Лирски записи

 

Дух Вечери (Вечер је ведсрбско име за Запад!) влада светом.

Али, свет којим влада Дух Вечери полако одумире и нестаје.

И добро је што одумире и нестаје.

Освешћен и самобитан човек никада не жали за светом који одумире и нестаје.

Све што нестаје, одувек је и било склоно нестајању.

Када нестане свет којим влада Дух Вечери, из пепела ће васкрснути нови, лепши и бољи свет којим ће владати Дух Источника, Дух Стриборије (Хипербореје).

У свету којим владаше Дух Вечери ништа не бејаше по мери богова.

Све бејаше по мери бесловесних и паду склоних људи.

Тамо где не владају богови, нема ни љубави, ни лепоте, ни доброте.

Људи су кварљиви, превртљиви и непостојани.

На људе никада не можеш да рачунаш!

Чега год се дохвате – упропасте и униште!

Мала је разлика између људи и мајмуна.

Што чине мајмуни, чине и људи.

А ко су богови?

Богови су виша звездана раса.

Богови су наши преци којих смо се одрекли, онога трена када смо се окренули Духу Вечери.

Онога трена када смо одбацили Веру, Знање и Предање наших предака-богова.

Човечице некада рађаху исполине.

Данашње човечице рађају патуљке.

Било је време када су човечице рађале и богове.

У последње време човечице рађају бесловесне људе, па и бића нижа од скота.

Дух Вечери јесте Дух Смрти.

Дух Источника јесте Дух Живота.

Поново ће светом владати богови.

Поново ће човечице рађати исполине.

Поново ће богиње рађати богове.

Зато овај свет и мора да нестане.

Мора стари свет да нестане, да би нови свет могао да се роди!

Лирски записи

 

01

Давно сам освестио, да су самосвесни, самосвојни и самобитни Срби, по правилу, дивни и племенити људи.

Освестио сам, да у самосвесних Срба и Србкиња има нечег што се не среће у других људи – нечег мистичног, тајинственог, оностраног и божанског; нечег што се може наћи и препознати само у расних Срба и Србкиња.

У оних других Срба, у Срба који су заражени космополитизмом, интернационализмом, евроунијатством, американизмом и мундијализмом, нема те и такве племенитости, топлине, чистоте и узвишености.

Из таквих, расрбљених Срба, најчешће провејава некаква космичка, метафизичка студен и злоба.

То је она метафизичка студен и злоба која се среће у људи закржљале и неосвешћене душе.

И ово сам још у раној младости освестио.

Ако Србин (или Србкиња) није самосвесни, самосвојни и самобитни Србин, онда је он парија и палија.

Ако Србин (или Србкиња) није расни освешћени и самобитни хиперборејски Србин, он је на путу да постане последња белосветска фукара.

По правилу, у србских националиста има нечег узвишеног, племенитог и божанског што се не среће у иних националиста – има божанске љубави и самилости према свим бићима.

Србски националиста није човек који мрзи, већ човек који никога и ништа не мрзи!

По томе је србски национализам мимо све ине национализме; србски освешћени национализам јесте космополитизам у оном изворном појимању и значењу ове речи.

 

02

Вечерас ми се јави диван човек и дичан Србин из Панчева.

Драгиша Б., мој врли и племенити пријатељ.

Он, и његова животна сапутница Весна, живе у моме срцу, обитавају у мојим унутарњим световима.

Живе и обитавају у вечности.

Живе и обитавају у вечноме сада.

Драгишу и Весну памтим по несебичности и доброти.

Некада, давно (а као да је то било у једном ранијем животу!), они су спасавали мене и моју породицу.

Спасавали су, зато што су расни, самосвесни и самобитни Срби!

Само расни и самосвесни хиперборејски Срби, могу бити тако племенити и узвишени.

У то сам се, на својим животним путевима, безброј пута уверио.

Ако Србин није расни и самосвесни Србин, од њега се никаквом добру не надај!

Дуго се нисам срео са божанским душама Весне и Драгише.

Прошле су године од нашег последњег виђења, у њиховом предивном дому, у Панчеву.

Али – свеједно! – они у мојему срцу и у мојој души живе.

Нека су благословени моји врли и дични пријатељи!

Лирски записи

 

Србско питање свих питања јесте србска самосвест!

Србски народ није самосвестан и самобитан народ.

Србски народ не жели да буде самосвестан и самобитан народ.

У србском народу преовладава рајетински дух.

Србски народ жели да буде робље западних предаторских и паразитских народа.

Србски народ слави и велича своје највеће крвнике и душмане.

Од младости слушам неосвешћене Србе како бесловесно величају Немце и ине Западњаке.

Како празнослове о немачкој култури и немачком култу рада и реда, како се диве њиховој, тобожњој, радиности и одговорности.

Ја сам се давно уверио, да ништа од тога није истинито!

Уверио сам се, јер сам боравио на Западу (међу Немцима), те сам их у душу упознао.

Нити су нешто претерано вредни, нити су, пак, нешто претерано одговорни, већ су само потуљени и лукави.

Потуљени и лукави, да се користе туђим радом.

Потуљено и лукаво приказују туђи рад као свој рад.

Сви су Западњаци вековима пљачкали ине источне народе.

Они су све ратови и водили због пљачке.

Да нису лукаво и потуљено пљачкали ине источне народе, одавно би поумирали од глади.

Ето, то је, укратко, у мом песничком стилу, истина о Немцима и иним Западњацима.

Поновићу: србско питање свих питања јесте србска самосвест!

Србски народ мора да учи и да се образује, мора Знање (мислим на божанско Знање, па зато и пишем великим словом!) да стави на прво место.

Мора да схвати, да је незнање највећи грех!

Да схвати и освести, да су све србске вековне муке и невоље због необавештености, необразованости и незнања.

Не желим више да слушам жалопојке неосвешћених и бесловесних Срба, који умишљају да се може достојно живети у незнању!

Колико је Знања у нашим срцима, толико је и снаге у нашим мишицама!

 

Само расни хиперборејски Србин

 може да препозна

 расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

жели да учи

од расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

 брани и спасава

расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

може да ступи у Сварогов Ириј,

где обитавају посвећени

и божански Срби.

 

Ако сте повезани са духовним бићима

из виших светова,

ако љубите истински,

и ако препознајете лепоту и доброту,

 онда вам нико ништа не може.

 

Онда сте јачи од свих светских влада,

 од свих владара из сенки,

 и од свих црних и магијских друштава,

 од свог олоша, шљама и смећа

 у бесловесном свету.

 

Ви сте онда на Путу Светлости

и, тама вам ништа не може,

 јер сте јачи и од света и од таме.

 

Ви сте сами своји ствараоци

и творци властите судбине.

 

Ваша најбоља заштита јесте

љубав, лепота и доброта у вама,

 у вашим божанским душама.

Лирски записи

 

Има тренутака када свим бићем својим, осећам повезаност са свим духовним бићима из виших светова, повезаност са свим душама у свим пространствима, повезаност свега са свим, повезаност свих са свиме у Бескрају и у Вечности.

То ми се, најчешће, дешава док слушам неки дивотан божански глас, док слушам праисконо вилинско певање и појање.

Кажем, вилински глас, јер сваки дивотан, превасходно женски глас, доживљавам као глас вишег божанског бића, као глас дивот-виле песникиње.

Татјана Карајанов и Светлана Стевић имају управо такав божански, онострани, звездани, космички вилински глас који није глас људског бића, већ глас Божанства кроз људско биће, глас Божанства кроз бело грло човечице.

Њихово појање и певање извире однекуд из дубина звезданих јата, однекуд из неких тајинствених и дивотних уметничких и духовних светова, однекуд из неког светлосног језгра где се зачиње, рађа и настаје сва лепота и дивота, сва уметност и духовност, сва милина и доброта божанских душа на Земљи.

Сваки је песник, сваки је уметник пали анђео који се, преко поезије и уметности, присећа Божанског ПраЗавичаја, из којега је, несмотреношћу својом, испао и, на кратко се, на Земљи, мед људе, настанио.

Поезија је песнику веза са божанским световима из којих је испао, а којих се живо присећа, и за којима свом душом својом чезне и, у које жели што пре да се врати, јер овде је, мед људима, на Земљи, свима туђ и стран, туђ и стран и ближњима у роду свому.

Женски вокали, женски вилински гласови јесу лепота над лепотама.

Онај ко није осетио и познао женску лепоту, лепоту и красоту женске душе, онај ко није осетио и познао лепоту и божански склад свеколиког женског бића, онај ко није осетио и познао женску несебичну и безусловну љубав – најпре преко мајке а потом и преко изабранице срца својега – тај никада неће осетити, доживети и познати Божанску Љубав, Љубав Бога према човеку и човечици.

Зато су мртве све оне религије које жену сматрају узроком и бићем греха; јер жена може бити само узроком и бићем космичке лепоте, красоте и дивоте, узроком и бићем кроз које води тајинствени онострани унутарњи пут ка Првобитној Светлости и Космичкој Божанској Љубави.

Из унутарњег срца,

које је лоптасто језгро

 беле светлости у појавном срцу,

дејствује Живи Бог

који је Творац свих видљивих

и невидљивих светова у нама.

 

У дубинама и висинама

нашег унутарњег срца,

у ПраВодеану Светлости,

обитава Тајинствена Унутарња Васиона

 која надилази и превазилази

све појавне васионе и васељене

у свим пространствима

 Вечнога Сада.

Лирски записи

 

Оно што је нама, Србима, учинио јудео-кршћански свет, није учињено ниједном другом народу у васцелом свету.

Све те муке, све те злочине, сва та понижења, све те патње, сва та страдања, све те ужасе и грозоте, кроз векове и светове, не смемо никада опростити јудео-кршћанима.

Не смемо им никада ништа опростити!

Не смемо им опростити, јер се убијање љубави, лепоте и доброте нигде у ПраВасељени не прашта!

Наравно, ми им се нећемо светити – јер освета није у србском хиперборејском духу и бићу! – већ ћемо све те њихове злочине предати Космосу, предати нашим боговима и божанским прецима, да они сами, на свој божански начин, измере и премере свеколика њихова злодела, те да, на основу тога, одаберу одговарајућу казну за сва, кроз векове, страдања наша.

Наши душмани морају да искусе космички бол!

Али, да би они, уистини, искусили космички бол, који су нама нанели, ми им не смемо праштати!

Не смемо им праштати, јер такве злочине нико не прашта.

Такве злочине не прашта Створитељ, не прашта Дух Стварања, не прашта Велика Мајка, не праштају богови, не праштају преци а не праштају ни потомци.

Такви злочини морају бити уписани као космички бол, који ће стићи све те јудео-кршћанске народе у једном будућем поколењу.

И ово да знате!

Иза свих наших ужаса и страдања под Турцима, такође, стоје јудео-кршћани, јер су Турци и јудео-кршћани из једног те истог црног и демонског јата.

Управо су јудео-кршћани и призвали Турке, да нас, вековима, сатиру и затиру!

Оно што је нама, Србима, учинио јудео-кршћански свет, није учињено ниједном другом народу у васцелом свету.

Нека их, према заслугама, стигне космички бол и у деведесет и деветом колену!

 

Лирски записи

 

Да смо ми, Срби, обележени, то сам још у младости схватио и освестио.

Када сам имао двадесет и једну годину, отишао сам на Запад, да радим и учим.

Многи од вас тада још нису били ни рођени.

Радио сам и учио.

Више сам учио него што сам радио.

У ствари, радио сам само онолико колико би ми било довољно за боравак и песничко, књижевно и антрополошко учење.

Наравно, увек сам имао довољно.

Свега сам имао довољно.

Онај ко зна кад му је довољно – довољно, вазда ће имати довољно!

Ми, расни Срби, ми, Срби Хиперборејци, не припадамо ниједном западном народу.

Само нам се чини, заиста чини, да смо слични, да смо сродни, да смо блиски, а у суштити – ми смо посве различни!

Далеко смо од њих, а и они од нас.

Ми смо различити светови, различите галаксије.

Не физички, већ душевно и духовно.

Ми смо велика тајна за све Западњаке.

Ми смо за њих велика мистерија, да нам због те мистерије највише завиде, а из зависти се, после неког времена, рађа и мржња.

Они нас мрзе због наше велике космичке тајне.

Они осећају нашу душевну и духовну надмоћ.

То се види и при свагдањим, наизглед, сасвим узгредним и случајним сусретима.

Они се у нашем присуству осећају бесловесно.

Ми много више знамо од њих.

Знамо и оно што уопште нисмо учили, док они често не знају ни оно што су учили.

Ми смо брзомислећи и брзосхватајући, брзоосвешћујући.

Они осећају бистрину и оштрину нашега духа.

Заиста, осећају.

То су ми и сами признали.

Има међу њима оних који су искрени и, без предрасуда.

Има их, али су ретки!

И ово сам још видео и схватио.

У односу према нама, Србима, постоји велика разлика између њихових жена и мушкараца.

Жене нас одмах прихватају таквима какви јесмо.

Мушкарци су, по правилу, увек уздржани, сумњичави и подозриви.

Њихове жене у наших мушкараца виде и препознају нешто тајинствено, мистично, неухватљиво, егзотично и праисконо.

То их просто омамљује.

Такво је бар моје искуство.

Али, моје тадање искуство јесте искуство једног двадесетогодишњака.

Можда то моје младалачко искуство није поуздано и веродостојно, јер је одвише лично, пристрасно и, унутарње!

У сваком случају – ми смо обележени.

Постоји мистични и тајинствени божански жиг на челу сваког расног Србина.

Тај жиг се не може сагледати физичким оком, али се и те како јасно указује унутарњем виду.

Ја сам то, као што рекох, још у младости освестио.

То сазнање и освешћивање много ми је значило на мојим доцнијим тајинственим животним путовањима.

После тог сазнања и освешћивања, много сам лакше и брже све друго учио.