Напукли врч


Неки стари трговац је свако јутро одлазио на извор где би напунио своја два глинена врча и односио их на раменима купцима у град.
Један од тих врчева беше напукао и зато је губио прилично воде до одредишта, а други беше потпуно нов и доносио је више зараде.
Цели, новији врч је био поносан на свој рад јер је у њему носач доносио много више воде него у оштећеном, а оштећени врч се због тога стидео.
Осетивши се мање вредним, напукли врч једно јутро проговори власнику:
„Срамим се јер ти не могу служити онако како то желим. Свестан сам својих ограничења и да због мене не добијаш очекивану зараду, јер сам напола празан кад у град стигнемо. Молим те опрости ми моју слабост!“
Идућег јутра, на путу од извора према граду, власник упита напукнути врч:
„Погледај крај пута, шта видиш?“
„Предиван је, пун цвећа“, одговори врч.
„Предиван је захваљујући теби. Јеси ли приметио да цвеће дуж пута којим идемо цвета само на твојој страни, али не и на страни целог врча? То је зато што сам знао за твој недостатак те сам купио семе и посејао га на твојој страни пута, а ти си га, и не знајући, сваки дан заливао. Већ две године берем то чудесно цвеће које мојој породици и мени доноси толико радости. Када ти не би био такав какав јеси, то нас цвеће не би радовало из дана у дан. Зато не заборави да смо сви помало сломљени, али Бог зна како начинити чудо из наше слабости“.

Л. А.: Не бој се, Роде! ВЕРУЈ!


 Веруј у своју снагу, у хук миленијума које си испратио, док других национа није било ни у ембриону, ни у јајету, веруј у своју ДаВидску моћ да победиш надмоћније ГолеАте, у своју силину и издржљивост танталовских мука. Не клецај коленима и не погибај главу док ходиш кроз Време и не слушај Сциле и Харибде које те песмом маме да се насучеш на хриди разних глобалистанских обмана. Буди ЈАК као предачко дрво живота чије су танане жилице уткане у вулканско стење прадавности…Буди силан и не дај да те шаке полуљуди туђинског губернатора и оних који му глуме привид институционализованог отпора, терају да сам намичеш амове и јармове и претвараш се у сервилног слугу одљуђених господара и „гашпара“. Крши земљу браздама, плоди је, својом руком усађуј семе животодавно, расти са биљем које си посејао, гранај се и множи и крошњај миомирисима да овом свету подариш лепоте, Човече Србине! Не дај да те терају да гамижеш по земљи, Звездана је твоја мисија!

Антонио де Мело: СТАРИ ХОДОЧАСНИК


856257003904d54720652ba35c5ebf45
Jедан стари ходочасник ишао је усред зиме преко моста у подножју Хималаја када је почела киша. Чувар прелаза му је рекао:
– Како ћеш, добри човече, стићи горе по оваквом невремену?
Старац му је весело одговорио:
– Моје срце је већ стигло тамо, остатку мене лако је да га прати.

Душица Милосављевић: ПЕРУНЕ


Перуне, твоја сам у духу и души,
у бој ме поведи ове мрачне ноћи
у коначну битку путевима славе
о, ратниче свети што скорије дођи!
Као што си некада држао ме чврсто
светом руком својом благослов ми дао
ја ти обећах и срцем и душом
верност духа свога и кад буде пао!
Али ти ме носиш на муњама правде
да кроз сам Нав идем без страха и таме
у коси још носим твој венац истине
носим љубав твоју попут себе саме.
О, чуј ме вољени, који светлост јеси
и по мене дођи путем небеских висина
и на пут Права ме заувек понеси
и забљешти ноћас да нестане тмина!

Мирослав Симовић: СТАРАЦ И ВИОЛИНА


Волео бих да ме понесе ова музика

што је старац свира, у сенци старе врбе

на чаробној виолини

што ти се са душом игра,

где ти  у тренутку све почиње и све престаје,

сва моја туга и нада,

сва моја воља и срећа,

све у истом трену одлази,

све се у истом трену враћа.

Та чаробна виолина у руци старца,

магичних прстију

што свира мелодију живота,

где се преплићу осећања,

где се сунце рађа и нестаје,

где месец сија

и где настаје

звездана прашина.

Тај моменат, тај трен, који ме је обузео

и оставио без даха,

где се препозна душа моја,

као луталица која тражи,

моја душа

нешто тражи.

Тај старац, та чаробна виолина, та мелодија,

и моја душа,

о да ли ћу наћи,

о да ли ћу се наћи!

Драган Симовић: Сва лепота и дивота…


Сва лепота и дивота

свих светова

кроз наше душе

 просијава.

И сви смо ми,

међу собом,

повезани

у Једно Биће

и Једно Суштаство,

и сви смо ми,

невидљиво и тајинствено,

прикључени

 на Један Извор Живота.

Рами Блект: Како се избавити од унинија (сјете, туге, депресије)


Како се избавити од унинија (сјете, туге, депресије)
1. Правилно се хранити.
2. Боравити чешће у природи, у планинама.
3. Бавити се физичким активностима.
4. Дјеловати у сагласности са својом предодређеношћу ( најважније је дјеловати у складу са својом мушком или женском природом).
5. Бити у хармоничним односима са другим људима и породицом.
6. Умјети зарађивати новац, бити успјешан (више важи за мушкарце).
7. Доносити добробит свом животу.
8. Имати циљ у животу.
9. Учити се несебичности, ослободити се егоизма.
10. Његовати гуну* благости, учити живјети „овдје и сада“. (*Саттва-гуна је принцип чистоће који открива спиритуалну природу човјека; очитује се као спокојство, врлина итд. прим. прев.)
Једна од најмоћнијих техника за избављање од унинија је – просто вратити се „овдје и сада“. Али, ако се осјећате депресивно – то није тако лако.
Најједноставније правило да се вратите на „овдје и сада“ је – 10 свесних удаха и издаха. Када свјесно дишемо – ум се искључује, депресија исчезава а имунитет боље ради.
На неку одређену ситуацију ми се враћамо, само зато што је нијесмо прихватили. Неопходно је умањити ЕГО и прихватити сваку ситуацију, унутра прихватити.
Униније – то је кад унутра нешто нијесмо прихватили, а споља смо ставили маску. Због тога, понекад се то спољашње мора „разбити“.
Учите да благодарите, чак и оне који су вам учинили неправду или вас повриједили. У почетку ће бити тешко, али онда ће се све промијенити. Треба радити са подсвијешћу – радити наклоне, изговарати неке ријечи, писати лијевом руком.
Када благодаримо – иде енергија радости, видимо свијет из друге реалности. Када у другом човјеку видимо учитеља, зашто би се онда љутили на њега?
Једна од најбољих метода је – током шест мјесеци по 10 минута дневно понављати:
„Сваким даном, мој живот постаје све бољи и бољи у сваком погледу.“. Ако у вашој души има радости – лако вам је да то понављате, лако вам је да то брзо понављате.
А ако је униније продрло дубоко у подсвијест, онда морате 2-3 године радити да би се средило стање. Ако не би радили на њему, оно би вам веома брзо уништило живот, не успијете ни да трепнете, а живот је разрушен до темеља.
Најчешће се униније јавља код људи који се баве духовном праксом. Духовност даје увјереност у своју исправност, ви почињете да осуђујете друге људе. Зашто се оно јавља? Зато што нема љубави, строги принципи и моралност, осуда – затварају срце.
Због тога не треба осуђивати и критиковати друге. “ Ви имате своје виђење, ја имам моје и то је добро … свако има свој пут и ми можемо о томе разговарати.“
И никада и никоме не завидјети, јер завист врло брзо доводи до унинија („он има такав аутомобил … а ја немам никакав“, “ она је купила бунду … ја то не могу себи приуштити“, итд).
Извор:
(Превод: Беба Мур)

Мирослав Симовић: ЗВЕЗДАНИ САН


Сањам те у ноћима, пуних звезда,

сањам те у песмама, причама,

сањам те кад очи своје затворим.

Увек си ту да ми наду даш,

да ме подстрекнеш, да мој бол ублажиш.

Тада ми се чини, да кроз снове живим,

да се у сновима препознајем,

да је сан мој живот, да је сан моја борба.

У сновима сам слободан, у сновима могу све,

да праштам да волим, у сновима се молим.

Да душа моја може да се уздигне до великих висина,

да границе нема, да је то космичка синфонија.

У сновима сам ја, у сновима си ти,

У сновима смо слободни, у сновима смо ми.