Лирски записи

 

Већ стотину лета у Србији слушамо само једну страну, атлантистичку и англофилску, ону страну која је засењена и опчињена лажним сјајем ватиканске и предаторске Јевропе, Јевропе без душе и самилости, Јевропе јудео-кршћанских варвара и канибала.

А никако, за читаво минуло столеће, да чујемо ону другу страну (а та друга страна је, уистини, прва и права страна!) која је србска, словенска, хиперборејска и аријевска, страну која је самородна, самосвојна и самобитна.

Да се одмах разумемо.

Бољшевизам и комунизам нису изуми и остварења Русије и руског народа, већ изуми, пројекти и остварења Ватикана и Лондона, атлантистичких лихвара, гмазова и предатора.

На руском и србском народу извршен је у двадесетом веку тотални рептилски експеримент, паклени гмазовски и лихварски експеримент сатирања, затирања и убијања народа, под покровитељством Ватикана, Лондона и Црнога Племства.

Дошло је време, да се чује – гласно и јасно да се чује –  друга, права и сушта србска, словенска, хиперборејска и аријевска страна Србије, да се чује истински и праискони глас Србства и србске душе.

Атлантисти и англофили стварају велику буку, не само у Србији, већ и у Васељени, а од те буке руше се државе и светови, руше се сазвежђа и звездана јата.

Доста нам је варварског, англофилског и атлантистичког, урлања и завијања за све минуле и будуће векове!

Лирски записи из Акаше

Европе ми уопште није жао.

Нека се распадне, и треба да се распадне.

Да се распадне и нестане таква каква јесте, јер је одувек била русофобична и србофобична.

Вазда је и вавек кретала у крсташке походе против Србије и Русије.

Грозне и ужасне походе против ПравоСлавља, против Срба и Руса.

Европа никада није имала ни љубави ни разумевања за два велика хиперборејска и аријевска народа – за Србе и Русе.

Европа је створила Османлије, те најкрволочније звери и псине рата Ватикана, Лондона, Берлина и Рептилије у свим здруженим јудео-кршћанским и исламским походима на Србију и Русију.

Расни Срби и расни Руси немају ни један једини разлог да жале за Европом која нестаје.

Само бесловесни Срби и бесловесни Руси могу да жале и тугују (и нека жале и тугују!) за Европом која се пред нашим очима урушава и распршује као кула од песка.

Србима и Русима само је патња, несрећа, бол и ужас стизала из јудео-кршћанске, лихварске и рептилске Европе.

Са нестанком хиперборејске и аријевске расе (Велике Расе), Европа је престала бити оно што је била – Сварогов Ириј на Земљи.

Што је јудео-кршћанска, ватиканска и рептилска Европа вековима сејала, то ће у овоме веку да пожање.

Они су дошли и спалили наше храмове, градове и села, срушили кипове и тргове, убили наше жене и децу. Смеjали су нам се и рекли да су наши Богови мртви и да им се морамо покорити. Тама нас jе прекрила, човеколике звери, искежених зуба и крвавих руку, су нас окружиле. Али, гле, светлост се пробиjа кроз тмину. Богови устаjу из таме заборава, стара времена су се вратила. Устаjемо после векова ропства, кидамо ланце и упиремо поглед ка небу, ка Сунцу. Они више нису тако силни, тако страшни… сада jе то jадна, очаjна звер сатерана уза зид. Та звер нас гледа уплашено, моли да jоj опростимо, да jе поштедимо. Али, знаjте, милости више нема, мач мора бити забиjен у срце звери. Коначна слобода долази када звер умре. Више нисмо слаби, очаjни, уплашени. Сада смо челична песница, песница Богова, воjска коjа маршира под стегом Коловрата. Победа jе наша. Слава Боговима и Прецима нашим. Слава и Част.

Све што видим

и сневам –

то сам, гле,

 ја сам!

Свуда ме има,

у свему пребивам,

 и све у мени обитава.

Један једини живот:

 све прожима,

све испуњава,

све одржава.

Нема ни почетка

ни свршетка,

како у овостраним

тако и у оностраним

пространствима;

 како у видљивим

тако и у невидљивим

световима.

Простор и време –

 то је само сан

 Великог Сневача

који и будан,

без предаха,

снева.

Све што видим

 и сневам –

то сам, гле,

 ја сам!

Лирски записи

Морамо и ово да освестимо.

Наш је непријатељ, такође, и сваки онај лажни, вештачки и хибридни Србин, који наше заклете крвнике са Запада (а превасходно рептило-атлантисте) назива пријатељима.

Само бесловестан и с ума сишавши човек може назвати пријатељем онога ко му разара и спаљује дом, те убија, сатире и затире породицу!

Да ли ти лажни, вештачки и у јудео-кршћанским и рептило-атлантистичким лабораторијама створени хибридни Срби уопште и разумеју праизворни србски језик, и да ли они, уистини, осећају и схватају значење речи пријатељ?!

У праизворном србском језику, пријатељ је скоро исто што и брат, а неретко и више од брата!

Нама, Србима, само Руси могу бити пријатељи, јер су нам и више од браће у окружењу, а на ватиканском и атлантистичком Западу ми имако само заклете крвнике и душмане.

Они који не осећају и не разумеју србски праизворни језик ( а србски су језик стварали Бели Богови!), онда нека говоре на неким туђинским језицима, да не би прљали и поганили  свети србски језик!

Звездани Човек

бива повезан са свим бићима

Душе, Духа и Свести

у овостраним и оностраним световима,

у сазвежђима и звезданим јатима

Првобитне Васељене.

Звездани Човек

 својим сновима,

мислима и визијама

ствара Ново Небо

које ће бити прозрачно и дивотно

попут бистрога леда,

које ће бити од дејстава

Душе, Духа и Свести,

и које ће бити

у прекрасним плаветно-зеленим

и љубичасто-руменим ваграма.

Звездани Човек

јесте биће Свести и Светлости,

 самосвесна и самобитна Звезда

на Унутарњем Духовном Небу.

Држи се Духа,

држи се Створитеља,

држи се Светлости,

држи се Истине и Правде,

држи се Васељене и Белих Богова,

 па се не бој никога и ничега –

никога и ничега!

За сва времена,

 за све векове,

 за све еоне –

с нама је Створитељ,

 с нама су Бели Богови,

с нама је Дух Стварања,

с нама је Васељена!

Буди повезан с Духом,

са Створитељем,

с Васељеном

 и са свим Белим Боговима,

па се не бој никога и ничега –

па се ни смрти не бој!

Лирски записи из Акаше

Да су се Немци у двадесетом веку држали Руса, данас би било триста милиона Немаца и пола милијарде Руса, а Срба би било најмање педесет милиона!

Створио би се моћан словенско-германски (евро-азијски) савез, здраве расе и здравих народа, од Владивостока до Ламанша и, светом би стотинама година владао мир.

Али, Немци нису послушали свој унутарњи глас, нису послушали мудре и видовите Немце, па су се, уместо Русији, окренули Ватикану, Енглеској и Америци.

Словени и Германи јесу једна те иста хиперборејска, ведска и аријевска раса, док су Енглези и Амери нека друга и другачија раса која никакве везе нема са првобитним Хиперборјецима и ведским Аријевцима.

Двадесети век јесте век ужасних (геноцидних) ратова између Словена и Германа, јер је у тим ратовима управо највише изгинуло Словена и Германа, на радост оних других, који су заклети (и вековни) непријатељи хиперборејске и ведско-аријевске расе.

Ни дан-дањи, после свега што им се у двадесетом столећу догодило, Немци не могу да схвате и освесте, да им је једини излаз из гмазовско-лихварско-атлантистичког смртног загрљаја заокрет ка Русији која се усправља и уздиже.

Без ослонца на Русију, Немачка ће изгубити своју државност, док ће се немачка нација распршити и развејати у вихору мулти-култи глобализма.

Но, можда Немце и не треба сажаљевати, јер су, без сумње, они најодговорнији за свеколика страдања, за свеколике страхоте и ужасе, Срба и Руса у двадесетом веку.

Да нису слушали Ватикан и Лондон, да нису слушали ватиканце, лихваре и гмазове, не би Срби и Руси у двадесетом веку били биолошки преполовљени,  нити би и они сами били толико ослабљени и разређени, да више никоме и ничему не могу да се одупру.