Драган Симовић: Вилењаково питање


20150606_182255

Живо се сећам,

још и данас,

како сам у раном детињству –

а можда ми је тада било пет година –

збунио своје родитеље

 једним, за мене,

веома простим питањем:

 А где сам ја био

пре но што сам рођен?

То питање,

које сам тада поставио својим родитељима,

одредило је мој пут и моју судбину

у овом животном току.

Никада нисам престајао

да трагам за одговором

на ово битно и суштаствено питање,

на питање из којега происходе

сва моја питања.

najlepse-slike-prirode-t02

Драган Симовић: Праискони бруј


IMG_20151202_141238

Од детета сам волео –

док сам седео

на слаповима горских потока –

 да палчевима притиснем уши

 те да слушам праискони бруј

 сазвежђа и звезданих јата,

праисконо вилинско појање

Првобитне Васељене.

Драган Симовић: О вери


IMG_20151202_141250

Боље је бити освешћени неверник

 него бесловесни верник.

Вера мора бити тајна,

јер ако није тајна

одмах се преокрене

 у своју супротност.

Нико човечанству

није нанео више патње и зла

 од бесловесних

и слуђених верника.

Драган Симовић: Благодарна Песма Створитељу


120620151062

Боже Светлости,

Боже Љубави,

све си са сврхом

 и смислом створио,

и свако створење Твоје

има свој задатак

 и своје посланство,

како у овоме свету

 тако и у иним Твојим световима.

Благодарим Ти,

Створитељу,

и дивим се

свеколикој творевини Твојој!943884_917311041680306_3529141036206872807_n

Драган Симовић: Песма благодарница


IMG_20150320_173534

Отишао је са овога света

 још један Дичан Србин.

Преселио се у Златни Ириј,

 у Небеску Србију.

Преселио се у Вечност.

Преселио се,

гле!

 међу Небеске Србе.

Међу крилата и светлећа бића.

Отишао је са овога света

 Раде С. Н. Рајић,

велики србски посвећеник

 и ратник части.

Молимо се,

да га на путевима оностраним,

прате и чувају, без престанка,

весници Бога Живога!

Упокојио се у Господу пуковник др Раде С. Н. Рајић, једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части србског војника


 

1 Vote

пуковник др Раде С.Рајић

Упокојио се у Господу пуковник др Раде С. Рајић, истакнути србски родољуб и искрени пријатељ Образа, познат по изучавању појма војничке и националне части и по залагању за обнову традиционалних вредности србске војске.

Пуковник Рајић је највећи део војничке службе провео у војном школству, и то у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Војној гимназији, Војној академији и Школи националне одбране у Београду.

Био је учесник одбрамбених ратова србског народа 1991. у Републици Србској Крајини и 1999. у Црној Гори.

Због залагања за враћање славним традицијама србске војске, обнављање духа војничке части и националног духа Србства, те писања чланака на те теме, био је оспораван, прекомандован у Бар и Кумбор, и на неки посебан начин кажњаван. Ипак, остао је упоран у изради својих писаних дела, да би био поново враћен у Војну академију и у Школу националне одбране. С обзиром на то да се једини у нашој војсци и држави бавио и писао о части уопште, а посебно о војничкој части, на инсистирање колега из Војне академије израдио је и одбранио докторску тезу која у оквиру ратне вештине обухвата морални аспект и значај официрске части у нашој војсци у њеном изворном, култном и заветном смислу и духу, не само у војсци, већ и у нашем народу.

У војним листовима и теоријско-стручним часописима објавио је више научних текстова о части и моралу, официрском кору, Косовском боју и Александру Суворову. Део чланака је објављивао у часописима Србске Православне Цркве. Учестовао је на више научних скупова, округлих столова, трибина, конференција и симпозијума, међу којима је било и неколико на међународном нивоу.

Његово највеће дело је трилогија о части која обухвата књиге: „У име части“, „Бисери о части“ и „У име војничке части“.

Пуковнику Раду Рајићу нека је вечан спомен у Царству Небеском и Бог нека му душу прости!

 

ФБ страница Образ

***

заветници и пуковник др Рајић

Веома ме растужила вест да нас је изненада напустио пуковник др Раде Рајић, једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части српског војника. Као што је говорио, тако је и живео – поносно, скромно, достојанствено! Србија је изгубила једног великог борца за њену слободу и част!
Пуковниче, вечна слава и покој души. Памтићемо Ваша дела и борити се за Отаџбину какву сте сањали.

Српски сабор Заветници, Милица Ђурђевић

Извор: СРБски ФБРепортер

Драган Симовић: Творчев Животодајни Дух


120620151057

Творчев Животодајни Дух

 струји свуда око нас

и кроз нас.

Струји кроз све овостране

 и оностране светове,

 кроз све видљиво и невидљиво,

кроз сва бића и суштаства –

у свим васионама,

у свим васељенама.

Творчев Животодајни Дух,

 гле!

струји без престанка.

Непознати аутор: РОД


Устај сада вучији сине,
почуј повик из даљине.
Душа дрхти од тог зова,
кључа крв старог кова.
Њом ти носиш, наслеђе свето,
сети га се, да не буде отето!
Сети га се, да не буде касно,
сети га се, и живи часно!
Устај сада вучији сине,
вини поглед у висине.
Види моћног претка твог,
Перуна силног, громовног!
Устај сада сунчев сине,
вини поглед у висине.
Види како зора руди,
стари Дажд, дух ти буди.
Осећаш ли претке своје,
видиш ли их како стоје?
Како сјакте, међ’ звездама,
почаствуј их у песмама.
Устај сада вучији сине,
Устај, сазнај, шта ти чине!
Заборави сад лажи те,
заборави мисли зле!
Запамти род свој,
запамти далек пој.
Запамти, он је прави,
певај роде, својој слави!
Слава прецима и потомцима!
Слава била и остала!
Слава старих, слава мудрих,
да нам прија, да нам сија!
Устај сада вучији сине,
устај сада, побратиме!
Слава теби и роду твом!
Слава нама и потомству свом!
943884_917311041680306_3529141036206872807_n

Драган Симовић: Свако од нас може да роди самога себе


120620151057

Ми смо од Створитеља

добили многе дарове.

Неке од тих дарова

још нисмо успели ни да освестимо.

Један од тих наших неосвешћених

а тајинствених дарова

 јесте и дар поновног рођења из себе,

 из свог бића и суштаства,

из језгра властите душе.

Свако од нас може

да роди самога себе.

А када роди самога себе,

тада по други пут рађа и своје претке,

свеједно да ли су ти његови преци

 још у овоме свету

или у неким оностраним световима.

Са нашим поновним рођењем све се мења.

Мења се свеколико наше

 видљиво и невидљиво наслеђе.

Мења се наша судбина,

мења наш светлосни запис.

Постајемо божанска бића

 рођена из виших божанских светова.