Драган Симовић: О једној Белој Србкињи и једној песничкој вили


Већ сам писао о Биљани Диковић, дивотној песничкој вили, образованој и неустрашивој Белој Србкињи, која већ годинама пише, уређује и води СРБски ФБРепортер.

Без њене помоћи и подршке не би постојао ни овај наш сајт – Србски журнал!

Свака Бела Србкиња, поготову ако је оригинална, образована и талентована, среће се са мноштвом препрека и замки на свом животном путу, из дана у дан, из часа у час.

Биљана је, између осталог, и самохрана мајка, мајка деце која су школског узраста, деце која од своје мајке очекују сваку врсту заштите у овом суровом свету предатора и паразита.

Али, Биљана Диковић, као самосвесна и самобитна Бела Србкиња, као изузетно самосвојна и талентована песникиња и храбра новинарка, као самохрана србска мајка, ни сама нема никакву заштиту, нити икакав вид помоћи, од државе која не постоји, од Србије у којој је сваки Бели Србин туђинац на туђој земљи.

Једна од дужности сваког Белог Србина требало би да буде и брига о сваком Белом Србину, о свакој Белој Србкињи.

Јер, ми можемо опстати, и достојно живети, само онда када спасавамо једни друге.

Ако то не чинимо, онда ћемо ускоро посве нестати.

Нестајаћемо један по један, до коначног нашег истребљења.

Наши душмани већ столећима раде на томе, да ми заувек нестанемо тако што ћемо постати неодговорни и равнодушни једни према другима, тако што ће свако од нас гледа само своја посла, тако што ће свако од нас да брине само своје бриге.

То је демонска пропаганда наших заклетих душмана преко свих медија у Србији.

Но, ми ћемо надмудрити и победити наше душмане, надмудрићемо и победићемо својом несебичном љубављу према ближњима, несебичном љубављу и бригом за сваког Белог Србина, за сваку Белу Србкињу.

Ко год жели, и може, да припомогне Биљани Диковић, као и опстанку трију србских сајтова, нека се обрати Редакцији СРБског ФБРепортера.

Тамо ће, од Уредништва, добити сва обавештења.

А ја вам, унапред, свима од срца благодарим!

Драган Симовић: Порука из вишњих светова


Порука из вишњих светова

Порука из вишњих светова гласи :

или ће Љубав завладати овим светом,

или ће овај свет нестати!

Јер живот у свету  у којем мржња влада,

уистини, никаквог смисла нема!

20160528_155144

Драган Симовић: ПУТ БЕЛИХ ОРЛОВА, ПУТ БЕЛИХ БОГОВА, ПУТ БЕЛИХ СРБА…


Лирика вечног тренутка

gilbert williams 8

Бог нам вазда помаже преко добрих људи.

Без добрих људи ја не бих уопште могао опстати у овоме свету.

Без добрих људи живот би био посве бесмислен.

Живот без њих не би имао ни сврхе ни смисла.

Сви добри људи које сам упознао, који су ми помагали, који су ме спасавали, гле! били су Бели Срби или Беле Србкиње.

Зато ја и кажем: од Белих Срба и Белих Србкиња нема бољих и племенитијих људи на овоме свету.

Ма шта неки туђинци мисли, ма како судили о мени и мојему песништву, о мојој поетици и мојему погледу на свет, ја понављам: Бели Срби су виша раса.

Раса које се посве разликује од иних раса!

Мене одавно наши душмани називају националистом, ултра-националистом, расистом… називају ме свакојако, али, шта ја марим за то!

Ја Сам Онај Који Јесте!

И, не само што славим, величам, узносим и љубим Бело Србство, већ га, напросто – обожавам!

Бело Србство је, за мене – Божанство.

У Белом Србству видим све наше Богове и Богиње.

Међу Белим Србима видим све ведсрбске Богове, а међу Белим Србкињама све ведсрбске Богиње.

Свака Бела Србкиња има неке особине, одлике, нарави и врлине Белих Богиња.

Или је лепа као Лада, Весна и Светлана, или је, пак, храбра, мудра и племенита попут Србоне, Живе (Живане), Славе и Роде.

Сваки Бели Србин – или је Перун, или Даждбог или Свевид, или Сварог, или Велес.

Никада нисам скривао – чак ни у оним временима када је то било опасно по живот! – да изнад свега љубим Бога Створитеља и Бело Србство.

Али, ја, истовремено, љубим и све ине народе, племена, родове и расе; љубим сва бића у свим световима, у свим васељенама.

Ја сам ведски човек, а ведски човек није човек од овога света.

Он је сишао Одозго, а овде је само за неко кратко време.

Овде је по Задатку.

Ведски се човек не везује за овај свет.

Не занима га ни богатство ни слава овога света.

Он све то презире и одбацује као смеће.

Он зна да је од Бога Створитеља, на Почетку Свих Почетака, добио Оно Највише и Највредније: добио је Вечан Живот и Вечну Љубав – те му ништа више и не треба!

Онај ко Јесте, не осећа потребу да ишта Има.

Онај ко Није, може да Има било шта у овоме свету, али, све му је залуд!

Он Није, он је Нико!

Ведски човек је Онај Који Јесте!

Онај Који Зна!

Бели Срби бдију једни над другима.

Чувају, бране и спасавају једни друге.

Мене свакога јутра позива неко од Белих Срба и Белих Србкиња.

Позива, уистини, срцем и душом, да ме пита: како сам, да ли сам добро, да ли сам здрав, да ли ме боли нешто, да ли ми треба нешто…

То могу само Бели Срби и Беле Србкиње, зато што су виша раса, зато што су звездана и божанска раса!

Најчешће ме позива Светлана Светлуша, добра и племенита плава вила.

Не прође дан, а да ме бар три пута не позове!

Е, видите, то и јесте Бела Србкиња, то и јесте виша раса!

У нижих раса нема тога.

У нижих раса све бива обрнуто и изокренуто.

Све наопачке, све наглавачке.

У нижих раса: свако мрзи свакога, свако се руга свакоме, свако пакости свакоме, свако ради о глави свакоме.

Али, ми, Бели Срби, и ми, Беле Србкиње знамо: ко смо, одакле смо, чији смо и, надасве – куда, камо и зашто идемо!

И, заиста, ми све Знамо, све Умемо, све Можемо и све Имамо!

20160528_155131

Драган Симовић: Ништа ми није, а све ме боли…


12508974_10153853345219634_6986951255278778293_n

Ништа ми није,

а све ме боли…

Боли ме,

 зато што што некога,

незнаног,

 негде,

 душа боли;

боли ме,

зато што у неком

 далеком сазвежђу

тугује,

 можда,

 нека звезда плава,

заљубљена –

 а усамљена!

Ништа ми није,

а све ме боли…

Драган Симовић: Једна вечерња песма, дивотна и сетна…


0001-ovcar-banja-u-poznu-jesen-sa-vrha-kablara

Загледам се тако,

изненада,

у облак један,

 самотан и бео,

про дивот-горја у даљини,

и пожелим

да ме нигде нема више,

али не од туге,

сете

 и душевних боли,

већ од неке дивоте

и милине

што ме запљускује

 из неба зелено-плава

понад уснулих поља

 зрелога жита

 и мака пламено-рујна.

Загледам се тако,

изненада,

у облак један,

 и у трену,

гле!

 појмим и схватим,

да је све то –

 што грлим и љубим –

 само сан,

и ништа више!

Светлана Цеца Рајковић: Први смо дошли, последњи идемо


Први смо дошли, последњи идемо

Некада давно , још у праскозорје,

винуше се вајтмани,

Мидгард посетише.

Видели су преци наши

да је Мидгард

земља дивна.

И спремише је за нас,

за Божанска бића.

И позваше наше претке,

ратнике и ратнице,

вилењаке и виле,

Богове и Богиње:

Земљи живот подарише.

Нису били црни лењи,

пратише нас,

Творчево дело да униште,

Мидгард да за себе присвоје.

Не плашите се борбе Бели Срби,

не плашите се утвара и лажи.

Наши преци вековима Мидгард бране,

наш је био и остаће.

Црне сенке нестаћете,

Мидгард не дајемо!

Први смо дошли,

последњи идемо!

13600057_322480688083648_6636484041521385804_n

Крешимир Микић: Вечерас


Вечерас

Звијезде вечерас плешу на вјетру,

нема им броја у мојим очима.

Мјесец вечерас пролази кришом,

оставља траг на ноћноме небу.

Планине вечерас отварају груди,

срце им куца у смиреном ритму.

Реке вечерас жуборе  њежно,

сребреног духа носе према јутру!

13606963_1634589170201203_614560368391789589_n

Драган Симовић: ПЛАВО СУНЦЕ


(ВИЗИЈА ЈЕДНЕ ПЛАВЕ БОГИЊЕ

ИЗ ПЛАВОГ САЗВЕЖЂА

 СА ПЛАВОГА СУНЦА)

tumblr_static_stars-5

Плаво Сунце

и око њега Дванаест Плавих Звезда

 које чине Плаво Сазвежђе

у Плавоме Свемиру,

с ону страну свих видљивих

звезданих пролаза,

с ону страну

Видљивог Свемира,

 с ону страну

 Видљивих Небеса.

Плаво Сунце

и око њега Дванаест Плавих Звезда

 у Дванаестом Пространству Унутарњег Свемира

 у Плавим Дубинама Унутарњег Неба,

 тамо где је Почетак Свих Почетака

и Свршетак Свих Свршетака,

 тамо где Све Одувек Јесте

Онако Како Јесте.

Плаво Сунце

 и око њега Дванаест Плавих Звезда

у Плавим Дубинама Стварања,

одакле је Све Почело

пре и после него што је Ишта Почело

 и где ће Све Скончати

пре и после Свеопштег Скончања,

 јер Ништа Није

Онако Како Јесте,

нити Ишта Јесте

 Онако Како Није,

већ Све Што Јесте –

То Није,

а Све Што Није –

То Јесте и Бива!

Драган Симовић: Свагдања молитва Белог Србина


Patuljasta-plava-perunika_slika_O_36573349

Боже Створитељу,

Господе Живота и Љубави,

благослови Бело Србство у Светлости;

благослови,

 васкрсни,

укрепи

и вознеси

синове и кћери Белих Богова

и Белих Богиња

наших,

дичне потомке

 Оних који вазда јесу,

који су одувек били

 и који ће

занавек бити!

943884_917311041680306_3529141036206872807_n

Душица Милосављевић: Вилински водопад


13537509_320226568309060_8861838063692371022_n

 

Вилински водопад

Видео си ме како се купам

на водопаду од сунца сатканом.

И пришао си…

И додирнуо си ме…

Знам да си у мени све зраке видео

и осетио…

Зраке неугаслог плама

које обоје носимо.

И препознао си ме ти…

И препознала сам те ја,

а знали смо се од самог прастварања!

Певала бих о нама даље ја,

али авај,

љубав се не пева,

она вечно сја!

И заувек живи

у нама…

Чекаћу те на водопаду звезданог језгра

где се скупљају светлосне птице

начињене од самих звезда,

јер и тада и сада и одувек и заувек у нама

светлост прелете таму, љубав се роди сама!

13344736_308420972822953_8633126491992558282_n