Лирски записи
(Светлани и Милораду, мени веома драгим посвећеницима Белих Ура.)
01
Ноћас сам био веома узнемирен у сну.
Имао сам узнемиравајуће, растурајуће и кошмарне снове.
Тешке, мучне и болне снове.
Снове који растурају и убијају.
Пробудио сам се јутрос вас никакав, што би рекли моји горштаци.
Осећао сам се јадно, бедно, никако.
Осећао сам гађење над самим собом.
Био сам никоји и ничији.
А ево зашто.
02
Речи су опасне.
Сувишне и погрешне речи често бивају погубне.
Прејаке речи убијају.
Песнике поготову.
Не убијају тело; убијају душу и дух.
А смрт душе и духа јесте најстрашнија смрт.
Обичним људима, који нису песници, можда и не сметају сувишне и прејаке речи, штавише, можда их и не примећују, али песнике и букавлно убијају.
На надгробнику једног србског песника стоји епитаф:
Уби ме прејака реч!
Кад сам био млад песник, нисам могао, срцем и душом, да схватим овај епитаф, али, сад га и схватам и разумем и осећам свим бићем и суштаством својим.
И мене убијају прејаке речи.
Убијају ме из дана у дан.
Једном ће ме начисто убити!
03
Јуче је био тежак и суморан дан.
Било је облачно, било је мрачно и сипила је ситна јесења киша сипуља.
Средином лета јесења киша сипуља!
Човеку се ништа није милило, поготову ако борави у мочварним пределима какви и иначе јесу овде на левој обали Истера који се, погрешно, Дунавом зове.
Имао сам осећај да свет посматрам испод водопада, кроз мрежу горских слапова.
Све је било мутно: мутне слике, мутне мисли, мутна осећања, мутне речи…
У таквом стању душе и духа отишао сам у Акашу.
Тамо сам у јасновиђењима открио и видео нешто што је само за мене.
Али, то, наравно, нисам смео никоме од ближњих да откривам и препричавам.
А ја сам управо ту грешку починио!
Многи од нас не могу да појме и схвате, како је опасно откривати неке тајне, неке увиде, неке визије из Акаше које су само нама дане и откривене.
Покајао сам се одмах чим сам то испричао ближњима, но, већ изговорене и написане речи нисам могао да повратим у своја уста!
Те изговорене и написане речи остадоше.
Те ће ме речи пратити на мојим звезданим путовањима кад будем нпуштао овај свет.
Јер, енергија речи остаје и у горњим световима, остаје и у Акаши.
04
Садашњи тренутак има чудесну моћ.
Нисмо ни свесни које све моћи има садашњи тренутак.
Све се пресеца и прелама кроз призму садашњег тренутка.
Све у Постању, у Стварању, у Васељени, у Вечном Животу.
Садашњи тренутак је нулта тачка Вечности.
Садашњи тренутак је Творац.
Своју судбину и свој живот мењамо у садашњем тренутку.
И не само свој живот и своју судбину, већ мењамо и судбине, и животе својих ближњих.
Из садашњег тренутка мења се судбина како потомака тако и предака.
Сви наши животни токови преламају се кроз призму садашњег тренутка.
Онај ко влада садашњим тренутком, влада, истовремено, и прошлошћу и будућношћу.
Толика је моћ садашњег тренутка!
Ево шта желим да кажем и разјасним.
Има опасних тумачења карме и реинкараниције, поготову када та учења долазе од западног човека.
Сва та западњачка учења о карми и реинкарнацији могу бити и опасна и погубна по нашег човека који није повезан са ведском мудрошћу Белих Ура.
Онај ко није у духу повезан са Белим Урима, не сме да се везује ни за какве учитеље и гуруе ни са Истока ни са Запада.
Опасно је и погубно!
Сва та западњачка учења и тумачења карме и реинкарнације, давно сам то освестио, јесу негде на граници магије.
Нећу да кажем црне магије, али, нису ни далеко од црне магије.
Да се нисам још у младости срео са ведским учењима Белих Ура, можда бих и сам упао у ове магијске замке.
Сва та учења, која спомињем овде, превиђају, вероватно са намером и сврхом, чудесну, божанску моћ садашњег тренутка.
Садашњи тренутак је нулта тачка, космичка и божанска призма, свих прошлих и свих будућих дешавања.
Ако си повезан са садашњим тренутком, ако си у самом језгру садашњег тренутка, ти можеш, у трену, све да промении, све да преокренеш, све да преусмериш.
Мењаш своју судбину, не само у будућности, већ и у прошлости.
Све што је било – више није тако како је било!
Све што је било – то и није било!
То је моћ садашњег тренутка.
Садашњи тренутак је Постање, Стварање, Творац.
Када си у језгру садашњег тренутка ти си у Срцу Творца, ти си у Материци Велике Мајке.
Тада је твој живот истовремено и Вечан Живот.
Тада си у исти мах и у Времену али и у Вечности.
Тада сте ти и Творац – Једно!
Тада си и ти у Творцу Његов Сутворац.
Тада си, уистини, и Бог!
