И оставих ратнике своје, да чувају краљевство моје
И засених белином вечног плама простор над њима и над нама.
Да у другим разинама завлада светло,
светло сребрне звезде коју заједно створисмо,
коју мислима померасмо да нам вечно сија,
где год да будемо по вољи Творца,
да будни сањамо звезду нашу,
да љубав запишемо у Акашу,
звезде наше вечитог плама
што зло сажиже и таму слама,
што делује кроз нас и у нама!
Заувек…
Све узвишене, божанске и дивотне љубави бивају и остају тајна.
Тајна љубави јесте највећа и најдивотнија тајна у ПраВасељени.
Свака узвишена љубав мора да остане скривена и тајна.
Тако се љубав брани и чува од света.
Свет би сваку љубав спржио и сасекао у корену.
Свет је против сваке узвишене и божанске љубави.
Вилењаци живе и умиру од љубави и за љубав.
Љубав вилењака није исто што и љубав људи.
Људска љубав је себична и саможива.
Љубав вилењака је слободна, несебична, бескрајна и вечна.
Љубав у вилењака никада не умире, већ само мења обличје.
Вилењак љуби Све.
Он љуби Све као Једно, као Једну.
Љубећи Једну Вилу вилењак љуби Све Виле.
У Једној Вили он види, препознаје и осећа Све Виле.
Вилењак не може да поклони срце само Једној, зато што га је Свакој од њих истовремено поклањао.
Тако пева један ведски песник вилењак, који је испевао најлепше химне љубави, најлепше песме даровнице и благодарнице.
Једна од највећих и најлепших чаролија овога света јесте чаролија скривене и тајне љубави.
Око тога се врти свеколика поезија, свеколика уметност, свеколика лепота и дивота овога света, као и свих иних светова.
Без чаролије и магије скривене и тајне љубави овај би свет изгубио сваки смисао.
Онај ко нема тајних и скривених љубави, тај никаквих тајни нема.
А тамо где нема скривених тајни, тамо ни живота са смислом нема.
Јер, када откријемо тајне, када изгубимо тајне, тада смо и своју душу изгубили.
У нашим тајнама јесте и наша вечна љубав као и наш вечан живот.
Шапни ми шапни
да не чује нико
како да со претворим у злато
како од жапца да направим принца
шапни ми шапни
да будем чаробница.
У ноћ тиху кад утону сви
звијезде ће бити моји чувари
у котао бијели на ватри што ври
ставићу оно што шапнеш ми ти.
Три златна сунца, килограм среће,
од облака осмијех и вилинско цвијеће,
загрљај, два, километар дуге
љепоту срца и са зебре пруге.
Узети љубав, промјешати снажно
а сад слиједи оно тек важно.
Док петао зору не објави свима
чаробни напитак на вилинским крилима
послат ће бити белим чаробњацима
у вјечности једној
да пробуде радост у свим срцима.
(Подгорица)
(Песму на србску азбуку пренела: Цеца Рајковић)
Лирика вечног тренутка
01
Простаклук и примитивизам који је одавно завладао Србијом, убија Дух Белога Србства.
Простаклук и примизивизам је свуда око нас, на сваком кораку, у свим медијима, у свим гласилима.
Простачке емисије, простачка музика, простачке приче, простачко понашање, простачки филмови, простачко размишљање.
Тај простаклук који је давно убачен у Србију, попут куге, попут лепре, разједа и поништава Ведски Дух Белога Србства.
Простаци и примитивци чине огромну већину света који данас обитава у Србији.
Мањина Белих Срба и Белих Србкиња, у борби против простаклука и примитивизма, једна да могу ишта да учине, да би се сачувало Биће Белога Србства.
02
Вилењацима називам све оне који су у Светлости и који воде свети рат за Светлост.
Њихова аура је светла: бела, златна и плава.
Вилењаци имају или белу, или златну, или плаву ауру.
Они су истовремено и људи и вилењаци.
Они су истовремено и смртни и бесмртни.
Њихово порекло није земаљско.
Они су бића светлости која су се из белих и плавих сазвежђа низвела на Земљу.
Они су чуварима Мајке Земље.
Кад вилењаци напусте Земљу, тада на Земљи више неће бити словесних бића.
Тада ће Земљом завладати Тама.
03
Говорили би чаробњаци и алхемичари песничке речи:
Кад упознаш једну жену, упознао си све жене; кад се заљубиш у једну жену, тада си се заљубио у све жене.
Јер у једној јединој жени садрже се све жене, и у свим жена обитава само једна жена.
Једна Жена – то је Богиња.
Једна Жена – то је Велика Мајка.
Једна Жена – то је Љубав свих љубави.
Ко није љубио Једну Жену, тај није љубио ниједну жену!
04
У овоме свету има онолико Светлости, колико има Љубави између Мушког и Женског.
Када се наруши Љубавна Равнотежа између Женског и Мушког, тада светом завлада Тама и Зло.
О томе су беседели Бели Ури, који су у Древности одржавали равнотежу између Мушког и Женског.
Вера и религија наших предака, Белих Срба, заснивала се на Љубави између Мушког и Женског.
А онда су појавиле неке религије које су међу расама и народима нарушиле Божанску Равнотежу Љубави.
Рушењем Божанске Равнотеже Љубави, човечанство је вртоглаво кренуло пут Амбиса, пут Ништавила.
Јер, ако нема Љубави, онда ничега нема!
Добро јутро дивни цвете
Добро јутро дрво мило
Диван дан желим теби
Што си самном ноћас снио.
Где си сада, мој Вуче
Мој чувару, мој побратиме
Чуваш ли се стари мој
Чуваш ли се за бој
Ране вијај, вукове дозивај!
У почетку беше тужно,
суза ми из ока крену
Јел могуће да смо поражени
Јел могуће да смо пали 😦
Није тако црно, није
Ми ране вијамо,
Вукове окупљамо
Соколове пребројавамо
Не смркава него свиће
Мој дивни Вилењаку
Не смркава , то се
У битку тајно спремамо
Рањени смо били свете
Рањени и болни
Не смркава то свиће
Тамно јесте али бити неће
Најцрње је пред свитање
Најцрње је …
Пребројте се Ратници,
Соколови и Вукови моји
Пребројте се Рођени моји
Не смркава, то свиће.
(Сварог)
Онај ко не уме да разговара
са облаком и цветом,
са бором, храстом и потоком,
тај, уистини, не уме
ни са човеком да збори.
(Дивот-Светлуша, песничка плава вила)
Све што желите да вам се догоди, то морате и да сневате.
Будни, а не успавани, да сневате!
Ако будни не сневате љубав, љубав вам се никада ни догодити неће.
Морате да сневате изабраницу срца својега, морате у сновима својим да потражите девојку, драгану своју, будућу невесту своју, јер ако је у својим будним сновима не нађете, нигде је у свету никада ни срести нећете.
Свим нашим будућим сусретима претходе снови наши!
Неће нам се догодити само оно што никада ни сневали нисмо.
Јер, Стварност происходи из Снова, а не Снови из Стварности!
Ову највишу чаролију Белих Ура знаду још само песници вилењаци.
Уметност будног сневања јесте уметност живљења са смислом.
Смисао вашег живота зависи од ваших будних снова.
Они који вам говоре другачије од овога, нису ваши искрени пријатељи, већ притајени и потуљени непријатељи ваши.
Ваши будни снови казују више о вама, него све религије, све науке, све психологије и сва учења овога света.
Ваши будни снови јесу најверније зрцало (огледало) ваше душе.
Бели Ури кажу: Реци ми шта сневаш, па ћу ти рећи ко си!
Буде се Беле Србкиње, буде се песничке виле и појањем својим буде и освешћују давно заспало Бело Србство.
Ја сам то видео још пре тридесет лета, видео сам да ће у времену долазећем управо Беле Србкиње да буде и освешћују уснуло Србство.
Зато што је Женско Начело јаче, постојаније и утељеменије у Миту, у Предању, у Традици, у Вери, у Бићу Језика.
Један народ је будан, освешћен и јак онолико колико је у њему Женско Начело будно, освешћено и јако.
И ово упамтите!
Будућност имају само они народи у којих је Жена слободна, самосвојна и самобитна личност.
Народи у којих је жена само робиња, само машина за рађање деце, немају никакве будућности, ма колико се они бусали и прсили, ма колико они урлали и дивљали.
Дивљаци немају никакву будућност у једном будућем звезданом свету.
Залуд им рађање деце, ако ту децу рађају робиње и персоне.
Робиње и персоне, по правилу, увек рађају будуће робове.
Само слободна Жена, само слободна Бела Србкиња може да рађа будуће ратнике и ратнице Светлости, будуће слободне и самобитне личности.
И, надасве, није битно колико ће Бела Србкиња да роди деце, већ кога ће да роди!
Боље је да роди једно једино дете у Светлости, него ли десеторо деце у Тами!
Ствари се од сада морају гледати и сазерцавати са једног Божанског Становишта, са становишта Истине и Светлости.
Зато ја свим својим бићем подржавам пробуђење и освешћене Беле Србкиње, тајновите и даровите песничке виле: Светлану Рајковић, Душицу Милосављевић, Браниславу Чоловић и све ине које се још нису придружиле нашем звезданом и песничком јату, а осећам и знам, да су ту негде око нас!
(Посвета: свим белим и плавим вилењацима, свим дивотним Србима и Србкињама.)
Има нешто битно што морамо вазда изнова да освешћујемо: из дана у дан, из часа у час…
А шта је то битно што вазда изнова морамо да освешћујемо?
То битно је Истина:
Наш живот је без почетка и свршетка!
Наш живот је вечан!
Наш живот нема супротности!
Људи обично говоре: смрт је супротност животу.
Није Истина!
Живот нема супротности!
Нигде у Васељени, ни у овостраним ни у оностраним световима, не постоји ишта што би могло бити супротност животу.
Једноставно речено:
Живот нема супротности!
Живот је вечан!
И ми смо вечни!
Када ово освестимо, тада нам живот постаје Дивотна Песма; тада нам живот бива: Радост, Милина, Дивота, Љубав, Доброта и Лепота.
Постоје не тако чести тренуци
кад моја душа осећа
како би било живјети на Земљи
кад би љубав владала
Потка је некако прозрачена,
лака свиленкаста
Скоро па да видим златне честице
гдје титрају ваздухом
сунчеви зраци разливају се
морима, горама, пољима
а тјела су лака да скоро
па да могу љетети.
Људи и сва бића
комуницирају лако, срцем
дотичу се тананим нитима душе
као да се милују.
Јуче је у мом граду
лила киша као да је крај
Као да је крај свијета
Муње су сијевале
као да се кида утроба Земље
А ја
ја нијесам осећала страх
знала сам да Перун шаље
гласнике своје
и поручује
Долазимо да градимо свијет љубави!
(Подгорица)
