Лирски записи из Акаше

Сневам своје мисли, и тихујем.

Мисли ми отварају снове; снови ми продубљују мисли.

Када мислим, ја истовремено и сневам – нема мислећих мисли без сневања.

Љубав је вечно сневање Љубави.

Ако нема сневања Љубави, онда ни Љубави нема!

ОНА која је Љубав Љубави моје – у мојим сновима бива Богиња Љубави.

Онај ко има снове и визије, и ко је све време развијао уметност сневања, тај љубећи Жену – љуби Богињу Љубави!

Људи не познају Космичку Алхемију Љубави, и зато чине грешке у животу: Жена није жена, већ Богиња Љубави!

У свакој Жени обитава скривена и притајена Богиња Љубави, али ако немаш снове и визије – ти никада у Жени нећеш открити, препознати и пробудити Богињу Љубави!

Наша Љубав има само онда Божански Смисао: када Оно Што Љубимо – видимо као Божанство!

Све мање од тога јесте – ругање Љубави!

Лирски записи из Акаше

Велики рат се већ увелико води.

На свим ступњевима, на свим пољима.

Велики и свети рат Белих Срба против сатаниста.

На једној страни Бели Срби, а на другој – сатанисти целога света и Васељене.

И, нарвано да Бели Срби побеђују; и, наравно да ће Бели Срби заувек савладати и протерати сатанисте са Земље и из Васељене.

Сви ратови су одувек вођени у Свести, Самосвести и Свесности.

Оно што у својим мислима, сновима и визијама створимо – то и бива, у свету и иним световима.

Србска надмоћ мора вазда и увек да се пројављује!

Лирски записи из Акаше

Сваку вест коју објаве медији, ви само преокрените.

Бели Срби имају ту моћ, имају тај дар да, својим мислима и визијама, све преокрену и преусмере.

То нам је дар од Белих Богова, с којима смо, још у Праисконији, сачинили Тајни Завет.

Други народи немају те дарове и моћи.

Умају их само Бели Срби!

Зато Бели Срби и јесу непобедиви и неуништиви.

У томе се и огледа србска надмоћ.

Белих Срба ће увек бити.

У свим временима, вековима и еонима – биће Белих Срба.

Неосвешћени и бесловни причају и пишу како, кроз толико и толико година, Белих Срба више неће бити.

Они то говоре и пишу из својега незнања, из своје неосвешћености.

Белих Срба ће увек и заувек бити!

То је Истина, а све друго су празнословља необразованих и неосвешћених пискарала који су жреци Црнобога.

Они мисле да својом прогандом и магијом могу да утичу на Беле Србе.

Каква лудост!

На Беле Србе никакве пропаганде и никакве црне магије овога света нема никаквог утицаја.

И у томе се огледа древна србска надмоћ!

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!

(Ово понављајте у себи из дана у дан, из часа у час и, биће спрам вашим мисли, снова и визија!)

Један човек узвишеног духа

не може да живи у овоме свету

без поезије, уметности, лепоте,

дивоте и љубави.

За њега тада

 живот не би имао

 никаквога смисла!

Ти сам самцијат стојиш

наспрам целог света.

Ти усправно корачаш

 путем Вечнога Живота,

 а цео свет хода и бауља

путем Смрти.

Ти знаш куда и зашто идеш,

а цео свет о томе

благе везе нема.

Тебе води Дух Стварања

и Живота,

док цео свет заводи

Дух Самоуништења.

Више вреди Један Једини

на Путу Вечнога Живота,

од милиона Оних

 који путују ка Смрти.

Оно што Љубав може,

то никаква сила

 у свету и световима

не може!

Путујући завојитим стазама тишине

 стиже се до Језгра Божанске Душе,

где свако од нас налази и препознаје

Оног Битног и Суштог Себе.

а само је све ово кроз кораке пређене,човек поднео!

Не мисли,

 већ снови;

не размишљање,

већ сневање.

Остварују се само оне мисли

 које постану наш сан.

Ако не сневаш своје мисли,

онда немој ни да мислиш своје мисли!

Мисли које сневаш,

постају стварност у којој живиш.

Онј ко уме да снева мисли

постаје божански стваралац.

Поезија, као и свеколика уметност –

све је то остварење

сневаних мисли!

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

тада осећам

 Вечност и Бескрај.

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

 тада бивам повезан

 са свим бићима и световима,

са планетама, сунцима, сазвежђима

и звезданим јатима.

Када зароним

у дубоку космичку тишину у своме срцу,

тада ја нисам више ја,

већ моје ја бива

Велико Божанско Ја.