Владан Пантелић: Светлост истинског знања


img_20161101_124346

 

“Будите у СРЕЋИ, будите у СКЛАДУ, и та срећа ће вам донети Вечност. Погледајте својим вечним очима, погледајте својим вечним телом, погледајте својим вечним погледом своје рођаке и дарујте им Вечност. Погледајте својом Вечношћу све људе и дарујте им Вечност. Погледајте својом Вечношћу цео Свет, и целокупно своје окружење и дарујте им Вечност. И Свет ће се расцветати и постаће цвет који вечно цвета. И тај цвет ће бити ваш Свет који је и Свет свију. И живећете, и ваша срећа ће бити безконачна.“

Знање Др Грабавоја долази из будућности, тачније – из Вечности и Безкраја. Превазилази садашње време најмање 2000 година. Силина Истине овог Знања, која се не може побити јер је доказива свакоме ко се у њих удуби, ко обрише чело и склони сверу брига, ко широм отвори врата срца, ко проврти многе рупе у колективном несвесном и ослободи свој ум од научних, политичких, религијских, секташких и свих других лажа-паралажа.

Отворите очи, отворите треће око, отворите и остале очи – распоређене по средини чела па све до темена, исчупајте страхове из трећег центра и ослободите ту заточену храброст, поскочите до Неба, до Седмог неба, певајте, вечно певајте, јер – и певање је Стварање!

Део текста концентрације за данашњи дан (22) Академика Др Григорија Грабавоја Аватара Нове свести и науке-духовности

 

 

Коментар Сокола са Велебита: Бели Срби су међу иним србима у невероватној мањини


  1. Више него савршено тачно! Бели Срби су међу иним србима у невероватној мањини. Давно сам освестио то стање проређености и малобросјнсти Белих Срба. У раној младости сам мислио и осећао, да ако је неко Србин, да је он Србин од „главе до пете“. Међутим како сам сазревао и спознавао средину и околину у којој обитавам, мало, мало, па се запитам и зачудим неким чудним и неуобичајеним и непредвидивим понашањима појединаца, по питању припадности своме Роду.
    Због природе свога занимања, упознао сам заиста велики број људи, мађу којима је био веома мали број Белих Срба. Било је и случајева, да годинама полажем наду и имам веру у некога, а он баш у најтежем тренутку покаже своје право лице. Зато има једна дивна пословица која гласи: “Да би упознао човека, са њим требаш да поједеш најмање сто кила соли“, а то значи скоро цео живот. За ово имамо један диван пример, из живота и рада нашег генија Николе Тесле, када га у Америци није подржавао србин Михајило Пупин у сукобима са његовим противницима. У прилог Беломе Србству наш песник је написао неколико садржаја, како није лако бити Србин, где на крају једног од тих каже: „Све друго буди, само немој бити Србин“. Зато што је то веома сложено и бременито!

    moraca-mio

 

Драган Симовић: Постоји само овај тренутак!


Постоји само овај тренутак!

Само овај тренутак, како у времену тако и у вечности.

Нема безброј тренутака!

Постоји само један једини тренутак, а то је управо овај тренутак.

И све што нам се дешава, све што се игда десило и све што ће нам се игда десетити, дешава се управо у овом тренутку.

Наш живот се дешава управо у овом тренутку.

И наша смрт кад буде дошла, доћи ће управо у овом тренутку.

Ко не схвата, не појима и не осећа овај тренутак, никада неће разумети ни време ни вечност.

И време и вечност су омаја, илузија и опсена без овог тренутка.

Ни времена ни вечности нема изван овог тренутка!

Овај тренутак има чудесна божанска дејства.

Овај тренутак има чудесну божанску снагу и моћ.

Управо овај тренутак има чудесно исцељујуће и васкрасавајуће дејство.

Живети у садашњем тренутку, значи: живети у вечности и, бити бесмртан!

Верица Стојиљковић: Капи нектара спајају ….


 

1096916518_6e8cb06bbf_z-640x352

 

Капи нектара спајају неспојено,,,,

нектара из круне белог крина!

 

Латице надвијене – над оним,

што  благо је скривено!

 

Мириси свети ….  седефни  

облак што цвет обавија!

 

Круг сребра без краја –

истину носи живота сфера!

 

Љубави без коначности

Титраји су у Вечности!

 

 

 

Драган Симовић: Када Бога носиш у срцу…


Када Бога носиш у срцу, тада је Бог, за тебе, свуда присутан.

Свуда Га и у свему видиш, свуда Га и у свему чујеш, свуда Га и у свему милујеш.

Бог је Сунце које те греје, звезде што ти се потајно осмехују, ваздух који удишеш, вода коју пијеш, песма коју певаш, драгана коју љубиш…

Бог је истовремено и Отац и Мајка, и Мушко и Женско.

Некада Бога видиш као Оца, а негда као Мајку.

Јер, Отац без Мајке ништа не ствара и не рађа.

Бог те љуби и онда када ти се чини да тебе нико не љуби, и онда када ни ти самога себе не љубиш…

Не моли Бога ни за шта, већ благодари Богу за све што већ имаш и за све што немаш.

Јер, и оно што немаш – ти одувек имаш, само што још не знаш да имаш!

Између имања и немања танка је линија; танка је, прозирна и порозна.

Често је имање – немање, као што је и немање – имање!

Највише имаш онда када ништа немаш! – тако су говорили наши звездани преци.

Горан Полетан: Мojи преци


 

 

mladi_guslari

 

Забрањивали су прецима мojим
да славе Бoга крoз сунце и ватру,
ал’ jа, њихoв унук, евo, joш пoстojим.
Нису успjели вjеру да им затру.

 

Бранили су мojим пра-прадjедoвима
да пoштуjу небo, вjетар, земљу, вoду…
али, хвала Бoгу, евo, joш нас има.
Ми ћемo траjати и кад oни oду.

 

Oни су мислили да сунце пoстojи,
и вoда и земља…, да пoслуже њима,
пoслушнo и пoнизнo, њих jаднике, кojи
сад кукаjу, у страху, да се миjења клима…

 

Ругали су нам се, да jе наша вjера
безбoжничка и да све нам jе прoклетo,
али Светoвида никo не истjера
из нас, ни сламу, бадњак – дрвo светo…

 

Ми joш увиjек бojимo и шарамo jаjа,
истo к’o и приjе хиљада гoдина…
Сваки стари детаљ нам jе oд значаjа,
да би се чувала вjера oд старина.

 

Наше старo знање, каo ватра света,
предаjе се oдувиjек, из руке у руку
и свакo се држи светoга завjета,
да пренoси знање сину, ил’ унуку…

 

Пренoсили смo га пjесмoм и гуслама,
кojима дjедoви joш унуке уче,
и нашим старим и мудрим бабама:
свака oд њих пренoси знање на унуче.

 

Акo Бoг да би’ће кoга да пренoси
oнo штo се, евo, дo сад сачувалo,
знаjућ’ да ће бити старац сjедoкoси,
jеднoм, штo сад слуша, oвo диjете малo.

Дoк нам jе jезика и старих пjесама,
кojе нам гoвoре o давним прецима,
би’ће части, храбрoсти и среће у нама…
Чуват’ име и jезик, завjет нам jе свима!

 

 

 

Светлана Рајковић: Дневник Плавог Вилењака


 

2017-01-22-16-34-26

 

Лет-„Плава Звезда“


Дан-други
Посада- Летачи
Чланови- 1001
Позиција- ,,Мидгард“ зона

 

 Капетан брода, Флорен, позвао нас је на састанак, и упутио званичне податке о бићима на планети, које је компијутер учитавао. Добили смо слике бића високе интелигенције, која личе на нас, а, ипак се разликујемо.
Саслушали смо Капетана и одлуком главног штаба, уследиле су поделе задатака. Подељени смо на сто(100) јединица, по десет(10) чланова (Капетан не напушта брод) , и свака јединица је добила своје задатке. Мојој јединици је додељена територија изван плаве боје, другим речима копно( још увек нејасна слика, плава планета, а, висока интелигенција на мањој површини- копну).
Спремамо се, опрема приспела, летелице ,,Пресретачи,, спремне, Вилењаци се спремају за искрцавање.
Моја јединица и ја добијамо летелицу, многобројну опрему, и… већ поздрав, са Капетаном, бродом, осталом посадом, …напуштамо брод са речима: „До поновног виђења, Вилењаци! Срећно!“

 

Наставиће се…

 

Драган Симовић: ЗНАЊА БОГОВА (1)


Ако желите

да ЗНАТЕ,

онда заборавите све оно

што сте учили.

Ако желите да примите

ЗНАЊА БОГОВА,

онда заборавите

знања људи.

ЗНАЊЕ

које вас не води

ка СВЕТЛОСТИ,

и није никакво знање!

Разлучити

ЖИТО од кукоља,

управо се

на ТО односи.

Дуšан Ми: ЗВЕЗДА ВЕЛЕСА ИЛИ ДАВИДОВА ЗВЕЗДА


Велика мудрост, апсолутна власт и државност.
То је био симбол крунисаних ведских царева на престолу.
Тај симбол је постојао код Савјана много пре појаве Јудеја.
У индијској ведској традицији се звао – Знак Вишну.
Упркос чињеници да је Велес првобитно славјански бог, а његов симбол – првобитно славјански симбол, тај симбол је, као и сви славјански симболи, пао у руке савременом кабалистичком окултизму и хришћанској доктрини у целини.
Код ових последњих Звезда Велеса, славјански симбол једног од богова, сада се зове „дауд“, „маген-давид“, „хексаграм“ и др.
Историјски гледано, овај симбол не припада јеврејској религији. Као и све славјанско, јевреји су једноставно позајмили и Звезду Велеса. Сасвим недавно.
На „службу јеврејству“ овај славјански симбол је дошао из традиционалних славјанских (аријевских) земаља персијског региона. А израдили су овај „трофеј“ за јевреје њихова браћа неславјани (неарији), номади, монголоиди-негроиди арапи, дајући му име „Печат Соломона“.
Преименовање Звезде Велеса као „Соломоновог печата“ потиче из следећег: троугао, чији је врх усмерен горе, је симбол бога Дија, оличење мушког принципа, а који се јавља као симбол сунца. Отуда се први део печата назива „Сол-„. Троугао, чији је врх усмерен на доле, је симбол Маре, богиње смрти, – традиционални славјански симбол Месеца. Месец се и даље на енглеском језику означава «моон».
Сол + моон = Соломон = Соломонов печат, односно печат сунца и месеца.
Имајмо на уму, јудаизам и хришћанство нису имали своје симболе, све су позајмили из славјанског пантеона богова и симбола и превели их у службу езотеризма.