Лирски записи

 

Човечанство је поробљено на свим пољима видљивог спољнога света.

Језик, духовност и култура јесте последња наша одбрана.

У памет се, Срби!

Ако изгубимо србски језик, србску духовност, србску културу и србску самосвест, бићемо последње и најбедније робље предаторске и паразитке атлантистичке империје зла.

Тамо где крочи атлантистички војник – нестаје слобода, нестаје историја, нестаје матерњи језик, нестаје предачко писмо, нестаје самобитна духовност, нестаје самобитна култура, нестаје лепота, нестаје доброта, и нестаје љубав.

Атлантистички војник гази и убија све што је изворно и праизворно, све што је племенито и узвишено, све што је самосвојно, самобитно и самородно, све што је лепше, боље и дивотније од атлантистичке дивљачке и варварске псеудокултуре.

Србски језик и србска азбука, србска култура и србска духовност јесте последња тврђава одбране Србства.

Ако ово не видимо и не схватамо, ускоро ћемо бити најбедније и најјадније робље предаторских и зверињих Атлантиста.

Убијаће нас на сваком кораку кано дивље псине!

Атлантисти су сурови, веома сурови, и они не знају ни за какву милост.

Онај ко нема душе – а Атлантисти је никада ни имали нису! – спреман је на свакојаки, најгрознији и најужаснији, злочин.

Они су човеколике крвожедне звери које за собом остављају грозоту пустоши, бесмисла, безнађа и ништавила.

Нико тако није ојадио и уништио Мајку Земљу као предаторски и паразитски, крволочни и канибалски Атлантисти!

У памет се, Срби!

Јер, већ колико сутра, све ће бити доцкан!

(Србски коловрат: Четири годишња доба)

Лирски записи

 

Сневај, и веруј у своје снове!

Веруј да ће снови твоји постати стварност.

Стварност стварнија од стварности света.

Веруј у посланство своје.

Веруј да си изабран.

Да си непоновљив.

Да си драгоцен, важан и битан.

Да си битан!

Веруј да све што мислиш и сневаш постаје стварност, коју ће неко назвати судбином, а само ћеш ти знати, да је твоја судбина твоја стварност, коју си у мислима и сновима својим стварао.

Лирски записи

 

01

Свако од нас обделава свој врт.

То је метафора, песничка праслика.

Свако је од нас на своме задатку.

Свако је од нас посвећен и посвећеник.

Свако је од нас у прави час на правоме месту.

Свако је од нас управо тамо где треба да буде и управо у време кад треба да буде.

Смирено и достојанствено градимо и стварајмо свој свет.

Градимо и стварајмо свој свет за један наш будући живот.

Будћих живота ће бити, као што је и претходних живота одувек бивало.

Нисмо ми случајно овде и сада.

Нисмо ми никакав случај!

Свако је од нас уистини тамо где би и требало да буде.

Не стрепимо, не зебимо, не страхујмо!

Биће оно што мора да буде, и онако како мора да буде.

 

02

Има једна дивна и велика посвећеница.

Посвећеница пробуђена и освешћена, самосвојна и самобитна.

Посвећеница која смирено, стрпљиво, достојаствено и с љубављу гради и ствара свој унутарњи свет.

Свет предивних вагри и боја, свет дивотних мисли и још дивотнијих снова.

Њене слике јесу њена лирска поезија у сликама.

Њене слике јесу онострана музика, звездана вилинка преточена у дивот-слике.

Њен пут јесте тајинствено и онострано путовање ка Дому своме, ка Дому своме у Светлости Унутарњег Неба.

Заиста, има једна дивна и велика посвећеница!

Зове се Татјана Кришков.

И гле, ја сам прозван и позван да, песнички, сведочим о њој!

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Лирски записи

 

Ова званична наука не може више да напредује.

На научном путу више нема никаквог напретка.

Све су позитивистичке и материјалистичке науке далека прошлост.

Будућност припада теслијанским наукама.

Будућност припада теслијанском размишљању и стварању.

Теслијанство је пут Свести, Пут стваралаштва у Пољу Свести.

Тесла је један!

Сви научници прошлости стоје на једној страни, на једном материјалистичком становишту; а Тесла је само један једини, један једини наспрам свих иних!

Тако морамо да сазерцавамо и освешћујемо.

Будуће науке морају ићи Теслиним путем, морају ићи Путем Свести.

Затворен је на Земљи тај материјалистички и позитивистички космички круг, тај уврнути и извотеперени поглед на свет.

У том материјалистичком времену човечанство је живело у опсенама.

Живело је у илузијама космичког кривог огледала.

Све се тражило на погрешној страни, као у кривом (лажном) огледалу.

Што је требало тражити Горе, то се тражило Доле; када је требало ићи удесно, кретало се улево; што је требало тражити Унутра, тражило се Напољу.

У том зачараном кругу човечанство се вековима вртело.

Никаквог напретка, никаквог помака кроз многе и многе векове!

А онда се појавио Тесла, и показао Пут.

Сви научници до Тесле покузиваху стазице, путељке и стрампутице у још већу опсену; Тесла је једини показао Пут, показао Пут Свести.

Тесла није (био) научник; Тесла је песник, визионар, јасновидац и космички јасновиделац.

Тесла сам собом јесте Пут Свести.

Не само Теслино учење, већ цео, потпун и заокружен Тесла.

Цео Тесла јесте Пут и јесте теслијанство.

Тесла се не може делити; Тесла је Сабран; Тесла је Целина.

Онај ко покуша да користи Теслине изуме без Потпуног Тесле – ништа неће разумети!

Да би неко разумео Теслу, он мора да прихвати Потпуног Теслу.

Будућност не припада научницима, но песницима визионарима, песницима ствараоцима, песницима јасновидеоцима.

Речено је давно, да ће у будућности сви писати поезију.

А све што је речено – није случајно речено!

И још је речено, давно, да будућност припада високосвесним Галактичким Србима.

Теслијанство се креће унутар Духовног Језгра Србскога Бића.

Реч је о Србском Језгру Свести (о Галактичком Србству), а не о обичном земаљском Србству, о Србству које се утопило у мочваре материјализма, у мочваре грабежи, отимачине и простаклука.

Мањина високосвесног Галактичког Србства има велики задатак у времену долазећем, задатак ширења теслијанства и преузимања од виших духовних и космичких бића најсавршеније теслијанске технологије.

Они који мисле другачије, нека и даље мисле другачије!

Они и нису битни у времену долазећем.

Нису битни, зато што они путују у прошлост, а ми се крећемо према будућности.

Према теслијанској и космичкој будућности!

 

И гле чуда!

У трену када сам завршавао ове лирске записе о Тесли, стиже ми од Татјане Кришков, из Америке, велике уметнице и посвећенице Новога доба, уметничка слика под насловом Соната за Теслу.

Татјанину слику прилажем уз ове лирске записе.

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Лирски записи

 

Према мојим визијама, увидима и сазнањима, човечанство још није пунолетно.

Песнички речено, ми још нисмо умно и духовно дорасли, да бисмо могли самостално да одлучујемо, не само о себи, већ и о судбини Мајке Земље.

Човечанство је под старатељством духовних бића из виших светова.

Од тренутка када је Тесла напустио овај свет, нас – из упоредних тајинствених светова – помно надзиру и прате, словесна бића из виших космичких цивилизација, бића самосвесна и самобитна која су на вишем ступњу Свести, и користе најсавршенију теслијанску технологију.

Тесла је целога свог земаљског живота био умно, стваралачки, душевно и духовно повезан са бићима из виших светова и упоредних космичких цивилизација.

Нема никакве сумње, да је Тесла био један од њих!

Један од Аватара, један од оних који су сишли Одозго!

Према мојим увидима из унутарње Акаше, по Теслином одласку са Земље, бића из виших светова преузимају праћење и надзирање човечанства, с намером и наумом да сачувају свеколики живот на Земљи, па и саму Мајку Земљу.

Замислите само, шта би се догодило са животом на Земљи, када би човечанство, на овако ниском ступњу Свести, дошло до тако савршене теслијанске космичке технологије!

Песнички речено, виша духовна бића чекају да ми духовно узрастемо, да се узнесемо на виши ступањ Свести, па тек тада да нам предају теслијанска знања и сазнања и, теслијанску технологију.

Теслијанска технологија чека на нас, али ми још нисмо спремни да је примимо!

Онога трена када постанемо духовно пунолетни, кад се уздигнемо високо у Свести, тада ће нам све што је Тесла створио бити дано на коришћење.

Бића из виших светова, духовна бића, имају своја одредишта, своје базе опремљене најсавршенијом теслијанском технологијом, на најскровитијим и, најнеприступачнијим местима на Земљи, са задатком да чувају Земљу, како од бесловесних људи тако и од свега оног што из космичких дубина бива опасност по Земљу.

Земља је под надзором, а и ми смо под надзором.

Просто речено, атомски нуклеарни рат неће, не може и не сме да се догоди, зато што Земљу будно надзиру, прате и чувају виша духовна бића из упоредних космичких цивилизација.

Ако би неко од људи и покушао да започне атомски и нуклеарни рат, био би у трену спржен, а сва би се постојећа атомска и нуклеарна техника и технологија, на Земљи, у само једном једином тренутку дематеријализовала, вративши се у првобитно космичко стање.

Ново доба Стваралачке Свести мора да се догоди!

О томе више не одлучују бесловесни људи, већ бића из виших духовних светова.

Земља је битна, а и ми смо битни!

Лирски записи

 

Знања и дарове Духа примамо да бисмо служили ближњима, човечанству и свим иним словесним бићима, као и за то, да бисмо свој живот живели са Сврхом и Смислом, да бисмо се радовали животу и, да бисмо уживали у лепоти и дивоти живота.

То сам још у младости осетио, појмио, схватио и освестио.

Зато никада и нисам желео да будем слављен као песник; никада нисам чезнуо за славом и почастима овога света.

Никада ме нису занимале песничке, књижевне и уметничке награде; никада сам нисам тражио да гостујем у неким радијским и телевизијским емисијама, а појављивао бих се само онда (и то у младости!) када су представљане моје књиге, и када сам имао нешто сувисло и словесно да кажем.

Песнички дар није ми дан да се китим наградама, признањима и похвалама овога света, већ да свој живот живим са Сврхом и Смислом, и да дођем до познања Највишег, Најлепшег и Најдивотнијег.

Ако ја не умем да живим своју поезију, онда нећу ни да је пишем!

Зашто бих ја писао своју поезију, ако је не живим?!

Нећу да пишем само стога да би то неко читао читања ради, нити да бих се ја дичио и гордио тиме!

Ја морам да живим по својим песничким правилима и законима!

Без истинског живљења, све је бесмислено!

Песник је само онај, који свој песнички дар појима као задатак и одговорност.

Задатак од Духа и Космоса, и одговорност пред Духом и Космосом.

Песник служи и, служећи сведочи и одговара за своје служење.

Лирски записи

 

01

Они који, у овоме тренутку, сазерцавају свет и појаве у свету са унутарњег духовног становишта, са становишта унутарње Акаше, свакако су приметили, да постоје две расе, посве супротне и опречне, унутар човечанства.

Једна виша, звездана и божанска раса, стреми ка будућности, и друга – нижа, земаљска, сеновита и гуштерска раса – тежи да се врати у прошлост, у што дубљу и, у што сеновитију и мрачнију прошлост.

Прва раса је вођена бићима светлости из Срца Неба, а друга је раса вођена древним бесовима, сенима и утварама из Утробе Земље.

Првој раси, звезданој, хиперборејској и теслијанској раси, припада мањина, а другој, сауроновској, атлантистичкој и гуштерској раси припада већина, огромна већина.

Они који владају светом, а њих можете назвати како вам је воља, желе човечанство да врате у прошлост, у далеку и мрачну прошлост.

И, не само што желе човечанство да врате у прошлост, већ смерају да људе поживотиње и позвере, да од људи створе нижа бесловесна бића.

Да ли ће мањина освешћених и посвећених синова светлости успети да савлада огромну већину човеколиких звери, која свим начинима и средствима влада племенима, народима, расама и државама, остаје да се види!

Али, једно је извесно: ако Светлост не надвлада, Тама ће, најгрознија Тама, завладати човечанством и Земљом.

Тада ће живот на Земљи, за сва словесна и божанска бића, бити – ужас и грозота!

 

02

Сваки ми је дан као један цео, заокружен живот.

Али, буквално!

Сваки дан доживљавам као свој – последњи дан!

Некад ми се чини, да у овоме свету већ вековима обитавам.

Те да више и нисам за овај свет!

Знам, да и ви имате такав осећај.

Свако се од нас, пре или доцније, умори у овоме свету, где се води вечни и непрестани рат за један лепши и богатији живот, за један лепши и богатији живот са сврхом и смислом.

Када приметите, да ме неко време нема на овом порталу, знајте да нисам добро, да се сам са собом борим!

Лирски записи

 

01

Рекао сам већ, да љубав према Природи и љубав према Духу Стварања, иду заједно, иду упоредо, иду укорак.

Истинита и заистинска теслијанка, космичка, ведска и хиперборејска духовност, мора бити усаображена и усаглашена са Бићем и Духом Природе.

Само она духовност која се наслања на Природу и происходи из Бића Пририроде, јесте духовност будућности, јесте космичка духовност Новог доба.

Будућа духовност Новога доба мора бити духовност Светлости и Свести.

Ми смо бића Светлости и Свести.

Ми примамо Светлост и Свест, и ми предајемо и одашиљемо Светлост и Свест.

Ми смо, истовремено, и носиоци и предајници.

Природа је Космос, а Космос је Свест и Светлост.

Природа није изван нас, већ дубоко у нама, у бићу и суштаству нашему.

 

02

Постоји један млад Србин, ведски и хиперборејски – теслијански – посвећеник, посвећеник Новога доба, који је у својему бићу и суштаству уравнотежио, усаобразио и усагласио, љубав према Природи са љубављу према Духу Стварања, према Стваралаштву.

У њега, гле! Љубав и Знање, Природа и Космос, творе једну Целовитост, једну Потпуност и, једну Свеукупност.

Тај се млади србски – хиперборејски и теслијански –посвећеник (који обитава, живи, снева и ствара у Нишу) зове Иван Јушковић.

Са Иваном сам, у неколико наврата, водио дивне, песнички надахнуте и, освешћујуће разговоре.

Иванов поглед на свет, Иванову стваралачку и животну поетику, открићете ако погледате, и пажљиво саслушате, његов разговор са Нином Мартиновић, ауторком Космоса, и великом духовном посвећеницом Новога доба.

Лирски записи

 

Будите радосни и ведри, како бисте спасили душу своју.

Само ведрином и радошћу можете да се одбраните од црне магије Сауронових Атлантиста, најмрачнијих чаробњака и жреца на Земљи.

Сауронова Империја Зла свуда у свету, свуда у људскоме роду, убија и затире радост, ведрину, лепоту, дивоту, љубав и доброту, сејући, како пред собом тако и за собом – јад, беду, страх, ужас, очај и безнађе.

Сауронови Атлантисти нису људска, нису човечанска бића, већ је то инкарнација најмрачнијих бесова из најдоњих сеновитих светова.

Осврните се око себе и, сагледајте свет у којему обитавате!

Свуда ћете видети тугу, патњу, очај, бол, грозоту и ужас поробљеног човечанства.

Сауронови Атлантисти јесу највеће астралне крвопије и најкрволочније човеколике звери.

Још мало издржите!

Јер ће се ускоро догодити свечовечански устанак против Сауронових Атлантиста, који морају бити заувек протерани са Земље, да би свеколико човечанство, према Теслиним визијама, могло умно и духовно да узрасте до звезда.

На вишим ступњевима Постања, и Присуства, већ се води свети рат Теслиних ратника светлости против Сауронових црних чаробњака и жреца; свети рат за спасење људскога рода и Мајке Земље.

Лирски записи

 

Атлантисти лажу!

Они увек лажу, и они су људи лажи.

Да ли Атлантисти некада говоре Истину?

Никада!

Они не знају шта је Истина.

Они ништа не знају.

Они су корисни идиоти.

Са њима нема дружења, и нема пријатељства.

Атлантисти нису ничији пријатељи, јер и не знају шта је пријатељство.

Они су себични, саможиви, похлепни, алави и зли.

За њих нема ничег светог; они немају никаквих светиња.

Све је у њих само профит и новац.

Све је крађа, пљачка и отимачина.

Вековима већ само краду, пљачкају, отимају и убијају.

Све што виде, желе да присвоје, украду или отму.

Никада не слушајте Атлантисте.

И никада им ништа не верујте!

Они су највећи непријатељи Природе и Мајке Земље.

Природу и Мајку Земљу уништавају на сваком кораку.

Где су Атлантисти, ту нема Природе, а ускоро ни Мајке Земље неће бити.

Иза њих остаје грозота пустоши.

Грозота пустоши, и смрад њихових нечистих душа.