – јер ја од детета нисам ни желео ни умео икоме, чак ни родитељима, да се пожалим – већ вам говорим из једног јединог и простог разлога: да бисте ме схватили и разумели, да се не бисте љутили на мене, ако одређеног дана и одређеног часа у реченом дану, не будем могао да се сретнем с вама.
Бити частан, живети достојано и часно, између осталог значи и ово: бити искрен, говорити и поступати искрено и истинито у свакој прилици.
Из разлога части, ја сам морао да вам испричам ово, иако по природи својој, како већ рекох, не умем и не желим да се жалим, па ни онима који су ми најближи и најмилији.
Када ми је најтеже и најболније, тада се једино обраћам Творцу, Васељени, као и свим нашим Белим Боговима, будући да су ми Они најближи, будући да су Они у мојему срцу и у суштаству мојему.
Као што видите, наш свеколики живот врти се око части!
Један од највећих и најлепших идеала, како у овоме свету тако и у иним световима, јесте управо част.
Живети часно и умрети часно, то је идеал свих иделала, савршенство свих савршенстава.
Што сам старији, из године у годину, све већи страх осећам од једнога питања: да ли сам живео часно и да ли ћу умрети часно?
Јер, није довољно само живети часно, но и умрети ваља часно!
То питање јесте моје питање свих питања, скоро из дана у дан, из часа у час!
Све би било узалудно у мом животу, уколико нисам живео часно.
Све што сам чинио и све што сам створио, пало би у воду ако није било части.
А знам колико ми је снаге, енергије и времена требало у овом животном току, да следим Унутарњи Пут Части!
Када се у неко доба будем срео са својим Белим Боговима и Звезданим Прецима, знам још сада које ће њихово прво питање бити: јеси ли живео и јеси ли умро часно?
И знам унапред да ћу се збунити кад ме то буду питали, јер никада нисам знао, као што ни сада не знам: јесам ли живео часно?
Што сам се више трудио да живим часно, све сам више непријатеља имао.
Од када знам за себе, највише су ме кажњавали и шибали због части, због тога што сам, још као дете, желео да живим часно.
Зато и сада, док вам пишем ово и сведочим, осећам праискони страх, стрепњу, зебњу, дрхат и трепет, јер више и не знам: како сам живео, а још мање могу знати: како ћу умрети!
Није часно лагати, чинити прељубу, варати, красти, опијати се (посебно не толико да си потпуно омамљен), није часно да имаш секс пре или ван брака, да будеш насилан или на било који други начин да повредиш жену или дете, да побегнеш од опасности, да толеришеш било какву форму злостављања према себи или другима, није часно показивати непоштовање према својим родитељима, није часно стицати богаство на туђој несрећи, није часно лажно сведочити, и тако даље… Нису потребне претње или физичке границе ако имаш друштво са чврстим осећајем части.