Изненада се сетих тебе,
љубави моја из једног ранијег живота,
и сетих се оне вечери у оно пролеће,
и оног поља од мака рујна,
када се ти и ја –
од по шеснаест лета! –
једно другом заклињасмо
на љубав верну до гроба.
Изненада се сетих љубави наше,
која и после толико векова,
гле, и даље живи
у неким звезданим пространствима –
далеко одавде, далеко од свега;
с ону страну киша,
ветрова и туге.
Био једном један маслачак.
И био на небу бели облачак.
Облачак горе, маслачак доле.
Гледећи се, почеше да се воле.
Дођоше врућине, летње, жежене,
и маслачак поче да вене.
Облачак притрчи брзо у помоћ:
Киша је лила све до у поноћ
И кад год је било потребе,
облачак давао све од себе.
Од благородне, топле кише
маслачак растао све више, више,
ишао све даље од овог света
надрастао је сва дрвета
и једног је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак.
Драга Славице,
Вечерас сам у школи за пчеларе чуо један врло занимљив податак, а везан је за Ваше писање о Косову, пупку Земље и највећем магнетизму на планети.
Укратко. Пчеле имају специјалне посебне начине да између себе комуницирају – феромони, а имају и специфичан начин како се оријентишу у природи и начин како проналазе баш своју кошницу…. у питању је магнетизам…. значи са места одакле полете оне “оставе магнетни запис“ и, када се враћају са испаше оне непогрешиво проналазе своју кошницу … ако је намерно померимо 2-3 метра лево-десно … оне су у проблему, јер и даље “читају“ стари положај кошнице. Професор је успут .. онако случајно рекао још један податак … да су на нашим просторима најквалитетнија пчелиња друштва, јер је магнетизам идеалан и да је квалитет нашег меда првокласан… професор није био упознат како је изрекао ВЕЛИКУ ИСТИНУ…. овде на нашим просторима магнетизам изгледа није само идеалан за пчеле него и за људе … зато су наши мисаони плодови и спознаје изузетно јаки и чисти…. појачан магнетизам и нама даје шансу да боље видимо, запажамо и да се оријентишемо у овом видљивом свету тј. у нашој животној кошници.
Толико од мене.
Свако добро!
(Писмо Милана Живковића упућено Славици Шетини)
Живот је велика тајница и чудница
Огромна видница и огромна невидница.
Живот је позорница и стваралачко учешће
Живот је снага и неизмерни потенцијал.
Живот је потка и ткач и има своје тајне
Можда је од свих тајни ова највећа –
Живот не чека никога раширених руку
Али никада никога никога не одбацује.
Живот се у ствари непрекидно п р а в и!
Прави се свесно из сада или несвесно
Већина то чини жмурке из стања не-мира
Тамним мислима оговарањима кукњавама
Тражењем криваца осветом крњим деловањем
И поштапају се вером у неумитну судбу
Није их још прожео дух високог циља
Или немају знање да своје циљеве остваре
Пробуђени људи свесно Живот праве
Они тврдо раде на себи и непрекидно служе
Онај који много ствара и даје највише добија
Највеће што човек може дати је знање о Богу
Мирно у себи гради Живот и Вечност
Испитај – утврди седмостепену спремност
Посебно духовну менталну психичку и моралну
Искуси да је блаженство природа Живота
И искуси да се Живот и Љубав у истости преплићу
И да су буре и муке споља у слојевима незнања
Созерцавај будно КО СИ и КО ХОЋЕШ БИТИ
И кроз звезде – очи гледај – путуј у Срце Васељене
Потражи
душу ми пронађи,
Потражи
срце ми охрабри.
Звезде смести на моје небо,
да ме воде,
да чувари буду
моје слободе.
Остани ту крај мене,
сунце јаче да ми сија
нада моја буди
а не моја иронија!
Путоказ мој буди,
усмери ме ка слободи,
праштању ме научи,
да и мене
моје срце
некуд води.
Потражи
душу ми пронађи,
Потражи
срце ми охрабри.
Пронађи у мени
оно што и ја
цео живот тражим.
Кад сам ја ишао у основну школу, имали смо предмете: природопис, земљопис, краснопис, рачун, певање, цртање…
Све саме србске речи!
Тада су учитељице, посвећенички, заиста, све до у танчине, објашњавале и разјашњавале нама, ученицима, без иједне једине туђице.
Свака учитељица је у то доба говорила чистим србским језиком, са правилним нагласком и изговором, тако да их је било милина слушати.
Није постојао предмет географија, већ земљопис; нисмо учили математику, већ рачун; нисмо говорили плус и минус, него више и мање; нисмо водили рачуна о акценту и дикцији, но о нагласку и изговору…
Туђице су, тих година, биле, напросто, протеране из србског језика!
Ко победи себе,
победио је свет.
Ко своје мане преведе у врлине,
победио је свет.
Ко победи своје страхове,
победио је свет.
Ко победи мржњу и зло у себи,
победио је свет.
Ко упозна себе,
победио је свет
и све непријатеље своје
у свим световима.
Страхови, мржња и зло у нама
јесу наши највећи непријатељи.
Из Шеснаестог мудрованија из Тијаније
Пази шта мислиш, осећаш, радиш, говориш!
Судбину одређује резултанта ових eнергија.
Посебно је тешко контролисати мисли.
Оне су жешће и од дивљих коња,
жешће су и од лавова, тигрова,
гепарда, рисева, курјакова.
Треба много рада, много стрпљења,
на припитомљавању дивљих звери
које ричу кроз мисли.
Звери ричу кроз стални унутарњи дијалог.
Посебно су активне у временима
које не можемо да контролишемо – пре него што заспимо,
и ујутру, када се још нисмо разбудили.
Унутарњи дијалог је, у ствари, паралелни живот, опијеност илузијом.
Тада дивљају страсти, комплекси, љутња, бес…
Унутарњи дијалог односи много енергије узалуд.
Горе од тога је што се уписује у потку,
шести елемент, у виду сувислих чворова,
а потка све памти и све враћа на поправку, кроз судбину.
Стога пазите шта мислите, јер мислима бирате и
стварате боје за шаре и зашарке на вашем ћилиму живота.
Тражећи мало среће
што ми судбина
наменила беше,
тражећи је међу горама,
пронађох старе мудраце
који веле,
који кажу:
пусти срећу,
душу своју нађи,
и срећа ће онда сама
тебе да тражи!
Кум је могао бити само један на нивоу једне породице. Кумовао је на венчањима, давао име детету, док би након смрти испод гроба постављао сламу, тзв. кумова слама, која је преминулој души обезбеђивала удобан пут на онај свет. Кум је симбол родоначелника породице и кроз њега, по веровању, говоре сви преци. Зато се став кума толико поштује у народу и његова реч има већу тежину од Божије.
У пословицама се каже “ Кум, па Бог“. Ако неко не би имао кума, обичај је био да изађе на раскрсницу и упита првог пролазника за кумство, јер се сматрало да су новопридошлог кума директно послали богови. А кумство се никада није одбијало, јер је сматрано да онај ко одбије кумство чини велики грех према тој породици јер онемогућава приступ прецима да помажу ближњима преко кума.
Од половине 19 века, па до данас улога кумства губи на важности па се јавља више кумова и усвајају се западни обичаји страни Роду, што дефинитивно љути и Род и Богове!
