И ово да разјаснимо.

Слободни смо били на самом почетку, на почетку свих почетака.

Тада смо били посве слободни, слободни као богови.

У првом утеловљењу, у првом животном току, гле! бејасмо посве слободни као богови, као богиње, као и сам Творац.

Али, у сваком нашем наредном утеловљењу, у сваком нашем наредном животном току наша је слобода бивала условљена наших делима из минулог животног тока.

У овом животном току, после толико и толико утеловњења, после толико и толико животних токова, и после толико и толико наших не знам каквих дела, ми смо слободни толико колико смо слободни.

Нама слобода није ускраћивана од Творца – Он нам је, штавише, дао потпуну и ничим ограничену слободу – већ смо самима себи скраћивали и сужавали властиту слободу.

Ми смо сами себе својим ко зна каквим делима поробили.

Ми смо робови својих дела из минулих животних токова.

Пут навише јесте пут потпуног превазилажења и надрастања свих својих узрочно-последичних дела, надрастања и превазилажења судбине, карме, усудбе, и изравни улазак, космичком и божанском вертикалом, у Поље Творчевог Не-Делања.

То је оно што је Буда назвао Нирваном.

Нирвана је, уистини, Поље Творчевог Не-Делања, илити: Сварогов Златни Ириј.

У сваком од ових величанствених дела ја пронађем и себе. Зато сам много пута самога себе питао. Да ли ја мојим мислима потакнем стварање некога дела у коме ћу се пронаћи, или то ја унапред добијем наговештај, да ће у томе некоме делу бити нешто што се односи на мене? Али није то случај само са овим што се овде догађа него у много мојих животних збивања и на широком животном плану.

Што се тиче мога слободног деловања и воље, о томе већ дуги низ година размишљам, и налазим се у једном вртлогу настојећи да дођем до одређених закључака. Често сам долазио и у стање да се питам да ли ја уопште имам имало слободне воље и самосталности и када се то догађа, у ком тренутку времена или мога деловања.
И поред свега овога ја сам на неки начин стекао један увид у све ово, а да ли је тачан или не, ни то ми није сасвим јасно нити сам сигуран. А то је, да сам ја један „савршени“ (робот ) организам, биће или како год се то звало, које извршава наредбе, наређења или задатке Виших Сила. Један од мојих доказа, који важе за мене, је и то што често пута нисам могао да остварим ни најобичније жеље, а много пута сам радио и извршавао такве задатке, да сам се и сам питао да ли је то могуће и како сам то уопште урадио. Када ми се жеље не би оствариле, тада бих био усмерен у неком другом правцу или на остварење нечега другог.

А што се тиче ВЕРЕ, ја мислим да се о њој може говорити тек тада, када знање буде преточено у неко животно дело, односно када то будемо могли да видимо, чујемо или на неки други начин осетимо. Ја себе сматрам верујућим бићем али не у овоземаљске религије и секте које су измислили „мудраци“ за своје потребе, управљајући тако милионима људи, већ у Небеске Силе, које су изнад нас и поред нас и у самима нама и видљиве су свакоме у сваком тренутку ако пожели да их види и осети!

Благодарим нашему песнику и свим Белим Србима!

Тај осећај да си НЕКО и НЕШТО,

може да има само онај, ко је НЕКО и НЕШТО.

Ништавила и никоговићи,

као и сви ти припадници пљачкашких и поробљивачких крда,

стада, руље и олоша,

то немају нити ће икада имати.

Они увек и једино испољавају силу, бес, мржњу, злобу

и све друге грдости и гадости које постоје

и које само њима приличе.

Они заправо и немају чиме да се диче и поносе.

У осталом

све ове грдости које су наведене

то су уствари њихова занимања,

њихов начин живота

и опстанка.

Лирски записи

01

Наш животни пут, наша животна космичка драма на Земљи, одвија се према сценарију и режији божанског сценаристе, драматурга и режисера.

Наш животни пут је већ написан и режиран, чак је и књига снимања урађена, до краја је разрађена свака сцена, сваки кадар, свака слика.

Остаје само да почне снимање, па падне прва клапа.

Та прва клапа, то је тренутак кад се рађамо у овај свет.

На основу чега се пише сценарио нашег животног пута на Земљи?

Пише се на основу наших дела из ранијих животних токова, из ранијих утеловљења у различним временима и световима.

Сва наша дела из свих животних токова записана су у Акаши.

Свако од нас има своју књигу живота у Акаши.

Божански сценарист, драматург и редитељ припрема наш животни филм према нашој властитој књизи живота.

Свако од нас јесте лик из властитог филма живота.

Свако од нас је главни јунак својега филма.

Не, немојте бркати појмове.

Ми нисмо глумци, јер ми не глумимо, већ стварно живимо властити животни лик.

Ми смо истинити ликови и јунаци својих филмова живота.

Наша слободна воља, о којој говоре неке неведске религије, јесте под знаком питања.

Колико смо ми, уистини, слободни?!

И, да ли смо уопште, и имало, слободни?!

Слободни смо само онолико колико нам дозвољавају наша дела из минулих животних токова.

Слободни смо само онолико колико нам дозвољва наша властита карма, наша властита усудба и судба.

02

Наша слобода, наша слободна воља је увек условљена.

Условљена нашим минулим делима.

Јудео-кршћанство не може никада дати задовољавајуће одговоре на битна и суштаствена животна питања.

Јудео-кршћнство није религија знања, већ религија незнања.

Јудео-кршћанство је само вера, вера без знања, без самосвесности и самобитности.

Отуда јудео-кршћани никада и не долазе до битних и суштаствених животних питања и одговора.

Они се задовољавају само слепом вером.

Јудео-кршћанска црква тражи искључиво слепу веру, искључиво слепу послушност.

Зато јудео-кршћанска црква своје вернике и назива стадом, овцама за клање.

Бити јудео-кршћанин, то значи: пристати да до краја живота будеш  и останеш човек незнања, да будеш и останеш овца за кланицу.

03

И ислам је, такође, само једна од верзија јудео-кршћанства.

То је у самој бити једна те иста релига, религија незнања.

И у јудео-кршћанству и у исламу забрањено је свако знање.

Ако примете да неко од њихових верника зна више од других, тај одмах бива распет или обезглављен.

Нико не сме да зна изван прописа религије.

Све знање је у догмама.

А сваки прекршај догме, прекршај кодекса бива најстроже кажњаван.

Свако знање је јерес.

Јеретик је сваки онај који мисли својим срцем, својом душом.

Зато и јесте у обе ове религије, које су у суштини једна те иста религија, и озакоњен злочин.

Злочин се ни у јудео-кршћанству ни у исламу не кажњава.

Напротив, још се и подстиче.

04

Наша вера јесте вера знања.

Уствари, наша вера и није вера, већ знање.

Веда, ведање, виједање, виђење на ведсрбскогом значи: знање.

Ведски човек јесте човек знања, човек који зна.

Човек знања, човек који зна – није верник.

Он је пробуђени.

Пробуђени и освешћени.

Стога, кад год говорите о нашој вери, не говорите о вери (јер вере ту и нема!), него о знању, или још боље: говорите о предању.

Ја вазда и увек изнова опомињем Беле Србе и Беле Србкиње, да не троше драгоцену животну и стваралачку енергију на буђење и освешћивање некаквих вештачких, хибридних и лажних Срба који, можда, уопште и не припадају вишој хиперборејској, ведској и звезданој раси Белих Срба.

Тај сој се никада не може пробудити нити освестити!

У овом животном току, у овој инкарнацији – то се, зацело, неће догодити.

У некој будућој инкарнацији, у неком будућем животном току – можда!?

Знам то одавно, искусио сам толико пута у овом животном току који ми тече, ево, већ шездесет и осам година!

Ту нема никакве поправке.

Што је наопако рођено, то ће наопако и отићи са овога света.

Врана, ма шта год чинила, никада неће моћи да испили сокола!

Од шудра, парија и палија немогуће је створити вишу, духовну и ратничку касту.

Зато и опомињем, вазда и увек изнова, Беле Србе и Беле Србкиње: не траћите време, не расипајте драгоцену животну и стваралачку енергију на шудре, парије и палије, не бацајте бисер пред свиње!

Не трошите се, јер све је то без сврхе и смисла!

Погледајте око себе, погледајте широм отворених очију!

Погледајте и сазерцавајте својим унутарњим видом који сој шудра, парија и палија живи у Београду!

Видите ли, колико је антисрбских гласила и невладиних организација, колико је србомржње у самом Престоном Граду!

Зар за њих да се жртвујете?!

Зар такве да будите и освешћујете?!

Чувајте се, штедите се!

Ваш циљ мора бити високо, веома високо, мора бити – највише!

Не желим да се ико од вас, Белих Срба и Белих Србкиња, после завршетка овог животног тока, поново врати на Земљу.

Вратити се поново на Земљу као смртно, бедно и трошно биће у људском обличју – која бесмислица и која космичка трагедија!

Мој сан је од најраније младости: чинити све, све трудове и подвиге, да се никада више не вратим на Земљу у трулежном и смртном обличју најтрагичнијег бића у Космосу.

Гледајте широм отворених очију свет око себе.

Гледајте и освешћујте.

И, шта видите?

Видите један ружан сан.

Да, овај свет је само један ружан космички сан.

Сви смо ми овде или по казни или по неком изузетном задатку.

Али, и тај изузетан задатак истовремено је и казна.

У свакој војсци постоје казнене јединице, јединице у коју се, по казни, шаљу како обични војници редови, тако и њихове старешине, нижи и виши официри.

И највиши официр у кажњеној јединици јесте, такође, кажњеник!

Свеједно што има висок чин – он је, ипак, кажњеник!

Овај свет, ова Земља јесте управо та казнена јединица у односу на свеколики Космос, на васколику Васељену.

Ми смо кажњеници.

Сви смо ми кажњеници, само што имамо различите чинове и различита позвања и послања.

Страшније од смрти јесте поновни повратак на Земљу.

Ово сам давно освестио.

Поновни повратак на Земљу, поново се вратити као човек, то је, уистини, страшније од смрти.

Ово је моје виђење и моје вековно искуство, а ви сами бирајте – што вам је воља!

Али, знам: наш пут мора бити пут навише, без повратка!

Читам Песникове записе о србомржњи и сећам се.. .. сећам се сусрета мојих са странцима, а било их је много што случајних, што преко рођака, што студентских, пословних ..сећам се, да су некако увек гледали на мене (као Србкињу- у ствари првенствено као православку јер је одмах по познанству следило питање вероисповести)- чудно, љубопитљиво у смислу, како то да неко ко је тај и тај и отуда, има толико поноса у себи на све оно одакле долази- осећало се то увек.

И увек, када су се ,,као,, здруживали са нама титрало је то нешто – одакле нама то ,,нешто,,, на основу чега га још имамо, када су ОНИ – западњаци у ствари ,,нешто,,-
И само ко не жели да призна, неће да каже да се са њима не може пријатељевати онако како ми то међусобно можемо. Они не разумеју начин, не разумеју вероватно због убеђења вековног, због немања знања о речима које су основ живота нама: чојство, јунаштво – они могу бити храбри у борбама али ми се чини да уистину никада не знају прави разлог те борбе.
Како може да се осећа човек који иде у бој да хара, да пљачка, да убија , да отима децу, да силом тера некога на нешто, на крају, на било шта.. …..како?
Наравно, да има часних изузетака али -мало. Претпостављам да су то људи ,,нарасли,, из ко зна ког разлога им вероватно прорадио неки ензим у ДНК- ништа друго- они можда који су у стању да виде суштину постојања овога света…на овоме месту као постојање многих других светова….
Стварно,то чуђење нису никада наравно изрицали али се то могло видети у њиховим очима- а мени је било драго и тада сам још више показивала понос на земљу из које долазим и на народ из кога потичем.

По једном древном предању Белих Ура, Створитељ је Човека замислио као Бога.

Човек је требало да буде Бог.

Човек је и створен да буде Бог!

Да буде Бог и да саучествује у Створитељевом Стварању.

Бели Ури говоре о томе, како је, по Замисли Створитеља, свако од нас требало да буде попут Сварога, Перуна, Свевида, Даждбога, Мокоше, Роде, Светлане, Србоне, Ладе, Весне и свих иних белих богова и богиња.

Да будемо бесмртни, вечни и да, вазда изнова, обнављамо и препорађамо сами себе својим властитим божанским даровима и моћима.

Јер, човек овакав какав данас бива, гле! јесте карикатура палог Бога, палог Божанства.

Човек је најтужније, најбедније и најтрагичније биће на Земљи.

Човек је биће заглављено између упоредних светова, између света Богова и света животиња.

Није Бог, а није ни животиња.

Или, пак, мало једно, па мало друго.

Нити може Навише, нити, опет, може Наниже.

Као заглављено дизало између спратова.

О томе сведоче древна предања у свих словесних раса, народа и родова.

Али, сам пад Бога у Човека и даље нам остаје највећа мистерија.

И поред свих тајних знања и сазнања, још увек нам није посве јасно шта је проузроковало пад Бога у Човека.

Чини нам се, на тренутке, да смо близу одговора на ово питање свих питања, но, ипак, тог правог одговора још увек нема.

Отуда, свакоме од нас, понаособ, преостаје једино да свако, сам и за себе, у свом најдубљем унутарњем бићу потражи одговор на ово питање.

Да реши највећу загонетку самог Човека.

Решење те загонетке јесте кључ за сваког од нас.

Кључ за све оно што ће уследити после тога.

Тек пошто откријемо и одгонетнемо узрок самог пада Бога у Човека, моћи ћемо да кренемо путем Навише.

Моћи ћемо да се вратимо међу Богове, где нам је и место одређено, по Замисли, Науму и Намери Створитеља.

Лирски записи

01

Свиће, моји Бели Срби и Беле Србкиње, свиће Ново доба.

Ово је Праскозорје Сварога, Праскозорје Златнога доба Сварога.

Ово је време када се откривају све тајне, када се обелодањују све истине о Белом Србству, све истине које су скриване вековима и тисућама година.

Сада се све јасно види!

Види се да је Европска унија ватиканско-рептилска творевина.

Види се да је цео Запад чиста рептилска и предаторска творевина, творевина која се у најгрознијем смраду распада као стрвина на летњему сунцу.

Види се, јасно и бистро се види, ко су Бели Срби.

Види се да су Бели Срби чиста звездана и божанска раса.

Види се да су изабрана раса.

02

Када говоримо о Беломе Србству онда морамо још нешто да разјаснимо.

Бело Србство се не одређује по боји пути, боји коже, очију и власи, већ по светлосном и енергетском запису, по души, духу и срцу, по битном и суштаственом у нашем најдубљем унутарњем бићу, по карми, усудби и вертикали.

Белом Србству припадају и они Срби који имају тамнију пут, црне, смеђе или бадемасте очи.

Њихов светлосни и енергетски запис, њихов генотип, њихово срце, њихова душа, њихов стваралачки дух указује и открива чисту звездану, хиперборејску и аријевску расу Белог Србства.

И опет, има оних Срба који су светле боје коже, плавих и белих власи, зелених или плавих очију, али у свом енергетско-светлосном запису немају ничег хиперборејског, аријевског и божанског; неки од њих скоро да и немају светлу и племениту, хиперборејску, ведсрбску душу.

03

Прозборићу, још о томе, нешто и кроз себе, из свог унутарњег бића.

У младости, док моја коса није почела да седи, био сам црн ко гавран.

Буквално црн ко гавран, јер се моја коса на сунцу преливала у плаво или зелено.

Када посматрате гаврана или врану на сунцу, ви премућујете да се њихово перје прелива у зеленкасто или плаветно.

Такав сам и ја био.

Тада сам боравио и радио на самом северу Немачке.

На самом северу у близини Северног (леденог) мора.

Многи Немци су мислили да сам Индус.

Црна коса (још црња брада!) као у гаврана, а очи бадемасте!

Кад се насмејем – блистави бели зуби!

Индус или Арапин – помисли би.

Али, спољни изглед често обмањује и заварава.

Има то своје објашњене.

Знате и сами.

04

Још нешто о бадемастим очима.

Бадемасте очи нису исто што и смеђе очи.

То су две боје, две вагре.

Бадемасте очи имају они Бели Срби црне косе као у гаврана и тамније пути, тамније боје коже, како би рекли они који не осећају биће и дух ведсрбског језика.

Јер, кожа је кожа, а пут (или тен) јесте нешто посве друго.

Бадемаста се боја добива када на смеђу ставите мало златне боје.

Ово добро знам, зато што сам ја и сликар, пејсажиста и акварелиста, исто колико и песник, само што ме ви не знате као сликара, већ само као песника.

Но, то и није битно.

Битно је да и бадемасте очи, поред зелених, плавих и зелено-плавих, имају Бели Срби.

05

На крајњем северу Немачке, у мањим градовима и по селима, сретао сам потомке Белих Срба.

Они су Пруси.

Пруси нису Швабе, нису Немци.

Они су Бели Срби – германизовани, понемчени пре неколико векова.

Пруси су слични нашим Србима из Шумадије.

И мушкарци и жене имају наш стас, наш лик, нашу боју пути, власи и очију.

И нашу нарав имају, и нашу душу имају.

Али су понемчени.

Распети негде између двеју опречних раса.

У њих нема мржње према Белим Србима и Белим Русима.

Штавише, приметио сам да се потајно диве нама.

06

Ватиканско-рептилска творевина названа Европска унија убија последње остатке и потомке Белих Срба, диљем и широм Европске уније.

Јер, остатака и потомака Белих Срба има свуда по Европи.

Некада су у Европи живели само Бели Срби.

До појаве јудео-кршћанства цела Европа бејаше ведсрбска, србска, хиперборејска, аријевска.

Ватикан је у сарадњи са дивљим, варварским германским хордама и чопорима уништио Европу Белих Срба.

Германи, Англи и Саксонци јесу били и остали преторијанци архирептилске творевине зване Ватикан.

Њихов је дивљачки, варварски поклич: дранг нах Остен (Drang nach Osten) – продор на Исток, заувек записан у Акаши, као опомена Белим Србима!

Продор на Белу Србију и Белу Русију, поробљавање Беле Србије и Беле Русије – то је њихов вековни сан.

Али, свршено је с тим.

Свршено, заувек!

Нестаће нетрагом сва та дивљачка и варварска племена која су своју душу давно продала црним и мрачним ентитетима, архирептилима.

07

Буди се Бело Србство.

Где год видите буну, бунт, побуну и пркос у Европској унији, знајте да се то буде и освешћују потомци Белих Срба.

Јер, Белих Срба има много више него што ми и знамислити можемо.

Само што се још нису посве пробудили и освестили.

Али, буде се, полако се буде!

– осмог дана, месеца гумника, 7524. године –

 

Перуне мој Грми, грми, Перуне мој,

удри громом у овај прљави

људски род.

Грми, грми, Перуне мој,

нек’ им страх

кости заледи.

 

Грми, грми, Перуне мој,

јер тада схватају да си

још увек ту, моћан и силан.

Грми, грми, Перуне мој,

тебе се не плаши само

србски род твој!

 

Грми, грми, Перуне мој,

у кочији твојој протутњи,

и док се сва земља тресе,

Славим те, Перуне мој!

Бели Срби и Беле Србкиње, морам да вам кажем да сте надмоћни, зато вас и мрзе ини народи у ужем и ширем окружењу.

Заиста, надмоћни сте, иако, можда, још нисте свесни тога!

Од Праискони је тако бивало: увек слаби, немоћни, никакви, инфериорни и инфантилни мрзе онога ко је изнад њих, ко је надмоћан.

Доказ да сте ви, Бели Срби и Беле Србкиње, надмоћан род јесте србомржња.

Да нисте надмоћни, не би ни било србомржње у иних – бедних и никаквих – вештачких, хибридних нација које је, у својим лабораторима, створио архирептилски Ватикан.

Никада није постојала мржња према слабима, јаднима, никаквима; према таквима може да постоји само сажаљење, али, мржња – никада!

Доказ да сте неко и нешто у свету, у Космосу, у Васељени јесте управо болесна мржња према вама, Бели Срби и Беле Србкиње, мржња која једе и прождире оне који вас мрзе.

Будите радосни и срећни што вас мрзе, и нека вас још више мрзе, јер тако бивате све јачи, све моћнији и надмоћнији.

Боље да вас мрзе, него да вас сажаљевају.

Мрзе се узвишни, племенити и господствени, а сажаљевају се јаде и никоговићи.

Немојте се борити против србомржње, већ је, напротив, подстичите!

Чините тако, да вас још више и јаче мрзе, да пукну и свисну од мржње они који вас мрзе.

Ви сте, Бели Срби и Беле Србкиње, грешили до сада зато што сте покушавали да уверите оне који вас мрзе да немају разлога да вас мрзе.

Они су то схватили као вашу слабост, као вашу немоћ.

Но, од сада чините тако да вас још више и јаче мрзе, да пукну, да свисну од мржње према вама!

На сваком месту, и у сваком трену, будите свесни да сте Бели Срби и Беле Србкиње, да сте надмоћан род, да сте виша звездана раса.

Благословени били!

(Ове, и сличне лирске записе, преузимајте одмах, и чувајте их на неком скровитом месту.

Ово вам с разлогом кажем, а ви знате зашто!)