Лирски записи

 

Већ је видљиво и извесно, да Србство побеђује.

Што је ближа и извеснија победа Србства, све су узнемиренија и нервознија нека мајмунолика грдила – што само неким случајем имају србска имена, а са Србством, уистини, ничег заједничког немају – која типкају шапама по тастатури – на свој мајмунски начин и својим мајмунским језиком и абецедним писмом – ружећи и грдећи све што има србски предзнак, а за корист свог грднога господара, Великог Гмаза.

Рекох вам већ, да су то мајмунолика грдила, а мајмунолика грдила припадају мајмунској раси, и, наравно, да немају ничег заједничког ни са човечанском нити, пак, са људском расом!

Не само што је њихово писаније за једнократну употребу, но су и они сами – мајмунолика грдила над грдилима! – за једнократну употребу у јавном тоалету свог гмазовског господара.

Већ је видљиво и извесно, да Србство побеђује!

Победу Галактичког Србства нико ни спречити ни осујетити не може.

Тако је записано у Акаши и у вишим духовним и божанским световима.

Лирски записи

 

Речено је, и записано, да су за чуваре Мајке Земље изабрани и одабрани потомци Белих Срба, звездани потомци што се ресајаше по многим европским народима.

Следећи Сварогов Круг (следећа космичка епоха) биће у Знаку потомака Белих Срба, који ће човечанство, преко галактичке духовности, подићи на највиши ступањ божанске културе и одуховљене науке.

Тада ће Планета узрасти у Духовну Звезду.

Већ је Галактичко Бело Братство, у горњим световима, коначно победило лихварско-готованску расу зелених гуштера, тих највећих грабљиваца и готована која је икада на Земљи обитавала.

У времену наступајућем, победа ће се, из горњих светова, пресликати и на доње светове.

Нестаће, преконоћ, светски лихвари и зеленаши, следбеници Мамонови, верници Златног Телета.

Ту човеколику гамад, те човеколике бубашвабе, Бело ће Галактичко Братство потаманити и затрти једном за свагда, да више не погане и не трују Мајку Земљу.

Сваки освешћен човек у овом времену види и зна, да су хазаро-лихвари, банкари и банкстери, највећи готовани (паразити) људскога рода, те да они стоје иза свих грозних и крвавих ратова, иза свих обојених и необојених револуција у последњих триста година.

Дуго су остајали скривени и невидљиви, скоро посве недодирљиви и заштићени, али су, најзад, у овоме времену појачаног зрачења из Духовног Галактичког Језгра, обелодањени и препознати као узрочници, као виновци свих светских ужаса и грозота.

Њима је већ одзвонило, и само је питање тренутка, када ће се разорити и спалити до темеља све светске банке, сви међународни монетарни фондови и, када ће се потамати лихварско-готованска гамад, од чијег пакленог смрада не може више ни да се дише на Мајци Земљи.

Ако смо умно и духовно

повезани са Боговима,

и сами ћемо отићи

 међу Богове.

Оно што носимо

 у уму и срцу,

то ће и бити

наша стварност

стварнија од свих

стварности света.

Лирски записи

 

Србију и Србство штити Галактичко Бело Братство.

Галактичко Бело Братство штити и Мајку Земљу, као и сва ина духовна бића на Мајци Земљи.

Све тајне владе и сва црна братства овога света немају ни делић моћи Галактичког Белог Братства.

Атлантисти, лихвари, гмазови, гуштери и зелембаћи, уистини, немају никаквих моћи.

Над свима њима царује Галактичко Бело Братство.

Галактичко Бело Братство сачињавају Богови древних, ведских и хиперборејских Белих Срба.

Зато је и записано, у свим древним књигама и свитцима, да будућност припада Белим Србима.

Они ће преживети све садање и будуће ратове на Земљи, и надживети сва садања и будућа царства земаљска, да би, у Времену које се примиче, на Земљи васпоставили галактички и божански Поредак.

Будућа Србија на Земљи биће пресликана Небеска (Галактичка) Србија.

Горња Србија биће истовремено и Доња Србија.

Србија ће бити – како Горе тако и Доле! – по Закону Галактичког Белог Братства.

Ниједна земаљска сила неће ни покушати да осујети Наум Галактичког Белог Братства.

У свим временима, у свим вековима, у свим еонима бивало је и биваће Белих Галактичких Срба који бдију над светом и човечанством, над Мајком Земљом као и над свим иним духовним бићима на Мајци Земљи.

Доброта никада

нестати неће.

И кад се чини,

да је нигде нема,

она је, ипак,

свуда присутна.

Она све покреће,

она све ствара,

она је узрок свега.

Доброта никада

умрети не може.

Она је почетак

без почетка,

она је свршетак

 без свршетка.

Лирски записи

01

Није важно где живимо, већ како живимо.

Ако не умемо да живимо, ако нисмо остварили уметност живљења, онда ће нам свуда бити тескобно и бесмислено.

Велики су посвећеници и од пустиње умели да створе рајске вртове.

У својим мислима, сновима и визијама, они су и од пустиње стварали красоту и дивоту.

Ако не умемо да маштамо и сневамо, онда ће нам живот бити сиромашан.

Где год да се нађемо на земаљском шару, ма каква да је пустиња око нас, над нама је вазда и увек раскошно звездано небо са свим сазвежђима и звезданим јатима.

Румени, пурпурни, малинови и бели вечерњи облаци дочаравају нам најлепше пределе и крајолике на Земљи.

Све што нам било где недостаје, то морамо сами да створимо у својим сновима и визијама.

02

Колико сам само пута позавидео делфину!

И колико сам само пута пожелео да се у неком будућем животу родим као делфин, али на некој другој планети и у неком другом звезданом јату.

Далеко од грамзивих и себичних људи, далеко од ове демонске цивилизације.

Да се родим као делфин у пречистом и пребистром Водеану, у Водеану Вечнога Живота, у Водеану Свести.

Делфина сам од детета доживљавао и осећао као божанско биће.

Као божанско биће које је на вишем духовном ступњу од човека.

У делфину нема ничега од човека, а јесте и паметнији и духовнији и племенитији од човека.

У делфину нема себичности, саможивости и људске алавости.

Делфин је несебично биће, биће повезано са вишим духовним и божанским световима.

 

03

Људи из дана у дан постају све бучнији и све бесловеснији.

Највећу буку на свету производе људи.

Та људска бука са Земље допире и до најудаљенијих звезданих јата, ометајући њихов праискони космички мир и ритам.

Људи више и не умеју да слушају дивотну вилинску музику, музику сфера, сазвежђа, галаксија, звезданих јата и тајинствених невидљивих, оностраних светова.

Људи више не умеју да слушају ни откуцаје властитог срца; да се спусте и низведу у властито срце, и да из срца својега сазерцавају свет.

Људи више не умеју ни да љубе једни друге, да чине доброту, красоту и дивоту једни другима, да се истински, из душе и срца, радују једни другима.

И, на концу, људи више не умеју ни да живе!

 

Лирски записи

 

О човеку може да се суди тек пошто оде са овога света.

Све док борави у свету, незахвално је судити о човеку.

Нико од нас не зна колико ће и у чему бити постојан.

Зато што је човек крхко, трошно, варљиво и кварљиво биће.

Човек се зачас преокрене.

Добар човек може преконоћ постати зао човек, као што и зао човек некада у трену постаје добар човек.

Што више упознајем себе, све мање познајем себе.

Ово звучи крајње противуречно и бесловесно, али је заиста истинито.

Што више упознајемо себе, све је више црних рупа у нама.

Како се проширује поље сазнања, тако се, истовремено и упоредо, проширује и поље незнања.

После толико векова рада на себи, преданог испитивања, упознавања и освешћивања себе, дошао сам до познања, да би човек требало највише да се плаши самога себе.

Човеку највећа опасност прети од њега самог.

Сви наши спољни непријатељи нису ништа спрам нашег унутарњег непријатеља, спрам непријатеља, скривеног, у уму нашему.

Не плашим се спољних непријатеља, плашим се једино врага у себи.

Радити на себи, значи: бдети над собом!

Бити будан!

То је основа и суштина Будиног учења.

Не говорим о Будиним следбеницима, јер они и јесу и нису битни, већ о Буди, о његовим изворним беседама.

Будност је друго име за мудрост.

Није мудар онај који поседује знање, већ онај који живи знање, и који јесте знање.

А живи знање, и јесте знање, само онај који је будан!

Зато не волим када ме људи хвале.

Некад ми више годи кад ме људи куде, него кад ме хвале.

Јер, ту, управо ту, скривају се највеће замке.

Морамо бити највише будни, онда кад нас људи највише хвале.

Иза сваке похвале упућене нама, баш као иза сваке кривине на горскоме путу, вребају нас највеће опасности.

Зато сам благодаран онима који ме куде и нападају, који ружно причају и пишу о мени.

Они ме држе у стању најдубље и највише космичке будности!

Драган Симовић; ВРЕМЕ МАЛИХ ЉУДИ (ВИДЕО)

Опремио: Стари Словен

Лирски записи

 

Наиђе време кад цела Васељена болује.

Кад болују планете, сунца, звезде и звездана јата; време кад пате и болују сва бића и сви светови.

Нису људи по природи својој зли, већ наиђе време када људи бивају зли; као што, опет, наиђе такво време, када људи желе – или, напросто, морају! – да буду добри.

Можда је праузрок наше патње у томе, што ми свет сазерцавамо са својега – и само са својега! – становишта.

Можда би требало, да свет повремено сазерцавамо и са становишта Великог Бића Васељене.

Могли бисмо – сазерцавајући свет са једног вишег становишта – и овако да се запитамо: Да ли Велико Биће Васељене има такав однос према добру и злу; и, да ли у Свести Великог Бића Васељене уопште и постоје тако строго разлучене супротности и опречности, као што су – добро и зло, лепо и ружно, светло и тама, љубав и мржња?!

Јер, ако смо сви ми – са свим бићима и световима, са свим планетама и сунцима, са свим сазвежђима и звезданим јатима – Једна Целина, Једна Потпуност, Једна Свеприсутност, Једно Биће, Једна Свест и Једна Свесност, онда су и добро и зло, онда су и лепо и ружно, онда су и светло и тама, онда су и љубав и мржња, гле, само различите пројаве Једног Те Истог, а то Једно Те Исто мора да има, зацело, како Лице тако и Наличје!