Лирски записи

 

Свако од нас мора да ради на себи, да образује и васпитава себе.

Да сваког наредног дана буде бољи него што је јуче био.

Да из дана у дан, из часа у час, стиче све нова и нова знања и сазнања.

Нека свако од нас оплемени и духовно обогати себе, па ће овај свет бити бољи него што јесте.

Да би овај свет био бољи, онда свако од нас мора бити бољи.

Промена света започиње од нас, из нашег унутарњег бића.

Од политичара и владара никакво добро не очекујмо!

То су људи без етике и вертикале, људи без своје философије и поетике.

За њих не постоје никакве светиње, никакве духовне и стваралачке вредности.

Будућност припада пробуђенима и освешћенима.

Будућност припада онима који живе овај тренутак, ово вечно сада.

Будућност није у некаквој умишљеној будућности, већ у вечној садашњости!

Лирски записи

 

Стваралаштво је најбољи вид одбране и заштите од бесмисла, безнађа, чамотиње, депресије и ништавила.

Само се стваралаштвом лече душевне и духовне болести.

Сви други начини и видови лечења ових болести не воде коначном излечењу и исцељењу.

Стваралаштво све лечи.

Зато што се Живи Бог, зато што се Дух Стварања пројављује кроз стваралаштво.

Кроз стваралаштво у ужем и ширем смислу; кроз стваралаштво у најужем и најширем значењу.

Зашто је данас много тешких душевних и духовних болесника?

Зато што људи нису више ствараоци, већ потрошачи!

Стваралац је здрава личност; потрошач је болесна особа.

Не будите потрошач, но будите стваралац!

Стваралац је слободан човек; потрошач је роб.

Потрошач је онај човек који је самога себе поробио и у најмрачнију тамницу заточио.

Стваралац зна за љубав.

Стваралац и живи и умире за љубав.

Стваралац и кад умре – вечно живи у космичким пространствима љубави!

Потрошач не зна за љубав.

Потрошач нити живи нити умире за љубав.

Потрошач не живи, но обитава у сеновитим пространствима између живота и смрти.

Он је више утвара, него биће.

Стваралац је увек задовољан и собом и светом.

Потрошач никада не може бити задовољан ни собом ни светом.

Задовољство је извор здравља и живота; незадовољство је извор болести и смрти.

За један нов почетак – започнимо живот у стваралаштву!

Онај ко живи за Љубав,

Лепоту и Доброту,

и ако умре –

 умрети не може! –

живеће вечно!

 

Све је пролазно,

трошно и пропадљиво,

у свету и световима,

само су Љубав,

Лепота и Доброта

бесмртне и вечне.

 

Бог нам се

кроз Љубав,

Лепоту и Доброту

 вазда изнова

пројављује.

Лирски записи

 

 

Наука будућности мора да буде духовна.

У времену долазећем неће бити недуховних наука.

Недуховне науке јесу чисто празнословље.

Језик духовне науке мора бити духован.

Свака наука будућности биће поезија.

Свако ће се знање препевати на језик поезије.

Свака наука будућности вредеће онолико колико има поезије у њој.

Све науке прошлости биле су далеко од Истине, далеко од поезије.

Зато нам је језик и стил научника бивао неразумљив.

Научник будућности мора бити песник.

Тесла је највећи песник међу научницима свих времена и векова.

Тесла је божански песник.

Свеколико Теслино дело јесте чиста божанска поезија.

Отуда нам у Тесле све бива јасно.

Све што је Тесла писао и рекао то је питко попут поезије.

Тесла је песник који је дошао из будућности.

Теслина поезија-наука јесте космичка и божанска поезија-наука звездане будућности.

Теслу не смемо звати научником.

То ни он сам није желео.

Он је своје савременике опомињао, да га не зову научником.

Говорио је, за себе, да је песник који прима поруке из Унутарњег Оностраног, из Космичког Језгра Светлости, са Праизвора Божанског Стварања.

У времену долазећем, гле, сви ће писати поезију!

У времену долазећем, све ће се пробуђене и освешћене душе песнички изражавати.

Зато што само поезија може бити преносилац божанских порука и објава из Акаше.

Многима, у овоме часу, све ово чудно звучи, али, истина је, сушта, да ће у времену будућем – сви писати поезију!

Будућност припада божанској поезији и божанским песницима.

Тако је записано у Акаши.

Тако мора бити!

Све време сам,

од ранога детињства,

осећао да сам повезан

са Неким или Нечим

што не умем да објасним и разјасним,

са Неким или Нечим

 што је без лика и обличја,

 што је, истовремено,

Љубав и Светлост,

Милост и Топлина,

Истина и Лепота,

Доброта и Правда,

Почетак и Свршетак.

 

Тај Неко или То Нешто

 мене је све време водило и чувало

на свим тајинственим,

овостраним и оностраним, путевима мојим,

 удахњујући ми –

кроз дисање, кроз сваки удисај –

космичка и божанска

животодајна дејства.

Лирски записи

 

Православље је ведсрбска, хиперборејска вера.

То је вера и тајно знање наших Древних.

То је вера више звездане расе.

После много векова, хришћанство је (илити јудео-хришћанство), на посредан и заобилазан начин, накалемљено на Православље, док је у самој бити Православља остало сушто и суштаствено тајно знање наших хиперборејских предака.

Православље није јудео-хришћанско Правоверје.

Православље, у самој суштини, нема ничег заједничког са јудео-хришћанским Правоверјем.

Православље је космичка вера више звездане расе, и зато се, по свему битном и суштаственом, разликује од свих иних земаљских вера и религија.

Православље је, превасходно, вера Ведских Белих Срба и њихових потомака.

Само се Ведски Бели Срби и њихови потомци могу назвати Православцима, док су сви ини – тобожњи Православци – хришћански Правоверци!

Ово запамтите: ми смо хиперборејски Православци, а они су хришћански (јудео-хришћански) Правоверци!

Лирски записи

 

Језик не чува народ, већ песници посвећеници.

Ниједан језик није сачувао народ; све сачуване језике песници су сачували.

Они језици који нису сачувани, нису сачувани зато што нису имали своје песнике.

Обични људи, који нису упућени у тајне бића језика, мисле да народи чувају језике.

Језике чувају песници!

Свети србски језик није сачувао србски народ, већ србски песници, посвећени у тајне и биће светог србског језика.

Култура једног народа не почива на народу, но на великим личностима тог народа.

Један народ није велики онолико колико има милиона, или десетина милиона, обичног неосвешћеног пука; величина једног народа мери се по броју великих духовних посвећеника и стваралаца.

Народ је хоризонтала, а велике личности народа чине вертикалу народа.

Хоризонтала може имати на стотине милиона неосвешћене светине, али, ако нема великих посвећеника, онда је све узалуд.

Без песника, стваралаца и посвећеника, сваки је народ – ма колики да је! –  духовно и културно мртав.

Ни србски језик, ни србску азбуку, неће сачувати србски народ.

И језик и азбуку сачуваће посвећени песници.

Србска азбука није писмо србског народа, већ је то тајинствено писмо србских посвећеника.

То је тајно писмо (тајнопис!) србских песника посвећеника.

Србски народ и не мора да пише србском азбуком, па ипак, србска ће азбука сачувана бити за све минуле и долазеће векове, јер је већ одавно, као свето писмо наших звезданих предака, уписана у Акаши.

Лирски записи

 

Живот је битан.

Живот је битан када је са сврхом и смислом.

Живот је битан када смо посвећени властитом духовном узрастању, када смо посвећени раду на себи.

Живот је битан када смо посвећени љубави, и када живимо за љубав и од љубави.

Живети за љубав и живети од љубави, значи: живети за живот!

Немамо времена да се бавимо небитним.

Немамо времена за приземне и пролазне ствари.

Нисмо дошли у свет зарад глуварења и оргијања; дошли смо у свет да бисмо узрасли у богове и богиње.

Дошли смо у свет да победимо свет.

А свет ћемо победити само онда када победимо све слабости и немоћи своје.

Онај ко влада собом, влада свим световима.

Дошли смо у свет да преко љубави, лепоте и доброте узрастемо до Неба.

Без љубави, лепоте и доброте у нашему срцу, нема ни узрастања.

Све што није љубав, лепота и доброта, није вредно ни наших мисли ни наших осећања.

Живот је кад живиш у властитом срцу и у срцима својих ближњих.

Онај ко има божанске силе да љуби, тај и живи у срцима оних које љуби.

Љубити, значи: живети у срцу, у души и у бићу онога кога љубиш.

Љубав је жртва и давање.

Онај ко није кадар да се жртвује и да се даје, тај није кадар ни да љуби.

Данас су ретки они који љубе.

Ретки су, заиста, у свету себичних и саможивих.

Себични и саможиви не умеју, и немају снаге, да љубе.

Себични и саможиви – то су људи без срца, без душе, и без духа.

Љубав није сексуалност (то и животиње могу!); љубав је кад се жртвујеш, да твоја љубљена особа узрасте у бога или у богињу; да твоје љубљено биће сваког данас, буде и лепше, и боље, и душевније, и духовније него што је јуче било.

Љубав је кад љубљену особу видиш у срцу својему, и себе у срцу њеноме.

Љубав је кад некога видиш унутарњим видом, кад видиш очима душе и срца, а не физичким видом.

Љубав је када се укину границе између твојега бића и бића љубљене особе; кад више не знаш где си ти, а где твоја љубљена особа; кад обоје бивате једно сушто и потпуно биће.

Све што је испод овога, и мање од овога – није љубав!

 

 

Двадесетпрво мудрованије из Тијаније

 

*

Наши премудри преци су саставили календар (рад не-лак)                                                                                                       посматрајући природу са научним и духовним јасновиђењем.                                                                             Поред осталог, видели су да се у поноћ између 18-ог и 19-ог јануара отвара небо. Покушајмо и ми те ноћи, а то можемо и неке друге ноћи или неког другог дана, да видимо оно што су видели наши преци. Можемо да одемо и корак даље…

 

* *

Поставимо у своју близину неки минерал, биљку и животињу,                                                                                         стварне или њихове слике. Боље је да буду стварни.                                                                                            Заузмимо погодан положај за концентрацију и повежимо се са                                                                                                          Творцем подтелепатском везом и бројем 123 111 50 23.                                                                                                                 Поставимо се на идентитет подижући енергију преко енергетских центара. Потом ширимо срце као да је хармоника и напунимо га љубављу из вечног резервоара уз помоћ бројчаног низа                                           – 888 912 8188848.                                                                                                                                                                      Тако богати исијавајмо љубав на целу Божју творевину.                                                                    Уз осећај  в о љ е њ а иде и пораст наше енергије.                                                                                Када  а г а п е  (умилност) потпуно преплави наше срце, учврстимо се у Вечности бројем 1489999, отворимо свевидеће око                                                                                       и уперимо га ка небу.                                                                                            Осетимо и видимо светлосна бића оносвета:                                                                                Врховног Творца, анђеле, наше претке, блиске познанике.                                                                                           Ослушнимо шта нам збори Творац, а шта друга светлосна бића. Дарујмо се узајамно: опростом, знањем, љубављу, созерцањем…                                                                                                                                                                                    Осетимо благодет и стварност Једноте.

 

* * *

Потражимо међу светлосним бићима особу са којом имамо                                                                     ближу повезаност и коју, подмлађену и потпуно здраву,                                             желимо да вратимо из света отишлих.                                                                                         Повежимо се с њом безрезервном љубављу и искреношћу.                                                                                    Осветлимо бројчани низ васкрсења – 95184321.                                                    Будимо упорни, дајмо све од себе…                                                                                                                                                                                                   Стално одржавајући своју енергију и додавајући енергију                               нашој особи наведимо је да направи искорак у овосвет.

Ово тражи велику снагу…

В а с к р с н и м о   с в и . . .

 

18. 01. 2015. год

 

В л а д а н   П а н т е л и ћ