Лирски записи

Спавали смо дуго, и наш је душманин потуљено, змијски лукаво, и криомице, ушао у нашу државу, ушао у наш дом, ушао у нашу породицу.

Сада он господари нашом државом, нашим домом, нашом породицом, а ми смо само омађијани, слуђени и хипнотисани посматрачи.

Ми смо дрогирани.

Ми смо под дејством јаких дрога, јаких наркотика, јаких халуциногених гљива и кактуса.

Ми смо умртвљени; ми смо мртви и телесно, и умно, и душевно, и духовно.

Ми се више и не опиремо; ми смо се посве предали нашем најпотуљенијем и најкрвожеднијем душманину; ми смо свог најгрознијег вековног душманина прогласили за пријатеља.

То се дешава само онима којима су јаке дроге растуриле свих дванаест тела – од најгрубљег физичког до најтананијег духовног и божанског.

Шта ће бити с нама – Бог сами зна!

Ми смо посве одузети, ми смо посве паралисани и, сем Бога, нико нам више не може помоћи!

Преостаје нам још само то: да верујемо у Божја чуда!

Шта је праузрок, шта је узроком свих узрока ове наше пропасти?

Одбацивање Вере наших звезданих предака, и прихватање душманске религије!

Ко ово не разуме, прогласиће ме за свог највећег непријатеља.

То већ унапред знам!

Лирски записи

Нема ту ничег чудног: Србе морају да мрзе!

Ниже, нечисте и сумњиве расе, морају да мрзе једну вишу, звездану и божанску расу.

Све што је ниско, завиди свему ономе што је високо, узвишено и племенито.

Мржња је одлика ниских, јадних, слабих, немоћних и бедних.

Србе мрзе управо такви!

Сва белосветска ништарија, сав белосветски олош и шљам живи од мржње према Србима.

Када не би мрзели Србе, не би се ни знало да постоје!

Жаба завиди орлу, и пуна је презрења и мржње према орлу.

Гмизавци и пузавци завиде орлима и соколима.

Тако је одувек бивало, тако ће занавек бивати.

Има народа који су орли и соколи, али има и народа змија, гуштера, жаба и мишева.

Има народа који су дошли Одозго, но, већина народа долази Одоздо.

Србомржње ће бити, све док постоје народи гмазови, предатори и паразити.

Када буду нестали гмазовски, предаторски и паразитски народи, тада ће и србомржња нестати.

Шта нам казује србомржња?

Казује нам да смо Народ понад свих иних народа.

Казује нам да смо надмоћни у односу на све ине народе.

Нека нас мрзе, само нека нас мрзе!

Од те мржње, гле! ми бивамо све јачи, моћнији, самосвеснији и самобитнији.

Њихова мржња нас чини све већим Србима!

Ми имамо своју звездану будућност, а они се враћају у прошлост.

У прошлост, из које су и дошли.

Срби су дошли из будућности,

 и путују ка будућности.

Отуда толика мржња према Србима

у свих иних народа

који су дошли из прошлости

и враћају се у прошлост.

Срби грабе, греду и корачају ка будућности,

 а сви други народи гамижу,

ваљају се и котрљају ка прошлости.

Разлика између Срба и иних народа

већа је него између Неба и Земље.

У блиској будућности, гле!

 неће више бити србомржње,

 јер, сем Срба,

иних народа неће ни бити!

Лирски записи

Људи се плаше љубави.

Људи се све више плаше љубави, и зато је у свету све мање љубави.

Страх од љубави чини људе себичним, саможивим, пакосним, грозним, страшљивим и злим.

Како нараста страх од љубави, тако се смањује љубав у свету.

На концу ће љубав посве ишчилети из света.

И свет ће бити грозота пустоши.

Но, и када посве ишчили и згасне љубав у свету – љубави ће и даље бити у неким далеким и тајносаним световима.

Биће је понад облака; биће је међу звездама; биће је у птицама и биљкама; биће је у води; биће је у ватри.

Свуда ће и даље бити љубави, само је међу људима неће бити.

Али, Васељена не хаје за људе!

Васељена не мари и не хаје за људе који се плаше љубави.

Они који се плаше љубави, ни на живот више немају права!

Атлантистима ће пресудити

Бог Срб

за све патње и боли Белих Срба

кроз многе векове.

Космички бол,

који ће се у виду Перунове

исполинске лоптасте муње,

сручити на Атлантисте,

биће атлантистичка потоња жетва,

а уз благослов и васељенско појање

 свих небесних житеља

Бога Срба.

Бог Срб поставља

моћно дејствено звоно

над сваким Белим Србином,

над сваком Белом Србкињом.

Моћно енергетско и дејствено звоно

 које никаква земаљска сила

 ни разбити ни пробити не може.

Над сваким Белим Србином

 и над сваком Белом Србкињом,

свуда у свету целоме,

Бог Срб ставља знак и знамен свој

 у виду невидљивог дејственог звона

које ће штитити и чувати

свакога онога ко је усаображен

 и тајинствено повезан

са дејствима и суштаствима

 Бога Срба.

Сваки народ има своју руљу,

али постоје и народи-руље!

Постоје народи руље и хуље.

Народи олоша и шљама.

Народи мржње и зла.

Бели Срби, гле!

тисућама година,

 живе у окружењу таквих народа.

Као виша звездана раса,

већ вековима –

без престанка! –

Бели Срби воде

 један те исти одбрамбени рат,

 у окружењу дивљих,

бесловесних народа,

који се хране мржњом

и напајају злом.

Изван Белих Срба,

у ужем и ширем окружењу,

нема ниједног ратничког народа –

постоје само народи руље и хуље,

народи олоша и шљама!

Знања овога света

 воде у болест и смрт;

 знања виших светова

воде у бесмртност и вечност.

Људи овога света

воде нас у бесмисао и таму;

 људи од виших светова

воде нас ка Смислу и Светлости.

Песници што певају о овоме свету,

везују нас за овај свет;

песници што певају о оностраним световима,

ослабађају нас везивања за овај свет –

 као и за све ине светове –

предајући нас Божанствима

Царства Вечне Слободе.

Унутарња Васељена није –

како људи обично замишљају –

унутар материјалне, видљиве Васељене,

већ је изван и мимо свих појавних светова,

изван и мимо свега појавног и видљивог,

у оностраним пространствима

која не подлежу

никаквим законима физичких светова.

Тако бива и са нашим унутарњим световима,

 са нашим унутарњим бићем

које је посве независно

од нашег тварног (вештаственог) бића,

 од нашег физичког (трошног, пролазног и распадљивог) тела.

Оно што Васељена

ствара кроз нас,

 то јесте и бива

бесмртно и вечно.

Песме које су сазвежђа

и звездана јата

певала кроз мене,

одзвањаће Васељеном –

верујем и знам! –

и када никога

на Земљи

 не буде било.