Драган Симовић: СТВАРНОСТ БЕЛИХ БОГОВА И БОГИЊА
И ово је један од мојих давнашњих снова, који и данас будан снијем…
Да ниједна Бела Србкиња, да ниједан Бели Србин не буде, никада и нигде, вазда и вавек, ничији роб.
Да свака Бела Србкиња ради само оно што љуби, и да од тога рада који љуби живи и ужива, да живи и ужива као Бела Госпа, онако како то и доликује свакој Белој Србкињи.
И још желим и сневам, да сваки Бели Србин буде Сварогов ратник светлости, да има не само своје предузеће, своју фирму, већ и своју државу, да буде он сам собом Србска Држава, ма где у свету.
Већ чујем издалека неке нејасне и оспоровајуће гласове оних чији је ума давно поробљен, и који ми кажу, да је то само мој сан, моја машта, а да је то у Стварности неоствариво!
Ко каже, ко нас то већ столећима и тисућлећима хипнотише, замајава и лаже, да је то неизводљиво, да је то немогуће?!
То нам казују људи лажи и људи зла, најверније слуге црне рептилије, то нам казују ватиканци, јудео-кршћани, мађионичари, опсенари и белосветски преваранти, лупежи, јакрепи, гуштери, глобалисти и ини сатанисти.
Ослободимо се те рептилске црне мађије, јер све је могуће, у Створитеља је све могуће, у Створитеља се испуњава и остварује свака наша жеља, свака наша визија, сваки наш сан!
Чуда се много чешће дешавају него што то ми и можемо замислити!
Чуда су свуда око нас, па и у нама самима.
И ми смо сами собом и по себи једно дивотно Божје чудо!
Ослободимо се мађија овога света, мађија ватиканаца, мађија јудео-кршћана, мађија свих пустињских религија, мађија глобалиста, сатаниста и материјалиста, и, живећемо у Стварности Створитеља, у Стварности вишњих божанских светова, у Стварности Белих Срба, у Стварности Белих Богова.
ПЕСНИКОВ ПОГОВОР ПОСЛЕ ДВА ЧАСА У ВИЗИЈАМА
Није нам се догодило само оно што нисмо сневали и маштали!
У поробљавању нашег ума и духа учествовали су сви одреда, а, можда, највише родитељи наши, а после родитеља и сви ини, сви други у нашем ужем и широм окружењу.
Сећам се живо колики су само притисак на мене покушавали да изврше моји родитељи – иако им то уопште није пошло за руком – а потом и учитељи и наставници, као и васцело друштво, да ме одбију и одвикну од маштања и сневања!
Али, ни родитељима ни било коме није полазило за руком да ме одбију и одвикну, јер сам одувек био тако својеглав и тврдоглав (а и данас сам такав!), да никакав притисак на мене није имао успеха.
Напротив, што је већи притисак бивао, и ја сам бивао све својеглавији и твдоглавији, тако да је мој отац – а то сам чуо, мада су они били уверени да ја то не чујем – рекао мојој мајци: Са нашим сином се не може овако! Што га више притискамо, он је све тврдоглавији и све луђи, него је паметније, жено, да га пустимо, па шта буде с њим, шта му Бог да! Нека сам лупа својом главом о зид! Ја више нити могу нити желим да се борим с њим! Ваљда ће и за њега тако својеглавог и тврдоглавог бити места у овоме свету!
Нама је наметнут погрешан програм.
У нас су црни владари, јакрепи и змије, убацили погрешан програм, а ишло је то преко пустињских и рептилских религија и цркава, тако да огромна савременог човечанства не уме више да снева и машта, не уме више ни да се побуни против задатог и наметнутог живота, унапред пристајући на све и свашта, на сваки вид робства, на сваки вид курвалука, на сваки вид трговине душом и телом.
Јад и беда данас влада душама огромне већине људи диљем и широм света.
Али, Бели Србине и Беле Србкиње нису од света, и они не придају стадима, чопорима и крдима нижих раса.
Они су синови и кћери Белих Богова.
Они су изабрани да спасу Душу Света!
