Лирски записи из Звездане Акаше
(Јадранки, Татјани, Александри, Снежани, Милици, Верици, Марку, Жељку, Милану, Владану, Драгославу и свим иним пробуђеним и освешћеним Србима и Србкињама.)

Не бавите се земаљском, већ галактичком, космичком и божанском политиком.
Све што се на Земљи дешава, гле! одраз је онога што се у Васељени, међу звездама, сазвежђима и звезданим јатима збива.
Погледајте све данашње политичаре света!
Видећете да су слуђени, збуњени, изгубљени и престрашени.
Они нису личности, већ персоне, пајаци, кловнови, лутке на концу.
Нико и ништа!
Сви политичари света – то је давно догођена па заборављена прошлост.
Зато вам и кажем: не бавите се земаљском политиком!
Само залудно и бесмислено траћите драгоцено време – време које вам је дано за нешто племенито, узвишено и дивотно.
Заборавите прошлост!
Она се никада и није догодила.
Сва времена су згуснута у овај сушти тренутак.
Изван овог суштог тренутка, кажем вам, нема никаквих времена!
На Земљи је тако како јесте.
Што горе – тим боље.
Упамтите: што горе – тим боље!
Пробуђен и освешћен човек греде напред и навише.
Ка Свејединству свих бића и светова.
Ка Пупку Васељене, ка Срцу Неба.
Не тугујте, не страхујте, не бојте се!
Биће оно што је већ догођено у Вишим световима; биће оно што мора бити.
Ви сте само посматрачи и сведоци спољнога света, а божански сневачи и ствараоци својих унутарњих светова.
Уживајте у божанском стваралаштву, уживајте у божанској љубави!
(У Вилинским гајевима, а у Банату, док дувају топли ветри са Карпата, 16. рујна/гроздобера, лета 7523.)

Лијепо диваните браћо,
ипак велика већина људи живи у свијету поларитета, ја лично не могу или врло ријетко могу да се уздигнем изнад свега и све то видим из неке више перспективе.
Искористићу Миланов примјер из коментара: да ли ћемо се упецати као сомови, или ће рониоци доћи по нас или ће нам можда бацити динамит- нису нам ништа добро замислили.
Сљедећа велика издаја која је припремана деценијама, је на помолу, а ту мислим на процес екуменизације у Православној Цркви и приближавања Ватикану. Тако, ако се ствари наставе одвијати овом брзином, а ми сами будемо забављени само нашим унутарњим миром, онда ће нам се за коју годину можда десити нпр. да будемо код некога позвани на крсну славу светог Алојзија Степинца!
Можеш бити без цара, без куће, без земље, Србине, али без вјере и језика (писма) нећеш више бити!
Зато мој апел на све оне којима је стало до Православља и Светосавља и на вјернике: подржите Владику Артемија и његову рашко-призренску епархију у избјеглиштву, посјетите неки манастир / катакомбу епархије у Србији, или у иностранству (Челинац, република Србска; Груенбах код Беча у Аустрији; Детроит у Америци). Станите уз Владику Артемија , растом малог, али духом- дива данашњег Србства.
Неке процесе ми вјероватно не можемо зауставити, али ипак можемо стајати усправно и рећи: ја сам нешто урадио.
http://eparhija-prizren.org/
Информишите се каква се превара и издаја спрема.