Драган Симовић: Има тренутака…


P1230075

Има тренутака

 кад срцем и душом осећам,

да сам повезан

са свим људима,

са свим бићима

у свим световима.

Кад осећам,

 и знам,

да свака душа пати,

да свака душа осећа боли,

и да свако биће

стрепи и страхује од смрти.

Драган Симовић: О ЈЕДНОМ ВИШЕМ ПОСВЕЋЕЊУ


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

Онај ко је у овај свет дошао зарад остварења својих визија и снова, бива посве слободан у овоме свету.

Њега се овај свет не дотиче.

Живи у свету, али свет на њега нема никаквог утицаја.

Он следи само своју унутарњу духовну звезду, која је најјаснија и најсјајнија на његовом унутарњем небу.

Та звезда – то је једина његова мисао, једина његова визија, једина његова брига.

Са стране посматрано, тај човек живи попут свих других људи у окружењу: жени се, рађа и подиже децу, а, у неко доба, дружи се и са унуцима својим.

Али, он није од света, и он не робује свету!

Не тежи за новцем, а увек има довољно новца; не тежи за материјалним добрима овога света, а вазда има свега у изобиљу; не занима га слава света, а свет га, ипак, прославља, велича и слави.

Ништа не тражи и ништа не иште од света, а свет му, гле! даје, увек и вазда онолико колико му треба.

Ни мање ни више – него управо онолико колико му и треба!

Не, то њему не даје свет, већ му Васељена даје преко света, преко људи и кроз људе!

Он је вазда повезан са Васељеном, повезан са вишим духовним световима, повезан са Оцем и Мајком, повезан са Духом и Свешћу.

Ко год у овај свет дође зарад остварења својих визија и снова, тај има несебичну помоћ из виших светова, од Васељене, од Створитеља.

Сва се васељена духовна и божанска бића удруже, да му припомажу и помажу у остварењу његових визија и снова.

Његово Ја није мало земаљско ја; његово Ја јесте васељено и божанско Велико Ја.

Он је предан; он је посвећен.

Он не брине и не страхује, јер зна да је по Задатку дошао – дошао је зарад остварења својих визија и снова; а његове визије и његови снови – то су визије и снови Онога који га је у овај свет послао, да обави један Виши Задатак.

Драган Симовић: Један будући свет мора из вас да се роди!


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

Једине истинске промене могу да се догоде у нашој свести, у нашем унутарњем бићу.

Све друге промене у спољноме свету јесу непостојане и варљиве.

Све побуне, све буне, сви устанци, све револуције – све је то било, и остало – обмана, варка, лаж и опсена.

Људи су, по природи својој, непоуздани, непостојани и неповерљиви.

Сваку, и најплеменитију идеју, људи ће, пре или доцније, бацити у блато.

Нема истинских промена у спољноме свету.

Све установе спољнога света јесу лажљиве и прљаве.

Људи су све приземили, све испрљали и покварили.

Свет је овај најодвратнија и најодурнија каљуга.

И живот у спољноме свету све више бива каљуга и мочвара.

Истински живот одвија се само у нашим унутарњим световима.

Промена у свести, промена у унутарњем бићу – то је истинита, истинска и права промена.

Клоните се свих покрета, свих странака, свих политичких партија; клоните се свих духовних и верских секти, свих идеологија и свих религија.

Све је то лаж, превара и магија.

Ако приступите било ком вођи или било којем покрету, знајте да никада више нећете бити своји.

Сви они желе да имају вас, и сви траже да им покорно и без поговора служите.

Нигде у свету нећете бити своји и слободни.

Једина истинска побуна је излазак из овог смрдљивог света.

Кажем смрдљивог света, зато што у овоме спољном свету све одвећ смрди.

То је смрад покварених, лажљивих и злих душа!

То је смрад душа блуда, разврата и настраности.

Нема више бекства по хоризонтали.

Нема се камо скривати по пространствима Земље.

Ма камо да одете – људи су све већ давно затровали и опоганили.

Сви контитиненти, сва пуста острва, све горе и планине – свуда су људи оставили свој смрадни, блудни и развратни запис.

Од људи немате камо побећи.

Људе само можете победити тако што ћете изићи из њихових крда и чопора.

Што ћете бити своји – у својој свести, у својим унутарњим световима, у својим визијама и сновима.

Морате бити јаки, душевно и духовно јаки, да бисте могли да победите људе, да победите свет.

Да из спољнога света уђете у своје унутарње светове.

Да будете невидљиви и недодирљиви за свет.

Свако од вас, ма колико година имао, може да нађе неколицину сродних душа.

Сродних душа које ће се, попут вас, побунити против света и, изићи заувек из света.

Сваки мушкарац може да нађе сродну жену, и свака жена може да нађе сродног мушкарца.

Њих двоје могу бити посве довољни једно другом.

Њих двоје могу бити неко ново будуће јато, неко ново будуће племе.

Њих двоје могу бити прародитељи, велики преци, неком будућем човечанству.

Важно је само да имају визија, да умеју да маштају и сневају и, надасве, да верују у себе, да верују у своју космичку мисију.

Ова цивилизација мора да нестане.

Само спавачи и бесловесни не виде, или не желе да виде, да ово цивилизација, заиста, мора да нестане.

Ова цивилизација све више личи на стрвину која се распада.

Све воња, све заудара, све смрди, и све се распада од мржње, зла, порока, разврата, пакости, себичности и саможивости.

Ви нисте цивилизација и, немојте дозволити да будете цивилизација која се распада.

Ви будуте неки нови будући свет, будите неко ново духовно и звездано јато, будите неки нови космос у којем ћете рађати неке нове будуће исполине.

Само ми немојте рећи, да то не можете!

Све можете, само ако истински желите, само ако имате визије и снове, само ако умете да маштате.

S-08-1.Creation (finished).A

(Татјана Кришков: Рађање Света)

Драган Симовић: МОЈА СРБИЈА (видео)


Untitled-2 copy.jpg2222

Много је оних

који руше, спаљују,

распродају, пљачкају, краду

 и разарају Моју Србију.

 

Много их је и премного,

 Боже Истине и Боже Правде –

 Боже Предака и Потомака мојих!

Сабрало се одасвуда –

ружних, лажљивих, поганих и злих;

сабрало се с коца и конопца –

 кусих, репатих, шутих и рогатих;

сабрало се црних,

још црњих и најцрњих –

из јазбина, из пећина, из јама,

 из тамних вилајета.

Пљачкају, распродају, разваљују

 и погане Моју Србију –

 и споља и изнутра,

и са свих страна,

без престанка,

дању и ноћу,

обдан и обноћ –

копају, разваљују, пљачкају,

нагрђују, прљају и трују

Моју Србију.

Понашају се

бездушно и безбожно

 према Србији – Мајци Србији,

као да је Србија свачија и ничија,

као да Србија нема имена и презимена,

 као да Србија нема претке и потомке,

као да Србија нема синове и кћери,

 а не знају,

нити желе да чују и знају,

 да осим ове

Моје Србије

ја немам у свету друге Србије.

Много их је и премного,

Боже Истине и Боже Правде –

Боже Предака и Потомака мојих!

Сам се не могу изборити с њима,

 али уз Твоју помоћ,

Боже Свевишњи,

огњем ћемо их живим

сажећи!

Драган Симовић: Срце од Пурпура


dragan simovic

Румено Срце

златног венца

 плута Водеаном

 Беле Светлости.

Срце Велико,

Срце Љубави

 изгрева понад Обзорја Снова,

где се у Материци

Мајке Звезде

рађају нове

звезде у сазвежђима

и у будућим

 звезданим јатима.

Светлост коју удишем Срцем,

исцељује Срце од Пурпура.

Драган Симовић: МАЈКО СРБИЈО! (видео)


Мајко Србијо!

Веровао сам ти и онда

када су се многа деца твоја

тебе одрицала,

и када су те незахвална чеда проклињала,

 и када су само речи увреде имала за тебе,

називајући те именима погрдним

 и срамним!

Веровао сам ти и онда

када сам као просјак

ходио пољима и горама твојим,

гладан и прозебао,

и када није било дома

 једног јединог

 у којему бих уточишта нашао

и душу згрејао своју!

Многе си синове и кћери

одњихала и подојила,

 и у свет с љубављу мајчинском испратила;

 и за сваким си дететом својим

тужила у ноћима

бескрајно дугим и сетним,

ишчекујући, са стрепњом и зебњом,

 да ти се из света

далеког врате!

Болеле су те све ране деце своје,

и све страхове и бриге њихове

 душом си својом осећала,

и срце је твоје крвавило

 за сваким страдалим

чедом твојим!

Трудила си се

да многа гладна уста нахраниш;

да жедне и немоћне

водом живота напојиш!

Била си Мајка и онда

када се незахвалним чедима твојим

 чинило да си им маћеха само,

и да немаш љубави за њих,

грешне и бесловесне!

Мајко Србијо!

Твоја незахвална чеда

вазда кукају

и свагда нешто траже од тебе,

 а нико се од њих осврнуо није,

 да види да ли би какво добро

могао теби

и за тебе да учини!

Нико од њих

ни један једини пут

не рече:

Благодарим ти, Мајко Србијо!

Благодарим твојој лепоти и дивоти;

благодарим твојој љубави несебичној;

благодарим песмама и радостима

твојим!

Мајко Србијо!

И, ако се некада догоди,

 да се

 сва чеда твоја

буду одрицала тебе,

твој те се Песник,

последње чедо твоје –

 знај! –

 никада

одрицати

 неће!

(На левој обали Дунава, у лето 7520/2012.)

 

Драган Симовић: Мајко Србијо!

Опремио: Стари Словен

ВУЧЈЕ ПЛЕМЕ: Књига поезије и лирских записа Драгана Симовића


image_5603061317573495040648

У издању

СВАРОГА

ускоро из штампе

излази

књига поезије и лирских записа

Драгана Симовића,

под насловом

ВУЧЈЕ ПЛЕМЕ.

(Овако изгледа насловна корица књиге,

по идејном и графичком решењу

Старог Словена.)

Untitled-2222

Књига ће још бити и ликовно

оплемењена преснимцима

(репродукцијама)

трију уметничких слика

Татјане Кришков,

што вам и овде приказујемо.

S-08-1.Creation (finished).A

(Татјана Кришков: Стварање Света)

Sonata for Tesla

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

2Adam

(Татјана Кришков: Ода Радости)

Књигу можете наручити – било усмено, било путем поруке –

на телефон: 064 505 1639.

Цена књиге је 400 динара.

ВУЧЈЕ ПЛЕМЕ.

https://www.youtube.com/watch?v=LBqEnfbET_U

 

Горан Полетан: Лужички Срби


Sonata for Tesla
(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Ево прође дванаест-тринаест стољећа
како нас прилике браћо раставише,
али што jе била удаљеност већа,
jедни смо за другим чезнули све више.
Од кад с Вишеславом, Дервановим сином,
пођосмо ка jугу, из старога краjа,
борит се на Сињем мору са туђином,
од тада нас душман са вама раздваjа.
Наше двиjе гране, двиjе битке дуге:
ви бранисте сjевер, ми jуг, стољећима…
Нисмо могли помоћи никад jедни друге,
али, хвала Богу, ево, jош нас има.
Лужички Срби, народе хероjа!,
кога нападаше jош од Старог Рима…
Бранећ’ име, jезик и огњишта своjа,
чували сте завjет дат своjим прецима.
Ми се дивимо, браћо наша драга,
вашоj истраjности у борби и жртви.
У миту вам, славном, оставише трага
преци вам, што никад неће бити мртви.
Откад Геро, преваром, поби ваше вође,
што су му к’о људи на риjеч вjеровали,
од тад многи туђин кроз Лужице прође,
ал’ су Срби, ипак, до данас опстали.
‘Jош су живи Срби!’ – jош се изговара.
Jош се Спрева код вас к’о и приjе зове,
сjећаjућ’ на Спревника, старог поглавара,
коjи jе водио ваше прадjедове.
Од Лабе до Пољске, сва српска племена
изгубише jезик – Ниjемцима их зову,
само Лужичани кроз тешка времена
опстадоше, даjућ’ свима наду нову.
Када се пробуде опет: Полабљани,
Љутићи, Ранићи, Бодрићи, Гломачи…,
постану за претке заинтересовани,
ви ћете им, старих, риjечи бит’ тумачи.

10268615_790159651061566_3621118527729877519_n

(Четири годишња доба: Сварогов Коловрат)

Драган Симовић: РАЈСКА СРБСКА ЛУЖИЦА


Лирски записи

 Untitled-2 copy.jpg2222

У овом времену смуте, у времену каљуге, дужни смо да се присетимо свих ведских, хиперборејских и аријевских Срба, свих Белих Срба, који су вечито водили свете ратове за опстанак Рода.

Јер, ако се ми Њих не присетимо и не споменемо их, ко ће онда Нас, у неко доба, да се присети и да нас у својим приповестима, кажама и делима спомене!

Срби су ведски, хиперборејски, галактички, звездани Род, зато њихова судбина и није обична, није од овога света, већ је њихова судбина необична, митска, галактичка и космичка.

Србска судбина – то је Космичка Драма.

И судбина једних Срба јесте судбина свих Срба!

У само једном једином Србину живе сви Срби.

Само један једини Србин јесте Цело Србство.

Присетимо се, и споменимо, Лужичке Србе.

Они су потомци ведских, хиперборејских Белих Срба.

Њихова Прадомаја, њихова Прародина бејаше на тлу данашње Немачке.

Вечито су водили одбрамбене и свете ратове против хорди јудео-кршћана, против крда и чопора дивљих и канибалских германских племенима.

Вековима су дивља и канибалска германска племена, уз помоћ јудео-кршћанских и ватиканских човеколиких звери, сатирали и затирали Лужичке Србе.

Сва материјална, културна и духовна добра Лужичких Срба који бејаху свети ратници и велики посвећеници Истине и Правде, разарале су, спаљивале, уништавале и пљачкале германске дивље хорде.

Ко то каже да су Германи цивилизовани?!

Ко то каже да су Немци цивилизован и култивисан народ?!

То може да каже само онај који не познаје Истину и Повесницу!

Германи су геноцидна раса, Немци су геноцидна нација.

Они су вековима убијали, сатирали и затирали Лужичке Србе да би преотели њихову земљу, њихову Домају, и да би опљачкали и присвојили сва њихова материјална, културна и духовна добра.

Данашња Немачка јесте Постојбина Лужичких Срба.

Њихова Прародина.

Од некада великог Рода, и моћне Родине, Белих Срба, данас је остало нешто више од стотину тисућа њихових потомака, Лужичких Срба, који се и даље боре да сачувају Име, Језик и Род.

Кроз судбину Лужичких Срба можемо сагледати и судбину нас, Јужних Срба на Хелму.

Што је снашло њих, снаћи ће и нас – ако се не пробудимо и не освестимо!

И они су у окружењу дивљих канибалских племена, баш као и ми!

Сваки Лужички Србин, и свака Лужичка Србкиња нас, Јужне Србе на Хелму, доживљава као Један Род.

Они то знају, они то осећају и живе, они то преносе с колена на колено.

Они кажу: Ми, Лужички Срби, јесмо једна Крв, јесмо један Род, са Србима на Југу.

Они много више знају о нама, него ми о њима!

Један од знаменитих Лужичких Срба јесте и генерал Павле Јуришић Штурм, прослављени ратник и војсковођа у многим србским ослободилачким ратима, деветнаестог и двадесетог века.

Он је из Србске Лужице, као млад пруски официр, дошао у Србију, пришао Православљу и, за крсну славу изабрао Савин-дан, Светога Саву.

Љубио је и славио Србство више од свега.

До мене је стигла национална химна Лужичких Срба – Рајна Лужица, коју и вама прослеђујем.

Рајна Лужица – Рајска Лужица!

Кроз химну провејава праискона сета, туга и радост, у исти мах, као и вечита, непрестана борба за Србство.

Почујте је , и чувајте!

То је и наша химна!

Драган Симовић: Сневам своје снове


P1200813

Сневам своје снове

и моји снови сневају мене,

у бескрајним и вечним пространствима

свих сневача и свих снова.

Никада нисам знао,

да ли су светови снова

с ову или с ону страну

 света у којему обитавам;

 као што никада сазнао нисам,

 да ли то ја сневам властите снове,

или неко незнан и тајанствен,

 из далеких савежђа и звезданих јата,

 у мојим сновима

вечно снева мене!