Сиђи дубоко у своје Биће,

у своје Срце,

 и пронађи у тајинственим

дубинама Суштаства својега

Унутарњи Огањ Живи,

Унутарњу Светлост Првобитну,

 и Светлошћу обасјај и осветли,

а Огњем загреј и ужари

 Срце своје,

и Срцем својим

покрени и узнеси Биће своје

 у највише висине лучезарне

Тајинственог Трећег Неба,

а то је Небо Духа Стварања

где обитава

 Суштаство твоје.

Лирски записи

 

По наивности, која је на граници бесловесности, ниједан се народ не може са Србима поредити.

Нигде у свету нема тако наивног народа као што су Срби.

Та наивност се најбоље показује у праштању својим највећим непријатељима.

Својим највећим крвницима и душманима Срби су, увек и вазда, кроз векове, праштали.

Што је већи непријатељ, Срби му све лакше праштају.

Најлакше праштају управо својим највећим непријатељима.

Срби свим туђинима све олако праштају, само својим саплеменицима Србима никада ништа не праштају.

Србин Србину ништа не опрашта.

Ма које вере да је, Србин Србину не прашта!

Срби мухамеданци никада ништа неће опростити Србима православцима.

Они ће ратовати против својих саплеменика Срба до Судњега Дана, до коначног истребљења и једних и других.

Тако је и са Србима јудео-кршћанима.

Срби мухамеданци, као и Срби католици, не ратују против Срба православаца због вере, већ зато што су Срби!

Јер, кад би Срби мухамеданци ратовали против Срба православаца због вере, онда би исто тако ратовали и против других хришћана.

Напротив, они са другим хришћанима склапају савезе у рату против својих Срба.

Пред другим хришћанима бивају понизни и снкисходљиви, а дрчни су само према својим Србима.

Уз наивност на границама бесловесности, уз Србе иде и болесна самомржња.

Болесна мржња према себи самоме, гле! видљива је у Срба свих вера, свих религија, свих идеологија.

Нико тако не мрзи самога себе као Србин!

Због бесловесне наивности и самомржње – Срби нестају и, скоро ће посве нестати.

Тако наиван и тако самомрзећи народ, заиста, и мора нестати са лица Земље!

Срби се убијају између себе свуда по свим србским земљама, по свим србским племенима и родовима.

Срби су безазлени за све туђине, чак и за највеће душмане своје.

Не безазлени, већ снисходљиви пред свим туђинима, душманима својим!

Страшни су и грозни само према својима, из рода и племена својега.

Што је ближи род, све је већа мржња!

Нема грознијег злочина од злочина Србина над Србином!

Ово упамтите:

По страхоти и грозоти, ниједан се злочин не може поредити са злочином Србина над Србином!

Ево вам одговора на питање: зашто Срби нестају?

Лирски записи

 

Ако ја будем бољи, онда ће сваки Србин за толико бити бољи.

Какав сам ја, такво је и Србство.

Од мене зависи, да ли ће Србство бити боље или горе.

Ако ја не радим ништа на себи и за себе, како онда могу тражити да Србство нешто ради за мене!

Немам право да ишта ружно кажем о Србству и Србији, ако сам нисам ништа учинио да Србство и Србија буду макар за нијансу бољи.

Само будала ружно прича о својим прецима и потомцима, о својему роду и племену.

Мудар човек неће никада било шта ружно рећи о својима, већ ће све чинити да се поправи оно што у његову роду и племену не ваља.

Нико у свету не поштује онога који куди род свој и племе своје!

Свако ће рећи: ако он тако ружно прича о својима, а шта ће тек о нама причати?!

Ја морам све да чиним, да бих био бољи.

Ако не будем био бољи, онда ћу свакако једном бити гори.

О, ви, далека звездана јата!

Како је болно у свету људи,

и како је тужно бити човек,

кад нигде човека више нема!

О, ви, далека звездана јата!

Поћи ћу за вама на пут далек,

 на пут далек без повратка,

 с ону страну свих ужаса,

 свих грозота и страхота,

 света овог од опсена –

тужног света

што нестаје!

О, ви, далека звездана јата!

Часак један причекајте,

да ми крила ојачају,

да упоред с вама пловим

за даљине од пурпура!

Путујући према Будућности,

 ми се на Почетак враћамо,

јер Прошлост је Будућност

која саму себе престиже,

утркујући се са Временом

које се измакло Вечности.

Лирски записи

 

Свакако сте приметили, да постоје они људи који одбијају да чују било шта што је у вези са духовним световима и тајним знањима.

Штавише, они се ругају свему духовном, тајинственом и оностраном.

Немојте се обзирати на њих; пустите их нека иду својим беспућем!

Погрешићете ако покушате да их пробудите и освестите!

Окомиће се на вас свом жестином, свом мржњом, свом пакошћу.

Немојте их примећивати, јер они и нису достојни ваших примећивања и запажања.

Из њих веје тама и метафизичка студен.

За њих су дарвинизам, позитивизам и материјализам једина наука.

Оставите их нека и даље путују тим сеновитим и мрачним беспућима позитивизма и дарвинизма.

Не смете бити болећиви према њима!

Хиперборејци нису болећиви!

Такви не заслужују вашу болећивост и вашу саосећајност.

Оставите их нека се и даље ругају свему духовном, нека се ваљају у каљузи и жабокречини своје бесмислене и бесловесне свакодневице.

Не палите им светло!

Разбиће вам главу!

Они воле да таљигају и преживљавају у мраку.

Оно што је за вас Светлост, то је за њих тама.

Упамтите: они су дошли у овај свет да преживљавају у тами до судњега дана, и да буду бело робље црних владара из сенке.

Ви сте Хиперборејци!

А сваки Хиперборејац зна, да је космичко и божанско биће.

Да је дошао Одозго зарад остварења својих снова и визија на Земљи!

Ма колико волели људе, не смете бити болећиви и сажаљиви према њима.

Болећивост и сажаљивост никуда не води, никоме не помаже.

Не будите оне који су дошли у свет да преспавају васцели свој живот.

Можда ће се пробудити у неком далеком будућем животном току!

 

Лирски записи

 

Пишите поезију, сликајте, певајте, водите свој дневник, стварајте било шта из срца, из душе, из духа.

Немојте размишљати о томе, да ли ће се то некоме свидети или неће, да ли ће неко то читати, гледати или слушати!

Ви стварајте за себе!

Велики песници и уметници, велики ствараоци и посвећеници никада нису размишљали о читаоцима, гледаоцима и слушаоцима, никада нису размишљали о публици – они су стварали, јер су морали да стварају!

Стварање је, превасходно, зарад самог Стварања.

Стварање је, пре свега, зарад самог Ствараоца.

Бог је највећи Стваралац; Он је Стваралац над свим Ствараоцима.

Бог се никада не пита, да ли ће се некоме допасти Његово Стварање, Његово Дело.

Бог Ствара, јер мора да Ствара!

И ви се угледајте на Бога Ствараоца!

Немате на кога другог да се угледате!

Стварање је Пут Живота и Здравља.

Бог Стваралац никада не може бити болестан, зато што Ствара и Ствара, без станка и престанка.

И ви ћете бити здрави када стварате, угледајући се на Бога Ствараоца.

Ова цивилизација је трула и у распадању, зато што су људи престали бити ствараоцима.

Људи потрошачи јесу најтежи болесници.

Они су толико болесни, да више и не могу да виде и схвате да су болесни!

Најтежи болесници не виде да су болесни, и не признају да су болесни.

Све што напишете, проследите на овај портал у виду коментара, а ја ћу, потом, најлепше од тих коментара објавити као песму, као лирски запис, као било какав запис.

Ако не желите својим пуним именом и презименом да се потпишите, измислите неко, за себе, уметничко име – свеједно објавићемо!

Кад год проговорите из душе и срца – то је поезија.

Не пишите из главе, из ума, већ из срца и душе, из свог унутарњег бића.

Ум је тежак болесник, и све што пишете из ума то води у болест.

Ово запамтите: ум води у болест!

Срце води ка Светлости, ка Животу, ка Вечности.

Пишите и стварајте, не зарад некога, него зарад себе, зарад своје душе, зарад свог срца!

(Татјана Кришков: Ода Радости)

Има тренутака

 кад срцем и душом осећам,

да сам повезан

са свим људима,

са свим бићима

у свим световима.

Кад осећам,

 и знам,

да свака душа пати,

да свака душа осећа боли,

и да свако биће

стрепи и страхује од смрти.

Лирски записи

 

Онај ко је у овај свет дошао зарад остварења својих визија и снова, бива посве слободан у овоме свету.

Њега се овај свет не дотиче.

Живи у свету, али свет на њега нема никаквог утицаја.

Он следи само своју унутарњу духовну звезду, која је најјаснија и најсјајнија на његовом унутарњем небу.

Та звезда – то је једина његова мисао, једина његова визија, једина његова брига.

Са стране посматрано, тај човек живи попут свих других људи у окружењу: жени се, рађа и подиже децу, а, у неко доба, дружи се и са унуцима својим.

Али, он није од света, и он не робује свету!

Не тежи за новцем, а увек има довољно новца; не тежи за материјалним добрима овога света, а вазда има свега у изобиљу; не занима га слава света, а свет га, ипак, прославља, велича и слави.

Ништа не тражи и ништа не иште од света, а свет му, гле! даје, увек и вазда онолико колико му треба.

Ни мање ни више – него управо онолико колико му и треба!

Не, то њему не даје свет, већ му Васељена даје преко света, преко људи и кроз људе!

Он је вазда повезан са Васељеном, повезан са вишим духовним световима, повезан са Оцем и Мајком, повезан са Духом и Свешћу.

Ко год у овај свет дође зарад остварења својих визија и снова, тај има несебичну помоћ из виших светова, од Васељене, од Створитеља.

Сва се васељена духовна и божанска бића удруже, да му припомажу и помажу у остварењу његових визија и снова.

Његово Ја није мало земаљско ја; његово Ја јесте васељено и божанско Велико Ја.

Он је предан; он је посвећен.

Он не брине и не страхује, јер зна да је по Задатку дошао – дошао је зарад остварења својих визија и снова; а његове визије и његови снови – то су визије и снови Онога који га је у овај свет послао, да обави један Виши Задатак.