Драган Симовић: Вилењакова исповест


Лирски записи из Акаше

20150531_154815

Рече ми, једном приликом, мој врли пријатељ Владан Праисконац:

Драгане, ти ниси само промашио улицу и број, већ си промашио и град, и државу, па и саму планету! Обично људи промаше улицу и број, али ти си, Песниче Вилењаче, промашио сазвежђе, промашио галаксију, промашио свет.

Дошао си на посве погрешно одредиште, на посве погрешну и туђу адресу.

Владан је овим својим вилењачким, песничким и шаманским коментаром рекао све оно сушто и суштаствено о мени.

Ја сам човек (или вилењак!) који је промашио свет, који је, нечијом (можда својом!) забуном, промашио планету, промашио сазвежђе, промашио галаксију.

За мене је, живот у овоме свету, био једна вечна борба без почетка и свршетка, борба за сваки корак, за сваки покрет, за сваки уздах и издах.

Сваког дана сам умирао и васкрсавао, сваког дана сам се изнова рађао, сваког дана сам мислио да ми је то последњи дан у овоме животу, у овоме свету.

Како сам преживео све те дане, недеље, месеце и године – то Бог сами зна!

20150531_154451

Драган Симовић: Из Вилењаковог песничког дневника


Лирски записи из Акаше

120620151062

01

Буди ме предивна музика.

У полусну, у дремежу, у сањивости и поспаности, негде на размеђу двају светова, посве се препуштам дивотним и умилним звуцима, не схватајући још, у свом сневајућем стању, да та музика допире са мог мобилног телефона.

Док сам се ја разбудио, престао је и телефон да музицира.

После краћег времена, поново зазвони телефон, и ја се јавим.

Однекуд са висине, понад белих и румених облака, са плавога небесног свода, чујем звонак вилински глас пријатељице, једне танане, нежне, племените, песничке, сетне и радосне словенске душе.

Њој се догодила љубав, она је заљубљена, она није више у овоме свету!

Каква дивота, каква милина!

Нашла је изабраника свог живота, нашла је онога којега је одувек тражила, нашла је смисао живота и живљења.

Када нам се догоди љубав, када смо заљубљени, ми нисмо више оно што смо пре тога били.

Ми смо тада посве нова бића, посве нове личности.

Љубав нас препорађа, љубав нас изнова рађа, љубав нас чини бесмртним и вечним, љубав нас чини боговима и богињама.

Моја пријатељица је нашла свог човека, свог животног друга и сапутника.

Али је, такође, и он нашао њу, нашао је своју човечицу, нашао своју животну другу и сапутницу.

Нашли су се!

Нашли су се преко поезије – нашла их је поезија и, саставила.

Нашли су преко овог нашег портала, преко мојих песама и лирских записа.

Ја се свим својим песничким и вилењачким бићем радујем, што су се њих двоје нашли, што су се срели и препознали у мојој поезији, у мојој лирици!

У томе и јесте снага и моћ песничке речи.

Поезија је магија, поезија је чаролија, поезија је звездани плес богова и богиња.

И ја сам своју животну другу и сапутницу, пре скоро пола века, пронашао, открио и упознао преко поезије.

И нас је поезија пронашла, спојила и саставила за све векове, минуле и будуће.

02

Јутро је предивно.

Седим у врту испод моћног ораха и зурим у врхове крошања у даљини што се лагано повијају и њишу на ветру.

Са Карпата, преко Вршачког горја, вазда дувају, у ове вреле дане, умилни ветрови.

Седим обнажен, само у гаћама, тихујем и медитирам.

Ветар ме купа.

Свакако сте чули за ваздушно купање.

Они који су се посветили ведском духовном исцелитељству, знају да је ваздушно купање веома здраво и исцељујуће.

Ваздушно купање је, некада, корисније и здравије од купања у води.

Гледајте да у ове жарке летње дане будете што више и што дуже обнажени, да се купате на ваздуху, да вас купају ветри и ветрови.

Затворите очи и медитирајте док вас ветар купа.

Ако имате љуљашку, онда се лагано љуљајте затворених очију док вас ветар запљускује.

То исцељује и препорађа сва наша тела, од физичког до највишег духовног и божанског.

Избаците из себе све бриге, све зебње, све стрепње и све страхове.

Будите љуљашка која се љуља на ветру!

Будите лагани облак што на ветрима и струјама плови дубоким плавим небом!

Уживајте онако како само уживати знаду богови и богиње!

Јер, и ви сте из истога звезданог јата богова и богиња!

(У врту за тиховање, 24. жетвара 7523. године.)

20150606_191320

Драган Симовић: С ону страну живота и смрти


20150531_154820

Наш живот губи сваки смисао,

ако вечно стрепимо

и страхујемо за живот!

Све док стрепимо

 и страхујемо за живот,

 ми и не живимо живот!

Живот се живи с ону страну

свих брига, стрепњи и страхова;

с ону страну живота и смрти,

с ону страну свих опсена.

Драган Симовић: ВЕРТИКАЛА СРБСТВА


Лирски записи из Акаше

120620151058

Сваки самосвојан, самосвестан и самобитан Србин (а то важи и за сваку самосвојну, самосвесну и самобитну Србкињу), у овоме времену свих времена, мора бити владар, мора бити краљ или председник Своје Државе, Своје Србије.

Једино самосвојни, самосвесни и самобитни Срби имају пуно право да одлучују о судбини Србства и Србије.

Звездана будућност Србства и Србије мора да зависи само од таквих Срба и Србкиња.

Само Србска Вертикала има да се пита!

Све што није Вертикала – то је олош и шљам, то су парије и палије, то су јајаре и протуве, то су лихварски, ватикански и атлантистички измећари.

О њима ни слова!

Они, за нас, више не постоје.

Тајна друштва, тајне заједнице, тајна братства и сестринства, тајне (упоредне) друштвене и државне установе, школе, службе и војске – на томе Србска Вертикала мора да ради!

Све што није Вертикала – то и није Србство.

Нека нам ово буде Закон!

Драган Симовић: Каква дивота и каква милина!


Лирски записи из Акаше

IMG-20150605-WA0002

01

Пре неке ноћи, у поноћ, искључе ми мобилни интернет.

Сваких седам дана обнављам електронску допуну са по петсто динара, јер тренутно могу толико.

Овде на селу свега имам, али се догоди да новца немам.

Шта да чиним!

Позовем двоје врлих пријатеља и кажем им: допуните ми мобилни интернет макар са петсто динара, јер сам у овоме часу без новца.

Пријатељи ко пријатељи – морају да изврше наређење пријатеља!

Ето, ви, свакако, нисте ни приметили, да ми је био искучен интернет на један дан.

И то је добро – захваљујући врлим пријатељима којих, на срећу и радост, међу нама Белим Србима, има и у овоме времену!

Србска надмоћ и у овоме се огледа.

02

Јутрос сам поранио, у излазак Сунца.

Одмах сам изишао у башту, у повртњак, да заливам парадајз и паприку.

Док сам шкропио и купао биљке, осећао сам праискону радост.

Осећао сам се као праискони ратар и вртлар који посвећенички и с љубављу обделава своју њиву, свој врт.

Око мене су гукале гугутке, грактале вране и, виртуозно, до уметничког савршенства доведено, певали и појали славуји.

Небо је дубоко плаво, а са Вршачког горја и Карпата подухује пријатан дашак.

Каква дивота и каква милина!

(У Вилин-гајевима, 23. жетвара 7523. године.)

20150503_115948

(Село у којем боравим: снимљено у пролеће, са војничке осматрачнице, на самој граничној линији.)

Драган Симовић: Будите заљубљени!


Лирски записи из Акаше

11358745_431257753721549_749098008_n (1)

Будите заљубљени!

Заљубљујте се свакога дана, свакога јутра, свакога часа, свакога трена.

Изнова и, вазда, изнова!

Свеједно је, збиља, да ли имате двадесет или седамдесет година – важно је да сте заљубљени.

Будите заљубљени у живот, у лепоту, у љубав.

Будите заљубљени и у саму заљубљеност.

Заљубљен човек све може.

Заљубљен човек не страхује.

Заљубљен човек не стари.

(Можда стари његово физичко тело, али, његова душа – не стари!)

Заљубљен човек је вечно млад.

Заљубљен човек је бесмртан.

Живите у браку већ тридесет, четрдесет или педесет година са својим животним другом, са својом драгом или драгим – шта то мари! – ви се свакога јутра изнова и изнова заљубљујте у драго и мило биће с којим сте заједнички проживели век, животни век са сврхом и смислом!

Гледајте се у очи, дубоко и све дубље, јер се у очима огледа душа која не стари.

Не гледајте боре, не гледајте подочњаке, не гледајте седе власи – гледајте очи!

Када се гледате у очи, онда видите да је то она иста особа од пре тридесет, четрдесет или педесет лета и, да ће то заувек бити.

Ви заједнички старите, сви ми заједнички старимо, сви смо ми свакога тренутка за тренутак старији, али – шта то мари!

Радујте се заједничком старењу, радујте се заједничком нестарењу; радујте се заједничкој пролазности, радујте се заједничкој непролазности!

И, никада не заборављајте, да се свакога јутра изнова заљубљујете!

Тако ћете најлакше победити све непријатеље своје, све душмане своје.

IMG-20150605-WA0001

Драган Симовић: Песма Белог Ура из Пра-Тијаније


20150606_191320

Излечи своје мисли,

 своје речи,

своја осећања

 и своје снове,

па ћеш

излечити и живот.

Када излечиш живот,

излечио си и свет!

(Тако је говорио

Влад Ур Вран Гавран,

вештац и чаробњак

из Пра-Тијаније.)

Драган Симовић: Дајбоже, да се пробудимо и освестимо!


Лирски записи из Акаше

20150606_191320

Србска болећивост – то је највећа опасност по Србство!

Са своје болећивости ми смо вековима сатирани и затирани, превасходно од оних према којима смо бивали највише болећиви.

Шта је болећивост?

То је наивна, неосвешћена самилост и саосећајност према онима који ту самилост и саосећајност не заслужују.

Болећивост је болесно човекољубље, болесна љубав према људима који нису људи.

Болећивост је самилост и саосећајност из немоћи, из слабости, из неосвешћености, из инфантилности, из бесловесности.

Све ужасне и грозне погроме над Србима вршлили су – гле чуда! – управо они према којима су Срби бивали болећиви, самилосни и саосећајни.

И данас су Срби исти као и пре толико векова.

И данас су Срби болећиви према азилантима из афричких пустиња и недођија, према уљезима који ће сутра сатирати и затирати Србство!

И данас, као и пре толико столећа, Срби сном самртнијем снију!

Спавајући Срби не виде да им душманска војска улази у Србију у виду азиланата из белосветских пустиња и недођија.

Све је то још пре много векова разрађено у Ватикану, Лондону, Берлину и на Босфору; све су то давно осмислили јудео-кршћани, лихвари, атлантисти и људи-змије.

Ако се не пробудимо и не освестимо, онда ће нас поспане, буновне и сањиве наши душмани на спавању затрти.

Дајбоже, да се пробудимо и освестимо!

Драган Симовић: Вилењакова песма и Чаробњаков коментар


 

 

 

120620151057

Вилењаци нису из света

и зато вазда

страдају од света.

Они људе гледају

 из свог унутарњег бића,

стварајући савршену слику о њима;

Они их виде

као богове и богиње,

 а људи су, ипак,

само људи!

Коментар Владана Праисконца, ведског шамана и чаробњака из Тијаније, на ову Вилењакову песму.

Људи јесу богови и богиње, само што не знају да су богови и богиње.

Песнички речено, људи јесу идеални, али се понашају као да су зајебани!

ART_0956

Драган Симовић: Вилењакова праискона песма


(Милици К. и Белој Веверици)

20150606_191320

Рођени смо у сновима,

живимо у сновима,

путујемо сновима.

Снови су наши богови

који стварају

и обликују нас.

Умрећемо онда

када будемо

престали да сневамо.

120620151063