Лирски записи из Акаше

Ја сам данас дошао до познања које одмах желим с вама да поделим.

Ми не живимо само у овоме свету, у овој равни, већ у свих дванаест свемира, свих дванаест пространстава Великог Присуства и Стварања.

Ми истовремено и упоредо бивамо присутни свуда у ПраВасељени, у Времену и у Вечности.

Ми смо на Земљи само са својим најнижим душама, дејствима, енергијама и суштаствима, док су наше највише душе, наше чисте божанске душе и енергије, наше душе-дијамнти присутне у Творчевој Равни, на  највишем ступњу Великог Присуства и Стварања.

Свако наше присуство има своје чакре, своје енергетске центре.

Наше физичко тело има седам земаљских чакри, али изван физичког света постоји још девет пута дванаест чакри у вишим световима, у вишим космичким и божанским сферама.

Као што рекох, у свом највишем присуству ми смо у равни Створитеља и Великог Духа Стварања.

Ми смо горе, у највишим световима и сферама, Једнота Присуства и Стварања.

Ми смо подељени и раздељени само на Земљи, само у овим најнижим световима и сферама, док смо горе, у највишим пространствима – Свејединство!

На Земљи смо смртни, а у вишим световима бесмртни.

На Земљи смо присутни у Времену, док смо у највшим световима присутни у Вечности.

Доле смо људи, а горе богови.

Лирски записи из Акаше

Људи не бирају, они су бирани.

Сваки човек има водича у вишим световима.

Некога води светлосно биће, а некога ентитет таме.

И народи су бирани и вођени.

И расе су биране и вођење.

Судбина човека вођена је и усмеравана из виших светова.

Постоје народи које воде бића светлости, и народи које воде небића (ентитети) таме.

Човек ништа не бира.

Наш избор је само привид и опсена.

Човек је пројекција дејстава и енергија из виших светова.

То је галактички филм на космичком пројектору.

Пројектор је у вишим световима, а слике се приказују на земаљском платну.

Ми ништа не бирамо.

Ми смо увек изабрани, за ово или оно.

Ми смо изабрани за религију, за идеологију, за поглед на свет, за поетику, за ова или она дела.

Не стварају људи религије, већ су религије огледала људи.

Религија је космичка матрица, космичко огледало.

Човек је призван да приступи овој или оној религији, овој или оној идеологији.

Какво је биће човека, таквој ће религији и приступити.

Ако је човек божанско биће, онда ће приступити божанској религији; ако ли је, пак, демонско биће, тада ће приступити демонској религији.

Није нас религија учинила оваквим или онаквим људима, но смо ми такви бивали и пре приступа овој или оној религији.

У религији се само приказује и открива какав је ко човек.

За злог човека, свака ће религија бити зла, свака ће идеологија бити зла.

То смо већ видели, давно.

Зли људи се скривају иза религије, иза идеологије.

Они траже покриће и оправдање за своје прикривено зло.

Они покушавају да се искупе кроз религију или идеологију.

Али ту нема искупљења, и нема оправдања.

Зло је увек зло.

И никаква га религија или идеологија не може оправдати.

Будући космички човек биће чисто божанство.

Биће чисто божанско биће, и биће божански видовито биће.

Биће које све види и зна унапред.

И тада зли људи неће моћи на на који начин да угрозе божанске људе.

Зато што ће божански људи бити у божанском виђењу и божанском знању.

Све ће видети и све ће знати.

И биће заштићени.

Лирски записи из Акаше

Не само Запад, већ свеколико човечанство, ништа више неће моћи да учини без Русије, и мимо Русије.

Ово би већ сви Срби требало да знају.

Заиста, последњи је час, да се прену и корисни лудаци у Србији, који и даље несувисло и бесловесно празнослове о некаквом европском путу и некаквој сарадњи са атлантистичким терористима!

Нема никаквог европског пута, а ускоро неће бити ни атлантистичких терориста с којима би корисни идиоти из Србије желели да сарађују.

Свет се убрзано мења, много брже него што то спавачи у Србији и могу да запазе.

Русија је, за кратко, избила у сам врх светских збивања.

Русија се пита, и Русија одлучује.

Спасење човечанству долази из Русије.

Тако је записано у древним светим списима.

Ко није уз Русију и са Русијом, тај је против самога себе.

Лирски записи

Милица Ђурђевић је расна, самосвесна и самобитна Србкиња – Бела Србкиња!

Она је Личност.

Личност, у праизворном и праисконом значењу те речи.

Она је Србска Вертикала.

Она је Вертикала Србства.

Али, Вертикала племенитог и божанског, галактичког и космичког Србства.

Србства звездане будућности.

Мало је у овом времену тако знаменитих и самосвесних личности попут Милице Ђурђевић, расне Србкиње из Србског сабора Заветника.

Она је Заветна Србкиња, она је Србкиња Божје Вертикале.

Чистота њене божанске душе пројављује се у њеној лепоти и младости.

Она зрачи лепотом, чистотом, дивотом, красотом и племенитошћу.

Она је оваплоћење древне србске (словенске) Богиње Лепоте и Мудрости.

Али, Милица је истовремено и древна србска ратница светлости.

У њој се сабрало све оно најлепше, најдивотније, најплеменитије, најмудрије и најхрабрије у Белом Галактичком Србству.

Нека је Слава и Част Белој Србкињи Милици Ђурђевић!

Једно будуће освешћено, самосвојно и самобитно Галактичко Србство дичиће се и поносити Милицом Ђурђевић.

Не само да верујем, већ и знам!

(На светим водама Истера,

у јесен жуту и румену, 7524.)

Не занима ме уопште

куда иде свет,

ни шта ће бити са светом,

 јер ја нисам од света.

Мени више значи

 један пробуђени и освешћени Србин,

 једна пробуђена и освешћена Србкиња,

него милиони успаваних и бесловесних,

него цео свет крда и чопора.

И више ћу туговати и жалити

за једним јединим

 пробуђеним и освешћеним Србином,

за једном једином

пробуђеном и освешћеном Србкињом,

него за милионима бездушне,

безбожне и бесловесне светине

 што у чопорима и крдима

 иде на кланицу.

Заиста,

уопште ме не занима

куда иде свет,

ни шта ће бити са светом,

јер ја нисам од света

и нисам у свету.

Колико свако од нас

 заштити самога себе,

толико ће га и Бог заштитити.

Колико свако од нас

заштити самога себе,

толико ће и бити заштићен.

Нико нас у свету

 не може заштитити и сачувати,

ако ми сами себе

не заштитимо и не сачувамо.

Лирски записи из Акаше

Душманин се не дочекује погачом и сољу.

Погача и со је искључиво за пријатеља, за онога који припада раси, роду и племену.

Натурализовани, вештачки и лажни Срби само скрнаве древне, ведске и хиперборејске, обичаје Белих Срба.

Ко су Бели Срби?

То су чисти, расни и освешћени, Срби.

Бели Срби – то су Срби Вертикале.

Не могу се србске парије и палије назвати Белим Србима!

Има Срба и Срба.

Има свакојаких Срба.

Има Срба који су – од зла оца и још горе мајке.

Има злих, потуљених, подмуклих и поганих Срба.

Али су само Бели Срби – истинити и расни Срби!

Само Беле Србе сматрам и зовем Србима.

Само о Белим Србима пишем.

Ако Србин није Србин Вертикале онда тај, за мене, и није Србин.

Он може бити све друго, само не Србин, а још мање – Бели Србин!

Лирски записи из Акаше

Шта ће нама Западњаци!

Ми с њима немамо ничег заједничког.

И нисмо иста раса!

Западњаци су јудео-кршћани, а јудео-кршћани јесу највећи мрзитељи Срба, Руса, Словена.

Сваки јудео-кршћанин носи у крви, у генима праискону мржњу према свему србском, хиперборејском, ведском и аријевском.

Зло је рођено и храњено у Ватикану.

Највећи мучитељи Срба, највећи крвопилци србских мајки и србске нејачи били су, управо, јудео-кршћански свећеници и жреци.

Њихов бог јесте бог мржње, зла и смрти.

Усташија је рођена у Ватикану.

Усташија је круна Ватикана.

Где су јудео-кршћани ту је и усташија.

Највеће злочине, највеће геноциде диљем и широм Земље чини су ватиканци, јудео-кршћански жреци и свећеници.

Све њихове цркве пуне су до купола србске крви.

Србска крв је на зидовима и олтарима свих јудео-кршћанских цркава.

Усташија је само друго име за јудео-кршћанство.

Између јудео-кршћанства и усташије стоји знак једнакости.

Између јудео-кршћанства и планетарног тероризма стоји, такође, знак једнакости.

Дошао је тренутак, да једном за свагда раскрстимо са јудео-кршћанством.

За један нови почетак у новоме добу Великог Духа Стварања, морамо ставити тачку на све преговоре и договоре са Западњацима, са јудео-кршћанима, са ватиканском усташијом.

Ми смо различите расе.

Ми смо различити светови.

И наше мисије су различите.

Истинито рођење –

то је

кад родиш самога себе!