Рабиндранат Тагоре: Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи…


17

 

 

 

 

 

 

 

Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.
Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју у шали.
Олако узимам бол свој, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнам да ти кажем најверније речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, беојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.
Чезнем да седим немо поред тебе; али се не усуђујем;
јер би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да те оставим заувек; али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију чине да је бол мој вечито свеж.

  • Превод Давид Пијаде

Драган Симовић: Има тренутака кад осећам праискону тескобу у овоме свету…


spirituality11

Има тренутака

кад осећам праискону тескобу

у овоме свету,

тренутака кад осећам да ме гуши,

спутава и притиска властито тело,

кад у дубини душе

осећам да ме гуши,

спутава и притиска –

не само ово моје трулежно тело,

ова моја врећа меса и костију,

већ и овај свет,

већ и ова планета на којој тренутно боравим,

јер  би моја душа,

моја песничка и вилењачка душа,

желела да узлети,

да се размахне и рашири,

да се простре преко сунчевог система,

преко галаксије,

преко сазвежђа и звезданих јата,

преко свих светова и васиона…

IMG_20160809_232926

Коментар Сокола са Велебита: Звери су увек исте…


sSveti  VID 1

Ни случајно ово склањати.

Све ово што је овде речено то није ни као кап у мору воде, од онога што би требало рећи, написати и знати. Ово није написано за ове џелате који и дан данас черече србски народ и државу по налогу СОТОНЕ и зло нам наносе исто као што су то чинили они 1941.

Зло које је тада започето, није престало ни до дана данашњег, а то потврђују и подаци, да нас је сваке године мање за око педесет и више хиљада душа. Зло траје несмањеном жестином, само су промењени , замагљени и прикривени облици деловања, тако да онесвешћена руља и не примећује шта се догађа, већ тапше и пљешће џелатима док раде свој посао по налогу атлантистичких звери, који чекају свој плен.
Звери су увек исте и циљеви су им исти, само се џелати смењују јер бивају
истрошени у сваком погледу, па треба довести нове, да онесвешћеној руљи буде што занимљивије.

Крешимир Микић: Намјера


Својом слободном вољом

И снагом своје свијетле намјере

Ја отварам врата своје свеколике свијести

 

Ја улазим слободно и сигурно

У поље које вибрира и пулсира емоцијама и мислима

 

Ту сам

У самом средишту космичке намјере

Ту сам у самом средишту небеске силе

У којој влада потпуни мир

Прозрачне нити свијетлости

Прожимају ме

Плешу слободни плес

И зову ме

 

Знам

Ту сам био

Ту јесам

И ту ћу бити

 

У вјечној постојбини бесконачног живота

spirituality11

Драган Симовић: Будите будни, будни… будни!


Перун и муња1

Пратећи неке београдске медије, штампане или електронске, стиче се утисак, да је народ који обитава у Србији најобичнија стока за кланицу.

Нећу да кажем Срби, јер више и не знам који то народ живи у Србији!

Но, желим да скратим причу, јер немам времена за губљење; заиста, немам времена на буђење и освешћење успаваних, хипнотисаних и бесловесних Срба.

Само бесловестан и злонамеран Србин може да поверује, да је усташтво тренутачно, да је пролазно!

Не, усташтво је трајно!

Усташтво је трајно, ево, већ близу два столећа.

Иза усташтва стоји Ватикан, стоји Лондон, стоји Брисел.

Стоје све мрачне силе западног света.

Усташтво је њихово миљено чедо!

Дражи им је и последњи усташа, и последњи усташки кољач, од било којег Србина, од било којег србског детета!

Добро знамо, да је Европска унија ватиканска творевина.

А свака ватиканска творевина мора бити србомрзачка и русомрзачка.

Ово упамтите: србомрзачка и русомрзачка, за сва времена!

Само луди и беловесни Срби могу да празнослове о томе, како је овај талас усташтва нешто тренутачно, нешто што ће већ колико сутра проћи и, заувек нестати!

Но, по мени су још луђи и бесловеснији они Срби који у то поверују!

То је исто као када би овце помислиле и поверовале, да ће ови данашњи или неки будући нараштаји вукова престати да кољу и једу овце!

Да будем искрен, мени се, напросто, гади све ово о чему сада говорим и пишем, јер постоје тако лепе, красне, узвишене, племените и дивотне ствари у овоме свету, као и у  иним духовним и божанским световима Васељене, да ми је – а ово вам кажем из срца и душе – просто жао да прљам како вашу тако и своју душу стварима које сам освестио, надрастао и превазишао већ са двадесет лета.

Да, са двадесет лета ја сам све то знао, а можда сам на овај свет и дошао са тим знањима и сазнањима!

Али, морам да се вратим у први разред школе живота, због оних наивних, попут оваца наивних, непробуђених и неосвешћених младих Срба и Србкиња, оних младих и дивотних србских душа које, из дана у дан, све више слуђују, обмањују и заваравају београдски проусташки, проеврпски, проватикански медији,  који свесно, циљано и с намером, гурају наивну србску децу у братски згрљај са младим усташама, будућим кољачима, говорећи како су Срби, ето, параноичан народ те од комарца, с ону страну границе, виде магарца.

Заиста су злонамерни и погани неки београдски медији, а још су злонамернији и поганији њихови власници, уредници и новинари!

То је таква поган какве нема нигде другде у свету!

Такве људске погани, знајте, може бити само међу последњим србским изродом од којега је и Свевишњи Створитељ давно дигао руке.

Ако ли вам се, пак, учини, да није требало да објавим овакве (лирске) записе – слободно ми реците, и ја ћу их, у трену, скинути са Србског журнала!

sloveni-u-domovini_14557046359

Милош Јанковић: ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛИ


kako-sunce-utie-na-duinu-ivota_trt-bosanski-36077 oblak  4

1.

Шта човек

зна да постане,

кад Бог му

из срца

мржњом нестане,

сведоче недужни

и ничим криви,

они – у којима

Бог још живи.

2.

Кад у

човековој души

никну пелин и глог,

знак је да у њему

више не станује

Бог.

3.

Свачије лице

је лице

убице

и

 свачији образ

главни доказ,

шта човк уме,

сме и може

кад Те протера

из себе,

Боже.

000 mages

(Из књиге Мелемник, издавач „Граматик“, Београд, 2013. године)

Милош Јанковић: СВЕТОХУЛНИЦИ


ja 13686613_625907394235721_8424975026650685600_n

Драгану Симовићу

У раздање,

кад засузи маховина,

сељак из твоје песме

изнедриће вапај

и све ће, сневесељено,

под копчом сунца

још гркије бити.

Реч чемерну изговорићеш

и од њене јеке

окамениће се биље,

обледиће реке,

пресушиће врела,

а врата пакла

одшкринуће се само.

Коју ћемо воду пити

кад опет проговориш,

коју ћемо веру

обноћ веровати,

кад реч чемерна

врата пакла

отвори сасвим?

(1990)

Данас ме – изненада, како то и бива – походи врли пријатељ, песник и посвећеник с којим се нисам видео, можда, и двадесет лета.

Донесе ми, с посветом, пет својих песничких књига!

У једној од књига, чији је наслов ПОСВЕТНИК, а која је објављена 2014. у издању Народне библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу, нађем и песму мени посвећену.

Надахнуће за ову песму, мој драги пријатељ, песник и посвећеник Милош Јанковић, примио је слушајући моју песму објављену пре четрдесет лета, а зове се КАД СЕЉАК УМИРЕ.

И ту своју песму, објавићу овде испод овог записа.

Драган Симовић: КАД СЕЉАК УМИРЕ

Слика

Посвећено Прецима Ратарима
Ратницима Светлости!

Кад сељак умире, све се сневесели:
Пшеница у пољу, шљива у воћњаку…
Његова душа на међу се сели,
Тамо где је клецо при сваком кораку.

Кад сељак умире, походе га звери,
С највиших планина; из присоја гује…
Његову душу Бог сељачки мери,
На њиви-небу, где ветрови хује.

Кад сељак умире, небо се замрачи;
Пресахне поток; тихне цвркут тица…
Његова душа у цвет се повлачи,
Да се снова роди, кад никне пшеница.

У Великом Гају, наспрам Вршца,
у рано пролеће, 1974. године.

dragan simovic portret

Драган Симовић: КАД СЕЉАК УМИРЕ

Видео: Стари Словен

https://www.youtube.com/watch?v=2vKZifE7OVM

Драган Симовић: У СЛАВУ ЉУБАВИ


17

Љубав, Лепота и Дивота јесу суштаство овога света, али и суштаство свих иних светова у Првобитној Васељени.

Лепота и Дивота су битне, али је Љубав најбитнија.

Љубав Све обујима, Љубав Све прожима, Љубав Све испуњава.

Љубав је Празнина.

Кад уђемо у Празнину, ми смо тада у Љубави.

Љубав нема облик, Љубав нема боју, Љубав нема мирис, Љубав нема ништа видљиво и опипљиво, а, ипак, Љубав је Све!

Све покреће, све ствара, свему Живот даје.

Љубав се не може ни видети, ни чути, ни омирисати, али, ипак, Све јесте Љубав.

Оно што није Љубав – то и Није!

Ако није Љубав, онда је Ништа!

Љубав се не види, не чује, нема мириса, нема укуса – али, постоје Дела Љубави које се  могу видети, могу опипати, могу омирисати.

Љубав – то су Дела Љубави.

Дела Љубави су Све што чинимо и не чинимо, Све што јесмо, што смо били, што ћемо бити.

Љубав смо и ми сами собом!

Ми смо Љубав.

Ако нисмо Љубав, онда нас нема.

Мртви смо и премртви.

Љубав је као Звездана Кула.

Љубав има на стотине ступњева, на стотине спратова, али сви ти ступњеви, сви ти спратови јесу Кула Љубави.

Плотска телесна Љубав јесте такође Љубав.

Исто је љубити Бога и љубити Жену.

Исто је бити посвећен Лепоти Васељене и Лепоти Жене.

Исто је, уистини, Све је Исто!

Данас ми је тешко, веома.

Тешко око срца, тешко у души, тешко у телу.

Ломи ме, мучи ме, растура ме…

Но, ја сам, баш због тога и упркос томе,  изабрао и одлучио да напишем ове дивотне стихове у Славу Љубави!

Знам, осећам и верујем, да ће ми после тога бити и лакше и лепше!

IMG_20160809_232926

Драган Симовић: Сиђи у највеће дубине својега срца…


IMG_20160809_232926

Сиђи

у највеће дубине

својега срца,

да би открио

највеће висине

духовних

и божанских светова.

И гле!

све што

у далеким световима

иза обзорја тишине

обитава,

то и у срцу твоме

одувек и заувек

бива.

x10062201127357586963

Драган Симовић: Кад будеш упознао женско срце…


17

Кад будеш упознао

женско срце,

и у њему осетио

љубав и блаженство,

тада ћеш открити

све тајне неба,

а потом и себе

сама упознати.

13770249_625082150984912_7879355170537118268_n

(Натпис на луку понад главног улаза у женско пророчиште, које су водиле, чувале и неговале првосвештенице Белих Ура, при Звезданом Храму посвећеном богу Свевиду, на оствру Рујану у Балтичком мору, где бејаше једна од најдивотнијих пра-постојбина Белих Срба. И мада јудео-кршћански варвари све спалише, порушише и уништише што на Земљи бејаше, у Акаши је, на радост нашу, све, ипак, занавек сачувано!)

ja 13686613_625907394235721_8424975026650685600_n