Татјана Грачева: Света Русија против Хазарије


 

Морамо знати да времена за премишљања и премештања с ноге на ноry, у условима тоталног и малтене успешног реванша Хазарије,
фактички није остало. У таквој ситуацији не сме се
испољити малодушност, сумња и страх пред противником и
грандиозношћу наших планова …

Ми се морамо определити по питању наше даље стратегије.
На први поглед може изгледати да се мора изабрати
стратегија изолације и затворити се у себе, занимајући
се само унутрашњим устројством . То је минимална
стратегија.
Али постоји и максимална стратегија, која предвиђа
излаз иза територијалних граница и стварања зона заштите
интереса Русије и њених савезника у борби са
новом Хаэаријом.

Хазарија ће бити све беэобэирнија и беэобэирнија.
Користећи своју некажњеност, она активно наступа,
заузимајући или стављајући noд контролу све већу
и већу територију, води агресивне ратове, окружује нас
војним базама, а ми седимо и чекамо док нас не нападне.
То није победничко него дефетистичко понашање народа, који
је одустао од борбе, плашљиво чекајући окупатора, у нади
да ће он поcле понизне капитулације noмиловати своју
жртву.
Југославија и Ирак су показали да они не милуују него
уништавају. Прво државу, а потом народ .

Стратегија максимализма, за разлику од стратегије минимализма, ствара простор за живот и безбедност. Минимализам је исто што и животу уском скафандеру. Ти си превише рањив и эавистан, и
што је главно – немаш слободу дејства. У скафандеру ћеш
oпcтати само одређено време, а после тога си осуђен.
Како створити ту зону амортизације , тај простор за
живот? Исто онако како га је стварала Руска царевина –
политичким, привредним или војним путем. Да, да војним.
Ми имамо против себе до зуба наоружаног противника,
жељног реванша, који планира рат против нас.

Наши унутрашњи Хазари – демократе, обично падају у хистерију,
почињу ударати главом у зид и урлати како ми немамо
непријатеља. Наравно да ОНИ немају. Хазарија је за њих
њихова отаџбина, а за нас непријатељ, који води против
НАС рат до истребљења.

(Одломак из књиге: Света Русија против Хазарије)

(Извор: Завештања предака)

12670565_733253636776414_30027722689574373_n

Драган Симовић: СВЕСТ И СВЕСНОСТ БЕЛОГ СРБСТВА


Лирика вечног тренутка

IMG_20151202_141534 (1)

Нама предстоји жестока духовна борба на раскринкавању, развејавању, распршивању и поништењу атлантизма.

Атлантизам је друго име за све врсте декаденције и дегенарације хиперборејског, аријевског и ведског човека, за све врсте изопачености, настраности, душевних и духовних болести.

Рат против атлантизма, на свим пољима бивања и бивствовања, јесте наш космички и божански задатак.

Са становишта једне свеопште духовне и божанске науке, атлантизам је последица космичког и духовног пада Белог Србства, Белог Човечанства.

То је сужење Свести и Свесности у Белог Човека, напуштање космичке и божанске Вертикале и окретање ка нижим и мрачним световима Хоризонтале па и испод Хоризонтале.

Атлантизам – у духовном, философском и онтолошком  смислу – рођен је међу палим божанским и човечанским бићима, међу бићима која можемо назвати људима лажи.

И заиста, све оно што се подводи под атлантизам, у философском, духовном и стваралачком смислу, јесте искривљена, приземна и материјалистичка, слика света и Космоса.

Атлантисти не могу да виде Стварност, не могу чак ни да је наслуте, зато што је у њих до те мере сужена Свест и Свесност – будући да су давно изишли из Бића и Суштаства – тако да они, уистини, слику света и Космоса добивају из искривљених (наспрамних) космичких огледала.

Њихово размишљање и мишљење је погубно, разарајуће и рушилачко, и са те тачке космичког посматрања, они свеколики поредак на Земљи, као и ине светове у Васељени, виде и доживљавају чулима космичких предатора и паразита.

Атлантизам, то је предаторство и готованство, то је крајња себичност и саможивост!

Човек заражен атлантизмом, душевном и духовном болешћу званом атлантизам, свет посматра у кривом огледалу, те свако друго биће види и доживљава као потајног и притајеног непријатеља којега ваља што пре убити и уништити.

У таквог, обездушеног и обезбоженог бића, нема ни Љубави ни Самилости ни Милости, а нема ни развијеног и освешћеног Стваралачког Начела.

Онај ко једном открије, упозна и освести вирус атлантизма, бива заувек заштићен и посве отпоран (имун) на вирус атлантизма.

Јер најбољи лек против атлантизма јесте Свест и Свесност Белог Србства.

12193768_10207386218832198_5559039793979081721_n (1)

Љиљана Браловић: ОРАХ


Што посече орах синовче?
Није ти вала сметао ни зеру!
На међи, као ракета,
стајаше еру целу.
Што га посече јађо.
Могли смо
под њим ладовати,
одмарати,
косе откивати.
Могли смо се око њега
као људи и судити!
Што не рече,
дао бих ти границу
као стрелу.
Шта границу?
Две, да бираш!
Ма шта помислиш,
не би прозборио.
Али јок,
ти га оборио без речи,
без слова.
А пар волова бих ти дао
само да си прстом показао!
Е, мој синовче!
Велиш ,не треба ти.
Идеш у варош да господујеш,
опанке да сазујеш,
да летујеш, зимујеш…
Не треба ни мени црни сине!
И моје очевине
ми преко мере.
Али орах да посечеш…
Па шта ће несрећниче
да те памти,
и шта кући да те врати
када те то због чега га посече
назад у село испрати?

Драган Симовић: БОЖАНСКА И КОСМИЧКА МИСИЈА ПРОБУЂЕНИХ И ОСВЕШЋЕНИХ БЕЛИХ СРБКИЊА


Лирика вечног тренутка

IMG_20151202_133458

Морам да вам откријем једну тајну, коју сам више пута потврдио и у Акаши: Беле Србкиње ће увести како Бело Србство тако и Бело Човечанство у Златно доба Духа Стварања.

Више је пробуђених и освешћених Белих Србкиња него што је пробуђених и освешћених Белих Срба.

Истина, све више је и једних и других, али, морам вам признати, да Беле Србкиње у овом трену вечности предводе.

Зато што се Оне, по свом бићу и суштаству, по својој души и природи, лакше повезују са Вишим Оностраним световима, са Духом Стварања и Прамајком Васељеном.

Уосталом, Бела Србкиња је одувек и чувала Бело Србство, само што ми то столећима и тисућлећима нисмо могли да видимо, јер смо били опсењени ватиканским и јудео-кршћанским демонским мађијама.

Када прошетам по разним друштвеним мрежама, и када после примљених објава, вести и информација од овога света одем у Акашу, да проверим, тада, од Мајке Акаше, добијам потврду, да Беле Србкиње, да Беле Жене, заиста, предводе у умном, духовном, информационом и информативном рату против синова таме.

Женска природа и душа је стаменија, темељнија и постојанија у својим наумима и намерама.

Женско унутарње биће је ближе оностраним световима снова и визија; женска душа се лакше повезује са Акашом, са Вишим стваралачким световима.

Међу Белим Србкињама, у овоме трену космичке вечности, све је више ИнфоРатница, све је више Ратница Истине, које ће развејати, распршити и поништити све демонске и атлантистичке центре лажи и пропаганде.

Наш је Задатак, и наша је Дужност, да им у томе свагда и свугде припомажемо, да их бодримо и соколимо онако како су то Бели Ури чинили.

Бели Ури су били окружени првосвештеницама и свештеницама, великим посвећеницама Неба и Земље, и оне су – управо Оне! – сачувале и језик и писмо и предање и мит и песме и бајке све до дана-дањег.

Ми се морамо ослободити свих ватиканских и јудео-кршћанских црних (демонских) мађија које су Белу Србкињу, Белу Жену понизиле до скота!

Бела Србкиња, Бела Жена је Богиња, Божанство Светлости.

Она је Сербона (Србона), Она је Мајка Слава, Она је Мокоша, Она је Лада, Она је Мајка Рода, Она је Божански Градитељ и Стваралац, Она је створила и родила сва бића и све ине светове, јер је управо Она – Прамајка Васељена!

Погледајте свуда око себе, погледајте по васцелом свету, и схватићете, да се најгрознији злочини дешавају тамо где је скрајнуто, потиснуто или посве угушено Женско Божанско и Стваралачко Начело.

Ратове, грозне и ужасне ратове, већ вековима, већ тисућама година воде управо оне религије, оне идеологије које Жену сматрају нижим бићем.

Да би васкрсла Мајка Земља, да би се догодило Златно доба Духа Стварања, да би Васељеном завладала Љубав и Истина, пре тога мора да васкрсне и да се поново роди Бела Жена, Бела Србкиња.

Без поновног рођења Беле Жене, Беле Србкиње, нема ни Новога Златног доба, нема ни опстанка Мајке Земље.

Ко то не види, ко то не појима и не схвата, тај је још увек под јаким ватиканским, јудео-кршћанским и гмазовским црним мађијама.

Бела Србкиња, Бела Жена мора да се усправи и уздигне, и да извуче свој етерични мач, те да етеричним мачем попут Древне Ратнице Светлости и Истине сасеца све демоне и бесове око себе, да би ослободила овај свет и препримила га за Свеопшти Васкрс Белог Човечанства.

Али, све овде речено и написано нема никакве везе са атлантистичким и рептилским феминизмом, јер је атлантистички и гмазовски феминизам сушта супротност и опречност Божанском Бићу Беле Жене.

Атлантистички предатори и гмазови избацили су феминизам у пакету са свим осталим настраним и болесним идејама и идеологијама, како би истовремено поништили и Женско и Мушко Божанско Начело, како би створили нека космичка чудовишта (космичке монструме) без Пола и Идентитета, чудовишта која ће поништити Начела Рађања и Стварања, а у крајњем случају и Начела Божанске Љубави.

Но, Бела Жена, Бела Србкиња – верујем у то одавно! – већ види и препознаје све те замке демонских владара из сенке, атлантистичких гмазова, предатора и паразита који исисавају, попут астралних и енергетских вампира, животне сокове Беле Жене, Беле Србкиње.

Радујте се!

Ово је Нови космички и божански почетак Беле Жене и Беле Србкиње; ово је Божанска Мисија Пробуђених и Освешћених Белих Србкиња!

943884_917311041680306_3529141036206872807_n

Бранислава Чоловић: Сањам један сан…


Сањам један сан:
душа моја на Косово живи
брани Лазареву земљу
крвљу натопљену.
Моја љубав јача од постања
брише сјенке и утваре ноћи
кроз звјездану капију
оне неће проћи.
12670565_733253636776414_30027722689574373_n

Драган Симовић: Радосно путуј ка Првобитној Светлости!


Лирика вечног тренутка

120620151062

Ако сте будни и освешћени, ако сте на свом унутарњем путу и путујете ка Првобитној Светлости, онда се не бојте никога и ничега, ни у овостраним ни у оностраним световима.

Тада је Бог Створитељ у вама, тада је Дух Свети у вама, тада је и Прамајка Васељена у вама, и тада нико неће смети да удари на вас!

Не размишљајте и не траћите ни време ни животна дејства о томе: ко влада овим светом!

Ко год да влада, само привидно влада, јер ви сте изван свега тога, ви сте за три копља изнад свих оних који умишљајају да владају овим светом!

Ви знате свој Пут, знате ко сте и чији сте, знате одакле сте кренули и знате куда и зашто идете, и баш вас онда брига за свет у којему владају нека бедна и бесловесна бића, јер ви нисте од њиховог света и нисте у њиховом свету!

Марко С. Марковић: УЗДАРЈЕ ПЕРУНОВО


Босиљак и тамјан, Косовом миришу,
к’о топљено злато, сунце с’ неба жеже,
вијоре се барјаци к’о божур црвени,
у препуној порти цркве Самодреже.
Витезови силни, понос српског рода,
у Божију земљу мачеве поболи,
и уместо крста челик целивају,
па се сваки своме заштитнику моли.
Само један ратник у дну порте стоји,
на златном му штиту змајева прилика,
цела га је војска, још пре судње битке,
жигосала знаком срамног издајника.
Тада, на капији Господњега дома,
појави се старац са штапом у руци,
празне очне дупље, црн повез сакрива,
на костретној хаљи, извезени вуци.
Невидан за друге, он ратнику приђе,
нечујно, к’о лахор, у сенку му стаде:
„Честит био данас, Милош Обилићу!“,
поздрави га тихо и нешто му даде.
„Са уздарјем мојим, ти купујеш вечност,
и красоте рајске, далеко од пакла.“,
изговори старац, па у даху трена,
расплину се само и неста’ к’о магла.
И док војска прима последње причешће,
па са вером чате молитвено слово,
змајски витез кришом нож даровни сакри,
и захвално шапну име Перуново.
(Село Љуљаци у Гружи)
12670565_733253636776414_30027722689574373_n