Драган Симовић: СВЕТЛОСНИ ЗАПИС БОГОВА СКРИВЕН У АЗБУЦИ
Лирски записи
Ако желите да вас људи поштују, цене и уважавају, онда почните да поштујете, цените и уважавате сами себе.
Будите достојанствени и одговорни, будите самосвесни и самобитни!
За почетак, избаците из свог писања абецеду гајевицу, и пишите азбуком својих божанских предака.
Пишите србском азбуком – србицом, винчаницом и велесовицом – оним писмом којим су кроз столећа и тисућлећа писали ваши посвећени преци – Ведски Срби и Бели Срби, Срби Хиперборејци и Срби Аријевци.
Реч Арија (Аријевац) на прасрбском језику значи Господин!
Будите Господа, будите Аријевци!
Има још нешто у вези са србском азбуком.
Вршили смо духовни и онострани опит, преко Акаше и Галактичког Дејственог Поља, моји посвећени пријатељи, и ја.
Један те исти текст – од речи до речи, од слова до слова, од знака до знака – писали смо, упоредо, србском азбуком и абецедом гајевицом.
Када смо потом мерили духовну и енергетску вредност двају текстова на различитим писмима, дошли смо до познања, да текст писан србском азбуком има много јаче духовно и енергетско (поготову енергетско!) зрачење од текста који је писан абецедом гајевицом.
(Духовно и енергетско зрачење азбучног текста имало је скоро исцељујуће дејство!)
Ако је, рецимо, енергетско (и духовно) зрачење абецедног текста уздизало читаоца до седмог ступња – на духовној и енергетској лествици – дотле је, тај садржајно истоветни текст, писан србском азбуком, узносио читаоца до деветог, па, и до десетог ступња! – на духовно-дејственој лествици коју су осмислили и створили древни ведски посвећеници, звани Свети Риши.
У својој бити Истина је веома проста и једноставна, али људи управо најтеже долазе до оног што је најпростије и најједноставније.
Отуда она чувена Чеховљева мудрост, да до једноставности ваља дорасти!
Србску азбуку, велесовицу, нису створили обични људи, већ бог Велес, који се још зове и бог Срб, у сарадњи са Урима, великим хиперборејским и ведским Песницима Ришијима, који су, од Виших Божанских Бића, изабрани за чуваре Перунових Веда.
Сва ина, сва друга човечанска писма на Земљи, происходе из Првобитне Азбуке, коју смо ми, изравно, преко свих својих предака, од Ведских Богова примили.
И, ако ми не користимо Азбуку коју су нам Ведски Богови подарили, већ користимо нека туђинска и душманска писма, онда изазивамо бес у наших Древних Богова.
Тај бес се не очитује и не пројављује у непосредној казни од Богова, већ се очитује и пројављује на тај начин, што наши Богови више нису у могућности да нам припомажу онако и онолико колико би уистини могли у свету у којему обитавамо, будући да је у самој Азбуци записана (кодирана) наша тајинствена и онострана повезница с Њима.
То је, песнички речено, исто као када бисте се, однекуд из белога света, обратили за помоћ свом крвном (биолошком) оцу на неком туђинском језику, који ваш отац не разуме, а потом очекивали да вам отац припомогне.
Отац вам неће притећи у помоћ, из једног простог разлога: није разумео језик којим сте му се обратили за помоћ.
Једноствано, није могао чак ни да схвати, зашто сте га ви уопште и позивали!
Када ми од Србина стигне писмо – или било какво друго књижевно сочиненије – писано абецедом гајевицом, ја, у први мах, имам осећај да је он погрешио адресу.
Хтео је то писмо да упути некоме туђину, иноплеменику и иноверцу, у неку од суседних земаља, али га је, онда – омашком – проследио мени!
И заиста, ако желите да вас људи поштују, цене и уважавају, онда почните да поштујете, цените и уважавате сами себе.
Почните од Азбуке, а све ће потом ићи много лакше и много брже.
Тада ће, и највећи ваши душмани, почети са страхопоштовањем да вам се обраћају.
Док сам садио жиреве храста у саксије један ми је испао и заглавио се између саксија. Стајао је тако непримећен, пустио корен, жилицама је сакупио сваку мрву земље, изникло стабло… Никад заливен преживео до тренутка док га нисам спазио и са одушевљењем засадио. Сада има готово пола метра, и данас сам му ставио колчић да га усправља на путу ка Сунцу…
Татјани сам наменио одабрану младицу храста. Свака би могла да буде намењена, али једна се је издвојила што међу другим садницама тражи свој пут и део неба, некако умешно … И доби име Уметник Живота.
Свака садница је посвећена благостању сваког бића на планети Земљи, а можда и шире… Начини мали животни корак у свом животу сађењем и неговањем себи драге биљке. Можете у саксију да засадите: нану, першун, пркос, босиљак, пшеницу… И да ће Живи Бог да уживате лековиту лепоту бујности биљчица.
Приметите да се излива храстолика снага на све нас… А шта ће мо ми да дарујемо?
(Максим Сухарев: Сварог и Сварожић)