Једно песничко промишљање и просневање,

 на дан када је рођен Никола Тесла, 7520 лета.

Онај ко Теслу сазерцава са становишта тајне духовне науке, и ако то сазерцавање потраје годинама, тај мора у Тесли видети оваплоћење Божанства.

Једна будућа духовна наука (а све науке у будућности морају бити духовне!) –

те када се човечанство буде узнело на виши ступањ Стваралачког Духа, – говориће и сведочити о Тесли као о оваплоћеном Божанству.

Оно што је Тесла створио, што је предао људскоме роду, за све будуће векове, то не би могли да остваре ни највећи генији човечански!

Теслина остварења, Теслини изуми, и свеколика Теслина дела, све то, уистини, превазилази и надилази све што је људски род икада у повесници планетарној створио.

Ми грешимо када о Тесли говоримо као о највећем људском генију, зато што је Тесла више од људског –

он је Божанство које је боравило међу нама!

У тајним ведсрбским и ведруским белим братствима, Тесла се прославља као живи ведсрбски Бог.

Први који је у Тесли препознао оваплоћење ведсрбског Божанства, био је Свами Вивекананда, велики ведски (аријевски) посвећеник, учитељ и философ, који је Ведска Знања открио и предао западном човеку.

После сусрета са Теслом (а сусрет је потрајао неколико часова), Вивекананда је, излазећи из Теслине лабораторије, и обасјан чудесном светлошћу, гласно, да сви чују, рекао својим ученицима: Међу нама обитава Живи Бог под именом Никола Тесла!

Само ретки посвећеници знаду (зато што се Теслине оностране визије са сврхом скривају од јавности), да је Тесла разговарао са муњама, и да је муње доживљавао као духовна бића, као божанства.

На питање једног од пријатеља посвећеника, на којем језику разговара са муњама, Тесла је одоговорио да зна многе језике, али да са муњама превасходно разговара на праизворном србском.

На поновљено питање пријатеља из тајних духовних кругова, зашто баш на србском разговара са муњама, Тесла је шкрто одговорио:

Зато што муње имају имена србских богова!

Онај ко пожели да о Тесли размишља, промишља и, да га сазерцава, мора да изиђе из поља званичне, позитивистичке и материјалистичке, науке (стога што је поље званичне науке веома скучено и тескобно за свеобухватно сазерцавање једног Божанског Духа), те да Теслу сазерцава у космичким и духовним пространствима, изван земаљског и варљивог престорно-временског пространства.

Тесла није обитавао само у прошлости, већ је и наш савременик, и биће савременик свих будућих нараштаја, јер није од овога света.

Он се из виших светова низвео на Земљу, као један од нас, да би нам открио Тајни Пут Светлости.

Тесла се у времену које долази, и које је већ дошло, прославља и обожава, диљем и широм света.

Он је Посвећени ВедСрбин који је у божанској љубави  стварао за свеколики људски род.

Многи га народи доживљавају као својега; многи га посвећеници виде као утеловљење Божанства.

Једино Посвећени ВедСрб може да припада свима, може да припада свеколиком човечанству – јер то и јесте ведсрбски Завет: Посвећени ВедСрб јесте Божанство које је изнад свих земаљских привида, варки и опсена.

Дивно је што многи народи својатају Теслу (јер прослављајући Теслу, они и ВедСрбство прослављају!), само један народ (један једини народ!) нема права да својата Теслу, а то је онај народ који и дан-дањи кличе: Србе на врбе!

Како имају образа, како имају части, да својатају Србина Теслу, они који су над Србима извршили најстрашнији, најгрознији злочин у повесници људскога рода?!

Што више размишљамо о себи,

све незадовољнији собом бивамо,

јер сва наша незадовољства

полазе из ума

који је највећи мучитељ

наше душе.

Што смо више у уму,

све важнији и све страшљивији бивамо,

но, кад изиђемо из ума.

и спустимо се у срце своје,

тада схватимо,

да смо битни,

али не и важни.

Кад престане важност –

која је увек важност овога света –

тада у битности и суштаству

Створитеља Суштог

бивамо посве слободни

за сва наша путовања

кроз овостране

и оностране светове.

 

Лице ти је румено од зоре

Умилнице

Ноћна лептирица слеће

На наше црвене божуре

Са Светог Разапетог Косива

Ноћ наслоњена на смртну руку

Рађај децу Мајко Србијо видим

Те као свитање у житу

Волим те као траг плавети

Улазиш у потопљену

Грачаницу

и не видимо те

кукасти крст нас раздваја

Машемо ти Свевидрукама

а зора лажљивица

заговара те

иако ће куршуми

убити небо и земљу

када дан сване

Рађај синове и кћери

Милоснице

црни облак ти се прикрада

пети октобар је умро

 изнад Београда

 видимо нестају сати

Пси лају у даљини

Твој осмех Изворинке лебди

изнад Београда

црвени кровови постају

звучни акорди Cтеванове

руковети

Твој осмех лебди

над мојим гласом

као подневно звоно

Твој убијени осмех

лебди око мене

тишина постаје светла

и весела

 као играч на жици

Твој осмех или сан

или Твоја смрт

отвара врата Јевропе

иза којих се играју

убијена деца

мртвим играчкама

Започету кућу Србијо

 не зидај јецајима

већ надом

са којом смо је започели

и смеcти у њу синове и кћери

пусти јевропску причу

нека расту деца

да за нама наричу

 Рађај синове и кћери

Умилнице

рађај их са ветром

са сунцем и нека расту

да те бране и када

Свевид нестане

 

 

 

 

 

 

 

 

На Гаји се већ увелико

разлучују и разизале два упоредна света:

Свет Светлости и Свет Таме.

Свет Велике Расе и Свет Гмазова.

Свет Истока и Свет Запада.

Рат између та два упоредна света

биће последњи рат на Мидгарду

и, наравно,

биће муњевит и жесток.

У том рату,

по Вољи Творца,

биће уништен и спржен

Свет Гмазова.

Прошлост непрекидно нестаје
А будућност се непрекидно ствара
Унутар вечне садашњости
Знања претходних епоха
Када оптрче свој круг делатни
И исцрпе енергију за своје дело
Предају штафету новим знањима
И одлазе у трезоре Акаше

Служиће истраживачима прошлица
Да направе историјске паралеле
И да открију танане нити
Које повезују сва знања
Пре свега линију водиљу

И служиће можда –
То зна само Велики Неимар
Као подлога и духовна храна
У неком другом циклусу
И неком другом простор- времену

Време попут Змије
Пребива шћућурено у Вечности
А онда изненада на Подстицај
Подиже своју тајновиту главу
И почиње да извија и одмотава
Дугачко невидљиво тело
Које прожима и боји Циклус постојања
И утискује му Печат
У сваком трену тренцијатом

У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
Које следе једна другу
У еволуционом нарастању
Непрекидно изнедрујући
Нова и моћнија Знања.

Ако желите да сазнате: ко сте и чији сте, онда не питајте људе из свог окружења, већ Творца и Васељену.

Ви сте синови и кћери Светлости, или још јасније: Плаве Светлости која исијава из Самога Суштаства.

Ваши Велики Преци нису ниједна земаљска и људска раса, но Велика Раса, Раса Белих Богова и Белих Богиња, Раса Исполина, Раса Дивова, Раса Колоса.

Никада не сневајте и не размишљајте о Малом, него о Великом, о Највећем.

Сневајте Изобиље и живећете у Изобиљу; сневајте Лепоту и бићете окружени Лепотом.

Творац вас је створио да живите попут Белих Богова и Белих Богиња, а ви сте столећима и тисућлећима лутали по лавиринтима и опсенама овога света.

Лутали сте кроз многе религије и вере, кроз многе рептилске идеологије и философије, надајући се, несувисли и бесловесни, да ћете добити одговоре на битна и сушта питања, а тиме сте се све више удаљавали од Творца и Васељене, од Белих Богова и Белих Богиња, од својих Великих Предака Исполина и Дивова, да бисте, на концу свих тих лутања, постали јадни и бедни, постали кепеци и патуљци, служећи за подсмех и спрдњу оних земаљских и људских раса које вашим Великим Прецима ни до колена не бејаху.

У овом тренутку, свако од нас ствара и обликује самога себе, како у Времену тако и у Вечности, свако од нас изнова и изнова рађа самога себе.

Јер, ко поново не роди самога себе, тај као да ни рођен није.

Роди самога себе, па ће те и Творац и Васељена у Духу родити!

Бели Срби се враћају на Плаву Звезду чим обаве од Сварога им поверен битан и сушт задатак на Мидгарду.

А сушт задатак је: да се Мидгард просветли и осветли, да се очисти од црних гмазова, те да се, потом, уздигне на вишњи ступањ Творчева Присуства.

Ово је тренутак велике космичке жетве на Мидгард-Земљи, када се свакоме, овде и сада, суди за сва минула и будућа дела.

Шта је ко сејао, то ће и да жање.

Мидгард-Земља је већ у овоме трену ушла у девети прстен овоја (ауре) Етар Плавога Сунца.

Наиме, Етар Плаво Сунце има девет овоја, девет слојева, девет прстенова ауре у свим нијансама плаве вагре.

Замислите кружну дугу око Етар Плавога Сунца, с том разликом што је уместо спкетра свих вагри, у овом случају, само спектар свих нијанси, свих тонова плаве вагре (боје).

Тренутно је Мидгард-Земља ушла (уствари: усисана је, увучена, привучена чудесним божанским дејствима) у први спољни (а то је девети прстен, када се сазерцава из самог Средишта илити Језгра Звезданог Јата) овој ауре Етар Плавога Сунца, а у том овоју је најсветлија нијанса плаве вагре.

Како се будемо примицали Етар Плавој Звезди, како будемо прелазили из деветог у осми, из осмог у седми, из седмог у шести прстен, и тако редом, светлост ауре биваће све плавља и плавља, док ћемо, истовремено, у свом унутарњем бићу и суштаству, осећати све већу заштиту, све благотворнију и умилнију енергију, све чистије и дивотније Творчево блаженство.

Ово су моји ноћашњи увиди из Акаше које су ми, у данашњем телефонском разговору, потврдиле и две наше  освешћене и посвећене песникиње, две наше плаве дивот-виле: Душица Милосављевић и Светлана Рајковић, којима, и овом приликом, од срца благодарим!

Кажу: бела раса нестаје, а ја кажем: бела раса је и заслужила да нестане!

Каква су им дела кроз столећа и тисућлећа, и заслужили су да изумру!

Убијали су и затирали народе, родове и племена где год су стигли, па је сад дошао ред и на њих.

Били су и остали најоданије слуге црне рептилије.

Њихов Ватикан је змијско гнездо црних гмаза и врага.

Белим Србима је, у последњих двадесет векова, свакојако зло стизало отуда.

Опоганили су и затровали Мидгард-Земљу.

Смрад њихових душа шири се Васељеном.

Бели Срби нису бела раса.

Бели Срби су Раса, Висока Раса, Раса Оних Који Су Дошли Са Плавога Сунца.

А они који себе називају белом расом нису наша Раса, нису наш Род.

Уосталом, највећи враг и душманин Белих Срба одувек и заувек бејаше и остаде такозвана бела раса.

Бели Срби нису Бели због боје пути, због боје коже (јер има и црних Белих Срба!), већ су Бели по стваралачком духу, по свесности и свести, по белој аури, по Свароговој вертикали.

Шта маре Бели Срби за то што изумире бела раса!

Нека изумире поган која је једино знала да убија, коље, силује, пали и уништава све пред собом, остављајући за собом само рушевине и паљевине, само пустош и грозоту.

Бели Срби у овоме трену вечности имају много преча посла, и много битније задатке.

Бели Срби су Сварогови велики ствараоци и велики ратници светлости.

По обављеним пословима и задацима на Мидгарду, на Светој Гаји, Бели Срби се враћају на своју Плаву Звезду – јер, нису ни дошли овамо да би ту заувек остали! – одакле су и кренули пут Мадгарда у Доба Сварогове Праисконије, на почетку свих почетака.

Тако се затвара Сварогов Круг, Сварогов Златни Коловрат.