Драган Симовић: ПОСВЕЋЕЊЕ ЉУБАВИ
Лирски записи
Живот је битан.
Живот је битан када је са сврхом и смислом.
Живот је битан када смо посвећени властитом духовном узрастању, када смо посвећени раду на себи.
Живот је битан када смо посвећени љубави, и када живимо за љубав и од љубави.
Живети за љубав и живети од љубави, значи: живети за живот!
Немамо времена да се бавимо небитним.
Немамо времена за приземне и пролазне ствари.
Нисмо дошли у свет зарад глуварења и оргијања; дошли смо у свет да бисмо узрасли у богове и богиње.
Дошли смо у свет да победимо свет.
А свет ћемо победити само онда када победимо све слабости и немоћи своје.
Онај ко влада собом, влада свим световима.
Дошли смо у свет да преко љубави, лепоте и доброте узрастемо до Неба.
Без љубави, лепоте и доброте у нашему срцу, нема ни узрастања.
Све што није љубав, лепота и доброта, није вредно ни наших мисли ни наших осећања.
Живот је кад живиш у властитом срцу и у срцима својих ближњих.
Онај ко има божанске силе да љуби, тај и живи у срцима оних које љуби.
Љубити, значи: живети у срцу, у души и у бићу онога кога љубиш.
Љубав је жртва и давање.
Онај ко није кадар да се жртвује и да се даје, тај није кадар ни да љуби.
Данас су ретки они који љубе.
Ретки су, заиста, у свету себичних и саможивих.
Себични и саможиви не умеју, и немају снаге, да љубе.
Себични и саможиви – то су људи без срца, без душе, и без духа.
Љубав није сексуалност (то и животиње могу!); љубав је кад се жртвујеш, да твоја љубљена особа узрасте у бога или у богињу; да твоје љубљено биће сваког данас, буде и лепше, и боље, и душевније, и духовније него што је јуче било.
Љубав је кад љубљену особу видиш у срцу својему, и себе у срцу њеноме.
Љубав је кад некога видиш унутарњим видом, кад видиш очима душе и срца, а не физичким видом.
Љубав је када се укину границе између твојега бића и бића љубљене особе; кад више не знаш где си ти, а где твоја љубљена особа; кад обоје бивате једно сушто и потпуно биће.
Све што је испод овога, и мање од овога – није љубав!
