Драган Симовић: Ствараоци и робови
Лирски записи
Духовност није нешто изван нас и мимо нас, нешто тамо далеко од нас.
Духовност је дубоко уткана у наше унутарње биће, у наше суштаство, у наше битије.
Природно је да човек буде духован.
Заиста је природно!
Може се рећи, да је то нешто најприродније.
До сада су вас сви, кроз векове и нараштаје, учили да будете недуховни, да будете бесловесни, да корачате путем вечне смрти.
Сада вам се, преко Акаше, обраћају божански учитељи из виших духовних светова, поручујући вам, освешћујући вас, да је духовност једини пут живота са сврхом и смислом, једини пут духовног вечног живота.
Немојте се угледати на свет, на поробљено и бесловесно човечанство, немојте се угледати на чопоре и крда што гамиже путем вечног робства, путем вечне смрти.
Синови таме владају преко свих цркава, свих религија, свих идеологија, свих држава, свих влада, свих медија.
Све је у овоме свету у служби синова таме, у служби човеколиких владара из сенке, који су заклети душмани сваке слободе, сваке духовности, сваке самосвојне личности, сваког освешћеног човека, сваког унутарњег пута светлости.
На Западу одавно влада мрак од века.
Сви западни народи су последње робље синова таме.
Они су синовима таме предали и душу и тело; они више немају ни душе ни тела.
Све се на Западу може купити, зато што је западни човек пристао да се продаје.
Продаје се и мушко и женско.
У њих више нема човека и човечице.
Они су постали животињски мужјаци и женке.
Они су постали теглећа марва упрегнута у јарам великог инквизитора.
Они то робство, најбедније робство у повесници човечанства, називају слободом.
Како су јадни и бедни са својим бесловесним причама о људским и грађанским правима и слободама!
Замислите кад последње белосветско робље празнослови о слободи и правима роба; а све се њихово празнословље своди на то – да роб буде још више роб и, да би роб требало да буде срећан и радостан што је роб!
Нећемо више о западном човеку.
Он је давно испричана прича.
Усредсредимо се на себе, на свој унутарњи пут.
Радимо на себи, јер нам је то први и једини задатак.
Први и једини задатак је да будемо духовни, да будемо повезани са вишим бићима из божанских светова, да сами осмишљавамо и стварамо властиту судбину.
Да радимо на остварењу наших најлепших стваралачких снова.
Само још бесловесни могу да празнослове, да је рад, отуђени рад, створио човека!
То су највеће лажи синова лажи, синова таме!
Стваралаштво је створило човека и, стваралаштво ће човека узнети до виших божанских бића.
Стваралаштво – то је слободан стваралачки рад на себи, рад на свом духовном узрастању.
Сваки отуђени рад, који заговарају синове таме, понижава и срозава човека; сваки отуђени рад разграђује човека и враћа га међу животиње.
Борите се, и изборите се (јер можете да се изборите!), да у овоме свету будете ствараоци.
Не робови, не најамници, већ ствараоци!
Упамтите: ако нисте ствараоци, онда сте робови!
Драги наш песниче. Прочита ово твоје писмо па се растужи. Немој да си на крај срца према самоме себи .Многи, назови песници, писци и уметници сваке врсте, чине не само словне, већ делатне грешке , под чим подразумевам да им не ваља ни читаво њихово дело, а не једно слово, па се они не брину много. Они су сигурни и знају да то људи неће ни приметити нити ће им сметати . За данашње људе је све добро и има прођу, па чак , што грђе то боље.
Али ти мораш да знаш, да ти не пишеш за људе, већ искључиво за човека. Данас је човека веома мало, поготово оних који читају и разумеју твоја дела.
Читајући твоја дела , човек и када наиђе на неку словну грешку, он је такорећи и не примети јер му је сам садржај поруке исправља или занемарује . Према томе, ако човеку не смета једна словна грешка, не треба да смета ни песнику .
Зато ти поручујемо , што више пиши и не бриши јер жељно очекујемо свако твоје ново дело .
С Богом да си песниче врли !