Лирика вечног тренутка

Европска унија и Америка – то су земље Инквизиције.

Све њихове установе су – Инквизиција.

Сви њихови судови су – Инквизиција.

Сви њихови политичари и владари су – инквизитори.

У Европској унији и Америци влада дух ватиканске Инквизиције, дух ватиканских предатора, лихвара и канибала.

У земљама Европске уније и Америке нема никаквих слобода, никаквих права народа и појединаца.

Ту влада најгрознији мрак Средњега века, века Инквизиције.

Сви они који у Србији лобирају за Европску унију и НАТО налазе се на платном списку Инквизиције.

Све су то доушници и сарадници Инквизиције.

Они су наши заклети крвници и душмани.

Они раде на затирању свега Србског.

Ако им не пружимо Отпор, они ће нас посве уништити.

Кукавичлук, страшљивост и неодлучност јесте наш највећи непријатељ.

Када победимо страх од смрти, тада ћемо победити све своје видљиве и невидљиве душмане.

Лирика вечног тренутка

Оно што ми Срби (наравно, и Србкиње!) морамо да обновимо, и утврдимо, то је Вера.

Вера у Бога Створитеља, Вера у Божанске Родитеље, Вера у Васељену, али и Вера у Себе.

Са Вером у Себе, повратићемо и Достојанство и Част и Самопоуздање и Неустрашивост и Јунаштво и Одважност и Одговорност.

Морамо да верујемо у Себе, да верујемо да смо вредни и значајни, да смо Сушта Бића, да смо Непоновљиве Личности; да верујемо да смо важни и битни!

Није важно шта свет, шта други народи, шта наши суседи, пријатељи или непријатељи, мисле и причају о нама; није уопште важно да ли нас воле или мрзе; важно је – и битно! – да ми поштујемо и ценимо Себе, да ми верујемо у Себе.

Колико верујемо у Себе, толико ћемо и бити успешни, како у овоме свету тако и у свим иним световима.

Кад победимо страх,

тада ћемо победити

и све непријатеље своје,

јер,

страх је –

наш највећи непријатељ!

Слушај само властито срце,

и корачај смело

Путем који је бирао тебе.

Не обзири се на свет,

не слушај никога

и не веруј ником,

јер твој Дом

није у свету

и ти ниси од света.

Путуј,

и буди!

Буди оно

што твоји снови

казују

да јеси.

Пробудимо истинског исцелитеља!

Пробудимо Успаванка!

На ову плаву прекрасну планету

Дошли смо да се пробудимо

Наше ткиво и све наше биће

Чине Вечност и Безкрај

Нема другог садржаја у нама

То је стварна испуњујућа истина!

Сви смо спашени и вечни!

И пошли смо на далек пут

Од Циља ка Старту – и Циљу

Тако далек Пут а тако близу

Ох, Ох, како си леп Господе!

И како си танко распростро Лепоту –

На белутак и биљутак и зверутак

И духове и људове и Богове!

О свелепи свемудри Господе

Како си ме моћно растего у Потки

Као мрежу у вредном пауку

Растегао од Циља до Циља!

И предао ми светлосну катану

Да отсецам џунгле и пустиње

Да отсецам пустиње и џунгле

За тебе сам била
Биће воље и сазнања
Створено као дар богова
Рођено од мајке земље
Са разумом космоса
Скривеног у тајгама.

За тебе сам била Анастасија
Природе целе спознаја
Тајна неразумљивог
Немуштог опстанка
И непролазног илузија
На обзорју света.

За тебе сам била …
Трептај у оку лептира
Последњи шум лахора
Шапат уранка
И звонећи Кедар
Далеког Сибира.

Има тренутака,

кад ми се чини,

да је било залудно и бесмислено

 све што сам чинио

и радио

у овоме свету,

те да је цео мој минули живот

био само један неуспели покушај

да створим и изградим

самога себе

бољим,

паметнијим

и племенитијим

него што сам био онога трена

кад сам долазио

на овај свет.

Сиромаштво,

које ме прати од када знам за себе,

никада ми није дозвољавало

 да до краја развијем и размахнем

своја орловска крила,

 да се узвинем у највиша небеса

и да слободно запловим

бескрајним

звезданим световима

из својих

најлепших

 снова.

 

РОДНО ТИЈАЊЕ

Снага и суштина Тијања је одухотворена Т и ј а н и ј а

Препуна чобан – звона песме игре мудрости и магије

Камен Тијаније – К р е м е н  Б е л к а н

Птица Тијаније – К о с (овка)  у т о к љ у н

Г а в р а н  Д в о с в е т  и  О р а о  О р а о

Звик Тијаније – Ш а п а т  и  ш а п а т

 

Невидљиви светлосни Ратници Тијаније

В и т е з и  П р а и с к о н о г  Р е д а

Унутарње стање Тијаније – М и р о з д а н и ј е –

Жир – Вири – Тијаније – М а н и т и   В и р

И  П о г л е д – О т в о р  О н о с в е т а

Дрвеће Тијаније – Х р а с т  У ч е њ а к

В р б а н   Г р б а н  и  Б р е с т  У с т р е п т а л к о

Биљка Тијаније – Х а ј д у ч и ц а  С т о л и с н а

Живи култ Тијаније – П о љ е  о д  к а ћ у н а

Река Тијаније – Т и ј а н а  п о љ о в и т а

Планина Тијаније – О р л о в а

Пића Тијаније – С у р и ц а  д у г о в е ч н и ц а

М а ј к е  Л е г и њ е   (О б р е н и ј е) –

и  Т и ј а њ и ца    р а н е в и д а р и ц а

Девице Тијаније – А р и ј а н а  С в е з н а ј н а

И М и л и ц а    м   л е к а р и ц а

Изнад дома средумујем десет ватри

У  е м б р и о н у  тачку у срцу

Кроз коју тече в е ч н а   светлосна река –

Веза са Једним –Све знањем  и  Све лепотом

 

У лаванда – миомирисној одаји

Уз Гандарва звуке оносвета

И светлост тама – одагначице свеће

Огрнут шар ћилимом прабабе Анке

Певам свете песме радоснице

Свете песме стварања вечности

 

 

Са катаном у десници…..

На столу посвећења – Кремен камен

Цвет Перунов и жир Храста Учењака

Изнад главе три птице ластавице

Испод стола вредни кућни лари

У десном углу пар отишлих-дошлих

Заузми став за Нови Споразум са Творцем

У диши Живот издиши бајату прошлост

Призови присуство Творца и Аватара

Осети у срцу мир спокој и срећу

Постави се на дејство свеспасења

У поштовању оснажи моћну Одлуку

У земљен –  гледај Творца лицем у лице

Гледајући – из срца нечујно говори

Желим да живим вечно у физичком телу

И да се развијам брзо и многодимензионо

И желим да са Тобом будем Стваралац Вечности

Стварање је Лепота Дивота и најдубља Нирвана

Лирика вечног тренутка

Не могу да слушам јудео-кршћанске жреце, свећенике, попове и калуђере кад почну да празнослове о милосрђу и праштању, а видим им у очима мржњу и зло, видим и осећам праискону мржњу према свему србском, према свему узвишеном, племенитом и божанском.

Не могу да их слушам – гаде ми се! – јер знам, јер памтим, да су милионе Срба и Србкиња побили, поклали, те у јаме и на ломаче бацили, у име њиховог црнобога, у име њихове демонске и сатанистичке религије.

Не могу да слушам – одвратно је и одурно! – атлантистичку поган, шупљоглаве натовске лобисте и климектеричне лобисткиње, кад почну да жваћу, да жвалаве, да пенушају и да креште из дебелог црева о умишљеним и лажним вредностима атлантистичке и евроунијатске предаторске, паразитске, лихварске и гмазовске цивилизације.

Не могу да слушам, и не желим да чујем, оне бедне душе којима је све материјално веће и вредније од било чега духовног, оне гмизавце и пузавце који немају свој став, своје мишљење, своје виђење, свој поглед на свет и своју поетику, оне снисходљивце и чанколизе, оне удворице и страшљивце који се улагују, који се бестидно, јадно и бедно додворавају, највећим душманима и злочинцима својега рода и племена.