Драган Симовић: Лирика вечног тренутка


IMG_20151202_135123 (1)

Верујте,

ништа ми више

није битно у овоме свету.

Ни ко сам,

ни шта сам,

ни одакле сам и чији сам,

 ни како изгледам и на кога личим,

 ни шта имам или немам,

ни колико вредим

 и да ли уопште вредим,

већ ми је битно само једно:

 да будем смирен и спокојан,

да у срцу и души осећам смирење,

да се радујем животу

и да љубим сва бића

 у свим световима.

Битан ми је

Живи Бог у срцу и души,

битна ми је Љубав,

битна ми је Светлост,

 битна ми је Истина,

и битно ми је Оно

без чега нема

живота са сврхом

и смислом.

Милорад Максимовић: Роди се и ти коначно као што се Христ родио!


Ујутру кад се пробудите, кад будете отворили фејсбук и видели ово писаније, можда ће те очекивати филозофију неку…или шта већ.
Није ово ни неко национално промовисање ничега па ни то што ето сад пишем мало Ћирилицом, нешто ми лепо да је користим, део је нашег лепог језика…
Ништа од тога данас, нит ритуалних честитања Божића.
Већ само једна нада и светло као подсетник шта је тај дивни човек оставио нама. Љубав, мир, истинско знање. Отворио нам је разум да почнемо да схватамо Бога истински, да се манемо примитивних схватања шта је то Божанство, виши светови, светлосна бића и друго. И све то нам откри тај дивни човек, гле, преко љубави.
Воли Бога и воли ближњег свога.
Нема другог начина…
Добри људи моји, баш Бога брига за религијске догме свих могућих религија на свету. Бог гледа твоје и моје срце, његове мотиве, изворне мисли, скривене помисли.
Зато нема критике, већ позива да живимо као тај дивни човек. Да волимо каo он. Јер он је сем човека и Бог који се родио у телу.
А то смо и ми ако волимо искрено и идемо тим путем светла.
Пусти таму и не бој се!
Воли, воли и види шта ће да се деси!

И на крају, роди се и ти коначно као што се Христ родио!

Драган Симовић: Сви наши прошли и будући тренуци


120620151058

Сви наши прошли

и будући тренуци

 стају у овај тренутак

 вечне љубави наше

у којој живимо

и умиремо,

и вазда се

изнова рађамо.

Сви наши прошли

и будући тренуци

 јесу само сан

 који вечно сневамо

у сваком тренутку –

у овом тренутку!

Сви наши прошли

 и будући тренуци –

нити су били

 нити ће бити

изван овога тренутка.

Драган Симовић: Живи Бог у нама


IMG_20151202_133458

Свет је у расулу.

У стању распадања.

Онај ко жели духовно да напредује, не сме уопште да се угледа на свет, на окружење.

Мора да иде напред и навише.

Својим унутарњим путем.

Ако ли се, и на тренутак, поведе за светом, изгубиће се убрзо у мочвари, у жабокречини, у каљузи.

У свету више нема ни мудрости, ни лепоте, ни љубави.

Ничега одвећ нема у свету.

Свет не постоји.

Дух света је мртав, одавно.

Постоји само онај свет који је свако од нас сам стварао.

Унутарњи свет Духа Љубави и Духа Стварања.

У том свету обитава Живи Бог.

(На Бадњи дан, 7524. године)

Драган Симовић: Човек је, још у Праискони, добио највеће и најлепше дарове од Великог Духа Стварања


(ПЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ ВЛАДАНА ПАНТЕЛИЋА)

 ART_0956

Човек је биће које истовремено обитава на свих дванаест ступњева Божјега Стварања, од самога почетка без почетка све до свршетка без свршетка.

Човек је, заиста, у потпуноси усаображен са Великим Духом Стварања.

И стога је одговоран за своје мисли, за своја осећања, за своје осећаје, за своје речи, за своја дела.

Човек има пет начина, пет могућности, пет видова, пет тајинствених чула, и пет начела стварања која су повезана илити васаображена са дванаест ступњева Великог Божјег Стварања.

Од човека, уистини, нема савршенијег бића у Пра Васељени!

Њега је Творац, Велики Дух Стварања, даривао најдивотнијим даровима, да би он, човек, био учесником, сутворцем са Творцем, стварања нових светова и будућих звезданих јата!

Ми се преко мисли и осећања повезујемо са Пра Животом, а то је Исијавајуће Језгро Духовне Пра Васељене.

У мислима и осећањима нашим рађа се божанско дејство виђења које се потом излива у речи.

Речи су облик илити форма наших мисли и осећања.

Стога речи морају бити чисте, јасне, снажне; речи морају да буду усаображене са мислима и осећањима, а кад су усаображене са мислима и осећањима, онда брзином стотину пута већом од брзине светлости допиру до Исијавајућег Језгра Духовне Пра Васељене, одбијајући се од Језгра, као од Божјег Огледала, и враћајући се нама као поптпуно остварење наших Намера и Наума.

Тако се ми, вазда изнова, рађамо у свету који сами стварамо, из трена у трен.

Тако ми сами стварамо властиту Усудбу и Судбину.

Најмоћније дејство у Пра Васељени јесте пречиста мисао рођена, не у глави, већ у срцу; дејствена мисао љубави!

Од наших мисли, осећања и речи зависи судбина, не само Мајке Земље, већ и најудаљенијих звезданих јата!

Ја свуда говорим људима, с којима се срећем, да се не поводе за пророчанствима и пророцима, за овим или оним предвиђањима и предсказивањима, о Смаку Света, о Страшноме Суду, будући да су све то тек намере и науми, па и прикривене жеље, самих пророка илити прорицатеља.

Од наших садањих мисли и осећања, од наших намера и наума, зависи судбина, не само овога света, него и свих иних светова о којима ни појма немамо!

Човек усаображен са Пра Животом, са Исијавајућим Језгром Пра Васељене, живи, у сваком тренутку, вечан живот!

Он је, уистини, бесмртан и вечан!

Смртан је само онај који својим црним мислима и осећањима, црним речима и делима, ствара вечиту смрт за себе!

На једној страни имамо Човека (пишемо га великим словом!), који својим мислима и делима живи, и вазда изнова ствара, вечан живот, а на другој страни, гле, имамо човека који својим мислима и делима, из трена у трен, умире и самире, стварајући вечиту смрт за себе!

Зато и стоји у древним светим списима Ведских Белих Срба Стриборјана, да је разлика између Човека и човека, већа него између Неба и Земље!

Рецимо и то, да је сваки човек добио и тај дар од Створитеља, да самоме себи буде божански исцелитељ, да самога себе лечи и исцељује од свих болести, и од свих трију врста болести: постоје болести од Бога, од Природе и од бесова које стварају и материјализују наше лоше мисли!

Надаље, ако човек живи усаображено са Великим Духом Стварања, и ако уме да користи животно дејство Сунца, он после многих година усаображеног живота, престаје да узима било какву храну, и почиње да се храни изравно сунчевом светлошћу, као биљка, као дрво.

Али, то су знања само за посвећене!

Мој пријатељ, Владан Пантелић (Тијање у Драгачеву, 1944. године), већ тридесет и седам година проучава и живи древна знања великих посвећеника Тибета, Хималаја, Сибира, Стриборије; знања древних Ведских Коловена Стриборјана, Белих Срба са Севера, а упоредо с тим, студирао је, посвећенички изучавао, и заокружио, хомеопатију, стекавши тако, у Немачкој, и звање доктора хомеопатске медицине.

Владан Пантелић, заиста, несебично, сва ова знања, стечена и пробуђена, предаје ближњима, држећи предавања и школе по свим србским земљама, желећи да буде што више пробуђених и освешћених Срба.

Зато што верује у будућност, и у посланство, Белих Срба.

Свим бићем својим љуби Род и Родину!

Љуби језик србски, и писмо србско!

Једно његово духовно предавање насловљено је –

Исцељујуће дејство србице илити ћирилице!

IMG_20151202_133511